Dodatne uplate su jedan od mogućih načina finansiranja društva od strane članova odnosno osnivača, pored zajmova i dokapitalizacije povećanjem osnivačkog uloga. Računovodstveni aspekt instituta dodatnih uplata mora da se posmatra zajedno sa pravnim aspektom. Iz tog razloga su u nastavku prvo date osnovne odrednice iz Zakona o privrednim društvima u vezi sa davanjem i vraćanjem dodatnih uloga od strane osnivača.  Dodatne uplate iz ugla Zakona o privrednim društvima Dodatne uplate članova društva sa ograničenom odgovornošću uređene su odredbama čl. od 178. do 180. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018 – u daljem tekstu: Zakon). Naime, član 179. Zakona propisuje da osnivačkim aktom ili odlukom skupštine može da se utvrdi obaveza članova društva da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala, izvrše i dodatne uplate društvu. Obaveza ovakve uplate treba da bude u srazmeri sa visinom udela u društvu konkretnog člana, ukoliko nije osnivačkim aktom ili odlukom skupštine određena drugačija srazmera. Zakonom je jasno propisano da se ni dodatnim uplatama, kao ni primanjem novčanih sredstava po osnovu zajma, ne povećava osnovni kapital društva. U pogledu vraćanja dodatnih uplata propisana su sledeća pravila: – Dodatne uplate mogu da se vrate članovima društva samo ako nisu neophodne za pokriće gubitaka društva ili za izmirenje poverilaca. – Dodatne uplate ne mogu da se vrate članu društva pre uplate, odnosno unosa celokupnog upisanog uloga u društvo. – Vraćanje dodatnih uplata članovima društva vrši se shodnom primenom odredaba ovog zakona o smanjenju osnovnog kapitala društva. – U slučaju stečaja društva, potraživanje člana društva po osnovu dodatnih uplata namiruje se tek nakon punog namirenja stečajnih poverilaca društva, sa pripadajućim kamatama. Dodatne uplate neće biti neophodne za pokriće gubitaka kada gubici, ako i postoje, mogu da se nadoknade iz drugih izvora, rezervi ili neraspoređene dobiti iz prethodnih godina. Nije moguće vršiti vraćanje dodatnih uplata ukoliko postoji gubitak iz tekuće ili bilo koje od prethodnih godina koji nije nadoknađen. Dalje, ukoliko bi takva isplata ugrozila namirenje poverilaca u smislu likvidnosti društva, vraćanje dodatnih uplata opet neće biti u skladu sa Zakonom. Naime, potrebno je da je društvo u stanju da izmiruje obaveze koje dospevaju i pored isplate po osnovu povraćaja dodatnih uplata. Prilikom vraćanja dodatnih uplata članovima društva, slično kao i prilikom vraćanja zajma, Zakon zahteva ispunjavanje više uslova, odnosno postavlja ograničenja kako bi se sprečilo eventualno oštećenje poverilaca. Međutim, vraćanje dodatnih uplata je još zahtevnije u pogledu uslova i






POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVEPREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.

Existing Users Log In