Poresko priznavanje prihoda i rashoda može da se razlikuje od računovodstvenog. Sa aspekta ispravka vrednosti i otpisa potraživanja, Zakon o porezu na dobit definiše kriterijume za njihovo priznavanje. Različito priznavanje rashoda po osnovu ispravki vrednosti i otpisa potraživanja rezultira iskazivanjem podataka u poreskom bilansu na obrascu PB 1, odnosno korekcijom rashoda na rednim brojevima 7, 27 i 28 i korekcijom prihoda na rednim brojevima 40, 41 i 42. Korekcija rashoda na obrascu PB 2 unosi se na pozicije 8, 28 i 29, a korekcija prihoda na pozicije 37, 38 i 40. Uvod Računovodstvenim politikama treba definisati kada dolazi do obezvređenja potraživanja usled nenaplativosti, odnosno urediti način i metodu procenjivanja verovatnosti da potraživanje neće biti naplaćeno. Određivanje stepena naplativosti potraživanja trebalo bi da se izvrši prilikom vršenja popisa potraživanja jer zadatak popisne komisije nije samo da konstatuje postojanje potraživanja zato što ona ni ne proverava osnovanost potraživanja ukoliko je izvršeno obavezno usaglašavanje sa dužnikom. Dakle, članovi popisne komisije treba da predlože koja potraživanja treba da se isprave i/ili otpišu. Procenjivanje potraživanja nije striktno vezano za dan na koji se sastavljaju finansijski izveštaji, već ti poslovi mogu da se vrše i tokom godine. Procene se po pravilu vrše pojedinačno, za svako potraživanje posebno, da bi otpisi potraživanja bili što objektivniji. Najčešći indikatori verovatne nenaplativosti potraživanja jesu: kašnjenje kupca u izmirivanju svoje obaveze; pokretanje postupka stečaja ili likvidacije nad kupcem; brisanje iz Registra privrednih subjekata; prilikom usklađivanja potraživanja kupac ne priznaje iskazano potraživanje; visoka verovatnoća bankrota ili druge finansijske reorganizacije dužnika; povremena ili dugotrajna blokada računa dužnika.   Potraživanja za koja postoji objektivni dokaz o obezvređenju, odnosno umanjenju vrednosti, umanjuju se na teret ostalih rashoda, i to: ispravkom potraživanja, delimičnim otpisom (umanjenje vrednosti), potpunim otpisom.   O računovodstvenom aspektu ispravke vrednosti i otpisa potraživanja pisali smo u prethodnom broju časopisa (01/2019) u okviru članka „Deset koraka pre sastavljanja završnog računa za 2018. godinu”.   Zakon o porezu na dobit („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002 – drugi zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – drugi zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017 i 95/2018 – u daljem tekstu: Zakon) definiše poreski tretman ispravke vrednosti i otpisa potraživanja u članovima 7a, 16 i 16a. Ispravka vrednosti u poreskom bilansu Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu, odnosno realizaciju, do kraja poreskog perioda prošlo najmanje 60 dana. U vezi sa tim u






POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVEPREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.

Existing Users Log In