U članku je prikazan pravni, računovodstveni i poreski aspekt dobrovoljne likvidacije društva s ograničenom odgovornošću (d. o. o.). Objašnjena su prava i obveze likvidacionog upravnika, koji spro¬vodi likvidaciju društava. Posebno je definisano finansijsko izveštavanje društva u likvidaciji, utvrđivanje poreza na dobit i sastavljanje poreskog bilansa, kao i poreski tretman likvidacionog ostatka. U članku je dat osvrt i na poresko izveštavanje u slučaju obustavljanja likvidacije.

View Fullscreen
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
RAČUNOVODSTVO
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Likvidacija društva sa
ograničenom odgovornošću –
računovodstveni i poreski aspekt
prestanka društva
U članku je prikazan pravni, računovodstveni i poreski aspekt dobrovolj-
ne likvidacije društva s ograničenom odgovornošću (d. o. o.). Objašnjena su
prava i obveze likvidacionog upravnika, koji sprovodi
likvidaciju društa-
va. Posebno je definisano finansijsko izveštavanje društva u likvidaciji,
utvrđivanje poreza na dobit i sastavljanje poreskog bilansa, kao i poreski
tretman likvidacionog ostatka. U članku je dat osvrt i na poresko izveštava-
nje u slučaju obustavljanja likvidacije.
Uvod – zakonski okvir likvidacije
društva sa ograničenom
odgovornošću
U skladu sa članom 238. Zakona o privrednim
društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011,
83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018 –
dalje: Zakon) društvo prestaje da postoji brisa-
njem iz Registra privrednih subjekata po osnovu:
1) sprovedenog postupka likvidacije ili pri-
nudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;
2) sprovedenog postupka stečaja u skladu sa zako-
nom kojim se uređuje stečaj;
3) statusne promene čija je posledica prestanak
društva.
Likvidacija društva, kao jedan od oblika
prestanka privrednog subjekta, sprovodi se
kada društvo ima dovoljno finansijskih sred-
stava za pokriće svih svojih obaveza, za razliku
od postupka stečaja, koji se sprovodi kada imo-
vina društva nije dovoljna za namirenje svih
potraživanja poverilaca. Likvidacija privred-
nog društva predstavlja poslednje razdoblje u
postojanju društva, koje traje do njegovog brisa-
nja iz Registra privrednih subjekata.
Zakon je osnovni izvor prava za institut li-
kvidacije solventnog privrednog društva i ure-
đuje likvidaciju kao:
● redovnu (dobrovoljnu) likvidaciju na osnovu
odluke članova društva (članovi 524–545. Zako-
na) i
● prinudnu likvidaciju, koja se sprovodi u zako-
nom propisanim slučajevima, nezavisno od volje
vlasnika (članovi 546–548. Zakona).
Za pokretanje postupka dobrovoljne likvida-
cije neophodno je da su ispunjena dva uslova, a
to je da:
● društvo ima dovoljno sredstava za izmirenje
svih svojih obaveza i
● postoji volja članova društva da se ono likvi-
dira kroz ovaj postupak.
Neki od glavnih razloga koji dovode do do-
brovoljne likvidacije privrednog društva su:
● nemogućnost da društvo dalje nastavi svoje
poslovanje, a da ono bude u skladu sa zakonom i
ugovorom o osnivanju (npr. nepostojanje minimu-
ma osnivača u određenom roku ili nepostojanje
propisanih uslova za obavljanje delatnosti i
sl.);
● kada je ispunjen cilj radi kojeg je svojevremeno
takvo društvo bilo osnovano;
● kada neki član društva povredi svoju obavezu
(zakonsku ili ugovornu) prema društvu ili dru-
gim članovima (npr. ne unese svoj ulog) i tako ne-
povoljno utiče na poslovanje društva, odnosno
kada faktički nije u mogućnosti da ispuni svoju
obavezu (npr. dugotrajna bolest ili smrt) i dr.
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Bez obzira na to koji razlog stoji u osnovi
pokretanja postupka likvidacije, neophodan
preduslov je da se radi o solventnom privred-
nom društvu. U slučaju kada imovina društva
nije dovoljna da bi se namirila potraživanja
svih njegovih poverilaca, što ukazuje na to da je
takvo privredno društvo insolventno, pokre-
će se stečajni postupak. Isto tako može da se
dogodi da insolventnost utvrdi likvidacioni
upravnik u toku samog postupka likvidacije, pa
je tada dužan da odmah prekine postupak likvi-
dacije i nadležnom sudu podnese zahtev za po-
kretanje postupka stečaja. Pored toga, pokretanje
postupka likvidacije ne sprečava određivanje i
sprovođenje izvršenja protiv društva u likvi-
daciji ili vođenje drugih postupaka protiv ili
u korist tog društva, a poverioci društva u li-
kvidaciji i tokom trajanja postupka likvidaci-
je mogu da podnesu predlog za pokretanje stečaja
ako postoje stečajni razlozi.
Likvidacija preduzeća je događaj koji traje,
odnosno proces u okviru kojeg se obavljaju sve
potrebne radnje za gašenje preduzeća (npr. okon-
čavanje tekućih poslova, unovčavanje realne
imovine i hartija od vrednosti, naplata potra-
živanja, isplata dugova i dr.). Za sve to vreme
preduzeće postoji kao pravno lice, s tim da se
pred njega postavlja novi cilj, a to je okončanje
poslovne delatnosti preduzeća. Od otvaranja do
okončanja postupka likvidacije ne može da pro-
đe manje od 120 dana (period trajanja oglasa od
90 dana + rok od 30 dana od dana isteka perioda
trajanja oglasa u kome neprijavljena potraživa-
nja postaju prekludirana).
Tabela 1: Procedura likvidacije
Odluka o likvidaciji ● imenovanje likvidacionog upravnika
Registraciona prijava likvidacije ● registracija odluke o likvidaciji
● objavljivanje oglasa o pokretanju likvidacije
Individualno obaveštenje poznatim
poveriocima
● šalje likvidacioni upravnik najkasnije u roku od 15
dana od pokretanja likvidacije
Početni likvidacioni bilans i Početni
likvidacioni izveštaj
● dva različita izveštaja
Godišnji finansijski izveštaj i Godišnji
likvidacioni izveštaj
● dva različita izveštaja
● sačinjavaju se u slučaju da se postupak likvidacije ne
okonča (ili obustavi) u istoj godini u kojoj je otpočet
Završni likvidacioni bilans i Izveštaj o
sprovedenoj likvidaciji
● dva različita izveštaja
Okončanje ili obustava likvidacije ● Odluka o okončanju likvidacije ili
● Odluka o obustavi likvidacije
Raspodela likvidacionog ostatka ● Odluka o raspodeli likvidacionog ostatka
Odluka o likvidaciji društva
U skladu sa članom 525. Zakona, likvidacija
društva sprovodi se donošenjem odluke o li-
kvidaciji, koju usvaja Skupština tog društva.
Odluku o likvidaciji društva donosi pomenuta
skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog
broja glasova svih članova, s tim da može da se
predvidi i manji broj glasova, ali ne manji od
proste većine od ukupnog broja glasova (član 211.
st. 2 tačka 3) Zakona).
Odluku o likvidaciji potpisuje:
1) jedini član društva u funkciji Skupštine u
jednočlanom društvu;
2) oba člana društva u dvočlanom društvu sa
jednakim udelima članova, odnosno jednakim
pravom glasa članova;
3) u slučaju ponovljene sednice u dvočlanom dru-
štvu sa jednakim udelima članova, odnosno jed-
nakim pravom glasa članova, oba člana društva
ako su prisutna, odnosno član koji je prisutan;
4) predsednik Skupštine u svim ostalim sluča-
jevima.
U odluci o pokretanju likvidacije dru-
štvo imenuje likvidacionog upravnika, čime
svim zastupnicima društva prestaju prava
zastupanja tog društva. Ako ono ne imenuje
likvidacionog upravnika u odluci o likvida-
ciji, svi zakonski zastupnici društva postaju
likvidacioni upravnici. Društvo može ima-
ti više likvidacionih upravnika, a ako je to
slučaj, oni zastupaju društvo zajedno, ukoli-
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
RAČUNOVODSTVO
ko odlukom kojom su imenovani nije drugačije
određeno.
Likvidacija društva formalnopravno poči-
nje od dana registracije odluke o likvidaciji,
kao i objavljivanjem oglasa o pokretanju postup-
ka likvidacije u skladu sa odredbom člana 526.
Zakona, u skladu sa Zakonom o postupku regi-
stracije u Agenciji za privredne registre („Sl.
glasnik RS”, br. 99/2011, 83/2014 i 31/2019 – dalje:
Zakon o registraciji).
Dakle, danom pravnog dejstva prema
trećim licima, odnosno danom početka
likvidacije smatra se dan registracije odlu-
ke o likvidaciji i objavljivanja oglasa o po-
kretanju likvidacije, a ne dan donošenja same
odluke o likvidaciji.
Oglas o pokretanju postupka likvidacije, koji
se objavljuje na sajtu Agencije za privredne regi-
stre (dalje: Agencija), objavljuje se u neprekid-
nom trajanju od 90 dana i sadrži naročito:
1) poziv poveriocima da prijave svoja potraži-
vanja;
2) adresu sedišta društva, odnosno adresu za
prijem pošte;
3) upozorenje da će potraživanja poverilaca
biti prekludirana ako ih poverioci ne prija-
ve najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka
perioda trajanja oglasa, što je rok od 90 dana,
a znači da poverioci imaju rok od 120 dana od
dana objavljivanja oglasa da izvrše prijavu po-
traživanja.
Prema odredbama člana 10. Zakona o registra-
ciji, odluka o pokretanju postupka likvidacije
i registraciona prijava podnose se Agenciji u
roku od 15 dana od dana donošenja odluke.
Agenciji se podnosi registraciona prijava
promene podataka i registracije/objave doku-
menata subjekata upisanih u Registar privred-
nih subjekata – obavezni podaci i dodatak 21. Uz
prijavu se prilaže i:
● odluka o pokretanju postupka likvidacije,
● dokaz o uplati naknade za registraciju pro-
mene podataka (2.800,00 dinara u slučaju bla-
govremeno podnete, odnosno 6.000,00 dinara u
slučaju neblagovremeno podnete registracione
prijave).
Na osnovu odredbe člana 524. i odredbe člana 525. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”,
br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018), u skladu sa odredbama osnivačkog akta Društva,
član u funkciji Skupštine, odnosno Skupština na redovnoj/vanrednoj/ponovljenoj sednici Društva
______________________________ (navesti poslovno ime privrednog subjekta nad kojim se okončava po-
stupak likvidacije) dana ______________. godine donosi
ODLUKU
o pokretanju postupka likvidacije
Nad Društvom ________________________ (navesti poslovno ime i adresu privrednog subjekta nad ko-
jim se pokreće postupak likvidacije), upisanim u Registar privrednih subjekata Agencije za privredne re-
gistre, matični broj _______________, PIB _____________, sa poslovnim brojem računa _______________,
POKREĆE SE POSTUPAK LIKVIDACIJE.
Razrešava se funkcije direktora i zakonskog zastupnika Društva _____________________ (navesti ime
i prezime direktora), JMBG: __________________, iz ______________, ulica ________________ br. ____.
Za likvidacionog upravnika Društva imenuje se __________________ (navesti ime i prezime likvi-
dacionog upravnika), JMBG: _________________, iz ______________, ulica __________________ br. ____.
Prijave potraživanja dostavljaju se na adresu sedišta Društva:
poslovno ime: __________________________;
sedište: __________________________ (mesto, ulica i br.).
Obrazac 1: Odluka o pokretanju postupka likvidacije
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Napomena: Pored adrese sedišta Društva, kao adresa za prijavu potraživanja može da
se navede i adresa za prijem pošte, ukoliko privredni subjekt ima posebnu adresu za prijem
pošte koja je registrovana u Registru privrednih subjekata.
Pozivaju se poverioci da prijave svoja potraživanja prema Društvu najkasnije u roku od 90 dana od
dana objavljivanja oglasa o pokretanju postupka likvidacije na internet stranici Registra privrednih
subjekata.
Upozoravaju se poverioci da će im potraživanja biti prekludirana ako ih ne prijave najkasnije u roku
od 30 dana od poslednjeg dana objavljivanja oglasa o likvidaciji.
Likvidacija Društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o po-
kretanju likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji.
Likvidacioni upravnik uputiće svim poznatim poveriocima i pisano obaveštenje o pokretanju likvi-
dacije Društva najkasnije u roku od 15 dana od dana početka likvidacije.
Sve prispele prijave potraživanja, kao i potraživanja poznatih poverilaca, Društvo će evidentirati
u listu prijavljenih potraživanja i sačiniti listu priznatih i osporenih potraživanja.
Ako poverilac čije je potraživanje osporeno ne pokrene postupak pred nadležnim sudom u roku od 15
dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju potraživanja i u istom roku o tome pisanim putem obave-
sti Društvo, to potraživanje smatra se prekludiranim.
Od dana registracije ove odluke Društvo ne može da preduzima nove poslove, već samo poslove vezane
za sprovođenje likvidacije, koji obuhvataju: unovčenje imovine, naplatu potraživanja, isplatu poverilaca
i druge nužne poslove.
Pozivaju se svi dužnici Društva da izmire svoje obaveze prema Društvu.
Za vreme likvidacije Društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividende, niti se imovina
Društva raspodeljuje članovima Društva pre isplate svih potraživanja poverilaca.
Likvidacioni upravnik će odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja ove odluke podneti
Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre ovu odluku, uz registracionu prijavu po-
kretanja postupka likvidacije, radi registracije likvidacije društva u Registar.
Likvidacioni upravnik će u roku od 30 dana od početka likvidacije sastaviti početni likvidacioni
bilans kao vanredni finansijski izveštaj, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i re-
vizija.
Likvidacioni upravnik će najranije 90 dana, a najkasnije 150 dana od dana početka likvidacije sastavi-
ti početni likvidacioni izveštaj, a nakon donošenja odluke ortaka, komplementara, odnosno Skupštine
o usvajanju istog, preduzeće potrebne radnje za registraciju početnog likvidacionog izveštaja u skladu
sa zakonom o registraciji.
Napomena: Likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja po-
verilaca niti sa isplatama članovima Društva pre registracije početnog likvidacionog
izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja Društva.
Obrazloženje
________________________________________________________________________________________
(navesti razloge zbog kojih se pokreće postupak likvidacije nad privrednim subjektom).
Član
________________________________________
(navesti ime i prezime i potpis)
ili
Članovi Društva
________________________________________
(navesti ime i prezime i potpis)
_______________________________________
(navesti ime i prezime i potpis)
ili
Predsednik Skupštine:
_________________________________________
(navesti ime i prezime i potpis)
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
RAČUNOVODSTVO
Pravne posledice pokretanja postupka
likvidacije
Osnovna posledica likvidacije jeste da se
menjaju cilj i svrha društva tako da cilj nije
više obavljanje delatnosti radi sticanja dobi-
ti, već likvidacija imovine društva, namirenje
poverilaca i podela imovine članovima. Dru-
štvo može da preduzima samo poslove vezane
za sprovođenje likvidacionog postupka koji su
nužni za likvidaciju, a ukoliko se za vreme li-
kvidacije preduzimaju novi poslovi ili se čla-
novima isplaćuje dividenda ili raspodeljuje
imovina, privredno društvo i odgovorno lice
čine privredni prestup za koji je predviđena
novčana kazna u visini od 100.000 do 1.000.000
dinara (član 585. stav. 1 tačka 10) Zakona). Likvi-
dacija utiče na poslovnu sposobnost privrednog
društva, pa su poslovi koje likvidacioni uprav-
nik može da preduzima namenski i vezani za
smisao i svrhu likvidacije.
 Jedna od pravnih posledica likvida-
cije jeste da u toku trajanja postupka
likvidacije društvo, radi zaštite poveri-
laca, ne može da isplaćuje dividendu svojim
članovima niti da deli imovinu društva
pre namirenja svih poverilaca (čl. 528. Za-
kona). Isplate i raspodele bile bi ništav-
ne i članovi bi imali obavezu da ih vrate u
imovinu društva u likvidaciji. Ipak, kada
je član društva u likvidaciji istovremeno i
poverilac tog društva po bilo kom pravnom
osnovu, svoje potraživanje može da ostvaruje
po principima i pravilima koja se primenjuju
na sve poverioce društva u likvidaciji.
Još jedna posledica likvidacije je da zastup-
nicima društva prestaje pravo na zastupanje,
osim u slučaju kada društvo ne imenuje likvida-
cionog upravnika, kada svi zakonski zastupnici
postaju likvidacioni upravnici društva (član
529. stavovi 2. i 3. Zakona).
Uz poslovno ime privrednog društva u po-
stupku likvidacije dodaje se oznaka „u likvida-
ciji” (član 22. stav 5. Zakona).
Društvo u likvidaciji i dalje ima svoje orga-
ne upravljanja koji donose odgovarajuće odluke u
vezi sa okončanjem postupka likvidacije i bri-
sanja društva iz Registra privrednih subjekata,
a zadržava i svojstvo pravnog lica, ali ne može
da menja pravnu formu niti da učestvuje u statu-
snoj promeni.
Pokretanje likvidacionog postupka ne pred-
stavlja razlog da se ne vode postupci u korist
ili protiv privrednog društva u likvidaci-
ji ili izvršenja nad društvom u likvidaciji
(član 527. stav 1. Zakona). Ovakav stav iskazan je
i u uputstvu Poreske uprave pod nazivom „In-
strukcija o prijavljivanju i namirenju poreskog
potraživanja od poreskih obveznika – privred-
nih društava za koje je doneta odluka o pokreta-
nju postupka likvidacije”. Saglasno navedenom,
ukoliko se nad poreskim obveznikom otvori po-
stupak likvidacije, a nadležna organizaciona
jedinica Poreske uprave prethodno je pokrenula
postupak prinudne naplate poreskog duga, ista
nema obavezu da predmetni postupak prekida.
Poverioci društva koje je u likvidaciji
(kao i drugi ovlašćeni subjekti) mogu da podne-
su predlog za pokretanje stečajnog postupka nad
društvom u likvidaciji ukoliko postoje zakon-
ski uslovi za to, odnosno ukoliko se utvrdi da
ne mogu da se namire svi poverioci u potpunosti
(član 527. stav 2. Zakona).
Likvidacioni upravnik
Likvidacioni postupak može da vodi jedan
(individualni) likvidacioni upravnik ili
više njih (kolektivni likvidacioni upravnik).
Ukoliko ima više likvidacionih upravnika,
pravilo je da društvo zastupaju zajedno.
Imenovanje likvidacionog upravnika upisuje
se u Registar privrednih subjekata sa ciljem da
se treća lica koja su zainteresovana upoznaju sa
navedenim podatkom.
Likvidacioni upravnik je odgovoran za zako-
nitost rada i poslovanja društva u likvidaciji
(član 532. stav 1. Zakona) i ima ovlašćenja koja
su neophodna za vođenje i okončanje postupka li-
kvidacije, a to su da:
1) vrši radnje na okončanju poslova započetih
pre početka likvidacije;
2) preduzima radnje potrebne za sprovođenje li-
kvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata
poverilaca i naplata potraživanja;
3) vrši druge poslove neophodne za sprovođenje
likvidacije društva.
Likvidacioni upravnik odgovara za štetu
koju je pričinio članovima društva i poverio-
cima prilikom vršenja svoje dužnosti. Obaveza
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
naknade štete ne zastareva u roku od tri godine
od dana brisanja društva iz Registra privred-
nih subjekata (član 544. Zakona). Likvidacioni
upravnik ne odgovara za obaveze društva koje je
prestalo likvidacijom i ne odgovara poverio-
cima i članovima društva za gubitke društva,
obaveze ili smanjenje vrednosti imovine, koji
su nastali kao rezultat savesnih i razumnih po-
slovnih odluka u vezi sa sprovođenjem postupka
likvidacije.
Likvidacioni upravnik može da bude razre-
šen svoje dužnosti odlukom, po postupku i na
način na koji je imenovan, bez navođenja razlo-
ga, kao i što u svako doba može da dâ ostavku
u pismenom obliku. Imenovanje, razrešenje i
ostavka likvidacionog upravnika registruju se u
skladu sa zakonom o registraciji kako bi trećim
licima ovi podaci bili dostupni.
Likvidacioni upravnik ima pravo na naknadu
za svoj rad, kao i na nužne i korisne troškove
koje je imao u toku sprovođenja postupka likvi-
dacije društva. Visinu troškova i naknade za
rad određuju oni koji su ga imenovali, a u slučaju
spora – sud u vanparničnom postupku.
Obaveštavanje poverilaca
Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u
trajanju od 90 dana na internet stranici Agenci-
je i sadrži naročito:
1) poziv poveriocima da prijave svoja potraži-
vanja;
2) adresu sedišta društva, odnosno adresu za
prijem pošte na koju poverioci dostavljaju pri-
jave potraživanja;
3) upozorenje da će potraživanja poverilaca
biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave
najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka peri-
oda trajanja oglasa.
Ako društvo tokom perioda trajanja oglasa o
pokretanju likvidacije promeni adresu sedišta
ili adresu za prijem pošte, rok od 90 dana pono-
vo počinje da teče od dana registracije te pro-
mene u skladu sa zakonom o registraciji, a sve
do tada prispele prijave potraživanja smatraju
se uredno podnetim. Ako društvo tokom roka za
prijavu potraživanja poverilaca (30 dana nakon
isteka objave oglasa o pokretanju likvidacije u
trajanju od 90 dana) promeni adresu sedišta ili
adresu za prijem pošte, taj rok ponovo počinje
da teče od dana registracije pomenute promene
u skladu sa zakonom o registraciji, a sve do tada
prispele prijave potraživanja smatraju se ured-
no podnetim.
U skladu sa članom 534. Zakona likvidacio-
ni upravnik je dužan da poznatim poverioci-
ma, koji po Zakonu prijavljuju potraživanje,
uputi i pisano obaveštenje o pokretanju
likvidacije društva najkasnije u roku od 15
dana od dana početka likvidacije.
Obaveštenje o pokretanju likvidacije dru-
štva, upućeno poznatim poveriocima, sadrži
naročito:
1) podatak o danu objavljivanja i periodu trajanja
oglasa o pokretanju likvidacije;
2) adresu sedišta društva, odnosno adresu za
prijem pošte na koju poverilac dostavlja prija-
vu potraživanja;
3) upozorenje da će potraživanje poverioca
biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi
najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka pe-
rioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije
(90 dana).
Ako društvo tokom perioda trajanja oglasa
o pokretanju likvidacije ili roka za prijavu
potraživanja poverilaca promeni adresu sedi-
šta ili adresu za prijem pošte, likvidacioni
upravnik je u obavezi da ponovo uputi obavešte-
nje o pokretanju likvidacije društva poznatim
poveriocima koji do tada nisu dostavili svoje
prijave potraživanja, i to u roku od 15 dana od
dana registracije te promene, u skladu sa zako-
nom o registraciji.
Poverioci čije je potraživanje utvrđeno iz-
vršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim
potraživanjem od društva počne da teče parni-
ca do početka likvidacije nemaju obavezu prija-
vljivanja potraživanja, a njihova potraživanja
smatraju se prijavljenim u skladu sa ovim zako-
nom.
Ova obaveza obaveštavanja poverilaca uklju-
čuje i obavezu obaveštavanja Poreske uprave.
Prijavljivanje potraživanja
Prijava potraživanja vrši se najkasnije u
roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa na
internet stranici Agencije, inače se posle ovog
roka prijave ne uzimaju u razmatranje. Navedeni
rok se produžava, odnosno ponovo počinje da
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
RAČUNOVODSTVO
teče, u skladu sa Zakonom, ukoliko privredno
društvo u likvidaciji promeni sedište ili
adresu za prijem pošte, a sve do tada prispele
prijave smatraju se uredno podnetim.
Nemaju obavezu da prijave potraživanje oni
poverioci čije je potraživanje već utvrđeno
izvršnom ispravom, kao ni poverioci u vezi
sa čijim potraživanjem od društva počne da
teče parnica do početka likvidacije. Njihova
potraživanja smatraju se prijavljenim na vreme
i moraju da se uzmu u razmatranje od strane li-
kvidacionog upravnika.
Društvo u likvidaciji je u obavezi da na
osnovu prijava koje su prispele u roku sačini li-
stu prijavljenih potraživanja, sa pregledom koja
potraživanja nisu priznata, a koja su delimično
ili u celosti priznata. Poveriocima kojima je
potraživanje osporeno dostavlja se obrazlo-
ženje s razlozima osporavanja. Pri tome, potra-
živanja poverilaca koja su utvrđena izvršnom
ispravom ne mogu da se osporavaju. Poverioci
čija su potraživanja osporena imaju pravo da
u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja
o osporavanju potraživanja pokrenu postupak
pred sudom radi utvrđivanja osnovanosti nave-
dene odluke. O pokretanju spora u obavezi su da
pismeno obaveste društvo u likvidaciji.
Potraživanja nastala nakon pokretanja
likvidacije ne prijavljuju se i moraju da se
namire do okončanja likvidacije.
Početni likvidacioni izveštaj
Likvidacioni upravnik sastavlja početni
likvidacioni izveštaj u roku od najranije 90
dana, a najkasnije 150 dana od dana početka li-
kvidacije i u istom roku podnosi ga Skupštini
na usvajanje. Skupština je dužna da donese odlu-
ku o usvajanju početnog likvidacionog izveštaja
najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je
podnet na usvajanje.
Na osnovu odredbe člana 536. stav 5. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011,
99/2011 i 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018) član/članovi u funkciji Skupštine, odnosno Skupština Dru-
štva _____________________________________ – U LIKVIDACIJI (poslovno ime privrednog društva),
iz __________________________ (sedište), dana _____________. godine u funkciji Skupštine donosi/e:
ODLUKU
O USVAJANJU POČETNOG LIKVIDACIONOG IZVEŠTAJA
Usvaja se Početni likvidacioni izveštaj Privrednog društva _____________________________ – u
likvidaciji (poslovno ime privrednog društva) iz ________________ (sedište), sačinjen od strane li-
kvidacionog upravnika dana _________________ (navesti dan sačinjavanja navedenog izveštaja od strane
likvidacionog upravnika).
Član
________________________________________
(navesti ime i prezime i potpis)
ili
Članovi Društva
________________________________________
(navesti ime i prezime i potpis)
_______________________________________
(navesti ime i prezime i potpis)
ili
Predsednik Skupštine:
_________________________________________
(navesti ime i prezime i potpis
Obrazac 2: Odluka o usvajanju početnog likvidacionog izveštaja
28 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Početni likvidacioni izveštaj sadrži:
1) listu prijavljenih potraživanja;
2) listu priznatih potraživanja;
3) listu osporenih potraživanja sa obrazlože-
njem osporavanja;
4) podatak da li je imovina društva dovoljna za
namirenje svih obaveza društva, uključujući i
osporena potraživanja;
5) neophodne radnje za sprovođenje likvidacije;
6) vreme predviđeno za završetak likvidacije;
7) druge činjenice od značaja za sprovođenje li-
kvidacije.
Usvojeni početni likvidacioni izveštaj re-
gistruje se, u skladu sa zakonom o registraciji,
u roku od 15 dana od dana usvajanja.
Likvidacioni upravnik ne može da počne sa
plaćanjima radi namirenja poverilaca niti sa
isplatama članovima društva pre registracije
početnog likvidacionog izveštaja, osim plaća-
nja obaveza iz tekućeg poslovanja društva.
Na osnovu odredbe člana 536. stav 3. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011,
99/2011 i 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018) likvidacioni upravnik Društva ______________________
__________ – u likvidaciji (poslovno ime privrednog društva), iz __________________ (sedište), dana
_______________. godine sačinjava:
POČETNI LIKVIDACIONI IZVEŠTAJ
Nad Društvom ___________________________________ – u likvidaciji (poslovno ime Privrednog dru-
štva) (dalje: Društvo) iz _________________ (sedište), upisanim u Registar privrednih subjekata Agen-
cije za privredne registre, matični broj _________________, PIB ______________, sa poslovnim brojem
računa ______________________, odlukom članova pokrenut je postupak likvidacije, što je registrovano
rešenjem registratora Registra privrednih subjekata Agencije za privredne registre, broj _______ od
___________. godine, a to je datum kada je objavljen i oglas na internet strani Agencije, sa pozivom pove-
riocima da prijave svoja potraživanja na adresu ______________________________________ (navesti na
koga i na koju adresu je navedeno da poverioci prijave svoja potraživanja).
Likvidacioni upravnik je sastavio početni likvidacioni bilans i dostavio ga Agenciji za privredne
registre – Registru finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, a predu-
zeo je i sve potrebne radnje pred nadležnim poreskim organom za sprovođenje likvidacionog postupka.
U skladu sa članom 536. stav 3. Zakona o privrednim društvima, likvidacioni upravnik utvrđuje sle-
deće:
1. Listu prijavljenih potraživanja:
_________________________________________________________ (navesti listu prijavljenih potraži-
vanja ili konstatovati da zaključno sa danom sastavljanja izveštaja nije bilo prijavljenih potraživanja).
2. Listu priznatih potraživanja:
___________________________________________________________ (navesti listu priznatih potraži-
vanja ili konstatovati da zaključno sa danom sastavljanja izveštaja nije bilo prijavljenih potraživanja).
3. Listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja
__________________________________________________________ (navesti listu osporenih potraživa-
nja sa obrazloženjem osporavanja ili konstatovati da zaključno sa danom sastavljanja izveštaja nije bilo
prijavljenih odnosno osporenih potraživanja).
4. Imovinu Društva čine:
____________________________________________________________ (navesti listu imovine Društva).
Navedena imovina dovoljna je za izmirenje svih obaveza Društva.
Obrazac 3: Početni likvidacioni izveštaj
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 29
RAČUNOVODSTVO
Obustava likvidacije
U toku likvidacije društvo odlukom Skup-
štine može da obustavi likvidaciju i da na-
stavi sa poslovanjem. I ova odluka donosi se
dvotrećinskom većinom od ukupnog broja glaso-
va svih članova, s tim da može da se predvidi i
manji broj glasova, ali ne manji od proste većine
od ukupnog broja glasova (član 211. st. 2 tačka 3)
Zakona).
Odluka o obustavi likvidacije može da se
donese samo u slučaju:
● da je društvo namirilo u potpunosti sve pove-
rioce, nezavisno od toga da li su tim poverioci-
ma potraživanja osporena ili priznata;
● pod uslovom da nije otkazalo ugovor o radu
bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije;
● nije otpočelo sa isplatama članovima dru-
štva.
Sastavni delovi odluke o obustavi likvida-
cije su:
● imenovanje zakonskog zastupnika društva;
● izjava likvidacionog upravnika da su svi po-
verioci namireni u potpunosti i da društvo
nije počelo sa isplatama članovima, a ako dru-
štvo ima više likvidacionih upravnika, oni
izjavu daju zajednički (primer izjave dat je u na-
stavku u obrascu 5).
Odluka o obustavi likvidacije registruje se u
skladu sa zakonom o registraciji. Uz registraci-
onu prijavu obustave postupka likvidacije (oba-
vezni podaci + dodatak 22) prilažu se i:
● odluka Skupštine o obustavi likvidacije,
● dokaz o uplati naknade za registraciju prome-
ne podataka.
U slučaju obustave likvidacije, potraži-
vanja poverilaca koji nisu prijavili svoja po-
traživanja i poverilaca čija su potraživanja
osporena, a nisu u propisanom roku (15 dana od
prijema obaveštenja o osporavanju potraživa-
nja) pokrenuli postupak pred nadležnim sudom,
neće se smatrati prekludiranim u smislu ovog
zakona.
U drugom delu teksta biće prikazane pojedi-
nosti u vezi sa finansijskim izveštavanjem i
podnošenjem poreskih prijava u slučaju obusta-
ve postupka likvidacije.
Pokretanje postupka stečaja zbog
prezaduženosti
Ako se iz početnog likvidacionog bilansa
ili početnog likvidacionog izveštaja utvrdi
da imovina društva nije dovoljna za namirenje
svih potraživanja poverilaca (prezaduženost),
likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom
sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u
roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog li-
kvidacionog bilansa, odnosno početnog likvi-
dacionog izveštaja. U tom slučaju likvidacioni
upravnik ne može da namiri potraživanja pove-
rilaca, osim potraživanja nastalih iz tekućeg
poslovanja društva do dana pokretanja stečajnog
postupka.
5. Radnje neophodne za sprovođenje likvidacije:
Za sprovođenje postupka likvidacije neophodno je preduzeti sledeće radnje: _____________________
__________________________________ (navesti one radnje koje je još neophodno preduzeti pre okončanja
postupka likvidacije, kao što su npr. isplata priznatih potraživanja, izrada završnog likvidacionog
bilansa, usvajanje početnog likvidacionog izveštaja, registracija usvojenog početnog likvidacionog iz-
veštaja i završnog likvidacionog bilansa u Agenciji za privredne registre, podnošenje prijave Poreskoj
upravi, donošenje Zakonom propisanih odluka za okončanje postupka likvidacije).
6. Vreme predviđeno za završetak likvidacije:
___________________________________ (ovde navesti predviđeno vreme za završetak postupka likvi-
dacije, npr. da će se likvidacija okončati po isteku 30 dana od dana registracije ovog izveštaja).
Početni likvidacioni izveštaj podnosi se Skupštini Društva na usvajanje, a po donošenju odluke o
njegovom usvajanju biće dostavljen Registru privrednih subjekata radi registracije u roku od 15 dana od
dana usvajanja.
Likvidacioni upravnik
___________________________
(navesti ime i prezime potpisnika)
30 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Okončanje likvidacije
Likvidacija se okončava donošenjem odluke
o okončanju likvidacije. Dakle, nakon isplate
poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja:
1) završni likvidacioni bilans;
2) izveštaj o sprovedenoj likvidaciji;
3) pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim
poznatim poveriocima, kao i da su sve obaveze
društva po osnovu prijavljenih potraživanja i
potraživanja koja se smatraju prijavljenim iz-
mirene u potpunosti i da se protiv društva ne
vode drugi postupci;
4) predlog odluke o raspodeli likvidacionog
ostatka društva.
Obrazac 4: Izveštaj o sprovedenoj likvidaciji
Na osnovu odredbe člana 540. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011,
83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018) likvidacioni upravnik Društva ___________________________ (po-
slovno ime privrednog društva), __________________ (sedište), dana _______________. godine sačinjava:
IZVEŠTAJ
o sprovedenom postupku likvidacije
Nad Društvom ___________________________ d. o. o. (poslovno ime privrednog društva – dalje: Dru-
štvo), ___________________ (sedište), ulica i broj ______________________, upisanim u Registar pri-
vrednih subjekata Agencije za privredne registre, matični broj ______________, PIB ______________,
sa poslovnim brojem računa ________________, odlukom članova pokrenut je postupak likvidacije, što
je registrovano rešenjem registratora Registra privrednih subjekata Agencije za privredne registre,
broj ________ od _____________. godine, pri čemu je to i datum kada je objavljen oglas na internet strani
Agencije, sa pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja na _________________________ (navesti
na koga i adresu koja je navedena kao ona na koju poverioci treba da prijave svoja potraživanja).
Od dana registracije odluke o pokretanju postupka likvidacije Društvo nije preduzimalo nove po-
slove, već samo poslove vezane za sprovođenje likvidacije, koji obuhvataju: unovčenje imovine, naplatu
potraživanja i druge nužne poslove.
Likvidacioni upravnik je sastavio početni likvidacioni bilans, početni likvidacioni izveštaj i
preduzeo sve potrebne radnje pred nadležnim poreskim organom za sprovođenje i okončanje likvidacio-
nog postupka, uključujući i brisanje Privrednog društva iz evidencije obveznika PDV-a.
Sačinjeni su i završni finansijski izveštaji Privrednog društva sa stanjem na dan koji prethodi danu
zaključenja postupka likvidacije.
U postupku likvidacije nije bilo prijava potraživanja od strane nepoznatih poverilaca, a Društvo pre
otpočinjanja postupka likvidacije nije imalo poznate poverioce, odnosno likvidacioni upravnik utvr-
đuje da na dan sačinjavanja ovog izveštaja Privredno društvo nema neizmirenih potraživanja, odnosno
dugovanja, kao i da se protiv Društva ne vode drugi postupci.
Ako postoji likvidacioni ostatak: Likvidacioni ostatak raspodeljuje se njegovom jedinom osnivaču
_____ _________________ iz __________________ (adresa), JMBG _______________, koji će po sprovedenom
brisanju Privrednog društva iz Registra privrednih subjekata biti jedini vlasnik preostale imovine.
Ako ne postoji likvidacioni ostatak: Nema likvidacionog ostatka.
Napomena: Imovina Društva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja svih obaveza Društva
(likvidacioni ostatak) raspodeljuje se članovima Društva u skladu sa Odlukom o raspodeli likvi-
dacionog ostatka Društva i odredbom člana 541. stav 2. Zakona o privrednim društvima. U slučaju
spora između članova Društva u vezi sa raspodelom likvidacionog ostatka, likvidacioni upravnik
odlaže tu raspodelu do pravosnažnog okončanja spora. Ukoliko se nakon brisanja Društva iz Regi-
stra javi potreba za preduzimanjem određenih radnji u pogledu imovine Društva prestalog brisa-
njem ili drugih radnji koje je trebalo preduzeti tokom likvidacije, zainteresovano lice može da
traži da nadležni sud odredi likvidacionog upravnika sa ovlašćenjima za preduzimanje tih radnji.
Likvidacioni upravnik
_______________________
(ime i prezime, potpis)
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 31
RAČUNOVODSTVO
Skupština usvaja ove dokumente i donosi
odluku o okončanju likvidacije. Odluka o okon-
čanju likvidacije donosi se dvotrećinskom ve-
ćinom od ukupnog broja glasova svih članova, s
tim da može da se predvidi i manji broj glasova,
ali ne manji od proste većine od ukupnog broja
glasova (član 211. st. 2. tačka 3) Zakona). Ako Skup-
ština ne donesu odluku o usvajanju dokumenata
(Izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, Izjava li-
kvidacionog upravnika da je uputio obaveštenje
svim poznatim poveriocima i da su sve obaveze
društva po osnovu prijavljenih potraživanja i
potraživanja koja se smatraju prijavljenim iz-
mirene u potpunosti i da se protiv društva ne
vode drugi postupci i Predlog odluke o raspo-
deli likvidacionog ostatka društva) u roku od
60 dana od dana podnošenja istih na usvajanje
od strane likvidacionog upravnika, tu odluku
može da zameni pisana izjava likvidacionog
upravnika o neusvajanju pomenutih dokumenata.
Društvo ne može da donese odluku o okonča-
nju likvidacije pre pravosnažnog okončanja svih
postupaka koji za pravnu posledicu mogu da imaju
bilo kakvu obavezu društva i izmirenja svih tih
obaveza.
Likvidacioni upravnik ne može da
podnese prijavu za brisanje društva
ako prethodno nije protekao rok od 120 dana
od dana objave oglasa i ako nije registrovan
početni likvidacioni izveštaj.
Poslovne knjige i dokumenta društva koje je
brisano usled okončanja likvidacije čuvaju se
tako da budu dostupni na teritoriji Republike
Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje
arhivska građa, a ime i adresa lica kome su po-
slovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje
registruju se u skladu sa zakonom o registraci-
ji. Odluku o čuvanju dokumentacije treba da do-
nese Skupština društva, a ako je ne donese, istu
može da zameni i pisana izjava likvidacionog
upravnika o imenu i adresi tog lica.
Na osnovu odredbe člana 540. stav 1. tačka 3) Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011,
99/2011 i 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018) likvidacioni upravnik Društva ________________________
(navesti poslovno ime privrednog subjekta nad kojim se okončava postupak likvidacije) dana ___________.
godine daje sledeću
IZJAVU
Nad Društvom ____________________________________ (navesti poslovno ime i adresu privrednog su-
bjekta nad kojim se okončava postupak likvidacije), upisanim u Registar privrednih subjekata Agencije za
privredne registre, matični broj _______________, pokrenut je postupak likvidacije dana _____________.
godine (navesti dan objave oglasa o likvidaciji – dan donošenja rešenja).
Istog dana objavljen je oglas o pokretanju postupka likvidacije svim poveriocima Društva preko in-
ternet strane Agencije za privredne registre – Registra privrednih subjekata, a likvidacioni upravnik
je, u skladu sa odredbom člana 543. Zakona o privrednim društvima, uputio obaveštenje svim poznatim
poveriocima.
Likvidacioni upravnik izjavljuje da su sve obaveze Društva namirene i da se protiv Društva ne vode
drugi postupci.
(Napomena: Odredbom člana 544. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da li-
kvidacioni upravnik odgovara za štetu koju pričini u vršenju svoje dužnosti članovima
društva i poveriocima društva.)
Likvidacioni upravnik
_____________________________
(ime i prezime, potpis)
Završni likvidacioni bilans sastavlja se i registruje, u skladu sa propisima kojima se uređuje
računovodstvo i revizija, kao vanredni finansijski izveštaj.
Obrazac 5: Izjava likvidacionog upravnika
32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Ako je nakon brisanja društva iz Registra
potrebno preduzeti određene radnje u pogledu
imovine društva prestalog brisanjem ili dru-
ge radnje koje je trebalo preduzeti tokom likvi-
dacije, zainteresovano lice može da traži da
nadležni sud u vanparničnom postupku odredi
likvidacionog upravnika sa ovlašćenjem za pre-
duzimanje tih radnji.
Po okončanju likvidacije društvo se briše
iz Registra privrednih subjekata u skladu sa za-
konom o registraciji. Uz registracionu prijavu
brisanja iz Registra, nakon okončanja postupka
likvidacije prilažu se i:
● odluka Skupštine društva o okončanju postup-
ka likvidacije,
● izveštaj likvidacionog upravnika o sprove-
denoj likvidaciji,
● izjava likvidacionog upravnika da su sve
obaveze društva po osnovu prijavljenih potra-
živanja izmirene u potpunosti i da se protiv
društva ne vode drugi postupci,
Obrazac 6: Odluka o čuvanju knjiga i dokumenata
Na osnovu odredbe člana 543. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011 i
83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018) član u funkciji Skupštine, odnosno Skupština na redovnoj, vanrednoj,
ponovljenoj sednici Društva __________________________ (navesti poslovno ime privrednog subjekta
nad kojim se okončava postupak likvidacije) dana _____________. godine donosi
ODLUKU
o čuvanju poslovnih knjiga i dokumenata privrednog društva koje je prestalo likvidacijom
Nad Društvom ___________________________________ (navesti poslovno ime i adresu privrednog
subjekta nad kojim je okončan postupak likvidacije), upisanim u Registar privrednih subjekata Agencije
za privredne registre, matični broj _______________, PIB _____________, sa poslovnim brojem raču-
na ______________, pokrenut je postupak likvidacije dana _____________. godine i isti je okončan dana
_____________. godine.
S obzirom na to da je odredbom člana 543. stav 4. Zakona o privrednim društvima predviđeno da se
poslovne knjige i dokumenta privrednog društva koje je brisano usled okončanja likvidacije čuvaju tako
da budu dostupni na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska gra-
đa, a da se ime i adresa lica koje mora da ima prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike
Srbije, pri čemu su mu poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje, registruju u skladu sa zakonom o
registraciji, to članovi Društva donose odluku da se celokupna dokumentacija privrednog društva koje
je prestalo da postoji po sprovedenom postupku likvidacije poverava na čuvanje: _____________________
_____________________________________________________________________________________________
(navesti ime i prezime, JMBG, kao i adresu lica kojem se poslovne knjige i dokumenta privrednog društva koje je
prestalo likvidacijom poveravaju na čuvanje).
Napomena: Ako odluku o imenu i adresi lica kome je dokumentacija poverena na čuvanje ne donesu članovi
Društva, tu odluku može da zameni i pisana izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica.
Član
_______________________________________
(ime i prezime, potpis)
ili
Članovi Društva
_______________________________________
(ime i prezime, potpis)
_______________________________________
(ime i prezime, potpis)
ili
Predsednik Skupštine:
_______________________________________
(ime i prezime, potpis)
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 33
RAČUNOVODSTVO
● odluka o podeli likvidacionog ostatka dru-
štva,
● odluka društva o licu kome se poslovne knji-
ge i dokumenta poveravaju na čuvanje ili izjava
likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog
lica,
● dokaz o prestanku poreskih obaveza izdat od
strane nadležnog poreskog organa, koji nije sta-
riji od pet dana u momentu podnošenja zahteva
za brisanje iz Registra, na osnovu odredbe člana
29. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji,
● potvrda da je privredni subjekt brisan iz Re-
gistra evidentiranih PDV obveznika ili izjava
likvidacionog upravnika da privredni subjekt
nije registrovani obveznik PDV-a,
● rešenje nadležne poreske uprave o oduzima-
nju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova
(važi samo za privredne subjekte koji su obavlja-
li delatnost menjačnica),
● dokaz o uplati naknade za brisanje privrednog
subjekta (3.000,00 dinara).
Danom okončanja postupka likvidacije
smatra se dan naveden u rešenju o okončanju
postupka likvidacije, koje izdaje Agencija.
Raspodela likvidacionog ostatka
Imovina društva u likvidaciji koja preo-
stane posle izmirenja svih obaveza društva
(likvidacioni ostatak) raspodeljuje se člano-
vima društva u skladu sa odlukom o raspodeli
likvidacionog ostatka. Ako osnivačkim aktom,
odnosno statutom ili jednoglasnom odlukom
Skupštine nije drugačije određeno, raspodela
likvidacionog ostatka vrši se članovima dru-
štva s ograničenom odgovornošću srazmerno
njihovim udelima u društvu.
U slučaju spora između članova društva u vezi
sa raspodelom likvidacionog ostatka, likvida-
cioni upravnik odlaže tu raspodelu do pravo-
snažnog okončanja spora.
U skladu sa članom 35. Zakona o porezu na do-
bit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001…
95/2018 – dalje: ZPDPL), likvidacioni ostatak
iznad vrednosti uloženog kapitala koji se ras-
podeljuje članovima društva nad kojim je okon-
čan postupak likvidacije smatra se dividendom.
U nastavku teksta biće dat osvrt na poreski
aspekt raspodele likvidacionog ostatka, a ob-
račun i računovodstveno evidentiranje isplate
dividende detaljnije su obrađeni u broju 3/2019,
str. 179.
Obrazac 7: Odluka o raspodeli likvidacionog ostatka
Na osnovu odredbe člana 541. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011
i 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018) član/članovi u funkciji Skupštine, odnosno Skupština Društva
_____________ __________________ (navesti poslovno ime privrednog subjekta nad kojim se okončava
postupak likvidacije) dana ____________. godine donosi/e
ODLUKU
o raspodeli likvidacionog ostatka
Nad Društvom __________________________________ (poslovno ime i adresa privrednog subjekta nad
kojim se okončava postupak likvidacije), upisanim u Registar privrednih subjekata Agencije za privredne
registre, matični broj ______________, pokrenut je postupak likvidacije dana ___________. godine (nave-
sti dan objave oglasa o likvidaciji – dan donošenja rešenja).
Kako u toku postupka likvidacije nije bilo prijavljenih potraživanja, odnosno kako su sva prijavljena
potraživanja namirena, nakon čega je u imovini Društva preostalo __________________ (navesti imovinu
Društva koja je preostala nakon namirenja poverilaca), to Skupština donosi odluku da se likvidacioni
ostatak raspodeljuje njegovim osnivačima srazmerno njihovim udelima u Društvu / ako je reč o jednočla-
nom društvu, njegovom jedinom osnivaču ______________________ iz ________________________ (adresa),
JMBG _________________, koji će po sprovedenom brisanju privrednog društva iz Registra privrednih
subjekata biti jedini vlasnik preostale imovine.
(Napomena: U slučaju višečlanog društva, likvidacioni ostatak može da se raspodeli
članovima srazmerno njihovim udelima ili na drugi način, u zavisnosti od volje članova.)
34 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Izveštavanje društva sa ograničenom odgovornošću u likvidaciji
Od pokretanja likvidacije do njenog okončanja obavezno je sačinjavanje i podnošenje izveštaja
koji su direktno vezani za postupak likvidacije, kao i finansijskih izveštaja i poreskog bilansa,
koji su prikazani u tabeli 1.
Tabela 1: Obavezni izveštaji od pokretanja do okončanja likvidacije
Naziv Rok Rok se računa od Napomena:
Registraciona
prijava Agenciji 15 dana dana donošenja Odluke o
likvidaciji
Prijava potraživanja 120 dana
datuma rešenja o
pokretanju likvidacije
Individualno
obaveštavanje
poznatih poverilaca
15 dana
Početni
likvidacioni bilans
za sastavljanje =
30 dana
Vanredni finansijski izveštaj – dostavlja se
Agenciji.
Bilans stanja: na dan koji prethodi datumu
registracije početka likvidacije.
Bilans uspeha: od 1. 1. do dana koji prethodi
datumu registracije početka likvidacije.
za dostavljanje
Agenciji = 60 dana
dana koji prethodi datumu
rešenja o pokretanju
likvidacije
Poreska prijava i
poreski bilans 60 dana
dana koji prethodi datumu
registracije početka
likvidacije
Početni
likvidacioni
izveštaj
za sastavljanje =
90–150 dana
datuma registracije
početka likvidacije
za usvajanje = 30 Dostavlja se Agenciji (registruje se)
dana
dana podnošenja
Skupštini na usvajanje
za registraciju u
Agenciji = 15 dana dana usvajanja
Godišnji finansijski
izveštaji
za dostavljanje Agenciji do 30. 6. naredne
godine
Sastavljaju se u slučaju kada likvidacija nije
okončana u istoj godini u kojoj je započeta.
Redovni finansijski izveštaji – dostavlja se
Agenciji.
Sastavlja se na dan 31. 12, odnosno za period
od 1. 1. do 31. 12. (kao da nije pokrenuta
likvidacija u toku godine).
Poreska prijava i
poreski bilans 180 dana od 31. 12.
Sastavljaju se u slučaju kada likvidacija nije
okončana u istoj godini u kojoj je započeta.
Sastavlja se za period od pokretanja
likvidacije do 31. 12.
Član
____________________________________
(ime i prezime, potpis)
ili
Članovi Društva
________________________________________
(ime i prezime, potpis)
_______________________________________
(ime i prezime, potpis)
ili
Predsednik Skupštine:
_________________________________________
(ime i prezime, potpis)
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 35
RAČUNOVODSTVO
Naziv Rok Rok se računa od Napomena:
Godišnji
likvidacioni
izveštaj
za usvajanje = 6 meseci od 31. 12.
za registraciju u Dostavlja se Agenciji (registruje se).
Agenciji = 15 dana od dana usvajanja
Završni
likvidacioni bilans
za dostavljanje
Agenciji = 60 dana od dana sastavljanja
Vanredni finansijski izveštaj – dostavlja se
Agenciji.
Bilans stanja: na dan koji prethodi datumu
rešenja Agencije o okončanju postupka
likvidacije.
Bilans uspeha: od 1. 1. do dana koji prethodi
datumu rešenja Agencije o okončanju postupka
likvidacije.
Ne predaje se Agenciji uz registracionu
prijavu brisanja.
Poreska prijava i
poreski bilans 60 dana datuma registracije
okončanja likvidacije
Sastavlja se za period od dana pokretanja do
dana okončanja likvidacije, ako je likvidacija
započeta i okončana u istoj godini.
U slučaju da nije bila okončana u istoj godini,
nego je nastavljena u sledećoj godini, sastavlja
se za period od 1. 1. do dana okončanja
likvidacije.
Izveštaj
likvidacionog
upravnika o
sprovedenoj
likvidaciji
Nakon isplate
poverilaca
Predaje se Agenciji kao prilog uz
registracionu prijavu brisanja
Odluka o okončanju
likvidacije
Registraciona
prijava brisanja 15 dana od dana usvajanja odluke o
okončanju likvidacije
Slika 1: Uporedni prikaz datuma i perioda za sastavljanje finansijskih izveštaja i poreskog bilansa
Početni likvidacioni bilans i poreska
prijava
Zaključno sa danom koji prethodi datumu
rešenja o pokretanju likvidacije likvidaci-
oni upravnik sačinjava početni likvidacioni
bilans na osnovu koga se otvara glavna knjiga
preduzeća u likvidaciji. Cilj početnog likvida-
cionog bilansa je da prikaže imovinski položaj
preduzeća pod pretpostavkom planirane proda-
je ukupne imovine. Njime se utvrđuje mogućnost
izmirenja svih dugova iz procenjene naplative
vrednosti imovine i obračunava mogućnost is-
plate sopstvenog kapitala.
Dakle, početni likvidacioni bilans treba da
pokaže mogu li se izmiriti sve obaveze proda-
jom (unovčenjem) imovine. Ako početni likvida-
cioni bilans pokaže da naplativa imovina nije
dovoljna za isplatu svih obaveza, likvidator je
dužan da prekine proces likvidacije i da zatra-
ži pokretanje stečajnog postupka nad društvom.
Početni likvidacioni bilans spada u van-
redne finansijske izveštaje. Svi obveznici
sastavljaju vanredne finansijske izveštaje na
sledećim obrascima:
● Bilans stanja i
● Bilans uspeha.
36 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Prilikom popunjavanja vanrednih finansij-
skih izveštaja uvek se popunjavaju i podaci za
tekuću i podaci za prethodnu poslovnu godinu,
osim ako je u istoj poslovnoj godini pravno lice
osnovano i nad njim pokrenut postupak likvida-
cije. Bez obzira na to što iskazivanje podataka
za prethodnu godinu u početnom likvidacionom
izveštaju nema nikakav uporedni ili analitički
značaj, a imajući u vidu i da se isti dosta-
vlja isključivo u elektronskoj formi, obveznici
treba da postupe u skladu sa pravilom koje je
postavljeno u okviru posebnog informacionog
sistema Agencije preko kojeg se finansijski iz-
veštaj dostavlja.
U skladu sa članom 33. stav 4. Zakona o računo-
vodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018),
pravna lica, odnosno preduzetnici koji sasta-
vljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su
da ih dostave Agenciji radi javnog objavljivanja
u roku od 60 dana od dana na koji se ti izveštaji
sastavljaju.
Naknada za obradu i javno objavljivanje van-
rednih finansijskih izveštaja propisana je
Odlukom o naknadama za poslove registracije i
druge usluge koje pruža Agencija za privredne
registre („Sl. glasnik RS”, br. 119/2013, 138/2014,
45/2015, 106/2015 i 32/2016) i iznosi 500 dinara.
Vrednovanje imovine i obaveza društva u
početnom likvidacionom bilansu
Početni likvidacioni bilans treba da se
sačini na bazi ponovne procene jer projektuje
očekivanu unovčivu vrednost imovine, pa će
pokazati da li obaveze mogu ili ne mogu da se
isplate, odnosno ako obaveze ne mogu da se is-
plate, likvidacioni upravnik prekida postu-
pak likvidacije i zahteva pokretanje stečajnog
postupka.
 Prilikom pokretanja likvidacije
imovinu društva u likvidaciji u po-
četnom likvidacionom bilansu čine upi-
sani a neuplaćeni kapital, nematerijalna
imovina, nekretnine, postrojenja i oprema,
biološka sredstva, dugoročni finansijski
plasmani, dugoročna potraživanja, zalihe,
stalna sredstva namenjena prodaji, krat-
koročna potraživanja i plasmani, novčana
sredstva vrednovana u visini očekivanog
unovčenja.
Na dan otvaranja, odnosno zaključenja po-
stupka likvidacije pravno lice ima obavezu
vršenja popisa u skladu sa članom 17. Zakona o
računovodstvu i članom 3. Pravilnika o načinu
i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knji-
govodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl.
glasnik RS”, br. 118/2013 i 137/2014).
Stalna imovina za koju je doneta odluka o
prodaji ili plan prodaje radi izmirenja oba-
veza prema poveriocima vrednuje se primenom
MSFI 5 – Stalna imovina koja se drži za pro-
daju i prestanak poslovanja. Znači, društva koja
primenjuju pune standarde (MRS odnosno MSFI),
stalnu imovinu, kao imovinu koja se drži za pro-
daju jer njena knjigovodstvena vrednost može da
se povrati prevashodno prodajnom transakci-
jom, a ne daljim korišćenjem, reklasifikuju sa
računa grupe 0 na odgovarajuće račune grupe 14
– Stalna sredstva namenjena prodaji, ukoliko su
ispunjeni uslovi propisani MSFI 5.
Da bi sredstvo bilo klasifikovano kao stal-
no sredstvo namenjeno prodaji potrebno je da
budu ispunjeni sledeći uslovi:
● sredstvo mora biti dostupno za prodaju u svom
trenutnom stanju;
● prodaja sredstva mora biti verovatna u roku
od jedne godine od dana priznavanja kao sred-
stva namenjenog prodaji;
● sredstvo treba da ima knjigovodstvenu vred-
nost.
Kada društvo reklasifikuje stalnu imovinu
na stalnu imovinu namenjenu prodaji, onda pre-
staje da sprovodi obračun amortizacije.
S druge strane, stalna sredstva namenjena
prodaji nisu predmet posebnog razmatranja od
strane MSFI za MSP. U odeljku 17 MSFI za MSP,
u paragrafu 17.26 pomenute su nekretnine koje se
drže za prodaju: U paragrafu 27.9(f) navodi se da
plan da se sredstvo otuđi pre očekivanog datu-
ma predstavlja naznaku umanjenja vrednosti koja
uzrokuje izračunavanje nadoknadive vrednosti
sredstva za svrhe određivanja da li je sredstvu
umanjena vrednost.
Takođe, Pravilnik o načinu priznavanja,
vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja
pozicija u pojedinačnim finansijskim izvešta-
jima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik
RS”, br. 118/2013 i 95/2014 – dalje: Pravilnik za
mikro i druga pravna lica) ne propisuje rekla-
sifikaciju stalne imovine iz upotrebe na konta
imovine namenjene prodaji.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 37
RAČUNOVODSTVO
Navedeno upućuje na to da se, u slučaju po-
stojanja plana za otuđenje stalne imovine, ne
sprovodi njeno reklasifikovanje na obrtnu
imovinu, odnosno zalihe, kao stalnu imovinu
namenjenu prodaji, već se vrši njeno obezvre-
đenje u okviru stavke na kojoj je iskazana. Dru-
gim rečima: mala i srednja pravna lica (kao
i mikro pravna lica i preduzetnici) koja
koriste MSFI za MSP, odnosno Pravilnik
za mikro i druga pravna lica, nemaju obave-
zu reklasifikacije stalnih sredstava za koja
postoji namera rukovodstva da budu otuđena u
roku od 12 meseci sa grupe 01 – Nematerijalna
imovina ili 02 – Nekretnine, postrojenja i
oprema na grupu 14 – Stalna sredstva namenje-
na prodaji, niti postoji obaveza obustavlja-
nja obračuna amortizacije za stalna sredstva
namenjena prodaji od tog datuma.
MSFI za MSP ne postavljaju posebne zahteve
u vezi sa priznavanjem i iskazivanjem stalnih
sredstava namenjenih prodaji i za njih se ne
zahteva posebno računovodstveno obuhvatanje
imovine koja je namenjena prodaji na način pred-
viđen u MSFI 5 – Stalna imovina namenjena pro-
daji i poslovanja koja prestaju.
Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini ra-
čuna u Kontnom okviru za privredna društva,
zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br.
95/2014 – dalje: Pravilnik o kontnom okviru)
predviđa grupu računa 14 za obuhvatanje stalnih
sredstava namenjenih prodaji. Pravna lica koja
su se opredelila za primenu MSFI za MSP, knji-
ženja na računima grupe 14 mogu da vrše jedino
kada su u pitanju stalna sredstva koja su kupljena
ili na drugi način pribavljena i to isključivo
radi prodaje.
Prilikom otvaranja postupka likvidacije
i procene naplativosti potraživanja, za po-
traživanja za koja se proceni da su nenaplati-
va potrebno je izvršiti indirektnu ispravku
vrednosti.
Prilikom sastavljanja početnog likvidaci-
onog bilansa treba oprihodovati obaveze koje
su zastarele u skladu sa rokovima zastarelosti,
koji su propisani relevantnim odredbama Zako-
na o obligacionim odnosima.
Odložena poreska sredstva i obaveze ukida-
ju se na teret, odnosno u korist računa 722 – Od-
loženi poreski rashodi i prihodi perioda, jer
više nema osnova za njihovo priznavanje.
Revalorizacione rezerve, priznate po osno-
vu procene fer vrednosti imovine u skladu sa
usvojenom računovodstvenom politikom i MRS/
MSFI, prenose se (isknjižavaju) na neraspore-
đenu dobit prilikom otuđenja, osim ukoliko se
revalorizacione rezerve ne iskoriste, odno-
sno ukinu knjiženjem obezvređenja ili tokom
amortizovanja sredstava. Obezvređenje imovi-
ne prilikom sastavljanja početnog likvidacio-
nog bilansa u tom slučaju evidentira se na teret
revalorizacionih rezervi do visine raspolo-
živog iznosa, a razlika na teret odgovarajućih
računa grupe 58 – Rashodi po osnovu obezvređe-
nja imovine koja se vrednuju po fer vrednosti
kroz bilans uspeha.
Rezervisanja priznata u skladu sa MRS 37 – Re-
zervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna
imovina, kao obaveze za pokriće troškova i ri-
zika proisteklih iz prethodnog poslovanja koji
će se pojaviti u narednim godinama, ukidaju se
u korist računa 678 – Prihodi od ukidanja du-
goročnih i kratkoročnih rezervisanja, jer više
nema osnova za njihovo priznavanje.
Dugoročne obaveze po osnovu kredita, lizin-
ga i ostale dugoročne obaveze potrebno je rekla-
sifikovati na kratkoročne, imajući u vidu da
otvaranjem postupka likvidacije iste dospevaju
u roku od godine dana jer sam postupak likvida-
cije treba da se okonča u tom periodu.
Početni poreski bilans
U skladu sa članom 34. stav 1. Zakona o pore-
zu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br.
25/2001… 95/2018 – dalje: ZPDPL), dobit obvezni-
ka u postupku likvidacije oporezuje se u skladu
sa tim zakonom. Znači, društva u likvidaciji
utvrđuju porez na dobit suštinski na isti način
na koji taj porez utvrđuju ostali obveznici pore-
za na dobit. Drugim rečima, obveznici u likvi-
daciji prilikom utvrđivanja oporezive dobiti
polaze od poslovne dobiti utvrđene u bilansu
uspeha, koju dalje koriguju u poreskom bilansu u
skladu sa opštim pravilima propisanim odred-
bama ZPDPL-a.
Ipak, ovakav poreski tretman društava u
likvidaciji primenjuje se na sve likvidacione
postupke koji su pokrenuti počev od 26. 12. 2014.
godine. Ona društva koja su otpočela postupak
likvidacije pre 26. 12. 2014. godine, a iz nekog
razloga još uvek ga nisu okončala, utvrđuju porez
na dobit kao pozitivnu razliku imovine sa kraja
38 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
i sa početka perioda za koji se podnosi poreska
prijava i poreski bilans, ali ovi postupci neće
biti predmet razmatranja u nastavku teksta.
 Obveznik u postupku likvidacije pod-
nosi poresku prijavu i poreski bilans
u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka
likvidacije sa stanjem na dan koji prethodi
danu pokretanja likvidacije. Znači, Poreskoj
upravi se elektronskim putem, a u navede-
nom roku dostavlja poreski bilans i poreska
prijava za period od 1. januara do dana koji
prethodi danu pokretanja likvidacije. Po-
reski bilans se sastavlja u skladu sa opštim
pravilima iz ZPDPL-a, usklađivanjem dobiti
iskazane u početnom likvidacionom bilansu.
To znači da obveznik prilikom sastavljanja
početnog likvidacionog poreskog bilansa:
● obračunava poresku amortizaciju,
● utvrđuje poreske kapitalne dobitke i gubitke,
● ima pravo da oporezivu dobit umanji za iznos
gubitaka iz ranijih poreskih perioda,
● ima pravo da koristi kapitalne gubitke iz ra-
nijih godina za umanjenje kapitalnih dobitaka
iskazanih u početnom poreskom bilansu,
● ima pravo da koristi pravo na poreski kredit
za umanjenje obračunatog poreza,
● ima obaveze po osnovu transfernih cena itd.
Poreska amortizacija za osnovna sredstva
razvrstana u grupe od II do V, koja su nabavljena
pre 1. 1. 2019. godine, obračunava se na obrascu
OA za period cele poslovne godine. S obzirom
na to da nije predviđeno utvrđivanje amortiza-
cije srazmerno sa vremenom za koji se amorti-
zacija obračunava, rashod poreske amortizacije
može da se obračuna i iskaže u poreskom bilan-
su samo u jednom obračunskom periodu u toku
kalendarske godine. Pošto se u slučaju likvi-
dacije u jednoj godini sastavljaju dva poreska
bilansa (prilikom pokretanja i prilikom okon-
čanja, odnosno prilikom pokretanja likvidacije
i na kraju godine ako likvidacija nije okončana
do kraja godine), poreska amortizacija za osnov-
na sredstva razvrstana u grupe od II do V, koja su
nabavljena pre 1. 1. 2019. godine, obračunava se
i iskazuje u prvom poreskom bilansu, a u nared-
nom se ne obračunava. U vezi sa tim izdvajamo
iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-
00-43/2017-04 od 14. 3. 2017. sledeće: Međutim,
napominjemo da rashod amortizacije, po osnovu
stalnih sredstava razvrstanih u grupe II–V (u
skladu sa članom 10. Zakona), obveznik može ob-
računati i iskazati samo u jednom obračunskom
periodu (u toku kalendarske godine) za koji pod-
nosi poresku prijavu i poreski bilans. Poreska
amortizacija za osnovna sredstva razvrstana u
I grupu, odnosno u grupe od II do V, za sredstva
nabavljena nakon 1. 1. 2019. godine obračunava
se za period od 1. januara do dana koji prethodi
danu otvaranja likvidacije, primenom propor-
cionalne metode na nabavnu vrednost, u skladu
sa članom 10b. stav 4. ZPDPL-a. Poreska amorti-
zacija nematerijalnih sredstava stečenih nakon
1. 1. 2019. godine priznaje se kao rashod u iznosu
računovodstvene amortizacije, u skladu sa čla-
nom 10b. stav 8. ZPDPL-a.
Rashodi po osnovu svođenja vrednosti imovi-
ne na vrednost očekivanog unovčenja, koji pred-
stavljaju obezvređenje te imovine, ne priznaju
se u poreske svrhe u početnom likvidacionom
bilansu (jer imovina u tom periodu nije bila i
otuđena, nego samo obezvređena), a podatak o iz-
nosu obezvređenja prikazuje se na rednom broju 35
obrasca PB 1. U suprotnom slučaju, ako je prilikom
procene vrednosti očekivanog unovčenja došlo
do evidentiranja prihoda po osnovu usklađivanja
vrednosti, taj prihod ulazi u poreske prihode i
po ovom osnovu nema korekcija u obrascu PB 1.
Prihodi od ukinutih dugoročnih rezervisa-
nja, izuzev za rezervisanja po osnovu garantnog
roka, obnavljanje prirodnih bogatstava i zadr-
žane kaucije i depozita, ne povećavaju iskazanu
dobit u poreskom bilansu, odnosno koriguju se
na rednom broju 45 obrasca PB 1. Za ukinuta re-
zervisanja po osnovu garantnog roka, obnavljanje
prirodnih bogatstava i zadržane kaucije i de-
pozita ne vrše se korekcije u poreskom bilansu,
odnosno taj prihod ulazi u poreske prihode.
U poreskoj prijavi koja se podnosi na osnovu
pokretanja likvidacije:
● u polje 1.1 (Vrsta prijave) PDP obrasca unosi se
oznaka 3 – za prijavu koja se podnosi za utvrđi-
vanje konačne obaveze u toku poreskog perioda
u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, uklju-
čujući i statusnu promenu koja ima za posledi-
cu prestanak obavljanja delatnosti, postupka
likvidacije, postupka stečaja, kao i promene
poreskog perioda na osnovu rešenja nadležnog
poreskog organa donetog po prethodnoj sagla-
snosti ministra finansija, odnosno guvernera
Narodne banke Srbije;
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 39
RAČUNOVODSTVO
● u polje 1.1.a (Osnov) unosi se oznaka 41 – za otva-
ranje postupka likvidacije;
● u polje 1.2 (Poreski period) unose se 1. januar i
dan koji prethodi danu pokretanja likvidacije.
U deo 5. obrasca PDP unosi se poreska osno-
vica, poreska stopa i iznos obračunatog poreza
(polja 5.1, 5.2 i 5.3). S obzirom na to da obveznik
koji podnosi poresku prijavu i poreski bilans
na osnovu pokretanja likvidacije ima pravo na
poreske podsticaje u skladu sa ZPDPL-om, pri-
likom sastavljanja poreske prijave unose se i
podaci u polja 5.4.1–5.4.7.
Takođe, obveznik popunjava i deo 8a obrasca
PDP (Otvaranje likvidacije).
ëObveznici u likvidaciji u toku tra-
janja likvidacije nisu dužni da pla-
ćaju akontacije poreza na dobit, u skladu sa
članom 67. stav 1. ZPDPL-a. Dakle, prilikom
popunjavanja obrasca PDP obveznici u likvi-
daciji ne popunjavaju deo 6 (Podaci od značaja
za utvrđivanje visine akontacije).
Primer: Početni likvidacioni bilans
Skupština društva „Poslednji trzaj” d. o. o.
donela je odluku o likvidaciji društva 20. febru-
ara 2019. godine. Rešenje Agencije o pokretanju
likvidacije doneto je dana 1. marta 2019. godine.
Poslednji trzaj sastavlja vanredni finansij-
ski izveštaj sa stanjem na dan 28. februar 2019.
godine i primenjuje MSFI za MSP.
Knjigovodstvena vrednost imovine, kapitala
i obaveza društva pre popisa i utvrđivanja na-
plative vrednosti imovine jeste:
● nematerijalna imovina: 61.000 dinara,
● poslovni prostor: 9.500.000 dinara,
● dugoročni zajam dat preduzeću Grr d. o. o.:
250.000 dinara,
● zalihe robe: 1.519.000 dinara,
● potraživanja od kupaca: 5.000.000 dinara,
● kratkoročna pozajmica data preduzeću Mrr:
550.000 dinara,
● gotovina: 1.100.000 dinara,
● porez na dodatu vrednost: 1.750.000 dinara.
Kapital društva iznosi 7.300.000 dinara, od
čega je osnovni kapital 7.400.000 dinara, reva-
lorizacione rezerve 1.900.000 dinara, a gubi-
tak prethodnog perioda 2.000.000 dinara.
Knjigovodstvena vrednost obaveza je sledeća:
● rezervisanja za otpremnine: 180.000 dinara,
● dugoročni kredit u zemlji: 5.000.000 dinara,
● obaveze po osnovu lizinga: 600.000 dinara,
● kratkoročne finansijske obaveze: 2.100.000
dinara,
● obaveze prema dobavljačima: 2.000.000 dinara,
● obaveze za kamate po primljenim kreditima:
350.000 dinara,
● obaveza za učešće u dobitku: 200.000 dinara,
● obaveze po osnovu PDV-a: 2.000.000 dinara.
Na osnovu popisa imovine i obaveza i proce-
ne naplativosti imovine izvršena su knjiženja
koja slede.
1) Izvršena je procena vrednosti nematerijalne
imovine i nekretnina, postrojenja i opreme.
Nematerijalna imovina obezvređena je u pot-
punosti.
Nekretnina društva procenjena je u vredno-
sti od 7.000.000 dinara, pa se sprovodi obezvre-
đenje u visini od 2.500.000 dinara. Pritom se
prvo vrši ukidanje revalorizovanih rezervi
koje su priznate po osnovu vrednovanja nekret-
nina (1.900.000 dinara).
Napomena: Ukoliko bi preduzeće primenjivalo
pune MSFI, izvršilo bi reklasifikaciju sa po-
zicije nekretnine na poziciju stalnih sredsta-
va namenjenih prodaji (račun 142 – Građevinski
objekti namenjeni prodaji).
Napomena: Obezvređenje nije priznato u pore-
skom periodu – unos na 35 PB 1.
2) Izvršen je popis zaliha u magacinu. Popisom
je utvrđen manjak zaliha u iznosu od 59.000 dina-
ra. Roba u magacinu vodi se po nabavnim cenama.
3) Od ukupnog iznosa potraživanja (5.000.000 di-
nara), 800.000 dinara potraživanja u kašnjenju
je više od 60 dana. Za ta potraživanja vrši se
indirektna ispravka vrednosti. Osim toga, za
200.000 dinara potraživanja procenjeno je da
nisu naplativa, pa se vrši indirektna ispravka
vrednosti iako nisu u kašnjenju preko 60 dana.
Napomena: Iznos ispravljenih potraživanja
od 200.000 dinara, koja ne ispunjavaju uslove za
priznavanje kao poreski rashod, u poreski bilans
unosi se na poziciju 27 obrasca PB 1.
4) Ukinuta su neiskorišćena dugoročna rezer-
visanja za otpremnine, s obzirom na to da više
nema osnova za njihovo priznavanje.
5) Dugoročni kredit u iznosu od 5.000.000 dina-
ra i obaveze po osnovu finansijskog lizinga u
iznosu od 600.000 dinara reklasifikovani su
sa pozicija dugoročne imovine na kratkoročne
pozicije.
40 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
581 Obezvređenje nematerijalne imovine 61.000
582 Obezvređenje nekretnina, postrojenja i opreme 600.000
330 Revalorizacione rezerve po osnovu revalorizacije nematerijalne
imovine, nekretnina, postrojenja i opreme 1.900.000
022 Građevinski objekti 2.500.000
012 Softver i ostala prava 61.000
– za obezvređenje imovine po proceni u početnom likvidacionom bilansu
2.
574 Manjkovi 70.800
474 Obaveze za PDV po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi 11.800
131 Roba u magacinu 59.000
– za evidentiranje manjkova utvrđenih popisom
3.
585 Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 1.000.000
209 Ispravka vrednosti potraživanja od prodaje 1.000.000
– za ispravku vrednosti potraživanja
4.
404 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 180.000
678 Prihodi od ukidanja dugoročnih i kratkoročnih rezervisanja 180.000
– za ukidanje rezervisanja za otpremnine
5.
414 Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 5.000.000
416 Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 600.000
424 Deo dugoročnih kredita i zajmova koji dospeva do jedne godine 5.000.000
425 Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine 600.000
– za reklasifikaciju dugoročnog kredita i lizinga
Na osnovu sprovedenih knjiženja (reklasifikacija i korekcija) Poslednji trzaj sastavlja početni
likvidacioni bilans stanja i bilans uspeha (na osnovu tih podataka popuniće podatke u zvaničnim
obrascima).
Početni likvidacioni bilans stanja
na dan 28. februar 2019. godine
Opis
Iskazano do sastavljanja
Početnog likvidacionog
bilansa stanja
Reklasi-
fikacije Korekcije
Početni
likvidacioni
bilans stanja
Knjiženje
broj
Stalna imovina 9.811.000 0 -2.561.000 7.250.000
Nematerijalna imovina 61.000 -61.000 0 1
Nekretnine, postrojenja i oprema 9.500.000 -2.500.000 7.000.000 1
Dugoročni finansijski plasmani 250.000 250.000
Obrtna imovina 9.919.000 0 -1.059.000 8.860.000
Zalihe 1.519.000 -59.000 1.460.000 2
Potraživanja 5.000.000 -1.000.000 4.000.000 3
Kratkoročni finansijski plasmani 550.000 550.000
Gotovinski ekvivalenti i gotovina 1.100.000 1.100.000
Porez na dodatu vrednost 1.750.000 1.750.000
UKUPNA AKTIVA 19.730.000 0 -3.620.000 16.110.000
Kapital 7.300.000 0 -3.451.800 3.848.200
Osnovni kapital 7.400.000 7.400.000
Revalorizacione rezerve 1.900.000 -1.900.000 0 1
Gubitak -2.000.000 -1.551.800 -3.551.800
Red. br. 35
PB 1.
PDV je
obračunat jer
je manjak veći
od dozvoljenog,
utvrđenog
Normativom.
Od toga je
800.000
poreski
priznat rashod
jer su ispunjeni
uslovi, a
200.000 dinara
nije priznat
rashod – red.
br. 27 PB 1.
Red. br. 45
PB 1.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 41
RAČUNOVODSTVO
Opis
Iskazano do sastavljanja
Početnog likvidacionog
bilansa stanja
Reklasi-
fikacije Korekcije
Početni
likvidacioni
bilans stanja
Knjiženje
broj
Dugoročna rezervisanja i obaveze 5.780.000 -5.600.000 -180.000 0
Dugoročna rezervisanja 180.000 -180.000 0 4
Dugoročne obaveze 5.600.000 -5.600.000 0 5
Kratkoročne obaveze 6.650.000 5.600.000 11.800 12.261.800
Kratkoročne finansijske obaveze 2.100.000 5.600.000 7.700.000 5
Obaveze iz poslovanja 2.000.000 2.000.000
Ostale kratkoročne obaveze 550.000 550.000
Obaveze po osnovu PDV-a 2.000.000 11.800 2.011.800 2
UKUPNA PASIVA 19.730.000 0 -3.620.000 16.110.000
Iz početnog likvidacionog bilansa stanja vidi se da je vrednost imovine (16.110.000 dinara)
dovoljna za pokriće svih obaveza društva (12.261.800 dinara).
Početni likvidacioni bilans uspeha
u periodu od 1. 1. do 28. 2. 2019. godine
Opis
Iskazano do sastavljanja
Početnog likvidacionog
bilansa uspeha
Korekcije
Početni
likvidacioni
bilans uspeha
Knjiženje
broj
Poslovni prihod 12.000.000 0 12.000.000
Prihodi od prodaje robe 12.000.000 12.000.000
Poslovni rashodi 11.972.000 0 11.972.000
Nabavna vrednost prodate robe 9.700.000 9.700.000
Troškovi goriva i energije 150.000 150.000
Troškovi zarada, naknada zarada i
ostali lični rashodi
548.000 548.000
Troškovi proizvodnih usluga 100.000 100.000
Troškovi amortizacije 250.000 250.000
Nematerijalni troškovi 1.224.000 1.224.000
Poslovni dobitak/gubitak 28.000 0 28.000
Finansijski prihodi 90.000 90.000
Finansijski rashodi 400.000 400.000
Dobitak/gubitak iz finansiranja -310.000 0 -310.000
Ostali prihodi 180.000 180.000 4
Ostali rashodi 200.000 1.731.800 1.931.800 1, 2, 3
Dobitak/gubitak iz redovnog poslovanja -482.000 -1.551.800 -2.033.800
Dobitak/gubitak pre oporezivanja -482.000 -1.551.800 -2.033.800
Porez na dobitak
Neto dobitak/gubitak -482.000 -1.551.800 -2.033.800
Porez na dobit
Red. br.
poreskog
bilansa
Opis Iznos
3. Gubitak poslovne godine 2.033.800
27. Rashod po osnovu ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja ako od roka za njihovu
naplatu nije prošlo najmanje 60 dana
200.000
35. Rashodi po osnovu obezvređenja imovine 661.000
45. Prihodi po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koja nisu bila priznata kao
rashod u poreskom periodu u kome su izvršena; …
180.000
56. Gubitak (3 – 27 – 35 + 45) 1.352.800
42 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Evidentiranje u toku likvidacije
U skladu sa Zakonom o privrednim društvi-
ma likvidacioni upravnik za vreme trajanja po-
stupka likvidacije društva može da preduzima
sledeće aktivnosti:
● da vrši radnje na okončanju poslova započetih
pre početka likvidacije;
● da preduzima radnje potrebne za sprovođenje
likvidacije, kao što su prodaja imovine, ispla-
ta poverilaca i naplata potraživanja;
● da vrši druge poslove neophodne za sprovo-
đenje likvidacije društva.
U toku likvidacionog postupka ne obavljaju se
sledeće aktivnosti:
● ne isplaćuju se učešća u dobiti niti dividen-
de osnivačima;
● članovima društva ne raspodeljuje se imovi-
na pre plaćanja svih potraživanja poverilaca;
● društvo u likvidaciji ne može da menja prav-
nu formu niti da učestvuje u statusnoj promeni,
osim ako se likvidacija ili statusna promena
sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa
zakonom kojim se uređuje stečaj.
Do umanjenja imovine u toku likvidacionog
postupka dolazi u slučaju prodaje imovine po ni-
žoj vrednosti od vrednosti po kojoj je iskazana
prilikom pokretanja likvidacije, otpisa potra-
živanja, rashodovanja, obezvređenja imovine
koja ne može da se proda, odliva novca po osno-
vu plaćanja obaveza prema poveriocima itd.
Ukoliko se imovina na početku postupka proceni
po realnim tržišnim vrednostima, odnosno u
visini očekivanog unovčenja, u toku likvidacije
neće biti dodatnog obezvređenja imovine. Ipak,
ako je imovina prilikom sastavljanja početnog
likvidacionog bilansa potcenjena, prilikom
njenog unovčenja nastaće prihodi od usklađiva-
nja vrednosti.
Stalna sredstva
Prema odredbama paragrafa 25. MSFI 5,
pravno lice ne amortizuje stalnu imovinu dok je
ona klasifikovana kao imovina koja se drži za
prodaju. Prilikom početnog i naknadnog prizna-
vanja stalnih sredstava namenjenih prodaji po
njihovoj tržišnoj vrednosti, društvo priznaje
eventualni gubitak od umanjenja vrednosti za
svako početno ili naknadno smanjenje vrednosti
imovine (ili grupe za otuđenje).
Kada dođe do prodaje ovih sredstava, prime-
njuje se neto princip, što znači da se iskazuju
dobici ili gubici od prodaje, koji predstavljaju
razliku između neto prodajne i knjigovodstvene
vrednosti.
I društva koja koriste MSFI za MSP i Pra-
vilnik za mikro i druga pravna lica u postupku
likvidacije ne obračunavaju računovodstvenu
amortizaciju, odnosno ona je jednaka 0 iako u
početnom likvidacionom bilansu ne reklasifi-
kuju sredstva na konta grupe 15. Naime, članom
14. Pravilnika za mikro i druga pravna lica
propisano je da amortizacija sredstva prestaje
na datum ranijeg događaja, a to je datum kada je
sredstvo klasifikovano kao ono koje se drži
za prodaju (ili je uključeno u grupu za otuđenje
koja se klasifikuje kao grupa sredstava koja se
drže za prodaju) ili datum prestanka priznava-
nja sredstva. S druge strane, član 17.20 MSFI za
MSP navodi da amortizacija sredstva prestaje
kada sredstvo prestane da se priznaje. S obzi-
rom na to da je sredstvo u toku likvidacije pri-
znato sve do njegove prodaje, kao i da je njegova
rezidualna vrednost jednaka njegovoj knjigovod-
stvenoj (unovčivoj) vrednosti (jer je donesena
odluka o njegovoj prodaji), osnovica za obračun
amortizacije je nula.
Potraživanja
Potraživanja koja nisu naplaćena do kraja
likvidacionog postupka otpisuju se direktno
na teret rashoda. Pritom je potrebno voditi
računa o (ne)priznavanju rashoda po osnovu di-
rektnog otpisa potraživanja, u skladu sa članom
16. ZPDPL-a. Uz pretpostavku da je za sva sumnji-
va potraživanja prilikom sačinjavanja početnog
likvidacionog bilansa izvršen indirektni ot-
pis (ispravka vrednosti), u poreskom bilansu za
period od otvaranja do okončanja likvidacije
(ako je postupak okončan u istoj godini), odnosno
u poreskom bilansu za period od otvaranja li-
kvidacije do 31. 12 te godine (ako se postupak li-
kvidacije prenosi u narednu godinu, odnosno do
tog datuma nije okončan) javljaju se četiri mogu-
će varijante iskazivanja podataka, u zavisnosti
od toga da li ispravka vrednosti potraživanja
koja je izvršena u poreskom bilansu prilikom
otvaranja likvidacije:
1. bila je poreski priznat rashod, pri čemu se
tada:
● ako otpis ne ispunjava uslove iz člana 16.
ZPDPL-a, vrši korekcija u poreskom bilansu na
poziciji 40. PB 1,
● ako otpis ispunjava uslove iz člana 16. ZPDPL-a,
ne vrši nikakva korekcija u poreskom bilansu;
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 43
RAČUNOVODSTVO
2. nije bila poreski priznat rashod, pa je tada
izvršena korekcija na poziciji 27. PB 1, i to:
● ako otpis ne ispunjava uslove iz člana 16.
ZPDPL-a, ne vrši se nikakva korekcija u pore-
skom bilansu,
● ako otpis ispunjava uslove iz člana 16. ZPDPL-a,
vrši se korekcija u poreskom bilansu na poziciji
28. PB 1.
Više o ispravci vrednosti i otpisu potraži-
vanja u poreskom bilansu pisano je u broju 2/2019,
na strani 98.
Obaveze
Poverioci društva u likvidaciji prijavljuju
svoja potraživanja u rokovima i na način koji su
propisani Zakonom o privrednim društvima, a
društvo je obavezno da sačini listu priznatih
i osporenih potraživanja.
Obaveze prema poveriocima koje su
osporene, a poverioci nisu pokrenu-
li postupak pred nadležnim sudom zbog oba-
veštenja o osporavanju potraživanja, treba
uprihodovati.
Osim toga, potraživanja koja poverioci
nisu prijavili u zakonom propisanom roku
treba uprihodovati. Ovo se odnosi i na potra-
živanja članova d. o. o. po osnovu raspodele
dobitka koji je nastao u ranijim periodima,
a nije izvršena isplata učešća u dobitku do
pokretanja likvidacije ili datih zajmova u
ranijim periodima i slično.
Takođe, u toku likvidacionog postupka doga-
đa se da poverioci prijave svoja potraživanja
koja nisu evidentirana u poslovnim knjigama
društva u likvidaciji i koja im prizna likvi-
dacioni upravnik. U tom slučaju društvo treba
da evidentira i navedene obaveze.
Obaveze prema poveriocima nastale nakon
pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju
da se namire do okončanja postupka likvidacije.
Primer: Evidentiranje u toku likvidacije
Od otvaranja likvidacije 1. marta 2019. godi-
ne u preduzeću „Poslednji trzaj – u likvidaciji”
d. o. o. nastali su sledeći poslovni događaji:
1) Društvo je toku trajanja postupka likvidacije
naplatilo:
a) dugoročni zajam dat preduzeću Grr u iznosu
od 262.500 dinara, od čega je 250.000 glavnice
prikazane u početnom likvidacionom bilansu i
12.500 dinara kamate do dana plaćanja;
b) kratkoročnu pozajmicu datu preduzeću Mrr u
iznosu glavnice evidentirane u početnom likvi-
dacionom bilansu – 550.000 dinara;
c) iznos od 3.800.000 potraživanja od kupaca,
pri čemu je sačinjen izveštaj o naplaćenim
potraživanjima od kupaca, na osnovu koga li-
kvidacioni upravnik donosi odluku o otpisu
preostalog nenaplaćenog iznosa od 200.000
dinara, dok potraživanja za koja je prilikom
pokretanja likvidacije izvršen ispravak vred-
nosti zbog nenaplativosti nisu naplaćena, pa
se direktnim otpisom isknjižavaju iz eviden-
cija.
Direktno otpisana nenaplaćena potraživa-
nja (200.000 dinara) unose se na poziciju 27 PB
1, jer nisu ispunjeni uslovi za poresko priznava-
nje direktnog otpisa. Osim toga, 800.000 dina-
ra potraživanja, koja su ispravljena u početnom
likvidacionom bilansu (jer je od roka za napla-
tu prošlo više od 60 dana), nisu naplaćena do
okončanja likvidacije niti su ispunjeni uslo-
vi za direktan otpis (koji je izvršen). Pošto
je ispravka bila poreski priznata u početnom
likvidacionom poreskom bilansu, u završnom
likvidacionom poreskom bilansu vrši se ko-
rekcija na poziciji 40 obrasca PB 1.
2) Prodata je sva roba sa zaliha u vrednosti
1.400.000 dinara, a knjigovodstvena vrednost
zaliha iznosi 1.460.000 dinara.
2a) Naplaćena je prodata roba.
3) Nekretnina je prodata za 7.700.000 dinara,
što je za 700.000 dinara više od knjigovodstve-
ne vrednosti na dan početnog likvidacionog bi-
lansa. S obzirom na to da je nekretnina prodata
u istoj godini, kada je (prilikom sastavljanja
početnog likvidacionog bilansa) evidentirano
njeno obezvređenje, prvo se vrši ukidanje obez-
vređenja (u iznosu ranije evidentiranih 600.000
dinara), a ostatak od 100.000 dinara evidentira
se kao dobitak od prodaje nekretnine. U slučaje-
vima kada je nekretnina obezvređena u jednom
periodu, a prodata u drugom, sa računovodstve-
nog aspekta nije moguće ukidanje ranije eviden-
tiranog obezvređenja, nego se u punom iznosu
evidentiraju dobici od prodaje nekretnine.
Napomena: U poreskom bilansu koji se sačinja-
va za period od pokretanja do okončanja likvida-
cije pod rednim brojem 36 PB 1 unosi se 600.000
dinara, što je iznos obezvređenja koji nije bio
poreski priznat rashod u poreskom bilansu sači-
njenom prilikom pokretanja likvidacije (tada
44 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
je iznos od 600.000 dinara bio unesen pod rednim
brojem 35 PB 1).
3a) Naplaćeno je potraživanje od kupca nekret-
nine.
4) Izmiren je dug po osnovu nekadašnjeg dugo-
ročnog kredita i lizinga (reklasifikovani su
u početnom poreskom bilansu na kratkoročne
obaveze) i kratkoročnog kredita, zatim po osno-
vu kamata iz početnog likvidacionog bilansa
(350.000 dinara) i dospelih kamata u toku likvi-
dacije do dana plaćanja 450.000 dinara. Potra-
živanja poverilaca iz početnog likvidacionog
bilansa prijavljena su u propisanom roku i nisu
osporena.
5) U toku likvidacije nastale su sledeće obaveze:
a) troškovi knjigovodstvenih usluga: 100.000 +
20% PDV,
b) troškovi energije: 70.000 + 20% PDV,
c) troškovi telefona, interneta: 50.000 + 20%
PDV,
d) doprinosi za likvidacionog upravnika za
vreme trajanja likvidacije u visini od 50.000
dinara.
Osnivač privrednog društva, imenovan za
likvidacionog upravnika, obveznik je doprino-
sa za PIO najmanje na najnižu mesečnu osnovicu
doprinosa, u konkretnom slučaju do okončanja
postupka likvidacije. Uz pretpostavku da je li-
kvidacioni upravnik u radnom odnosu u drugom
društvu, nema obavezu plaćanja doprinosa za
zdravstveno osiguranje i doprinosa za slučaj
nezaposlenosti po navedenom osnovu.
5e) Plaćene su sve obaveze nastale u postupku
likvidacije.
6) U propisanom roku prijavljeno je 1.800.000
dinara potraživanja poverilaca (dobavljača),
koja su isplaćena. Poverioci (dobavljači) nisu
prijavili 200.000 dinara potraživanja, koja se
uprihoduju.
6b) Član društva nije u propisanom roku pri-
javio potraživanje prema društvu po osnovu
raspodele dobitka koji je nastao u ranijim peri-
odima (200.000 dinara), a za koji nije izvršena
isplata učešća u dobitku do pokretanja likvida-
cije. Ove obaveze takođe se uprihoduju.
7) Izmirene su obaveze po osnovu PDV-a.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1a
241 Tekući (poslovni) računi 262.500
662 Prihodi od kamata (od trećih lica) 12.500
048 Ostali dugoročni finansijski plasmani 250.000
– za naplatu dugoročnog zajma
1b
241 Tekući (poslovni) računi 550.000
232 Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji 550.000
– za naplatu kratkoročnog zajma
1c
241 Tekući (poslovni) računi 3.800.000
204 Kupci u zemlji 3.800.000
576 Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja 200.000
204 Kupci u zemlji 200.000
209 Ispravka vrednosti potraživanja od prodaje 1.000.000
204 Kupci u zemlji 1.000.000
– za naplatu potraživanja od kupaca, direktni otpis nenaplativih potraživanja i direktan otpis ranije
ispravljenih potraživanja koja nisu naplativa
2.
204 Kupci u zemlji 1.680.000
470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj
stopi (osim primljenih avansa) 280.000
604 Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 1.400.000
501 Nabavna vrednost prodate robe 1.460.000
131 Roba u magacinu 1.460.000
– za prodaju zaliha robe
2a
241 Tekući račun 1.680.000
204 Kupci u zemlji 1.680.000
– za naplatu prodate robe
Knjiženje:
Red. br.
27 PB 1.
800.000
na red.
br. 40
PB 1.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 45
RAČUNOVODSTVO
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
3.
204 Kupci u zemlji 7.700.000
582 Obezvređenje nekretnina, postrojenja i opreme -600.000
670 Dobici od prodaje nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i
opreme 100.000
022 Građevinski objekti 7.000.000
– za prodaju nekretnine
3a
241 Tekući račun 7.700.000
204 Kupci u zemlji 7.700.000
– za naplatu prodate nekretnine
4.
422 Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji 2.100.000
424 Deo dugoročnih kredita i zajmova koji dospeva do jedne godine 5.000.000
425 Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine 600.000
460 Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 350.000
562 Rashodi kamata (prema trećim licima) 450.000
241 Tekući račun 8.500.000
– za plaćene finansijske obaveze i obaveza za kamate
5a
550 Troškovi neproizvodnih usluga 100.000
270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 20.000
435 Dobavljači u zemlji 120.000
– za fakture knjigovodstvene agencije
5b
513 Troškovi goriva i energije 70.000
270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 14.000
435 Dobavljači u zemlji 84.000
– za fakture za utrošenu energiju
5c
531 Troškovi transportnih usluga 50.000
270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 10.000
435 Dobavljači u zemlji 60.000
– za fakture za telefon i internet
5d
526 Troškovi naknada direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i
nadzora 50.000
489 Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 50.000
– za obračun doprinosa za likvidacionog upravnika
5e
435 Dobavljači u zemlji 264.000
489 Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 50.000
241 Tekući račun 314.000
– za plaćanje obaveza nastalih u postupku likvidacije
6.
435 Dobavljači u zemlji 1.800.000
241 Tekući račun 1.800.000
435 Dobavljači u zemlji 200.000
677 Prihodi od smanjenja obaveza 200.000
– za isplatu prijavljenih potraživanja i prihodovanje prekludiranih potraživanja
6a
462 Obaveze za učešće u dobitku 200.000
677 Prihodi od smanjenja obaveza 200.000
– za prihodovanje prekludiranog potraživanja osnivača prema društvu (po osnovu ranije nastale obaveze za
učešće u dobiti)
7.
470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj
stopi (osim primljenih avansa) 2.291.800
270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 1.794.000
241 Tekući račun 497.800
– za plaćenu obavezu za PDV
46 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Završni likvidacioni bilans i poreska
prijava
Ukoliko je postupak likvidacije okončan u
toku iste godine u kojoj je pokrenut, sledeću po-
resku prijavu i poreski bilans obveznik podno-
si nakon okončanja likvidacije, i to u roku od
60 dana od okončanja likvidacije sa stanjem na
dan okončanja likvidacije. Dakle, u ovom slučaju
obveznik podnosi poresku prijavu i (završni)
poreski bilans za period od dana pokretanja do
dana okončanja likvidacije.
Poreska osnovica za ovaj period takođe se
utvrđuje usklađivanjem dobiti koja je utvrđena
u skladu sa propisima o računovodstvu, pre-
ma opštim pravilima propisanim odredbama
ZPDPL-a.
Pošto se završni likvidacioni bilans
podnosi za period od 1. januara do dana koji
prethodi danu okončanja likvidacije, a porez
na dobit utvrđuje se za period od dana pokre-
tanja do dana okončanja likvidacije (jer je po-
rez na dobit za period od 1. januara do dana
koji prethodi danu pokretanja likvidacije
već utvrđen), neophodno je da se utvrdi iz-
nos poslovne dobiti za period od pokretanja
likvidacije do dana okončanja likvidacije,
u skladu sa izabranim načinom vrednovanja
imovine i obaveza (tj. usvojenim računovod-
stvenim politikama).
Gubitak u poreskom bilansu koji je utvrđen
u početnom likvidacionom poreskom bilansu
može da se koristi u narednim poreskim bi-
lansima, što je potvrđeno i Mišljenjem Mini-
starstva finansija br. 430-00-43/2017-04 od 14.
3. 2017. godine: Prema tome, kada je obveznik u
poreskom bilansu, koji je podneo za period 1. janu-
ar – 30. maj 2016. godine, na odgovarajućoj poziciji
iskazao gubitak, tako iskazan gubitak obveznik
može prenositi na račun dobiti iz budućih
obračunskih perioda. S tim u vezi, ukoliko je
u poreskom bilansu, koji je podneo za period 31.
maj – 31. decembar 2016. godine, obveznik utvrdio
dobit, tako utvrđena dobit može se umanjiti
za iznos gubitka iz prethodnog obračunskog peri-
oda (konkretno, iz perioda 1. januar – 30. maj 2016.
godine).
U poreskoj prijavi koja se podnosi na osnovu
okončanja likvidacije:
● u polje 1.1 (Vrsta prijave) PDP obrasca unosi se
oznaka 3 – za prijavu koja se podnosi za utvrđi-
vanje konačne obaveze u toku poreskog perioda
u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, uklju-
čujući i statusnu promenu koja ima za posledi-
cu prestanak obavljanja delatnosti, postupka
likvidacije, postupka stečaja, kao i promene
poreskog perioda na osnovu rešenja nadležnog
poreskog organa donetog po prethodnoj sagla-
snosti ministra finansija, odnosno guvernera
Narodne banke Srbije;
● u polje 1.1.a (Osnov) unosi se oznaka 42 – za
okončanje, odnosno obustavu postupka likvida-
cije;
● u polje 1.2 (Poreski period) unose se datum po-
kretanja likvidacije i datum okončanja likvida-
cije.
Između ostalog, popunjava se i deo 8B obra-
sca PDP (Okončanje likvidacije).
Primer: Završni likvidacioni bilans
Likvidacioni upravnik društva „Poslednji
trzaj – u likvidaciji” d. o. o. nakon isplate po-
verilaca sačinio je izveštaj o sprovedenoj li-
kvidaciji, na osnovu koga je Skupština Društva
donela odluku o okončanju likvidacije 18. 8.
2019. godine. Agencija je izdala rešenje o okon-
čanju likvidacije sa datumom 1. 9. 2019. godine.
Na osnovu početnog likvidacionog bilansa i
sprovedenih knjiženja u toku likvidacije sasta-
vljeni su završni likvidacioni bilans stanja i
bilans uspeha.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 47
RAČUNOVODSTVO
Završni likvidacioni bilans stanja
na dan 31. 8. 2019. godine
Opis
Početni
likvidacioni bilans
stanja (na dan 28. 2)
Korekcije/knjiženja u
periodu od 1. 3. do 31. 8.
Završni
likvidacioni
bilans stanja
Knjiženje
broj
Stalna imovina 7.250.000 -7.250.000 0
Nematerijalna imovina 0 0
Nekretnine, postrojenja i oprema 7.000.000 -7.000.000 0 3
Dugoročni finansijski plasmani 250.000 -250.000 0 1a
Obrtna imovina 8.860.000 -4.879.300 3.980.700
Zalihe 1.460.000 -1.460.000 0 2
Potraživanja 4.000.000 -4.000.000 0 1c
Kratkoročni finansijski plasmani 550.000 -550.000 0 1b
Gotovinski ekvivalenti i gotovina 1.100.000 2.880.700 3.980.700
Porez na dodatu vrednost 1.750.000 -1.750.000 0 7
UKUPNA AKTIVA 16.110.000 -12.129.300 3.980.700
Kapital 3.848.200 132.500 3.980.700
Osnovni kapital 7.400.000 7.400.000
Revalorizacione rezerve 0 0
Gubitak -3.551.800 132.500 -3.419.300
Dugoročna rezervisanja i obaveze 0 0 0
Dugoročna rezervisanja 0 0 0
Dugoročne obaveze 0 0 0
Kratkoročne obaveze 12.261.800 -12.261.800 0
Kratkoročne finansijske obaveze 7.700.000 -7.700.000 0 4
Obaveze iz poslovanja 2.000.000 -2.000.000 0 6
Ostale kratkoročne obaveze 550.000 -550.000 0 4 i 6a
Obaveze po osnovu PDV-a 2.011.800 -2.011.800 0 7
UKUPNA PASIVA 16.110.000 -12.129.300 3.980.700
Završni likvidacioni bilans uspeha
u periodu od 1. 1. do 31. 8. 2019.
Opis
Početni
likvidacioni bilans
uspeha (u periodu od
1. 1. do 28. 2)
Korekcije/knjiženja u
periodu od 1. 3. do 31. 8.
Završni
likvidacioni
bilans uspeha
Knjiženje
broj
Poslovni prihod 12.000.000 1.400.000 13.400.000
Prihodi od prodaje robe 12.000.000 1.400.000 13.400.000 2
Poslovni rashodi 11.972.000 1.730.000 13.702.000
Nabavna vrednost prodate robe 9.700.000 1.460.000 11.160.000 2
Troškovi goriva i energije 150.000 70.000 220.000 5b
Troškovi zarada, naknada zarada i
ostali lični rashodi
548.000 50.000 598.000 5d
Troškovi proizvodnih usluga 100.000 50.000 150.000 5c
Troškovi amortizacije 250.000 250.000
Nematerijalni troškovi 1.224.000 100.000 1.324.000 5a
Poslovni dobitak/gubitak 28.000 -330.000 -302.000
Finansijski prihodi 90.000 12.500 102.500 1a
Finansijski rashodi 400.000 450.000 850.000 4
Dobitak/gubitak iz finansiranja -310.000 -437.500 -747.500
Ostali prihodi 180.000 500.000 680.000 3, 6, 6a
Ostali rashodi 1.931.800 -400.000 1.531.800 1c i 3
Dobitak/gubitak iz redovnog
poslovanja
-2.033.800 132.500 -1.901.300
Dobitak/gubitak pre oporezivanja -2.033.800 132.500 -1.901.300
Porez na dobitak
Neto dobitak/gubitak -2.033.800 132.500 -1.901.300
48 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Porez na dobit (1. 3 – 1. 9. 2019)
Red.
br. Opis Iznos
1. Dobit poslovne godine 132.500
27. Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja izvršen bez prethodno
ispunjenih uslova 200.000
36. Rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine koji nisu bili priznati u
poreskom periodu u kojem su utvrđeni, ali je u poreskom periodu za koji se
podnosi poreski bilans ta imovina otuđena 600.000
40. Rashod po osnovu ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja, koji je bio
priznat u poreskom bilansu, a za koji se uvećavaju prihodi u poreskom bilansu
koji se podnosi za poreski period u kojem se vrši otpis potraživanja bez
ispunjenja uslova 800.000
55. Oporeziva dobit (1 + 27 – 36 + 40) 532.500
57. Iznos gubitaka iz poreskog bilansa iz prethodnih godina, do visine dobiti 532.500
58. Ostatak dobiti (55 – 57) 0
U Završnom likvidacionom bilansu stanja
uočava se da je vrednost imovine društva „Po-
slednji trzaj – u likvidaciji” 3.980.700 dinara,
što čini likvidacioni ostatak. S obzirom na to
da je likvidacioni ostatak manji od vrednosti
uloženog kapitala (osnovnog kapitala registro-
vanog u Agenciji), koji iznosi 7.400.000 dinara,
po osnovu raspodele likvidacionog ostatka čla-
novima Društva nije ostvarena dividenda. Ta-
kođe, raspodela likvidacionog ostatka u ovom
slučaju nije ni predmet oporezivanja porezom
na prenos apsolutnih prava, jer se isti ne plaća
na prenos novca u skladu sa članom 23. Zakona o
porezima na imovinu.
Redovni godišnji finansijski izveštaj i
poreska prijava
Ukoliko likvidacija nije okončana u godini
u kojoj je pokrenuta, već je preneta u narednu
godinu, privredno društvo sastavlja i finan-
sijski izveštaj sa stanjem na dan 31. decembar
i pritom prikazuje objedinjeno podatke za ceo
izveštajni period (za period od 1. januara do
31. decembra).
U skladu sa Pravilnikom o sadržini i formi
obrazaca finansijskih izveštaja za privredna
društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik
RS”, br. 95/2014 i 144/2014), pravno lice, odno-
sno preduzetnik koji je u toku izveštajne godine
imao statusnu promenu ili je nad njim otvoren
postupak stečaja odnosno likvidacije, u finan-
sijskim izveštajima, u koloni za tekuću godinu,
prikazuje podatke o poslovanju za ceo izveštaj-
ni period objedinjeno, u neto iznosu, i to posle
prebijanja rezultata pre i posle promene. Na
svim obrascima finansijskih izveštaja pravnog
Gubitak u
periodu 1. 1 –
28. 2. iznosio
je 1.172.800
dinara.
lica, odnosno preduzetnika stavlja se naznaka i
„likvidacija”.
Društvo u kom je doneta odluka o pokretanju
likvidacije i izvesno je obustavljanje poslo-
vanja, odnosno prestanak društva, prilikom
sastavljanja finansijskih izveštaja tu činjeni-
cu obelodanjuje u Napomenama uz finansijske
izveštaje (ukoliko ima obavezu sastavljanja uz
redovne godišnje finansijske izveštaje, odno-
sno kad se postupak likvidacije nastavi i u na-
rednoj poslovnoj godini), kao i informaciju o
primenjenom osnovu za vrednovanje pozicija i
specifične računovodstvene politike koje su
odabrane i primenjene na značajne poslovne do-
gađaje i promene.
U slučaju da likvidacija nije okončana do kra-
ja godine u kojoj je pokrenuta, obveznik je dužan
da podnese poresku prijavu i poreski bilans za
period od pokretanja likvidacije do 31. 12. teku-
će godine. Ovu poresku prijavu i poreski bilans
obveznik podnosi u roku od 180 dana od dana is-
teka perioda za koji se utvrđuje porez.
I prilikom utvrđivanja poreza na dobit za
period od dana pokretanja likvidacije do 31. 12.
tekuće godine obveznik primenjuje opšta pravi-
la iz ZPDPL-a.
Međutim, i u ovom slučaju, kao i prilikom
utvrđivanja poreza na dobit nakon okonča-
nja likvidacije, pojavljuje se isti problem,
s obzirom na to da se likvidacioni bilans
uspeha u ovom slučaju podnosi za celu godinu
(za period 1. 1 – 31. 12), dok se porez na dobit
utvrđuje samo za period od dana otvaranja
likvidacije do 31. 12. tekuće godine. Znači,
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 49
RAČUNOVODSTVO
utvrđuje se poslovna dobit za period od po-
kretanja likvidacije do 31. 12. tekuće godine.
U poreskoj prijavi koja se podnosi na 31. 12, u
slučaju kada likvidacija nije okončana do kraja
godine u kojoj je započeta, nego se prenosi na na-
rednu godinu:
● u polje 1.1 (Vrsta prijave) PDP obrasca unosi se
oznaka 3 – za prijavu koja se podnosi za utvrđi-
vanje konačne obaveze u toku poreskog perioda
u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, uklju-
čujući i statusnu promenu koja ima za posledi-
cu prestanak obavljanja delatnosti, postupka
likvidacije, postupka stečaja, kao i promene
poreskog perioda na osnovu rešenja nadležnog
poreskog organa donetog po prethodnoj sagla-
snosti ministra finansija, odnosno guvernera
Narodne banke Srbije;
● u polje 1.1.a (Osnov) unosi se oznaka 43 – za na-
stavljanje postupka likvidacije u narednom po-
reskom periodu;
● u polje 1.2 (Poreski period) unose se datum po-
kretanja likvidacije i 31. 12. tekuće godine.
U slučaju da se likvidacija okonča u narednoj
godini u odnosu na godinu u kojoj je otpočeta,
podnose se poreska prijava i poreski bilans za
period od 1. januara te naredne godine do dana
okončanja likvidacije. U poresku prijavu u ovom
slučaju:
● u polje 1.1 (Vrsta prijave) PDP obrasca unosi se
oznaka 3 – za prijavu koja se podnosi za utvrđi-
vanje konačne obaveze u toku poreskog perioda
u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, uklju-
čujući i statusnu promenu koja ima za posledi-
cu prestanak obavljanja delatnosti, postupka
likvidacije, postupka stečaja, kao i promene
poreskog perioda na osnovu rešenja nadležnog
poreskog organa donetog po prethodnoj sagla-
snosti ministra finansija, odnosno guvernera
Narodne banke Srbije;
● u polje 1.1.a (Osnov) unosi se oznaka 42 – za
okončanje, odnosno obustavu postupka likvida-
cije;
● u polje 1.2 (Poreski period) unosi se 1. 1. do
dana okončanja likvidacije.
Obustavljanje likvidacije
U skladu sa članom 538. Zakona, u toku li-
kvidacije odlukom Skupštine d. o. o. može da
obustavi likvidaciju i nastavi sa poslovanjem.
Odluku o obustavljanju likvidacije donosi Skup-
ština društva dvotrećinskom većinom od ukup-
nog broja glasova svih članova, s tim da može da
se predvidi i manji broj glasova, ali ne manji od
proste većine od ukupnog broja glasova (član 211.
st. 2. tačka 3) Zakona).
Odluka o obustavi likvidacije može da se
donese samo u slučaju da društvo:
● jeste namirilo u potpunosti sve poverioce,
nezavisno od toga da li su im potraživanja ospo-
rena ili priznata,
● nije otkazalo ugovor o radu bilo kom zaposle-
nom po osnovu likvidacije,
● nije otpočelo sa isplatama članovima dru-
štva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije
jeste imenovanje zakonskog zastupnika društva
i izjava likvidacionog upravnika da su svi pove-
rioci namireni u potpunosti i da društvo nije
otpočelo sa isplatama članovima. Ako društvo
ima više likvidacionih upravnika, oni ovu iz-
javu daju zajednički.
Odluka o obustavi likvidacije registruje se
u skladu sa zakonom o registraciji. Uz registra-
cionu prijavu obustave postupka likvidacije
prilažu se i:
● odluka Skupštine o obustavi likvidacije,
● dokaz o uplati naknade za registraciju prome-
ne podataka.
U slučaju obustave likvidacije, potraživanja
poverilaca koji nisu prijavili svoja potraživa-
nja i poverilaca čija su potraživanja osporena,
a nisu u predviđenom roku pokrenuli postupak
pred nadležnim sudom, neće se smatrati preklu-
diranim u smislu Zakona.
Članom 2. stav 1. tačka 11) Zakona o računo-
vodstvu propisano je da se vanredni finansij-
ski izveštaj sastavlja u slučajevima pokretanja,
odnosno zaključenja postupka likvidacije nad
pravnim licem, i to sa stanjem na dan koji pret-
hodi danu pokretanja, odnosno zaključenja po-
stupka likvidacije. S obzirom na to da Zakonom
o računovodstvu nije propisana obaveza sači-
njavanja vanrednih finansijskih izveštaja u
slučaju obustave postupka likvidacije, kao i
da privredni subjekt prelazi u aktivan status
u Registru privrednih subjekata, Agenciji se ne
podnose vanredni finansijski izveštaji, već
je društvo dužno da na kraju poslovne godine,
kao i druga privredna društva, sačini godi-
šnji finansijski izveštaj koji će dostaviti na
objavu.
50 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
S obzirom na to da se odluka o obustavi li-
kvidacije prijavljuje Agenciji (registruje se),
obveznik koji obustavlja postupak likvidacije
nema obavezu da o tome posebno obaveštava i
Poresku upravu (u skladu sa članom 25. stav 1. tačka
1) ZPPPA-a).
Stavom 5. člana 64. ZPDPL-a propisano je
da se, u slučaju obustave postupka likvidaci-
je u toku godine, shodno primenjuju pravila o
obustavljanju stečajnog postupka usled prodaje
stečajnog dužnika iz stavova 3. i 4. ovog člana
Zakona, koji glase:
Obveznik – stečajni dužnik nad kojim je u toku
godine obustavljen stečajni postupak usled pro-
daje stečajnog dužnika kao pravnog lica, dužan je
da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od
pravosnažnosti rešenja o obustavi stečajnog
postupka.
U poreskoj prijavi iz stava 3. ovog člana obve-
znik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za
poreski period koji započinje narednim danom
u odnosu na dan pravosnažnosti rešenja o obu-
stavi stečajnog postupka. U poreskoj prijavi ob-
veznik obračunava i mesečni iznos akontacije
poreza na dobit.
Prema tome, obveznik nad kojim je obusta-
vljen postupak likvidacije po tom osnovu pod-
nosi:
1. poresku prijavu i poreski bilans za period do
dana rešenja o obustavi postupka likvidacije,
2. akontacionu poresku prijavu u kojoj iskazuje
procenjenu dobit i iznos mesečnih akontacija,
3. konačnu poresku prijavu i poreski bilans za
period od prvog narednog dana od dana obustave
likvidacije do kraja kalendarske godine (odno-
sno do kraja poreskog perioda).
U poreskoj prijavi koja se podnosi na dan obu-
stavljanja likvidacije:
● u polje 1.1 (Vrsta prijave) PDP obrasca unosi se
oznaka 3 – za prijavu koja se podnosi za utvrđi-
vanje konačne obaveze u toku poreskog perioda
u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, uklju-
čujući i statusnu promenu koja ima za posledi-
cu prestanak obavljanja delatnosti, postupka
likvidacije, postupka stečaja, kao i promene
poreskog perioda na osnovu rešenja nadležnog
poreskog organa donetog po prethodnoj sagla-
snosti ministra finansija, odnosno guvernera
Narodne banke Srbije;
● u polje 1.1.a (Osnov) unosi se oznaka 42 – za okon-
čanje, odnosno obustavu postupka likvidacije;
● u polje 1.2 (Poreski period) unose se datum po-
kretanja likvidacije i dan obustave likvidacije.
Pod rednim brojevima 8.4. i 8.5 obrasca PDP
unosi se datum donošenja odluke o obustavi li-
kvidacije, odnosno broj odluke o obustavi li-
kvidacije.
U akontacionoj poreskoj prijavi obveznik
daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za po-
reski period koji započinje od narednog dana
u odnosu na dan pravosnažnosti odluke o obu-
stavi postupka likvidacije. U poreskoj prijavi
obveznik obračunava i mesečni iznos akontaci-
je poreza na dobit. Dakle, iako preduzeće nakon
obustave postupka likvidacije zadržava pravni
kontinuitet, neophodno je da podnese akontaci-
onu poresku prijavu kako bi plaćalo mesečne
akontacije poreza u periodu od obustave likvi-
dacije do 31. 12.
U akontacionoj poreskoj prijavi koja se pod-
nosi na dan koji sledi nakon dana obustavljanja
likvidacije:
● u polje 1.1 (Vrsta prijave) PDP obrasca unosi se
oznaka 3 – za prijavu koja se podnosi za utvrđi-
vanje konačne obaveze u toku poreskog perioda
u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, uklju-
čujući i statusnu promenu koja ima za posledi-
cu prestanak obavljanja delatnosti, postupka
likvidacije, postupka stečaja, kao i promene
poreskog perioda na osnovu rešenja nadležnog
poreskog organa donetog po prethodnoj sagla-
snosti ministra finansija, odnosno guvernera
Narodne banke Srbije;
● u polje 1.1.a (Osnov) unosi se oznaka 44 – za
utvrđivanje mesečne akontacije za poreski pe-
riod nakon obustave postupka likvidacije;
● u polje 1.2 (Poreski period) unosi se dan koji
sledi nakon datuma obustave likvidacije i 31. 12.
Primer: Popunjavanje poreske prijave
prilikom obustavljanja likvidacije
Događaj Period
Polje
1.1
PDP
Polje
1.1a
PDP
Podnosi se
na dan
Rešenje o
pokretanju
likvidacije
1. 3. 2019.
1. 1 – 28. 2. 2019. 3 41 28. 2. 2019.
Rešenje o
obustavljanju
likvidacije
1. 10. 2019.
1. 3 – 1. 10. 2019. 3 42 1. 10. 2019.
2. 10 – 31. 12. 2019. 3 44 2. 10. 2019.
2. 10 – 31. 12. 2019. 1 / 31. 12. 2019.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 51
RAČUNOVODSTVO
Za godinu u kojoj je obustavljen postupak li-
kvidacije obveznik podnosi poresku prijavu
i poreski bilans za period od dana koji sledi
danu u kom je obustavljen likvidacioni postupak
do kraja kalendarske godine (odnosno do kraja
poreskog perioda). Za ovaj period oporeziva
dobit utvrđuje se primenom opštih pravila, tj.
usklađivanjem u poreskom bilansu dobiti iska-
zane u bilansu uspeha. Poresku prijavu i poreski
bilans i u ovom slučaju obveznik podnosi u roku
od 180 dana od završetka poreskog perioda.
Likvidacioni ostatak
Likvidacioni ostatak predstavlja imovinu
društva koja preostane nakon izmirenja svih
obaveza društva, a raspodeljuje se članovima
društva nad kojim je okončan postupak likvida-
cije.
Oporezivanje porezom na dohodak građana,
odnosno porezom na dobit
U skladu sa članom 35. st. 1. i 2. ZPDPL-a, li-
kvidacioni ostatak, odnosno višak deobne
mase u novcu, odnosno nenovčanoj imovini iznad
vrednosti uloženog kapitala koji se raspode-
ljuje članovima privrednog društva nad kojim
je okončan postupak likvidacije, smatra se divi-
dendom. Vrednost nenovčane imovine jednaka je
njenoj tržišnoj vrednosti.
Prema tome, pozitivna razlika između
novčanog iznosa likvidacionog ostat-
ka, odnosno tržišne vrednosti nenovčane
imovine (ako je likvidacioni ostatak u ne-
novčanom obliku) i vrednosti uloženog ka-
pitala smatra se dividendom koju članovi
društva u likvidaciji ostvaruju. S obzirom
na to da likvidacioni ostatak ima karakter
dividende, poreski tretman njene isplate za-
visi od toga ko je član društva koji prima tu
dividendu (da li je fizičko ili pravno lice,
da li je rezident ili nerezident). U svakom
slučaju, za vrednost likvidacionog ostatka
iznad vrednosti uloženog kapitala ne opo-
rezuje se društvo u likvidaciji, nego njego-
v(i) vlasnik(ci), a društvo, kao isplatilac,
plaća porez po odbitku.
Napomena: Likvidacioni ostatak pred-
stavlja višak imovine društva nad kojim je
okončan postupak likvidacije, iznad vredno-
sti uloženog kapitala. Taj višak ima poreski
tretman kao dividenda.
Način i postupak utvrđivanja vrednosti li-
kvidacionog ostatka za potrebe određivanja
iznosa dividende koju ostvaruju članovi pri-
vrednog društva u likvidaciji bliže su uređe-
ni Pravilnikom o načinu i postupku utvrđivanja
dividende koju ostvaruju članovi privrednog
društva u likvidaciji, odnosno stečaju („Sl.
glasnik RS”, br. 14/2016 – dalje: Pravilnik).
U skladu sa odredbama Pravilnika, likvi-
dacioni upravnik popunjava obrazac DPDL/S
u tri primerka, od kojih jedan dostavlja pri-
maocu dividende, drugi zadržava za svoje po-
trebe, a treći podnosi nadležnom poreskom
organu, i to:
● u slučaju kada je primalac dividende nere-
zidentno pravno lice, kao prilog uz obrazac
PDPO/S;
● u slučaju kada je primalac dividende rezi-
dentno ili nerezidentno fizičko lice, pre
podnošenja obrasca PPP-PD.
Obrazac DPDL/S
DIVIDENDA ČLANA PRIVREDNOG DRUŠTVA U
LIKVIDACIJI/STEČAJU
1. Podaci o privrednom društvu u likvidaciji/
stečaju
1.1. PIB
1.2. Matični broj
1.3. Naziv
1.4. Sedište
2. Podaci o primaocu dividende
2.1. Naziv/Ime i prezime
2.2. Sedište/Prebivalište/
Drugi podatak
2.3. PIB/JMBG/Drugi
podatak
PIB pravnog lica prima-
oca dividende, odnosno
JMBG fizičkog lica pri-
maoca dividende, odnosno
drugi identifikacioni
podatak za nerezidentno
pravno lice (npr. regi-
starski broj države rezi-
dentnosti), odnosno ne-
rezidentno fizičko lice
(npr. broj pasoša), koje
u skladu sa zakonom koji
uređuje poreski postupak
i poresku administraciju
nije dužno da ima PIB
52 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Dakle, pre isplate likvidacionog ostatka
članu društva likvidacioni upravnik dužan je
da utvrdi:
● novčani iznos likvidacionog ostatka, odno-
sno tržišnu vrednost likvidacionog ostatka
ukoliko se likvidacioni ostatak sastoji od ne-
novčane imovine (npr. objekti, automobili i
sl.), što često nije jednostavan zadatak, s obzi-
rom na to da ne postoje detaljna pravila o tome
na koji način likvidacioni upravnik utvrđuje
navedenu vrednost, osim što je Pravilnikom
propisano da se tržišnom vrednošću smatra
vrednost koja bi se postigla u transakciji izme-
đu lica koja se ne smatraju povezanim licima u
skladu sa ZPDPL-om;
● vrednost uloženog (novčanog i/ili nenovča-
nog) kapitala od strane člana društva u likvi-
daciji kome se isplaćuje likvidacioni ostatak,
pri čemu vrednost uloženog kapitala svakog čla-
na može da se vidi na internet strani Agencije.
Da li će prilikom isplate takve dividen-
de postojati obaveza plaćanja poreza po od-
bitku i kolika će ta obaveza biti, zavisi od
svojstva člana koji prima likvidacioni osta-
tak, tj. da li je član fizičko ili pravno lice,
odnosno da li je rezident ili nerezident Re-
publike Srbije. O obračunu i poreskom tret-
manu isplate dividendi fizičkim i pravnim
licima, rezidentima i nerezidentima detalj-
no je pisano u broju 3/2019, na strani 179.
Poreska osnovica za obračun poreza je bruto
prihod, a to je iznos koji sadrži porez po od-
bitku. Iznos likvidacionog ostatka koji se ras-
podeljuje članovima društva, koji je naveden
u odluci o raspodeli likvidacionog ostatka,
predstavlja bruto iznos za isplatu, što znači da
je u tom iznosu već sadržan i pripadajući porez
po odbitku.
3. Podaci od značaja za utvrđivanje iznosa dividende
Datum odluke/
rešenja
Likvidacioni ostatak /
višak deobne mase Vrednost uloženog kapitala Iznos dividende
3.1 3.2 3.3 3.4
Datum donošenja
odluke o raspodeli
likvidacionog
ostatka
Vrednost likvidacionog
ostatka koji pripada članu
privrednog društva u skladu
sa odlukom o raspodeli
likvidacionog ostatka
Vrednost po kojoj je ulog unet i
registrovan kod organa nadležnog za
registraciju privrednih subjekata,
pri čemu se logoom smatra osnivački
ulog i povećanje osnivačkog uloga
Pozitivna razlika iznosa
sa red. br. 3.2 i 3.3, koja
predstavlja dividendu
člana privrednog
društva u likvidaciji
Likvidacioni upravnik
________________________
Član društva u likvidaciji Poreski tretman Zakon Napomena
Pravno lice – rezident Neoporezivo Član 25. ZPDPL-a Unos na red. br. 43 obrasca PB 1
Fizičko lice – rezident Oporezivo Član 61. ZPDG-a
Prihod od kapitala:
● 15% na bruto osnovicu,
● poreska prijava PPP-PD,
● OVP 402
Pravno lice – nerezident Oporezivo Član 40. ZPDPL-a
Porez na dobit po odbitku:
● 20% ili stopa iz UIDO (uz ispunjavanje
propisanih uslova),
● poreska prijava PDPO/S
Fizičko lice – nerezident Oporezivo Član 61. ZPDG-a
Prihod od kapitala:
● 15% ili stopa iz UIDO na bruto
osnovicu,
● poreska prijava PPP-PD,
● OVP 402
Primer: Oporezivanje likvidacionog ostatka
Likvidacioni upravnik doneo je odluku o okončanju likvidacije i isplati likvidacionog ostatka
koji čini poslovni prostor. Tržišna vrednost poslovnog prostora je 10.000.000 dinara. Vrednost
uloženog kapitala člana društva je 1.000.000 dinara. U 3. deo obrasca DPDL/S uneseni su sledeći
podaci:
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 53
RAČUNOVODSTVO
Datum odluke Likvidacioni ostatak Vrednost uloženog kapitala Iznos dividende
3.1 3.2 3.3 3.4
15. 8. 2019. 10.000.000 1.000.000 9.000.000
U zavisnosti od pravnog statusa i rezidentnosti člana društva, obračun poreza i isplata
dividende bio bi:
Član društva u
likvidaciji Poreski tretman Osnovica Iznos poreza Iznos za isplatu
članu
Pravno lice –
rezident Neoporezivo
U poreskom bilansu za 2019. godinu na
red. br. 43 obrasca PB 1 unosi iznos
9.000.000 dinara
9.000.000
Fizičko lice –
rezident Srbije Oporezivo 9.000.000 1.350.000 7.650.000
Pravno lice
– nerezident
(rezident Italije)
Oporezivo 9.000.000 900.000 8.100.000
Fizičko lice
– nerezident
(rezident Austrije)
Oporezivo 9.000.000 450.000 8.550.000
Plaća se porez
na prenos
apsolutnih
prava
Primenjene su
stope iz UIDO,
uz pretpostavku
da su ispunjeni
ostali uslovi
iz člana 40a.
ZPDPL-a,
odnosno člana
107a. ZPDG-a
Oporezivanje porezom na prenos apsolutnih
prava
Poreski tretman likvidacionog ostatka
iz ugla prenosa apsolutnih prava polazi od
opredeljenja likvidacionog ostatka kao pre-
nosa celokupne preostale imovine društva
uz naknadu. Pravo na likvidacioni ostatak
imaju isključivo članovi društva, po osnovu
toga što su ulaganjem određene imovine u dru-
štvo stekli učešće u kapitalu istog. Društvo
je navedenu imovinu koristilo za obavljanje
delatnosti na osnovu koje je ostvarilo neki
poslovni rezultat, a članovi društva zauzvrat
imaju pravo na isplatu likvidacionog
ostatka u slučaju likvidacije privrednog dru-
štva. Znači, prenos prava svojine na imovini,
kao likvidacionog ostatka, nije prenos koji
se vrši bez naknade, tj. ne predstavlja poklon
članovima društva, već njihovo pravo da se
po osnovu izvršenog uloga u društvo na njih
prenese imovina koja preostane po izmirenju
svih obaveza društva.
U skladu sa članom 23. Zakona o porezima na
imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001… 99/2018
– Odluka US RS – dalje: ZPI) porez na prenos ap-
solutnih prava plaća se prilikom prenosa uz
naknadu, i to:
1) prava svojine na nepokretnosti,
2) prava intelektualne svojine,
3) prava svojine na upotrebljavanom motornom
vozilu, osim na mopedu, moto-kultivatoru, trak-
toru i radnoj mašini, kao i prava svojine na
upotrebljavanom plovilu, odnosno upotreblja-
vanom vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom,
osim državnog,
4) prava korišćenja građevinskog zemljišta.
Ipak, od oporezivanja porezom na prenos apso-
lutnih prava, u skladu sa članom 24a. ZPI-a, iz-
uzima se:
1) prenos odnosno sticanje apsolutnog prava
iz čl. 23. i 24. Zakona o porezima na imovinu, na
koji se plaća porez na dodatu vrednost u skladu
sa Zakonom o PDV-u;
2) prenos odnosno sticanje apsolutnog prava
iz čl. 23. i 24. Zakona o porezima na imovinu, po
osnovu raspodele likvidacionog ostatka, koji
se oporezuje u skladu sa zakonom koji uređuje
oporezivanje dohotka građana, odnosno dobiti
pravnih lica.
 Znači, ukoliko likvidacioni ostatak
čine nepokretnosti, prava intelektu-
alne svojine, motorno vozilo, plovilo ili
vazduhoplov na sopstveni pogon u svojini dru-
štva u likvidaciji, što je imovina na koju je
prilikom prenosa na članove d. o. o. po osno-
vu raspodele likvidacionog ostatka plaćen
porez na dohodak građana ili porez na dobit,
ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava.
U suprotnom se porez na prenos apsolutnih
prava plaća. Ipak, porez na prenos apsolut-
nih prava ne plaća se na prenos novčanih
sredstava koja predstavljaju likvidacioni
ostatak, jer prenos novčanih sredstava nije
predmet oporezivanja tim porezom u skladu
sa članom 23. Zakona o porezu na imovinu.
54 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
U slučaju da se plaća porez na prenos apsolut-
nih prava, obveznik poreza na prenos apsolut-
nih prava jeste član društva koji stiče pravo
svojine na predmetnoj imovini, kao celokupnoj
imovini likvidiranog privrednog društva. S
tim u vezi taj član društva dužan je da podnese
poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prenos
apsolutnih prava poreskom organu u opštini na
čijoj teritoriji to fizičko lice ima prebivali-
šte, odnosno pravno lice sedište. U vezi sa tim
navedeno je i Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-01042/2018-04 od 2. 4. 2019. godine:
Sa stanovišta Zakona o porezima na imovinu:
Prema tome, prenos prava svojine na dva put-
nička motorna vozila koja čine celokupnu imo-
vinu društva u likvidaciji, koja je preostala
posle izmirenja svih obaveza društva (likvida-
cioni ostatak), a koji se vrši sa tog privrednog
društva na fizičko lice koje je bilo osnivač i
jedini član tog privrednog društva, predmet
je oporezivanja porezom na prenos apsolutnih
prava u slučaju kada se na taj prenos ne plaća ni
porez na dodatu vrednost – u skladu sa zakonom
kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ni
porez na dohodak građana – u skladu sa zakonom
kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana. U
tom slučaju je obveznik poreza na prenos apsolut-
nih prava fizičko lice koje stiče pravo svojine
na predmetnim putničkim motornim vozilima
kao celokupnoj imovini likvidiranog privrednog
društva. S tim u vezi, to fizičko lice dužno je
da podnese poresku prijavu za utvrđivanje pore-
za na prenos apsolutnih prava poreskom organu
u opštini na čijoj teritoriji to fizičko lice
ima prebivalište.
Nadležni poreski organ u svakom konkretnom
slučaju utvrđuje činjenično stanje od uticaja na
postojanje poreske obaveze.
Sa stanovišta Zakona o porezu na dohodak
građana:
Imajući u vidu navedene odredbe, kada je nad
privrednim društvom sproveden postupak li-
kvidacije, porez na dohodak građana na prihode
od kapitala u vidu dividende plaća se kada je,
nakon izmirenja svih obaveza likvidiranog dru-
štva, likvidacioni ostatak iznad vrednosti
uloženog kapitala utvrđen u skladu sa zakonom
kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih
lica. Iznos dividende po osnovu likvidacionog
ostatka u nenovčanoj imovini (u konkretnom
slučaju u vidu dva putnička automobila) koji
pripada članu privrednog društva (u konkret-
nom slučaju fizičkom licu), u skladu sa odlukom
o raspodeli likvidacionog ostatka, utvrđuje se
kao pozitivna razlika između tržišne vredno-
sti nenovčane imovine na dan donošenja odluke
o raspodeli i vrednosti uloženog kapitala po
kojoj je ulog unet i registrovan kod organa nadle-
žnog za registraciju privrednih subjekata.
Uz pretpostavku da se kao likvidacioni osta-
tak prenosi nepokretnost (prikazano se shodno
primenjuje i na drugu imovinu iz člana 23. ZPI-a):
1. ako je član društva kome se nepokretnost
prenosi fizičko lice (rezidentno ili nere-
zidentno), a tržišna vrednost nepokretnosti
viša je u odnosu na vrednost uloženog kapitala,
razlika se oporezuje porezom na prihode od ka-
pitala (po članu 61. ZPDG-a), a prenos nepokret-
nosti nije predmet oporezivanja porezom na
prenos apsolutnih prava;
2. ako je član društva kome se nepokretnost
prenosi fizičko lice (rezidentno ili nerezi-
dentno), a tržišna vrednost nepokretnosti jed-
naka je ili niža u odnosu na vrednost uloženog
kapitala, prenos nepokretnosti nije oporeziv
u skladu sa ZPDG-om, što znači da je taj prenos
predmet oporezivanja porezom na prenos ap-
solutnog prava (osim ako se ne radi o prvom
prenosu prava raspolaganja na novoizgrađenoj
nepokretnosti, pri čemu je privredno društvo
u likvidaciji u momentu prenosa likvidacionog
ostatka obveznik PDV-a, pa je tada ovaj prenos
oporeziv PDV-om, a ne porezom na prenos apso-
lutnih prava);
3. ako je član društva kome se nepokretnost
prenosi nerezidentno pravno lice, a tržišna
vrednost nepokretnosti viša je u odnosu na
vrednost uloženog kapitala tog osnivača, ra-
zlika se oporezuje u skladu sa odredbom člana
40. stav 1. tačka 1) ZPDPL-a, tako da prenos nepo-
kretnosti nije predmet oporezivanja porezom
na prenos apsolutnih prava;
4. ako je član društva kome se nepokretnost
prenosi nerezidentno pravno lice, a tržišna
vrednost nepokretnosti jednaka je ili niža u
odnosu na vrednost uloženog kapitala osnivača
kome se nepokretnost prenosi, prenos nepokret-
nosti nije oporeziv u skladu sa ZPDPL-om, što
znači da je taj prenos predmet oporezivanja po-
rezom na prenos apsolutnog prava (osim ako se
ne radi o prvom prenosu prava raspolaganja na
novoizgrađenoj nepokretnosti, pri čemu je pri-
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 55
RAČUNOVODSTVO
vredno društvo u likvidaciji obveznik PDV-a,
pa je tada ovaj prenos oporeziv PDV-om, a ne po-
rezom na prenos apsolutnih prava);
5. ako je član društva kome se nepokretnost
prenosi rezidentno pravno lice, nema uticaja
činjenica da li je tržišna vrednost nepokret-
nosti viša ili niža u odnosu na vrednost ulo-
ženog kapitala tog člana, s obzirom na to da se
u ovom slučaju likvidacioni ostatak (čak i ako
ima tretman dividende) svakako ne oporezuje
porezom na dobit, što znači da, kada se nepo-
kretnost, kao likvidacioni ostatak, prenosi re-
zidentnom pravnom licu, taj prenos je u svakom
slučaju predmet oporezivanja porezom na prenos
apsolutnih prava (osim ako se ne radi o prvom
prenosu prava raspolaganja na novoizgrađenoj
nepokretnosti, pri čemu je privredno društvo
u likvidaciji obveznik PDV-a, pa je ovaj prenos
oporeziv PDV-om, a ne porezom na prenos apso-
lutnih prava).
Ostala pitanja i specifičnosti
likvidacije društva sa ograničenom
odgovornošću
Odgovornost članova po okončanju
likvidacije
Članovi d. o. o. odgovaraju solidarno za
obaveze društva u likvidaciji i nakon brisa-
nja društva iz Registra privrednih subjekata,
do visine primljenog iznosa iz likvidacionog
ostatka. Potraživanja poverilaca zastarevaju u
roku od tri godine od dana brisanja društva iz
Registra.
Gašenje računa
Likvidacioni upravnik, nakon dobijanja
rešenja Agencije o upisu brisanja društva u
Registar, isto dostavlja banci kao prilog oba-
veštenju o okončanju likvidacije. Na osnovu tog
obaveštenja, a u skladu sa tačkom 20. Odluke o
bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja
i gašenja tekućih računa („Sl. glasnik RS”, br.
55/2015, 82/2017 i 69/2018), banka gasi račun.
Prestanak radnog odnosa zaposlenih
Ukoliko poslodavac prestane sa radom usled
likvidacije, i zaposlenima prestaje radni
odnos. U slučajevima prestanka postojanja po-
slodavca, zaposlenima prestaje radni odnos,
nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, na
osnovu člana 176. stav 1. tačka 5) Zakona o radu
(„Sl. glasnik RS”, br. 24/2005… 113/2017).
Zakon ne sadrži odredbu kojom bi bilo re-
gulisano pitanje radnih odnosa zaposlenih u
slučaju pokretanja postupka likvidacije. Ipak,
članom 529. Zakona propisano je da u odluci o
likvidaciji društvo imenuje likvidacionog
upravnika i tim imenovanjem prestaju prava za-
stupanja društva svim zastupnicima. Likvida-
cioni upravnik prema članu 532. Zakona može
da vrši sve poslove neophodne za sprovođenje
likvidacije društva. Iz toga proizlazi nje-
govo pravo da zadrži na radu određeni broj
radnika radi okončanja neophodnih poslova i
vršenja aktivnosti u svrhu sprovođenja postup-
ka likvidacije. Sledstveno tome, likvidacioni
upravnik ima pravo i da otkaže ugovor o radu
radnicima za čijim radom više ne postoji po-
treba. Definitivnim brisanjem preduzeća iz
Registra privrednih subjekata prestaje radni
odnos i zadržanim radnicima.
U slučaju otkaza usled prestanka rada poslo-
davca radniku ne pripada pravo na otpremninu
iz člana 158. Zakona o radu jer se ne radi o pre-
stanku radnog odnosa u smislu člana 179. stav 5.
tačka 1) Zakona o radu, o čemu je i Ministarstvo
rada i socijalne politike objavilo Mišljenje
br. 011-00-713/2009-02 od 3. 9. 2009. godine:
Dakle, u slučaju prestanka rada poslodavca
zbog pokretanja postupka likvidacije, zaposle-
nom prestaje radni odnos po sili zakona, kao i
sva prava iz radnog odnosa. Prema tome, zaposle-
ni kome je radni odnos prestao po ovom osnovu,
nema pravo na otpremninu po osnovu viška zapo-
slenih iz čl. 158. Zakona o radu.
Zaposlene trudnice i zaposlene koje su na po-
rodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege
deteta i odsustvu sa rada radi posebne nege de-
teta ne uživaju zaštitu iz člana 187. Zakona o
radu jer je razlog otkaza prestanak rada poslo-
davca, pa u tom smislu ne može da se obezbedi
pomenuta zaštita. U vezi sa tim izdvajamo deo iz
objašnjenja Ministarstva za rad, zapošljavanje,
boračka i socijalna pitanja iz jula 2018. godine
(izvor: internet stranica Ministarstva):
Izuzetno, ukoliko je zaposlenom prestao
radni odnos nezavisno od njegove volje ili volje
poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca,
u skladu sa odredbom čl. 176. st. 1. t. 5) Zakona o
radu, inspektor rada nije ovlašćen da preduzi-
ma mere, već u ovoj situaciji zaposlene (trudni-
56 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
ce ili porodilje) upućuje da svoja prava ostvare
preko Nacionalne službe za zapošljavanje, shod-
no Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj ne-
zaposlenosti.
S obzirom na to da pokretanjem odnosno okon-
čanjem likvidacije zaposlenom prestaje radni
odnos po sili zakona, prestaju i sva prava iz rad-
nog odnosa, uključujući pravo na godišnji odmor,
o čemu je i Ministarstvo rada i socijalne poli-
tike ponudilo Mišljenje br. 011-00-492/2009-02
od 19. 6. 2009. godine:
Prema tome, u slučaju da poslodavac presta-
ne sa radom u skladu sa Zakonom o stečajnom po-
stupku ili u skladu sa Zakonom o privrednim
društvima (prestanak preduzetnika ili likvi-
dacije privrednih društava), zaposlenom pre-
staje radni odnos po sili zakona, kao i sva prava
iz radnog odnosa, pa i pravo na godišnji odmor.
Zaposlenom kome je prestao ugovor o radu po-
slodavac u likvidaciji dužan je da dostavi re-
šenje o prestanku radog odnosa na osnovu člana
176. stav 5. Zakona o radu, zatim da zaposlenog
odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja u roku
od tri dana od prestanka zaposlenja u smislu
člana 132. u vezi sa članom 144. stav 1. tačka 2)
Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
(„Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 – odluka
USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr.
zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009,
101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014), kao
i da mu isplati sve neisplaćene zarade i osta-
la primanja ostvarena u skladu sa ugovorom o
radu i kolektivnim ugovorom u roku od 30 dana
od prestanka radnog odnosa, saglasno članu 186.
Zakona o radu.
Znači, zaposlenima radni odnos može
da prestane neposredno po otvaranju li-
kvidacionog postupka, s obzirom na to da mo-
mentom njegovog otvaranja prestaje da postoji
svojstvo upravljačke funkcije poslodavca koje
se sada prenosi na likvidacionog upravni-
ka. Na taj način prestaje i postojanje pravnog
subjektiviteta jedne od strana zaključnica
ugovora o radu, odnosno jedne od ugovornih
strana, čime se stiču uslovi za prestanak rad-
nog odnosa zaposlenih. S druge strane, ukoli-
ko je to neophodno, likvidacioni upravnik
ima pravnu moć da zadrži na radu određeni
broj lica najkasnije do momenta definitivnog
brisanja subjekta likvidacije iz Registra.
Defiskalizacija fiskalne kase
Ako poreski obveznik prestane sa obavljanjem
delatnosti, dužan je da pre podnošenja zahteva
za brisanje iz odgovarajućeg registra podnese
zahtev za fiskalizaciju na obrascu IPU-1. Na
zahtevu je potrebno da se zaokruži razlog pod
brojem 5) odjava/prestanak obavljanja delatno-
sti. Zahtev se podnosi preko ovlašćenog servi-
sera. Obveznik je dužan da fiskalnu kasu preda
ovlašćenom servisu onog dana kada prestaje sa
radom.
Po prijemu obrasca IPU-1, poreski organ te-
lefonom obaveštava ovlašćeni servis o vre-
menu kada će se postupiti po zahtevu obveznika
za brisanje fiskalne kase iz Registra fiskali-
zovanih kasa zbog prestanka obavljanja delat-
nosti, koje ne može biti duže od dva dana od
dana prijema obrasca IPU-1 od strane poreskog
organa.
Poreska uprava donosi rešenje o brisanju
obveznika iz Registra fiskalizovanih kasa zbog
prestanka obavljanja delatnosti, koje obveznik
dostavlja Agenciji. U skladu sa članom 39. Za-
kona o fiskalnim kasama Agencija može da iz-
vrši brisanje obveznika iz tog registra kada
obveznik podnese dokaz o brisanju iz Registra
fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja
delatnosti obveznika.
Ovlašćeni servis je dužan da fiskalni
modul zaliven za kućište fiskalne kase čuva
dok Poreska uprava pismeno ne odobri njegovo
uništavanje, a uništava ga ovlašćeni servis u
prisustvu komisije za uništavanje fiskalnog
modula, koju obrazuje Poreska uprava od pred-
stavnika ovlašćenog servisa i Poreske uprave.
Ova komisija sastavlja zapisnik o izvršenom
uništavanju fiskalnog modula.
Organ nadležan za vođenje odgovarajućeg re-
gistra ne može izvršiti brisanje obveznika
iz tog registra u slučaju kada je Poreska uprava
izrekla meru zabrane obavljanja delatnosti pro-
pisane ovim zakonom, dok traje izrečena mera
zabrane obavljanja delatnosti. PS