Po osnovu raspolaganja preduzetnika novčanim sredstvima sa svog platnog računa, tako što podiže gotov novac koji nije opredeljen kao lična zarada, ne nastaje obaveza plaćanja doprinosa.
Da podsetimo, kada preduzetnik podigne novac za lične potrebe, takva isplata ne evidentira se kao rashod u poslovnim knjigama, već u okviru posebnog računa koji je u te svrhe i propisan: 723 – Lična primanja poslodavca. Navedeno se odnosi na podizanje gotovine bilo kada u toku godine i u bilo kom iznosu.
Knjiženjem u okviru računa 723 ne iskazuje se rashod, a rezultat navedenog knjiženja je to da nema uticaja na oporezivu dobit. Znači, činjenica da je preduzetnik podigao novac ne znači da je umanjio oporezivu dobit. Naprotiv, on će platiti porez na prihode od samostalne delatnosti na stvarno ostvarenu dobit, koju će na kraju godine utvrditi u poreskom bilansu.
Skip to PDF content158 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Poslednjih osamnaest godina, odnosno od po-
četka primene Zakona o platnom prometu („Sl.
list SRJ”, br. 3/2002, 5/2003, „Sl. glasnik RS”,
br. 43/2004, 62/2006, 111/09 – dr. zakon i 31/2011) u
našoj pravnoj praksi prisutno je stanovište da
pravna lica i preduzetnici koji su u blokadi ne
mogu da izmiruju svoje dospele novčane obaveze
kompenzacijom. Ovakvo shvatanje zasniva se na tu-
mačenju odredaba člana 46. stav 3. Zakona o plat-
nom prometu, koji je bio u primeni do 1. oktobra
2015. godine, a zatim Zakona o obavljanju plaća-
nja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica
koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS”, br.
68/2015 – dalje: Zakon o obavljanju plaćanja), koji
se primenjuje od 1. 10. 2015. godine. Zakon o obavlja-
nju plaćanja u članu 5. stav 2. takođe propisuje da
pravna lica i preduzetnici ne mogu da izmiruju
međusobne novčane obaveze ugovaranjem promene
poverilaca, odnosno dužnika u određenom obli-
gacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje
dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebi-
janjem (kompenzacija), ukoliko su njihovi računi u
trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja pri-
nudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno
zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Isto tako, Zakon o obavljanju plaćanja u članu
7. stav 1. t. 3) propisuje kaznene odredbe za krše-
nje člana 5. stav 2. ovog zakona, i to za prekršaj
za pravno lice sa novčanom kaznom u iznosu od
50.000 do 2.000.000 dinara, ako su njegovi raču-
ni u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje
suprotno članu 5. stav 2. ovog zakona. Uz to, u čla-
nu 7. stav 2. ovog zakona predviđena je novčana
kazna za prekršaj i za odgovorno lice u pravnom
licu u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara.
Polazeći od navedenih odredaba člana 46.
stav 3. Zakona o platnom prometu, člana 5. stav
2. Zakona o obavljanju plaćanja, a u vezi sa odred-
bama člana 19. stav 3. ZPPPA-a, Ministarstvo
KRATKE TEME:
Pravni posao kompenzacije
u uslovima blokade računa
učesnika JESTE ništav
finansija objavilo je nekoliko mišljenja o ne-
mogućnosti izmirivanja međusobnih novčanih
obaveza kompenzacijom u uslovima blokade ra-
čuna jednog ili oba učesnika u kompenzaciji.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 401-
00-00171/2013-16 od 29. 1. 2013. godine:
[…] S obzirom na ranije obrazloženu speci-
fičnost prebijanja, u smislu posledice koju pro-
izvodi davanje jednostrane izjave o prebijanju,
odnosno izmirenju obaveza obe strane u obliga-
ciji, ukoliko pravno lice, čiji računi nisu blo-
kirani, uputi izjavu o prebijanju drugom pravnom
licu, čiji su računi blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, mišljenje Ministarstva fi-
nansija i privrede je da se može smatrati da je
drugo pravno lice izmirilo novčane obaveze koje
ima prema licu – uputiocu izjave o prebijanju na
način koji je suprotan članu 46. stav 3. Zakona,
bez obzira na okolnost da je ovakav način izmi-
renja obaveza posledica postupanja drugog lica.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-
00702/2016-16 od 22. 8. 2016. godine:
[…] Samim tim, prebijanjem prestaju po-
traživanja i dugovanja kako pravnog lica koje
je uputilo izjavu o prebijanju i čiji računi nisu
blokirani, tako i drugog pravnog lica kome je
upućena izjava o prebijanju i čiji su računi bloki-
rani radi izvršenja prinudne naplate, odnosno
prebijanje predstavlja način izmirivanja među-
sobnih novčanih obaveza, što nije dozvoljeno u
smislu člana 5. stav 2. Zakona ukoliko je račun
jednog od učesnika u prebijanju blokiran radi iz-
vršenja prinudne naplate u trenutku izmirenja
obaveze. Prestanak obaveze prebijanjem koje je
contra legem, odnosno protivno članu 5. stav 2.
Zakona, smatra se ništavim u smislu člana 103.
Zakona o obligacionim odnosima, ne proizvodi
pravna dejstva, niti subjektivna prava i obave-
ze. U vezi s navedenim, Ministarstvo finansija
podseća da je članom 109. Zakona o obligacionim
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 159
RAČUNOVODSTVO
odnosima propisano da na ništavost sud pazi po
službenoj dužnosti, te da se na nju može pozi-
vati svako zainteresovano lice.
Preokret u tumačenju – stavovi
Vrhovnog kasacionog i Privrednog
apelacionog suda
Pravni stav o ništavosti kompenzacije za-
ključene u uslovima blokade učesnika bio je na
snazi sve do zauzimanja stava Vrhovnog kasaci-
onog suda u presudi PREV 237/2014 od 19. 3. 2015.
godine i Privrednog apelacionog suda u pre-
sudi PŽ 4470/16 od 11. 5. 2017. godine, kojima je
iz osnova promenjeno ovakvo shvatanje. Uz to,
novim tumačenjem odredaba člana 103. ZOO-a
pravni posao kompenzacije u uslovima blokade
računa jednog ili oba učesnika definisan je kao
pravni posao koji nije ništav.
Presuda Vrhovnog kasacionog suda PREV.
237/2014 od 19. 3. 2015:
[…] Kompenzacija je jedan od zakonom propisa-
nih načina prestanka obaveze u smislu člana 336.
Zakona o obligacionim odnosima, tako da ugovori
koji sadrže ovakvu odredbu o načinu plaćanja, ne
mogu biti ništavi samo iz razloga što je Za-
kon o platnom prometu u članu 46. propisao da se
novčane obaveze ne mogu izmirivati ugovaranjem
kompenzacije ako je u trenutku plaćanja bloki-
ran račun dužnika, odnosno obveznika plaćanja.
Presuda Privrednog apelacionog suda PŽ.
4470/16 od 11. 5. 2017:
Međutim, navedene zakonske odredbe ne pred-
viđaju ništavost takvih poslova kao sankciju.
Kako je prvostepeni sud u toku postupka utvrdio
da su se pravni prethodnik tužioca i tuženi na-
lazili u poslovnoj saradnji pod prethodno navede-
nim ugovorima tokom više godina pre otvaranja
postupka stečaja nad tužiocem i po tom osnovu
za nastale međusobne obaveze i potraživanja po
prethodno primljenoj robi tužioca tuženi je
dana 14. 11. 2011. godine dao izjavu o prebijanju br.
… na iznos od 19.339.829,88 dinara, a navedenu iz-
javu o kompenzaciji tužilac je potpisao 17. 1. 2012
godine, to je zaključena kompenzacija suprotna
odredbi čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prome-
tu, ali shodno čl. 50. stav 1. tačka 5) istog tog Za-
kona za postupanje suprotno navedenoj zakonskoj
normi predviđena je novčana kazna od 200.000 do
2.000.000,00 dinara za pravno lice čiji su računi
u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje su-
protno čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prometu,
a kazna je predviđena kao prekršajna odgovornost
i za odgovorno lice u tom pravnom licu.
Iz napred navedenog sledi da je osnov za od-
govornost propisan Zakonom o platnom prome-
tu, odnosno da je čl. 50. stav 1. tačka 5) Zakona
o platnom prometu predviđena prekršajna od-
govornost u vidu novčane kazne za postupanje
protivno zabrani izmirenja obaveza po osnovi-
ma navedenim u čl. 46. stav 3. Zakona o platnom
prometu, iz čega jasno sledi da cilj povređenog
pravila upućuje na drugu sankciju, odnosno novča-
nu kaznu, te da njihovo preduzimanje suprotno
odredbi čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prome-
tu nema za posledicu ništavost pravnih osno-
va po kojima su i preduzeti.
Prekršajna odgovornost pravnog
lica ili preduzetnika za postupanje
suprotno članu 5. stav 2. Zakona o
obavljanju plaćanja
Za kontrolu primene Zakona o obavljanju pla-
ćanja nadležna je, prema članu 6. tog zakona, Po-
reska uprava, pa može da se očekuje i pokretanje
prekršajnog postupka u slučaju da se u postupku
kontrole koji sprovodi Poreska uprava utvrdi
postupanje suprotno članu 5. stav 2. Zakona o oba-
vljanju plaćanja. Ko će biti odgovoran i kakva će
ta odgovornost biti, procenjivaće se u svakom
konkretnom slučaju.
Pravno lice ili preduzetnik koji nije u blo-
kadi, a da izjavu blokiranom pravnom licu ili
preduzetniku da vrši prebijanje međusobnih do-
spelih novčanih dugovanja i potraživanja, ne bi
bilo odgovorno jer je bitan uslov za prekršajnu
odgovornost odredba koja glasi: Ako su njegovi
računi u trenutku plaćanja blokirani radi iz-
vršenja prinudne naplate. To proističe iz je-
zičkog tumačenja odredbe člana 7. stav 1. tačka
3) Zakona o obavljanju plaćanja, koja odgovornost
dovodi u vezu sa blokadom računa u trenutku pla-
ćanja. Ovo znači da je bitan uslov za nastanak
prekršaja blokada računa konkretnog pravnog
lica ili preduzetnika protiv koga se pokreće
postupak, i to blokada u momentu plaćanja.
Odgovornost pravnog lica ili preduzet-
nika koji je u blokadi u momentu sprovođenja
kompenzacije odrediće se u zavisnosti od toga
kako prekršajni organ bude tumačio pomenute
160 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
odredbe člana 337. ZOO-a. Naime, činjenica je da
kompenzacija nastaje, po članu 337. ZOO-a, kada
jedno lice izjavi drugom da vrši prebijanje,
kao i da se isto sprovodi u momentu kada su se
stekli uslovi za to, pa blokirani subjekat nije
u mogućnosti da utiče na nastanak same kompen-
zacije, izuzev da je ospori, odnosno uđe u spor
ako nisu ispunjeni uslovi za kompenzaciju, ili
postoje drugi razlozi zbog kojih po Zakonu o
obligacionim odnosima prebijanje nije moguće.
Sama činjenica da blokirani subjekat ne može
da utiče na nastanak same kompenzacije svakako
će uticati i na stepen njegove odgovornosti, uz
mogućnost oslobađanja od odgovornosti.
Iz navedenog može da se izvede zaključak:
„da za pravno lice ili preduzetnika čiji račun
nije u blokadi, a da izjavu o kompenzaciji, neće
postojati odgovornost za prekršaj jer nema bit-
nog elementa dela, odnosno blokade računa u
momentu plaćanja;
„da bi za prekršaj moglo da odgovara samo
pravno lice, odnosno preduzetnik čiji su ra-
čuni u blokadi u momentu plaćanja, odnosno
sprovođenja kompenzacije, uz ocenu konkretne
odgovornosti, kao i činjenice da na nastajanje
kompenzacije nije mogao da utiče.
EPILOG
Nakon četiri godine od goreprikazane pre-
sude Vrhovnog kasacionog suda, isti sud je 4. 7.
2019. godine doneo sledeću presudu (Prev. 150/19
od 4. 7. 2019):
Svako pravno, kao i fizičko lice koje obavlja
poslovnu delatnost, kada se nalazi u blokadi
računa ne može svoje novčane obaveze izmiri-
vati promenom poverilaca, odnosno dužnika,
bez obzira na to da li ustupa potraživanje
fizičkom ili pravnom licu ili pristupa dugu
ili preuzima dug, ili vrši kompenzaciju sa prav-
nim ili fizičkim licem, već svoje obaveze mora
izmirivati prema redosledu potraživanja
poverilaca koji je evidentiran na njihovom po-
slovnom računu.
Kad god je pravni posao u suprotnosti sa im-
perativnom normom zakona, to podrazumeva
njegovu ništavnost. Svako lice koje je u bloka-
di računa ne može izmirivati svoje novčane
obaveze po sopstvenom izboru poverilaca, već
se potraživanja moraju namiriti prema redo-
sledu koji je evidentiran na poslovnom računu
dužnika. Svaki ugovor koji je zaključen protivno
odredbi člana 46. Zakona o platnom prometu je-
ste ništav jer je protivan ovom zakonu.
Kompenzacija sa licem koje je u blokadi
predstavlja pravno ništav posao, odnosno
ne proizvodi pravno dejstvo.
Osnovni smisao propisane zabrane je zaštita
poverilaca. Naime, blokada računa podrazume-
va da se svi prilivi sredstava na račun dužnika
direktno preusmeravaju na račun poverioca koji
je pokrenuo prinudnu naplatu, sve dok se potra-
živanje ne namiri u celosti. Međutim, nisu svi
poverioci istog ranga i nemaju svi poverioci
istog ranga istu mogućnost namirenja. U skladu s
odredbom člana 47. Zakona o platnom prometu,
koja je i dalje u primeni, prinudna naplata vrši
se sa svih računa klijenta u bankama na kojima on
ima sredstva, prema sledećem redosledu:
1) izvršna rešenja poreskih, carinskih i drugih
nadležnih organa – prema vremenu prijema;
2) izvršna sudska rešenja, drugih izvršnih naslo-
va, zakonskih ovlašćenja – prema vremenu prijema;
3) nalozi poverilaca na osnovu dospelih hartija
od vrednosti, menica ili ovlašćenja koja je du-
žnik dao svojoj banci i svom poveriocu – prema
vremenu prijema.
Drugim rečima, prioritet u naplati ima dr-
žava kao poverilac po osnovu javnih prihoda,
nakon toga privatni poverioci čija su potraži-
vanja postala izvršna i tek tada poverioci koji
svoje potraživanje namiruju na osnovu dospelih
hartija od vrednosti ili iz sredstava obezbeđe-
nja (menice). Pritom, između poverilaca istog
reda namirenja prvenstvo u naplati ima onaj koji
je ranije pokrenuo postupak prinudne naplate.
Dakle, ugovor (izjava) o kompenzaciji kojim
bi dužnik u blokadi izmirio svoju novčanu
obavezu prema poveriocu smatra se ništa-
vim. Epilog ove zabrane jeste da se nezakoni-
to izmirene obaveze ne smatraju plaćenim, s
obzirom na to da je ovaj posao ništav, odnosno
da ne proizvodi pravno dejstvo. Navedeno do-
vodi do toga da lice kome računi nisu bloki-
rani, a kompenzuje potraživanje, snosi rizik
da se ostali poverioci lica čiji su računi
blokirani u prinudnoj naplati namire iz nje-
gove imovine, po osnovu potraživanja koje je
dužnik imao od njega. PS
RAČUNOVODSTVO
Poslednjih osamnaest godina, odnosno od po-
četka primene Zakona o platnom prometu („Sl.
list SRJ”, br. 3/2002, 5/2003, „Sl. glasnik RS”,
br. 43/2004, 62/2006, 111/09 – dr. zakon i 31/2011) u
našoj pravnoj praksi prisutno je stanovište da
pravna lica i preduzetnici koji su u blokadi ne
mogu da izmiruju svoje dospele novčane obaveze
kompenzacijom. Ovakvo shvatanje zasniva se na tu-
mačenju odredaba člana 46. stav 3. Zakona o plat-
nom prometu, koji je bio u primeni do 1. oktobra
2015. godine, a zatim Zakona o obavljanju plaća-
nja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica
koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS”, br.
68/2015 – dalje: Zakon o obavljanju plaćanja), koji
se primenjuje od 1. 10. 2015. godine. Zakon o obavlja-
nju plaćanja u članu 5. stav 2. takođe propisuje da
pravna lica i preduzetnici ne mogu da izmiruju
međusobne novčane obaveze ugovaranjem promene
poverilaca, odnosno dužnika u određenom obli-
gacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje
dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebi-
janjem (kompenzacija), ukoliko su njihovi računi u
trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja pri-
nudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno
zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Isto tako, Zakon o obavljanju plaćanja u članu
7. stav 1. t. 3) propisuje kaznene odredbe za krše-
nje člana 5. stav 2. ovog zakona, i to za prekršaj
za pravno lice sa novčanom kaznom u iznosu od
50.000 do 2.000.000 dinara, ako su njegovi raču-
ni u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje
suprotno članu 5. stav 2. ovog zakona. Uz to, u čla-
nu 7. stav 2. ovog zakona predviđena je novčana
kazna za prekršaj i za odgovorno lice u pravnom
licu u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara.
Polazeći od navedenih odredaba člana 46.
stav 3. Zakona o platnom prometu, člana 5. stav
2. Zakona o obavljanju plaćanja, a u vezi sa odred-
bama člana 19. stav 3. ZPPPA-a, Ministarstvo
KRATKE TEME:
Pravni posao kompenzacije
u uslovima blokade računa
učesnika JESTE ništav
finansija objavilo je nekoliko mišljenja o ne-
mogućnosti izmirivanja međusobnih novčanih
obaveza kompenzacijom u uslovima blokade ra-
čuna jednog ili oba učesnika u kompenzaciji.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 401-
00-00171/2013-16 od 29. 1. 2013. godine:
[…] S obzirom na ranije obrazloženu speci-
fičnost prebijanja, u smislu posledice koju pro-
izvodi davanje jednostrane izjave o prebijanju,
odnosno izmirenju obaveza obe strane u obliga-
ciji, ukoliko pravno lice, čiji računi nisu blo-
kirani, uputi izjavu o prebijanju drugom pravnom
licu, čiji su računi blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, mišljenje Ministarstva fi-
nansija i privrede je da se može smatrati da je
drugo pravno lice izmirilo novčane obaveze koje
ima prema licu – uputiocu izjave o prebijanju na
način koji je suprotan članu 46. stav 3. Zakona,
bez obzira na okolnost da je ovakav način izmi-
renja obaveza posledica postupanja drugog lica.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-
00702/2016-16 od 22. 8. 2016. godine:
[…] Samim tim, prebijanjem prestaju po-
traživanja i dugovanja kako pravnog lica koje
je uputilo izjavu o prebijanju i čiji računi nisu
blokirani, tako i drugog pravnog lica kome je
upućena izjava o prebijanju i čiji su računi bloki-
rani radi izvršenja prinudne naplate, odnosno
prebijanje predstavlja način izmirivanja među-
sobnih novčanih obaveza, što nije dozvoljeno u
smislu člana 5. stav 2. Zakona ukoliko je račun
jednog od učesnika u prebijanju blokiran radi iz-
vršenja prinudne naplate u trenutku izmirenja
obaveze. Prestanak obaveze prebijanjem koje je
contra legem, odnosno protivno članu 5. stav 2.
Zakona, smatra se ništavim u smislu člana 103.
Zakona o obligacionim odnosima, ne proizvodi
pravna dejstva, niti subjektivna prava i obave-
ze. U vezi s navedenim, Ministarstvo finansija
podseća da je članom 109. Zakona o obligacionim
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 159
RAČUNOVODSTVO
odnosima propisano da na ništavost sud pazi po
službenoj dužnosti, te da se na nju može pozi-
vati svako zainteresovano lice.
Preokret u tumačenju – stavovi
Vrhovnog kasacionog i Privrednog
apelacionog suda
Pravni stav o ništavosti kompenzacije za-
ključene u uslovima blokade učesnika bio je na
snazi sve do zauzimanja stava Vrhovnog kasaci-
onog suda u presudi PREV 237/2014 od 19. 3. 2015.
godine i Privrednog apelacionog suda u pre-
sudi PŽ 4470/16 od 11. 5. 2017. godine, kojima je
iz osnova promenjeno ovakvo shvatanje. Uz to,
novim tumačenjem odredaba člana 103. ZOO-a
pravni posao kompenzacije u uslovima blokade
računa jednog ili oba učesnika definisan je kao
pravni posao koji nije ništav.
Presuda Vrhovnog kasacionog suda PREV.
237/2014 od 19. 3. 2015:
[…] Kompenzacija je jedan od zakonom propisa-
nih načina prestanka obaveze u smislu člana 336.
Zakona o obligacionim odnosima, tako da ugovori
koji sadrže ovakvu odredbu o načinu plaćanja, ne
mogu biti ništavi samo iz razloga što je Za-
kon o platnom prometu u članu 46. propisao da se
novčane obaveze ne mogu izmirivati ugovaranjem
kompenzacije ako je u trenutku plaćanja bloki-
ran račun dužnika, odnosno obveznika plaćanja.
Presuda Privrednog apelacionog suda PŽ.
4470/16 od 11. 5. 2017:
Međutim, navedene zakonske odredbe ne pred-
viđaju ništavost takvih poslova kao sankciju.
Kako je prvostepeni sud u toku postupka utvrdio
da su se pravni prethodnik tužioca i tuženi na-
lazili u poslovnoj saradnji pod prethodno navede-
nim ugovorima tokom više godina pre otvaranja
postupka stečaja nad tužiocem i po tom osnovu
za nastale međusobne obaveze i potraživanja po
prethodno primljenoj robi tužioca tuženi je
dana 14. 11. 2011. godine dao izjavu o prebijanju br.
… na iznos od 19.339.829,88 dinara, a navedenu iz-
javu o kompenzaciji tužilac je potpisao 17. 1. 2012
godine, to je zaključena kompenzacija suprotna
odredbi čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prome-
tu, ali shodno čl. 50. stav 1. tačka 5) istog tog Za-
kona za postupanje suprotno navedenoj zakonskoj
normi predviđena je novčana kazna od 200.000 do
2.000.000,00 dinara za pravno lice čiji su računi
u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje su-
protno čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prometu,
a kazna je predviđena kao prekršajna odgovornost
i za odgovorno lice u tom pravnom licu.
Iz napred navedenog sledi da je osnov za od-
govornost propisan Zakonom o platnom prome-
tu, odnosno da je čl. 50. stav 1. tačka 5) Zakona
o platnom prometu predviđena prekršajna od-
govornost u vidu novčane kazne za postupanje
protivno zabrani izmirenja obaveza po osnovi-
ma navedenim u čl. 46. stav 3. Zakona o platnom
prometu, iz čega jasno sledi da cilj povređenog
pravila upućuje na drugu sankciju, odnosno novča-
nu kaznu, te da njihovo preduzimanje suprotno
odredbi čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prome-
tu nema za posledicu ništavost pravnih osno-
va po kojima su i preduzeti.
Prekršajna odgovornost pravnog
lica ili preduzetnika za postupanje
suprotno članu 5. stav 2. Zakona o
obavljanju plaćanja
Za kontrolu primene Zakona o obavljanju pla-
ćanja nadležna je, prema članu 6. tog zakona, Po-
reska uprava, pa može da se očekuje i pokretanje
prekršajnog postupka u slučaju da se u postupku
kontrole koji sprovodi Poreska uprava utvrdi
postupanje suprotno članu 5. stav 2. Zakona o oba-
vljanju plaćanja. Ko će biti odgovoran i kakva će
ta odgovornost biti, procenjivaće se u svakom
konkretnom slučaju.
Pravno lice ili preduzetnik koji nije u blo-
kadi, a da izjavu blokiranom pravnom licu ili
preduzetniku da vrši prebijanje međusobnih do-
spelih novčanih dugovanja i potraživanja, ne bi
bilo odgovorno jer je bitan uslov za prekršajnu
odgovornost odredba koja glasi: Ako su njegovi
računi u trenutku plaćanja blokirani radi iz-
vršenja prinudne naplate. To proističe iz je-
zičkog tumačenja odredbe člana 7. stav 1. tačka
3) Zakona o obavljanju plaćanja, koja odgovornost
dovodi u vezu sa blokadom računa u trenutku pla-
ćanja. Ovo znači da je bitan uslov za nastanak
prekršaja blokada računa konkretnog pravnog
lica ili preduzetnika protiv koga se pokreće
postupak, i to blokada u momentu plaćanja.
Odgovornost pravnog lica ili preduzet-
nika koji je u blokadi u momentu sprovođenja
kompenzacije odrediće se u zavisnosti od toga
kako prekršajni organ bude tumačio pomenute
160 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
odredbe člana 337. ZOO-a. Naime, činjenica je da
kompenzacija nastaje, po članu 337. ZOO-a, kada
jedno lice izjavi drugom da vrši prebijanje,
kao i da se isto sprovodi u momentu kada su se
stekli uslovi za to, pa blokirani subjekat nije
u mogućnosti da utiče na nastanak same kompen-
zacije, izuzev da je ospori, odnosno uđe u spor
ako nisu ispunjeni uslovi za kompenzaciju, ili
postoje drugi razlozi zbog kojih po Zakonu o
obligacionim odnosima prebijanje nije moguće.
Sama činjenica da blokirani subjekat ne može
da utiče na nastanak same kompenzacije svakako
će uticati i na stepen njegove odgovornosti, uz
mogućnost oslobađanja od odgovornosti.
Iz navedenog može da se izvede zaključak:
„da za pravno lice ili preduzetnika čiji račun
nije u blokadi, a da izjavu o kompenzaciji, neće
postojati odgovornost za prekršaj jer nema bit-
nog elementa dela, odnosno blokade računa u
momentu plaćanja;
„da bi za prekršaj moglo da odgovara samo
pravno lice, odnosno preduzetnik čiji su ra-
čuni u blokadi u momentu plaćanja, odnosno
sprovođenja kompenzacije, uz ocenu konkretne
odgovornosti, kao i činjenice da na nastajanje
kompenzacije nije mogao da utiče.
EPILOG
Nakon četiri godine od goreprikazane pre-
sude Vrhovnog kasacionog suda, isti sud je 4. 7.
2019. godine doneo sledeću presudu (Prev. 150/19
od 4. 7. 2019):
Svako pravno, kao i fizičko lice koje obavlja
poslovnu delatnost, kada se nalazi u blokadi
računa ne može svoje novčane obaveze izmiri-
vati promenom poverilaca, odnosno dužnika,
bez obzira na to da li ustupa potraživanje
fizičkom ili pravnom licu ili pristupa dugu
ili preuzima dug, ili vrši kompenzaciju sa prav-
nim ili fizičkim licem, već svoje obaveze mora
izmirivati prema redosledu potraživanja
poverilaca koji je evidentiran na njihovom po-
slovnom računu.
Kad god je pravni posao u suprotnosti sa im-
perativnom normom zakona, to podrazumeva
njegovu ništavnost. Svako lice koje je u bloka-
di računa ne može izmirivati svoje novčane
obaveze po sopstvenom izboru poverilaca, već
se potraživanja moraju namiriti prema redo-
sledu koji je evidentiran na poslovnom računu
dužnika. Svaki ugovor koji je zaključen protivno
odredbi člana 46. Zakona o platnom prometu je-
ste ništav jer je protivan ovom zakonu.
Kompenzacija sa licem koje je u blokadi
predstavlja pravno ništav posao, odnosno
ne proizvodi pravno dejstvo.
Osnovni smisao propisane zabrane je zaštita
poverilaca. Naime, blokada računa podrazume-
va da se svi prilivi sredstava na račun dužnika
direktno preusmeravaju na račun poverioca koji
je pokrenuo prinudnu naplatu, sve dok se potra-
živanje ne namiri u celosti. Međutim, nisu svi
poverioci istog ranga i nemaju svi poverioci
istog ranga istu mogućnost namirenja. U skladu s
odredbom člana 47. Zakona o platnom prometu,
koja je i dalje u primeni, prinudna naplata vrši
se sa svih računa klijenta u bankama na kojima on
ima sredstva, prema sledećem redosledu:
1) izvršna rešenja poreskih, carinskih i drugih
nadležnih organa – prema vremenu prijema;
2) izvršna sudska rešenja, drugih izvršnih naslo-
va, zakonskih ovlašćenja – prema vremenu prijema;
3) nalozi poverilaca na osnovu dospelih hartija
od vrednosti, menica ili ovlašćenja koja je du-
žnik dao svojoj banci i svom poveriocu – prema
vremenu prijema.
Drugim rečima, prioritet u naplati ima dr-
žava kao poverilac po osnovu javnih prihoda,
nakon toga privatni poverioci čija su potraži-
vanja postala izvršna i tek tada poverioci koji
svoje potraživanje namiruju na osnovu dospelih
hartija od vrednosti ili iz sredstava obezbeđe-
nja (menice). Pritom, između poverilaca istog
reda namirenja prvenstvo u naplati ima onaj koji
je ranije pokrenuo postupak prinudne naplate.
Dakle, ugovor (izjava) o kompenzaciji kojim
bi dužnik u blokadi izmirio svoju novčanu
obavezu prema poveriocu smatra se ništa-
vim. Epilog ove zabrane jeste da se nezakoni-
to izmirene obaveze ne smatraju plaćenim, s
obzirom na to da je ovaj posao ništav, odnosno
da ne proizvodi pravno dejstvo. Navedeno do-
vodi do toga da lice kome računi nisu bloki-
rani, a kompenzuje potraživanje, snosi rizik
da se ostali poverioci lica čiji su računi
blokirani u prinudnoj naplati namire iz nje-
gove imovine, po osnovu potraživanja koje je
dužnik imao od njega. PS