Пореска олакшица приликом накнаде трошкова доласка на посао и њено коришћење

Законом о раду утврђено је право запосленог на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, као и минимум који послодавац мора да обезбеди запосленом за накнаду ових трошкова, а то је износ у висини цене превозне карте у јавном саобраћају ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Накнада трошкова превоза коју послодавац обезбеђује запосленом нема карактер личних примања, па се на ту накнаду не обрачунавају порез и доприноси, али под одређеним условима. Прецизније, у члану 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: Закон о порезу) утврђено је да се порез на зараде не плаћа на примања запослених по основу накнаде трошкова за долазак на рад и одлазак са рада према следећем:

1) до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, а највише до 3.837 динара месечно;

2) до висине стварних трошкова превоза ако не постоји могућност да се обезбеди месечна претплатна карта, а највише до 3.837,00 динара (до 31. јануара 2018. године). 

Дакле, Закон о порезу је увео номинални неопорезиви износ накнаде трошкова превоза запослених на посао, а у наредном делу текста ближе ће бити појашњено како у пракси може да се примени ова пореска олакшица у зависности од начина на који послодавац обезбеђује запосленима превоз на посао.

Примена пореске олакшице када послодавац запосленима обезбеђује куповину месечне претплатне карте за превоз на посао

Уколико послодавац запосленима на име накнаде трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада купује месечну претплатну карту у јавном саобраћају, тренутно (до 31. јануара 2019. године) послодавац не плаћа порез уколико цена месечне претплатне карте не прелази месечно износ од 3.837,00 динара.

У случају да је цена месечне претплатне карте у јавном саобраћају виша од неопорезивих 3.837,00 динара, плаћа се порез по стопи од 10% на износ који прелази 3.837 динара.

На пример, запослени станује у I зони у