Обавеза успостављања система финансијског управљања и контроле код корисника јавних средстава

0
1048

Адекватно функционисање интерне финансијске контроле у јавном сектору јесте обавеза која проистиче из поглавља 32 – Финансијски надзор приступних преговора за придруживање Европској унији.

Интерна финансијска контрола у јавном сектору обухвата:

1) финансијско управљање и контролу код корисника јавних средстава;

2) интерну ревизију код корисника јавних средстава;

3) хармонизацију и координацију финансијског управљања и контроле и интерне ревизије коју обавља Министарство финансија – Централна јединица за хармонизацију (у даљем тексту: ЦЈХ).

У наставку тексту биће представљене основе у вези са обавезом увођења финансијског управљања и контроле (у даљем тексту: ФУК) код корисника јавних средстава.

Правни основ за увођење ФУК-а

Правни основ за увођење и спровођење ФУК-а је:

1) члан 81. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009 … и 113/2017 – у даљем тексту: Закон),

2) Правилник о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање, функционисање и извештавање о систему финансијског управљања и контроле у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011 и 106/2013 – у даљем тексту: Правилник) и

3) Стратегија развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору у Републици Србији за период 2017–2020. године („Сл. гласник РС”, бр. 51/2017 – у даљем тексту: Стратегија).

Оквир за успостављање, функционисање и извештавање о ФУК-у у јавном сектору, прописан Законом и Правилником, још детаљније је разрађен у Приручнику за финансијско управљање и контролу Министарства финансија – Централна јединица за хармонизацију, а може да се пронађе на интернет сајту ЦЈХ. Сагласно члану 81. Закона, као и члану 3. Правилника, финансијско управљање и контрола успостављају се ради остваривања одређених циљева корисника јавних средстава, и то ради:

  • обављања послова у складу са законима, подзаконским и интерним актима, уговорима и прописаним процедурама;
  • обезбеђења поузданог, потпуног и благовременог финансијског и пословног извештавања;
  • правилног, економичног, ефикасног и ефективног коришћења јавних средстава;
  • заштите имовине и других ресурса од губитака који могу да настану због неодговарајућег управљања, неоправданог трошења и коришћења, као и због превара.

ФУК се успоставља у свим организационим јединицама корисника јавних средстава, без обзира на њихову величину и број запослених, а спроводе га руководиоци и сви запослени. Сваки корисник јавних средстава треба да обликује сопствени систем у складу са својим потребама и постојећим окружењем.

Обвезници увођења ФУК-а

Обвезници увођења ФУК-а јесу сви корисници јавних средстава. Корисници јавних средстава су, у складу са Законом:

– директни и индиректни корисници буџетских средстава;

– корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање;

– јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти и правна лица основана од стране тих јавних предузећа;

– правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору;

– друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама.

Одговорност за успостављање, одржавање и унапређење система ФУК-а

За успостављање, одржавање и унапређење система ФУК-а одговоран је руководилац корисника јавних средстава. Поједине одговорности руководиоца корисника јавних средстава могу да се пренесу на друга лица у оквиру корисника јавних средстава којима руководилац руководи, ако законом или другим прописом није друкчије одређено. Преношењем одговорности не искључује се и одговорност руководиоца корисника јавних средстава.

Практични оквир увођење система ФУК-а

Имплементација ФУК-а спроводи се обављањем више активности, које су за потребе овог коментара подељене у фазе у оквиру којих се обављају:

I ФАЗА:

  1. Организовање и преглед процеса:

– прибављање и упознавање са прописима о ФУК-у;

– доношење Одлуке о избору руководиоца за ФУК;

– доношењу Одлуке о радној групи за ФУК.

  1. Самооцењивање.

Утврђивање стања ФУК-а код корисника јавних средстава врши се самооцењивањем. Најадекватнији начин за самооцењивање јесте примена COSO модела са коришћењем стандардизованог упитника. Питања за упитник по COSO моделу групишу се у пет области – компоненти интерних контрола, и то у: контролно окружење, процену ризика, контролне активности, информације и комуникације и праћење и надзор.

  1. Припрема и доношење Плана активности (акционог плана):

– донети предлог акционог плана;

– одредити и усагласити форму акционог плана са радном групом и руководиоцем корисника јавних средстава;

– доделити рокове и појединачне задатке из одобреног акционог плана.

II ФАЗА – сегментација кључних пословних процеса:

– идентификовање и опис пословних процеса, потпроцеса и активности у оквиру свих процеса;

– мапирање пословних процеса;

– израда процедура и документовање истих.

III ФАЗА – процена ризика:

– утврђивање (идентификација) ризика;

– процена и рангирање свих ризика путем коришћења Матрице ризика преко два фактора: утицаја ризика и вероватноће појављивања ризика;

– начин решавање појединачног ризика;

– анализа система интерних контрола;

– израда алата Регистра ризика;

– израда Стратегије управљања ризицима.

IV ФАЗА – извештавање о систему ФУК-а:

  1. путем упитника који се шаље Министарству финансија сваке године до 31. марта;
  2. путем састављања извештаја о функционисању система ФУК-а, који се доставља руководиоцу корисника јавних средстава у периодима који се предвиде Стратегијом.

Ажурирање и праћење ФУК-а

У складу са Правилником, Стратегија управљања ризиком ажурира се сваке три године, као и у случају када се контролно окружење значајније измени.

Регистар ризика и контроле, који служи за свођење ризика на прихватљив ниво, мора бити анализиран и ажуриран најмање једном годишње.

Временски оквир за увођење ФУК-а

Приликом увођења ФУК-а корисници треба да узму у обзир временски оквир за имплементацију, који траје више месеци, у зависности од сложености организационе структуре, идентификованих процеса, броја запослених, координације и учешћа свих запослених.

Prethodni tekstУговор о доживотном издржавању – правни и порески аспект
Sledeći tekstНаплата царине и ПДВ-а при враћању робе која је привремено извезена ради поправке