Pojam zajma, odnosno pozajmice između pravnih lica, kao i obaveze zajmodavca i zajmoprimca, regulisani su čl. od 557. do 566. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja – u daljem tekstu: Zakon). Pozajmljivanje između pravnih lica reguliše se ugovorom. Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Zajmoprimac može da se obaveže da, uz glavnicu, duguje i kamatu. U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje zateznu zakonsku kamatu iako ona nije ugovorena. Ugovorom takođe može da se predvidi i valutna klauzula kao vid ugovorne zaštite od rizika. Prema odredbama člana 5. stav 2. Zakona o bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), niko osim banke ne može da se bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen Zakonom. Dakle, za razliku od pozajmica, kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita) može da obavlja samo banka. Druga pravna lica nemaju dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje kreditnih poslova. Razlike između kredita i zajma su: • kreditnim poslovima mogu da se bave samo banke, dok ugovor o zajmu mogu da zaključe međusobno sva fizička i pravna lica, osim onih kojima je u određenim slučajevima posebnim zakonom zabranjeno; • predmet ugovora o zajmu može da bude novac i druge zamenjive stvari, a u ugovoru o kreditu samo novac; • kamata je u ugovoru o kreditu bitan element ugovora, dok u ugovoru o zajmu može da se ugovori.   Osvrt na pozajmice sa aspekta Zakona o deviznom poslovanju Prilikom ugovaranja zajmova između rezidenata i nerezidenata potrebno je imati u vidu odredbe Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018 – u daljem tekstu: Zakon). Ovi poslovi se, iz ugla Zakona, smatraju kreditnim poslovima u inostranstvu. Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti koje odobrava banka ili strana banka, kao i zajmovi između rezidenata i nerezidenata, o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije. U skladu sa Zakonom, kreditne poslove iz stava 1. tačke 21. predstavljaju: – komercijalni krediti i zajmovi u devizama i dinarima, povezani sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje i plaćanje unapred robe






POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVEPREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.

Existing Users Log In