Ukoliko popravku robe (npr. mašine ili aparata) nije moguće izvršiti u Republici Srbiji usled nepostojanja uslova ili zbog postojanja garantne obaveze stranog lica ili ukoliko je to iz nekog drugog razloga isplativije uraditi u inostranstvu, neispravnu robu je moguće privremeno izvesti u inostranstvo radi njenog dovođenja u ispravno stanje.
Privremeni izvoz robe radi popravke vrši se u okviru carinskog postupka pasivnog oplemenjivanja, koji je moguće sprovesti samo uz prethodno odobrenje koje daje carinski organ shodno članu 172. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016).
U smislu naplate uvoznih dažbina i PDV-a pri ponovnom uvozu (vraćanju iz inostranstva) popravljene robe, carinski i poreski propisi prave razliku između popravke koja se vrši bez naknade i popravke koja se vrši uz plaćanje naknade.
Što se tiče plaćanja uvoznih dažbina, ukoliko se popravka plaća, popravljena roba može da bude stavljena u slobodan promet uz delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, shodno članu 180. Carinskog zakona, tako što se iznos uvoznih dažbina utvrđuje na osnovu elemenata za obračun koji važe za popravljenu robu na dan prihvatanja deklaracije za njeno stavljanje u slobodan promet. Pri tome carinska vrednost predstavlja iznos jednak visini troškova popravke, pod uslovom da ti troškovi predstavljaju jedino plaćanje nosioca odobrenja i da na ta plaćanja nije uticao bilo koji oblik povezanosti nosioca odobrenja i lica koje je izvršilo popravku.
U slučaju da je popravka izvršena bez plaćanja naknade, popravljena roba može da bude stavljena u slobodan promet s potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina, shodno članu 179. Carinskog zakona, ako se carinskom organu dokaže da je roba besplatno popravljena zbog ugovorene ili zbog zakonom propisane garantne obaveze ili zbog proizvodne mane. Navedeno se ne primenjuje u slučaju kad je proizvodna mana bila ustanovljena u vreme prvog stavljanja robe u slobodan promet.
Što se tiče obaveze plaćanja PDV-a, član 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004 … i 113/2017) predviđa da je svaki unos dobara u carinsko područje Republike Srbije (uvoz) predmet oporezivanja PDV-om. U slučaju uvoza popravljene robe, član 20. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisuje da poresku osnovicu čini naknada koju je obveznik platio ili treba da plati za opravku, a ako se ta naknada ne plaća, osnovicu čini porast vrednosti nastao opravkom. Pri tome treba imati u vidu da, shodno članu 19. istog zakona, poresku osnovicu predstavlja vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima, a u nju se uračunavaju i akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a, kao i svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici (do mesta naznačenog u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, do mesta prvog pretovara dobara u Republici).
U praksi se pojavila dilema kako utvrditi koliko iznosi „porast vrednosti nastao popravkom” robe u slučaju besplatne popravke izvršene u okviru garantnog roka, jer se u tom slučaju roba privremeno izvozi ne da bi joj se povećala vrednost već da bi strani partner mogao da je dovede u ispravno stanje i tako ispuni obavezu koju je preuzeo ugovorom ili na osnovu propisa koji reguliše promet takve vrste robe. Radi pojašnjenja, Ministarstvo finansija je u svom Mišljenju, broj 430-00-541/2017-04 od 22. 12. 2017. godine, navelo da se pri uvozu robe koja je privremeno izvezena radi popravke u garantnom roku PDV obračunava i plaća na osnovicu koju čini naknada koju je obveznik platio ili treba da plati za popravku predmetne robe. Ukoliko se takva popravka vrši bez naknade, a u slučaju kada nadležni carinski organ u skladu sa carinski propisima ne utvrđuje vrednost robe pri uvozu, na uvoz te robe PDV se ne obračunava i ne plaća, s obzirom na to da se, u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, smatra da nije došlo do porasta vrednosti robe.
Pored toga, ukazano je na to da prilikom uvoza dobara ne može da se primeni odredba člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost niti Pravilnik o postupku zamene dobara u garantnom roku kod koje se smatra da promet dobara nije izvršen („Sl. glasnik RS”, br. 118/2012), koji propisuju da se prilikom zamene dobara u garantnom roku smatra da promet dobara i usluga nije izvršen, pod uslovom da je zamena dobara izvršena bez naknade i u skladu sa uslovima iz garancije.