Уколико поправку робе (нпр. машине или апарата) није могуће извршити у Републици Србији услед непостојања услова или због постојања гарантне обавезе страног лица или уколико је то из неког другог разлога исплативије урадити у иностранству, неисправну робу је могуће привремено извести у иностранство ради њеног довођења у исправно стање.
Привремени извоз робе ради поправке врши се у оквиру царинског поступка пасивног оплемењивања, који је могуће спровести само уз претходно одобрење које даје царински орган сходно члану 172. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016).
У смислу наплате увозних дажбина и ПДВ-а при поновном увозу (враћању из иностранства) поправљене робе, царински и порески прописи праве разлику између поправке која се врши без накнаде и поправке која се врши уз плаћање накнаде.
Што се тиче плаћања увозних дажбина, уколико се поправка плаћа, поправљена роба може да буде стављена у слободан промет уз делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина, сходно члану 180. Царинског закона, тако што се износ увозних дажбина утврђује на основу елемената за обрачун који важе за поправљену робу на дан прихватања декларације за њено стављање у слободан промет. При томе царинска вредност представља износ једнак висини трошкова поправке, под условом да ти трошкови представљају једино плаћање носиоца одобрења и да на та плаћања није утицао било који облик повезаности носиоца одобрења и лица које је извршило поправку.
У случају да је поправка извршена без плаћања накнаде, поправљена роба може да буде стављена у слободан промет с потпуним ослобођењем од плаћања увозних дажбина, сходно члану 179. Царинског закона, ако се царинском органу докаже да је роба бесплатно поправљена због уговорене или због законом прописане гарантне обавезе или због производне мане. Наведено се не примењује у случају кад је производна мана била установљена у време првог стављања робе у слободан промет.
Што се тиче обавезе плаћања ПДВ-а, члан 3. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004 … и 113/2017) предвиђа да је сваки унос добара у царинско подручје Републике Србије (увоз) предмет опорезивања ПДВ-ом. У случају увоза поправљене робе, члан 20. Закона о порезу на додату вредност прописује да пореску основицу чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за оправку, а ако се та накнада не плаћа, основицу чини пораст вредности настао оправком. При томе треба имати у виду да, сходно члану 19. истог закона, пореску основицу представља вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима, а у њу се урачунавају и акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а, као и сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици (до места назначеног у отпремници или другом превозном документу, а ако није назначено, до места првог претовара добара у Републици).
У пракси се појавила дилема како утврдити колико износи „пораст вредности настао поправком” робе у случају бесплатне поправке извршене у оквиру гарантног рока, јер се у том случају роба привремено извози не да би јој се повећала вредност већ да би страни партнер могао да је доведе у исправно стање и тако испуни обавезу коју је преузео уговором или на основу прописа који регулише промет такве врсте робе. Ради појашњења, Министарство финансија је у свом Мишљењу, број 430-00-541/2017-04 од 22. 12. 2017. године, навело да се при увозу робе која је привремено извезена ради поправке у гарантном року ПДВ обрачунава и плаћа на основицу коју чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за поправку предметне робе. Уколико се таква поправка врши без накнаде, а у случају када надлежни царински орган у складу са царински прописима не утврђује вредност робе при увозу, на увоз те робе ПДВ се не обрачунава и не плаћа, с обзиром на то да се, у складу са Законом о порезу на додату вредност, сматра да није дошло до пораста вредности робе.
Поред тога, указано је на то да приликом увоза добара не може да се примени одредба члана 6. став 1. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност нити Правилник о поступку замене добара у гарантном року код које се сматра да промет добара није извршен („Сл. гласник РС”, бр. 118/2012), који прописују да се приликом замене добара у гарантном року сматра да промет добара и услуга није извршен, под условом да је замена добара извршена без накнаде и у складу са условима из гаранције.