U cilju pravilne primene Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, … i 113/2017) i Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 22/2001, … i 108/2016), ministar finansija je doneo nekoliko podzakonskih akata, o kojima će ukratko biti reči u nastavku teksta.
1. Pravilnik o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku
Pravilnik o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku („Sl. glasnik RS”, br. 18/2018 – u daljem tekstu: Pravilnik) primenjuje se od 1. aprila 2018. godine i njime se bliže uređuju vrste usluga iz člana 40. stav 1. tačka 5) Zakona, po osnovu kojih nerezidentno pravno lice, osim nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, ostvaruje prihod od rezidentnog pravnog lica, koji se oporezuje porezom po odbitku, i to:
1) usluge istraživanja tržišta;
2) računovodstvene i revizorske usluge;
3) druge usluge iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja.
Prihod nerezidentnog pravnog lica po osnovu navedenih usluga oporezuje se nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene. U čl. 2–4. Pravilnik detaljnije definiše navedene grupe oporezivih usluga nerezidentnih obveznika prema rezidentnim obveznicima, a to su:
1) Usluge istraživanja tržišta:
– prikupljanje informacija sa tržišta koje se odnose na dostavljanje podataka rezidentnom pravnom licu, a služe za planiranje, organizaciju i kontrolu procesa poslovanja rezidentnog pravnog lica;
– obrada i analiza prikupljenih podataka;
– određivanje karakteristika tržišta i merenje potencijala tržišta;
– analiza učešća na tržištu;
– analiza prodaje;
– ispitivanje konkurencije;
– testiranje novih i postojećih proizvoda na tržištu.
U smislu Pravilnika, navedenim uslugama ne smatraju se usluge reklame i propagande, uključujući i usluge oglašavanja.
2) Računovodstvene i revizorske usluge:
– usluge vezane za sastavljanje finansijskih izveštaja;
– usluge vezane za reviziju finansijskih izveštaja u smislu provere i ocene finansijskih izveštaja na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji daju istinit i pošten prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica, u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih izveštaja.
3) Druge usluge iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja:
– usluge koje se odnose na svaki oblik pravnog i poslovnog savetovanja, a naročito usluge poreskog savetovanja, advokatske usluge, usluge upravljanja rezidentnim pravnim licem, kao i svaka vrsta davanja saveta i konsultacija u vezi sa poslovanjem rezidentnog pravnog lica.
Uslugama se, u smislu ovih odredbi, ne smatraju održavanje seminara, predavanja i radionica, kao i usluge posredovanja u prometu dobara i usluga.
2. Izmene i dopune Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po odbitku na prihode i naknade koje ostvaruju nerezidentna i rezidentna pravna lica
Zbog nedavnih izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica donet je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po odbitku na prihode i naknade koje ostvaruju nerezidentna i rezidentna pravna lica („Sl. glasnik RS”, br. 20/2018), koji stupa na snagu 1. aprila 2018. godine (u daljem tekstu: Izmena Pravilnika).
Prema Izmenama Pravilnika, obveznici će od 1. aprila 2018. godine poresku prijavu za porez po odbitku (Obrazac PDPO/S) prilikom isplate naknade za usluge (ali i ostalih isplata za koje se obračunava porez po odbitku) podnositi u roku od tri dana od dana isplate prihoda.
Istovremeno, izmenama su, pored tehničkog usaglašavanja normative, razrešeni još neki praktični problemi koji su znatno opterećivali postupanje isplatioca prihoda, a to su da:
1) poresku prijavu isplatilac prihoda od 1. aprila 2018. g. podnosi u roku od tri dana od dana isplate prihoda nerezidentnom pravnom licu, u skladu sa članom 40. st. 1, 2. i 3. Zakona, odnosno u roku od tri dana od dana isplate naknade nerezidentnom i rezidentnom pravnom licu, u skladu sa članom 40. stav 14. Zakona;
2) isplatilac podnosi poresku prijavu samo u slučaju kada se, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit, plaća porez po odbitku u R. Srbiji;
3) isplatilac ne podnosi poresku prijavu u slučaju kada se, primenom odredaba ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, porez plaća u drugoj državi, kada isplatilac mora da u momentu nastanka oporezivog događaja poseduje dokaze da je nerezidentno pravno lice rezident države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je stvarni vlasnik prihoda.
Istovremeno je u Katalogu šifara vrste prihoda/naknade na koje se plaća porez na dobit po odbitku i po rešenju, koji je sastavni deo Pravilnika, opis vrste prihoda pod red. br. 25, 26 i 27 izmenjen, tj. usaglašen sa izmenom Zakona, pa sledi da će se:
– pod rednim brojem 25 unositi podatak prilikom isplate naknade za usluge iz člana 40. stav 1. tačka 5) nerezidentnom pravnom licu koje nije na Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, bez korišćenja povlašćene poreske stope;
– pod rednim brojem 26 unositi podatak prilikom isplate naknade za usluge iz člana 40. stav 1. tačka 5) nerezidentnom pravnom licu koje nije na Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, uz korišćenje povlašćene poreske stope u skladu sa UIDO;
– pod rednim brojem 27 unositi podatak prilikom isplate naknade za usluge iz člana 40. stav 1. tačka 5) nerezidentnom pravnom licu koje nije na Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, pri čemu se porez ne plaća u Srbiji, već u zemlji rezidentnosti, u skladu sa UIDO.
3. Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke” za 2018. godinu
Prema stavu 3. člana 61. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu „van dohvata ruke” obračunavala na zajmove odnosno kredite između povezanih lica, ministar finansija može da propiše iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”. Na osnovu ovog zakonskog ovlašćenja ministar finansija je doneo Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke” za 2018. godinu, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS” br. 18/2018 (u daljem tekstu: Pravilnik). Pravilnikom se propisuju kamatne stope koje se, u skladu sa principom „van dohvata ruke”, za 2018. godinu obračunavaju na zajmove odnosno kredite između povezanih lica. Prema članu 2. Pravilnika za 2018. godinu, kamatne stope za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke” jesu:
1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:
(1) 3,10% na kratkoročne kredite u RSD,
(2) 4,10% na dugoročne kredite u RSD,
(3) 3,19% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR,
(4) 2,45% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD,
(5) 3,12% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF,
(6) 3,70% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK,
(7) 1,15% na kredite u GBP i dinarske kredite indeksirane u GBP,
(8) 3,33% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB;
2) za druga privredna društva:
(1) 5,84% na kratkoročne kredite u RSD,
(2) 5,58% na dugoročne kredite u RSD,
(3) 3,10% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR,
(4) 3,42% na dugoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR,
(5) 12,97% na kratkoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF,
(6) 8,21% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF,
(7) 4,41% na kratkoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD,
(8) 4,16% na dugoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.
Navedene kamatne stope primenjuju se i na zajmove.
4. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti iz člana 9. stav 1. t. 3), 4), 5), 6) i 7) Zakona o akcizama, koji se koriste kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije ili u industrijske svrhe („Sl. glasnik RS” broj 18/2018 – u daljem tekstu: Izmena Pravilnika)
Kada je u pitanju ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na gasna ulja i biotečnosti koje se koriste kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije, najvažnije Izmene Pravilnika odnose se na omogućavanje refakcije plaćene akcize svakog meseca, tj. zahtev za refakciju kupac može da podnese 20 dana po isteku meseca u kome su derivati nafte nabavljeni (dosadašnji rok je bio 20 dana po isteku kvartala).
U slučaju refakcije plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste u industrijske svrhe, Izmenama je precizirano, pored omogućavanja refakcije mesečno, tj. 20 dana po isteku meseca kada je izvršena nabavka derivate nafte iz člana 9. stav 1. t. 3), 4), 5) i 6) Zakona, da pravo na refakciju plaćene akcize može da ostvari i lice koje te derivate nafte koristi za industrijske svrhe za proizvodnju neakciznih proizvoda, ukoliko je:
– na te derivate nafte plaćen propisan iznos akcize u slučaju kada je kupac – krajnji korisnik uvoznik, odnosno proizvođač tih derivata nafte koji se koriste u industrijske svrhe;
– platio račun o nabavci derivata nafte u kome je iskazan obračunati iznos akcize, ako te derivate nafte nabavlja od uvoznika, odnosno proizvođača tih derivata nafte;
– poseduje ugovor o zakupu proizvodnog pogona odnosno opreme i ugovor o doradi odnosno preradi, koji su zaključeni sa licem koje je proizvođač i koje obavlja delatnosti obuhvaćene sektorima B, C i F Klasifikacije delatnosti, u skladu sa Zakonom.
Pored odgovarajućih dokaza, uz zahtev za refakciju podnosi se i otpremni ili drugi dokument o utrošenim derivatima nafte koji su, kao reprodukcioni materijal, iskorišćeni za proizvodnju neakciznih proizvoda za industrijske svrhe, odnosno dokument o količini proizvedenih neakciznih proizvoda, kao i ugovor o zakupu proizvodnog pogona odnosno opreme i ugovor o doradi odnosno preradi, koji su zaključeni sa licem koje je proizvođač i koje obavlja delatnosti obuhvaćene sektorima B, C i F Klasifikacije delatnosti, u skladu sa Zakonom.
Izmenom je propisana nova Lista gasnih ulja iz člana 9. stav 1. tačka 3) Zakona, koja se koriste u industrijske svrhe, odnosno to su sada sledeća gasna ulja:
| Tarifna oznaka | Gasna ulja |
| 2710 19 43 00 | ostala teška ulja, gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora ne preko 0,001% po masi, osim gasnog ulja iz člana 7. stav 1. tačka 1) Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla (EVRO DIZEL) |
| 2710 19 46 00 | ostala teška ulja, gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,001% po masi, ali ne preko 0,002% po masi, osim gasnog ulja iz člana 7. stav 1. tačka 2) Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla (dizel gorivo GASNO ULJE 0,1) |
| 2710 19 47 00 | ostala teška ulja, gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,002% po masi, ali ne preko 0,1% po masi, osim gasnog ulja iz člana 7. stav 1. tačka 2) Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla (dizel gorivo GASNO ULJE 0,1) |
| 2710 19 48 00 | ostala teška ulja, gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,1% po masi |
| 2710 20 11 00 | gasna ulja, sa sadržajem sumpora ne preko 0,001% po masi, osim gasnog ulja iz člana 7. stav 1. tačka 1) Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla (EVRO DIZEL) |
| 2710 20 15 00 | gasna ulja, sa sadržajem sumpora preko 0,001% po masi, ali ne preko 0,002% po masi, osim gasnog ulja iz člana 7. stav 1. tačka 2) Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla (dizel gorivo GASNO ULJE 0,1) |
| 2710 20 17 00 | gasna ulja, sa sadržajem sumpora preko 0,002% po masi, ali ne preko 0,1% po masi, osim gasnog ulja iz člana 7. stav 1. tačka 2) Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla (dizel gorivo GASNO ULJE 0,1) |
| 2710 20 19 00 | gasna ulja, sa sadržajem sumpora preko 0,1% po masi |
5. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i podnošenja poreske prijave („Sl. glasnik RS”, br. 20/2018 – u daljem tekstu: Izmena Pravilnika)
Izmene Pravilnika donele su sledeće (najvažnije) novine:
1) Precizirana je odredba o umanjenju obračunate akcize na akcizne proizvode, osim kafe.
Pošto se više ne sastavljaju periodični obračuni akcize, već se za sve akcizne proizvode podnosi mesečna poreska prijava, propisano je da proizvođač akciznih proizvoda vrši umanjenje obračunate akcize, u smislu člana 20. st. 1. i 2. Zakona o akcizama (u daljem tekstu: Zakon), u poreskom periodu u kojem je nastala obaveza po osnovu obračunavanja akcize na akcizne proizvode na koje se plaća akciza, uključujući i akcizne proizvode koji su, shodno članu 19. Zakona, oslobođeni plaćanja akcize, a u čijem je procesu proizvodnje upotrebljen drugi akcizni proizvod kao reprodukcioni materijal (član 8. stav 1).
2) Preciziran je iznos akcize za koji može da se izvrši umanjenje obračunate akcize.
Novim stavom 9. člana 8. ovog pravilnika propisano je pravo na umanjenje plaćene akcize u smislu člana 8. st. 2. i 3. Pravilnika, odnosno to je iznos akcize iskazane u računu proizvođača, odnosno uvoznika akciznog proizvoda, pri nabavci akciznog proizvoda koji se, kao reprodukcioni materijal, upotrebljava u proizvodnji drugog akciznog proizvoda na koji se plaća akciza. Ukoliko se akcizni proizvodi koje proizvođač sam proizvodi odnosno uvozi upotrebljavaju kao reprodukcioni materijal u proizvodnji drugog akciznog proizvoda, pod plaćenom akcizom se, u smislu st. 2. i 3. člana 8. Pravilnika, smatra iznos akcize obračunate, odnosno iskazane u otpremnici, dostavnici, odnosno drugoj verodostojnoj računovodstvenoj ispravi, odnosno to je iznos akcize koja je plaćena pri uvozu akciznih proizvoda, koji se, kao reprodukcioni materijal, upotrebljavaju u proizvodnji drugog akciznog proizvoda.
3) Precizirane su odredbe koje propisuju pravo i postupak umanjenja obračunate akcize na kafu.
Izmenama člana 8a Pravilnika propisano je da se obračunatom i plaćenom akcizom, za koju obveznik ima pravo umanjenja, smatra prethodno iskazan (a ne plaćen kao do sada) iznos akcize, koji je obračunat u prethodnoj fazi proizvodnje i prometa kafe, odnosno iznos akcize koji je obračunat (a ne plaćen kao do sada) pri uvozu kafe, a koji proizvođač kafe može da umanji od obračunate akcize koju je dužan da plati. Proizvođač kafe umanjenje akcize iz stava 3. ovog člana Pravilnika vrši tako što od obračunatog iznosa akcize na kafu odbije srazmerni iznos akcize koji je obračunat, odnosno iskazan (a ne plaćen kao do sada) od strane prethodnog učesnika, srazmerno količini i vrsti kafe iz člana 14. Zakona, koja je puštena u promet. Ovo preciziranje je bilo neophodno imajući u vidu način obračunavanja akcize na kafu i ostvarivanje prava na umanjenje tako obračunate akcize prilikom proizvodnje i prerade svih vrsta kafe na koje se obračunava akciza.
Umanjenje akcize iz stava 4. člana 8a Pravilnika proizvođač kafe ostvaruje:
– ako nabavlja kafu od uvoznika kafe na koju je obračunata (a ne na koju se plaća, kao do sada) akciza pri uvozu, pod uslovom da poseduje račun ili drugi dokument od uvoznika kafe sa obračunatom akcizom, odnosno ako poseduje jedinstvenu carinsku ispravu sa obračunatom akcizom ili drugi odgovarajući dokument kojim se dokazuje da je akciza obračunata pri uvozu, ukoliko je proizvođač kafe istovremeno i uvoznik kafe;
– ako nabavlja kafu od lica koje nije obveznik akcize na kafu, pod uslovom da to lice poseduje račun ili drugi dokument o nabavci kafe, sa iskazanom akcizom od strane obveznika akcize; da lice koje nije obveznik akcize na kafu u računu u napomeni iskazuje iznos akcize koji je obračunao i iskazao obveznik akcize na kafu – uvoznik, odnosno proizvođač kafe.
4) Novim članom 8b Pravilnika propisano je na šta se plaća akciza kada je u pitanju kafa, odnosno akciza se plaća:
– na jedan kilogram neto mase – za kafu iz člana 14. stav 1. t. od 1) do 4) Zakona;
– na jedan kilogram neto mase kafe sadržane u gotovom proizvodu – za kafu iz člana 14. stav 1. t. od 5) do 8) Zakona;
– prema iznosu koji je propisan za prženu kafu, i to na količinu koju čini neto masa gotovog proizvoda stavljenog u promet, nezavisno od procenta surogata sadržanog u gotovom proizvodu – kada se pržena kafa iz člana 14. stav 1. tačka 2) Zakona iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 0901 21 00 00 i 0901 22 00 00, u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda, stavlja u promet kao mešavina pržene kafe sa surogatom;
– za jedan kilogram neto mase kafe sadržane u gotovom proizvodu – ukoliko se radi o proizvodima koji se, prema propisu kojim se uređuje kvalitet sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda, svrstavaju u mešavine ekstrakata, esencija i koncentrata od kafe, sa prženom cikorijom i ostalim prženim zamenama kafe ili ekstraktima, esencijama i koncentratima tih proizvoda iz člana 14. stav 1. tačka 6) Zakona iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 2101 11 00 00, 2101 30 11 00, 2101 30 19 00, 2101 30 91 00 i 2101 30 99 00, akciza se plaća za jedan kilogram neto mase kafe sadržane u gotovom proizvodu.