Interna revizija je vrlo značajna funkcija u svakoj organizaciji zato što interni revizor daje preporuke koje dodaju vrednost organizaciji. Uspostavljanje interne revizije definisano je odredbama Zakona o budžetskom sistemu.
Skip to PDF contentAPRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 87
BUDŽETSKI KORISNICI
Vesna Jovičić, ovlašćeni interni revizor
Istine i zablude o internoj
reviziji
Interna revizija je vrlo značajna funkcija u svakoj organizaciji zato što in-
terni revizor daje preporuke koje dodaju vrednost organizaciji. Uspostavlja-
nje interne revizije definisano je odredbama Zakona o budžetskom sistemu.
Uvod
Interna revizija je prošla dug put u posled-
nje tri decenije. U prošlosti se na internu revi-
ziju gledalo kao na mehanizam za proveru više
hiljada finansijskih transakcija. U odeljenju za
računovodstvo bio je formiran mali tim za pre-
gled finansijskih transakcija i proveru isprav-
nosti. Akcenat je bio na greškama otkrivenim u
svakoj reviziji. Što je veći broj grešaka identi-
fikovan, to je revizija bila bolja. Vremenom se
javila potreba da revizori prestanu da se vezuju
samo za finansije.
Karijera u internoj reviziji je vrlo složena,
a izazovi su razni. Ona predstavlja nešto više
od same profesionalne kompetentnosti. Biti
interni revizor nije ni malo jednostavno, na-
protiv, to je vrlo složen i zahtevan posao, u kom
se nailazi na razna nerazumevanja i prepreke u
okruženju u kojem se posao obavlja. Potrebno je
da interni revizor bude fleksibilna osoba,
koja ima razvijenu veštinu komunikacije i ume
da sluša i razume osobe sa kojima komunicira,
88 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
kako bi razmotrila i donela odluku o stavu koji
će zauzeti, čak i kada ima nedosledne odnosno
nepotpune informacije. Uspostavljanje ravnote-
že između konsultantske uloge i potrebe zadr-
žavanja profesionalne objektivnosti revizora
predstavlja pravo dostignuće. Revizor je čovek
koji je spreman da završi započeto i koji prihva-
ta nove izazove.
Interni revizor mora da bude fokusiran na
reviziju, odnosno na cilj revizije. To podrazu-
meva rezultat koji se ogleda u davanju preporuka
koje će dodati vrednost organizaciji u kojoj je
zaposlen. Interni revizor je pre svega koristan
za organizaciju. Dobri interni revizori u sta-
nju su da pomognu rukovodiocima. Oni moraju da
prepoznaju rizike i da utvrde najbolji način za
upravljanje njima. Obavezni su da obelodanjuju
sve materijalne činjenice i da zadrže profesi-
onalnu objektivnost u svakom trenutku. Zadatak
revizije nije lak, naprotiv, složen je i zahteva
dosta napora. Svaka revizija koja se započne mora
i da se sprovede do kraja. To znači da mora da se
uđe u suštinu i otkrije stvarno stanje stvari. Sve
ovo podrazumeva da revizor bude uporan, ali i
nepopustljiv u istrazi, bez obzira na sve što bi
moglo biti neprijatno za druge jer postoji mnogo
informacija koje ljudi ne žele da čuju. Interni
revizor mora da bude odlučan i ne može da po-
smatra situaciju sa strane i da ne formira svoje
mišljenje. Dobri revizori ne izveštavaju jed-
nostavno o činjenicama i nastavljaju dalje. Oni
su tu da formulišu jasno viđenje o kontrolama
i da istraže relevantne implikacije. Revizor
mora biti pravedan kako prema ljudima kod kojih
vrši reviziju tako i prema višem rukovodstvu i
revizorskom odboru.
Zablude o internoj reviziji
Mnogo je zabluda o internoj reviziji. Neki
smatraju da je uloga interne revizije „pisanje
procedura”. U mnogim organizacijama očeku-
je se da interni revizor napiše procedure za
sve sisteme. To je nemoguće i neprihvatljivo jer
interni revizor ne može da dizajnira jedan si-
stem kontrola i da onda isti revidira. Pisanje
procedura regulisano je odredbama Pravilnika
o zajedničkim kriterijumima za uspostavljanje,
funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finan-
sijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru
(„Sl. glasnik RS”, br. 99/2011 i 106/2013).
Takođe se pravi zamena teza u vezi sa tim da
interni revizor može da bude koordinator za
finansijsko upravljanje i kontrolu, što je ap-
solutno nespojivo. Članom 10. Pravilnika de-
finisano je da je za uspostavljanje, održavanje
i unapređenje sistema finansijskog upravljanja
i kontrole odgovoran rukovodilac korisnika
javnih sredstava.
Za druge pak interni revizor je osoba koja tre-
ba da sprovodi procedure, premda procedure
treba da sprovode zaposleni na koje se procedu-
ra odnosi. Ne može interni revizor da učestvu-
je u kontroli obračuna plata ili, primera radi,
prilikom javnih nabavki u kontroli konkursne
dokumentacije ili u popisnoj komisiji.
Čest problem u praksi je da se od internog
revizora zahteva da potpisuje dokumentaci-
ju, odnosno da bude likvidator ili interni
kontrolor, što je zasnovano na logici da se
time potvrđuje tačnost nečega za plaćanje.
Interni revizor to ne može da radi jer nije
kontrolor.
Neki smatraju da interni revizor radi ono
što od njega rukovodilac traži. Tako, kada in-
terni revizor dođe u reviziju određenog siste-
ma koji je predmet revizije, kolege u tom sektoru
smatraju da je došao kod njih jer postoje proble-
mi u komunikaciji s njima, što nije tačno jer in-
terni revizor postupa u skladu sa strateškim,
odnosno godišnjim planom rada, koji je potpisan
od strane najvišeg rukovodioca u organizaciji.
Ovi planovi se baziraju na rizicima. Akcenat je
na rangu rizika, a ne na simpatijama ili netrpe-
ljivosti prema nekom organizacionom delu koji
će biti predmet revizije.
Pored toga, revizija se smatra i davanjem bez-
broj preporuka. Međutim, preporuke koje daje
interni revizor su osnovane i uporište imaju u
zakonima, podzakonskim aktima i dobroj praksi,
a daju se u smislu donošenja pisanih procedura,
uvođenja novih kontrola i smanjivanja nepotreb-
nih kontrola, sve u nastojanju da se utegne sistem
kako bi bolje funkcionisao.
Za neke revizori tolerišu rizik. I to je za-
bluda zato što interni revizor ne odlučuje o
tome kako će se rešavati rizik niti pak donosi
strategiju za upravljanje rizicima, registar ri-
zika i druge dokumente koji pomažu da se rizi-
cima bolje upravlja.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 89
BUDŽETSKI KORISNICI
Mnogi revizora vide kao doušnika rukovod-
stva, odnosno predstavnika rukovodstva koji
otkriva greške, netačne informacije, loše
odluke i tome slično. Zabluda je da zaposleni
u reviziji traže loše radnike i supervizore i
da love greške svojih kolega. Naprotiv, oni po-
smatraju i ocenjuju sistem funkcionisanja inter-
nih kontrola. Pogrešno je uverenje da je revizor
tzv. terminator ili čovek bez emocija, kao i da
njegov izveštaj treba da posluži višem rukovo-
diocu kao alat za smenu određenih zaposlenih.
Navedeni izveštaj u stvari treba da posluži za
unapređenje sistema funkcionisanja internih
kontrola, odnosno za bolje korišćenje resursa
u cilju upravljanja rizikom.
Interni revizor nije ni korektor. Dakle, ne
koriguje podatke niti vrši određene ispravke,
već testiranjem utvrđuje postojeće kontrole i
upoređuje ih sa očekivanim kontrolama, pa na taj
način vrši ocenu istih.
Pored svega, pogrešno je i internog revizo-
ra poistovećivati sa inspektorom. Velika je ra-
zlika između njih. Primera radi, kada budžetski
inspektor vrši kontrolu kod korisnika budžet-
skih sredstava, on postupa tako što na kraju svog
rada sačinjava Zapisnik o namenskom i zakoni-
tom trošenju budžetskih sredstava. Inspektor na
osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i uočenih
nepravilnosti nalaže određene mere: na pri-
mer vraćanje novčanih sredstava koja su nena-
menski utrošena na račun izvršenja budžeta. U
zavisnosti od nalaza u zapisniku često se pod-
nosi prijava protiv odgovornih lica. Za razli-
ku od inspektora, interni revizor po obavljenoj
reviziji sačinjava Nacrt izveštaja o reviziji.
Plan aktivnosti je sastavni deo Nacrta izvešta-
ja. U Planu aktivnosti navedene su preporuke i
nivo rizika, a o sprovođenju preporuka ne odlu-
čuje interni revizor, već rukovodilac kojem se
uručuje Nacrt izveštaja. Osim toga, ne treba od
revizora tražiti da odredi odgovorna lica za
implementaciju preporuka i rokove za njihovo
sprovođenje. Interni revizor radi u skladu sa
Međunarodnim standardima za profesionalnu
praksu interne revizije.
Istine o internoj reviziji
Interni revizor kreira dodatnu vrednost za
organizaciju. Institut internih revizora je do-
davanje vrednosti opisao ovako: „Organizacije
postoje da bi stvarale vrednost ili korist svo-
jim vlasnicima, drugim kupcima i klijentima”.
Ovaj koncept obezbeđuje svrhu njihovog postoja-
nja. Vrednost se obezbeđuje razvojem proizvoda
i usluga i korišćenjem resursa za unapređenje
ovih proizvoda i usluga. U procesu prikupljanja
podataka u cilju razumevanja i procenjivanja
rizika interni revizori stiču značajni uvid u
operacije i mogućnosti za poboljšanje, koje mogu
biti izuzetno korisne za organizaciju. Infor-
macije ove vrednosti mogu da imaju formu kon-
sultacija, saveta, pisanih saopštenja ili drugih
proizvoda, od kojih svi treba da se adekvatno
saopšte odgovarajućem rukovodstvu ili opera-
tivnom kadru.
Komunikacija je izuzetno važna za internog
revizora. Komunikacija je po definiciji pre-
nošenje informacija od jednog lica drugom.
Razgovori su ključni deo procesa revizije i
predstavljaju važan način za dobijanje i potvrdu
podataka koji se odnose na funkcionisanje si-
stema i kontrola. Istovremeno, razgovori pred-
stavljaju i priliku da se ostvari dobra saradnja
između službe za internu reviziju i subjekata
revizije, kao i da se na subjekat revizije ostavi
utisak profesionalnosti. Ne postoji najbolji
način za vođenje razgovora. Pristup koji će biti
primenjen zavisi od lica sa kojim se razgovara,
prirode same revizije i vrste podataka koji su
potrebni, kao i od vremena koje je na raspola-
ganju. U mnogim slučajevima razgovori zapravo
predstavljaju kombinaciju dva navedena pristu-
pa, tako što započinju direktnim pristupom sa
ciljem da se dobiju potrebni podaci, a završa-
vaju indirektnim pristupom koji sagovorniku
omogućava da proširi diskusiju. Dakle, vešti-
na vođenja razgovora veoma je važna za svakog
revizora jer se često u praksi susreće sa kon-
fliktnim ličnostima koje teže raspravi i su-
kobu, a to su situacije u kojima revizor mora da
se ponaša krajnje objektivno i profesionalno,
izbegavajući navedene situacije. Uz to, internim
revizorima je dodatno teško zato što potiču iz
okruženja u kome vrše reviziju, za razliku od
inspektora ili eksternog revizora koji svoj po-
sao obavlja kod drugih korisnika.
Interni revizori sarađuju sa licima zadu-
ženim za upravljanje, kao što su odbor, komitet
za reviziju, više rukovodstvo, kako bi obezbe-
dili osmišljavanje i primenu odgovarajućih
sistema interne kontrole. Interna revizija
90 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
može da pruža pomoć u pogledu ostvarivanja
opštih i konkretnih ciljeva, jačanja kontrole
i poboljšanja efikasnosti i delotvornosti po-
slovanja i usklađenosti sa ovlašćenjima. Važno
je razjasniti da interna revizija ne treba da
obavlja upravljačke ili operativne dužnosti,
iako može da pruža pomoć u pogledu interne
kontrole.
Od internih revizora očekuje se da primenju-
ju i promovišu sledeće principe:
Integritet – Interni revizori kroz svoj
integritet stiču poverenje, pa time obezbeđuju
osnovu za pouzdavanje u njihov stav.
Objektivnost – Interni revizori moraju da
pokažu najviši stepen objektivnosti u priku-
pljanju, oceni i predočavanju podataka vezanih
za aktivnost, odnosno proceduru koja je predmet
revizije. Oni pružaju izbalansiranu ocenu svih
relevantnih okolnosti, bez nepotrebnog utica-
ja sopstvenih interesa, odnosno uticaja drugih
lica na njihovo mišljenje.
Poverljivost – Interni revizori poštuju
vrednost i vlasništvo podataka koje prime i
ne obelodanjuju ih bez odgovarajućeg ovlašćenja,
izuzev u slučajevima kada postoji zakonska ili
profesionalna obaveza da to učine.
Stručnost – Interni revizori u obavljanju
poslova interne revizije primenjuju neophodno
znanje, veštine i iskustvo.
Interni revizori:
● rade isključivo na poslovima za koje poseduju
neophodno znanje, veštine i iskustvo;
● obavljaju poslove interne revizije u skladu sa
standardima i metodologijama interne revizije
koje je utvrdio ministar finansija;
● vode računa o tome da steknu neophodne
osnovne veštine potrebne za vršenje revizije
na efektivan i profesionalan način;
● preuzimaju odgovornost za kontinuirano usa-
vršavanje svoje stručnosti kako bi kvalitet i
efektivnost interne revizije podigli na viši
nivo.
Interna revizija pruža usluge konsultaci-
ja koje se sastoje od saveta, smernica, obuke,
pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja
vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja
datom organizacijom, upravljanja rizicima i
kontrolnim aktivnostima.
Konsultantski rad predstavlja dodatnu
vrednost mogućnosti organizacije da ostvari
rezultate – ciljeve.
U vršenju funkcije revizori primenjuju me-
đunarodne standarde interne revizije, etički
kodeks interne revizije i principe objektiv-
nosti, stručnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju taj-
nost službenih i poslovnih podataka.
Organizaciona i funkcionalna nezavi-
snost interne revizije osnov je objektivnosti.
Interni revizori u javnom sektoru dužni su
da pomognu organizacijama da poboljšaju svoje
poslovanje. Funkcija interne revizije u javnom
sektoru predstavlja element koji se nalazi u te-
melju snažnog upravljanja navedenim sektorom.
S obzirom na raznovrsnost javnog sektora, sve je
veći značaj uobičajenog poimanja nezavisnosti,
budući da je ona od ključnog značaja za kredibi-
litet svakog revizora. Ostvarivanje i očuvanje
nezavisnosti predstavlja još veći izazov s obzi-
rom na to da su interni revizori sastavni deo
organizacije.
Znanje, veštine i druge sposobnosti predsta-
vljaju izraze za profesionalnu stručnost koja je
internim revizorima potrebna radi efektiv-
nog vršenja profesionalnih obaveza. Posedo-
vanje iskustva i primena znanja i veština jeste
i etička obaveza internih revizora. Četvrto
načelo Etičkog kodeksa Instituta internih re-
vizora pod nazivom „Stručnost” govori o tome
da interni revizori primenjuju potrebna znanja,
veštine i iskustva koja su potrebna za pružanje
usluga interne revizije. Pravila koja proističu
iz ovog načela kažu da interni revizori pružaju
samo one usluge za koje poseduju potrebna znanja,
veštine i iskustvo, tako da se od njih zahteva da
stalno unapređuju svoju stručnost, efektivnost
i kvalitet svojih usluga.
Revizor takođe mora da poseduje veštinu
timskog rada, što podrazumeva saradnju sa ko-
legama i kvalitetnu komunikaciju unutar tima.
Timski rad je veoma važan, naročito prilikom
složenih revizija koje zahtevaju znanja i iz dru-
gih oblasti (kao što su tehnika, informatika i
dr.). To ne znači da, ako je revizor diplomirani
pravnik ili diplomirani ekonomista, samo-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 91
BUDŽETSKI KORISNICI
stalno može da obavlja revizije koje zahtevaju
druga znanja, na primer inženjerska.
Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za
organizovanje i standardima i metodološkim
uputstvima za postupanje i izveštavanje interne
revizije u javnom sektoru definisani su načini
organizovanja interne revizije kod korisnika
javnih sredstava. I tu je jedan od načina organi-
zovanja uspostavljanje jedinice za internu re-
viziju, koja uvek mora biti dobar tim, spreman
da radi i najsloženije revizije sistema. Dakle,
predmet revizije su svi sistemi, a ne samo si-
stemi iz oblasti finansija. Timski rad u revi-
ziji je nužan i bitan. Samo dobrom saradnjom u
okviru tima može da se stvori potpuna slika o
tome kako jedan sistem funkcioniše, kako bi
bile date i dobre preporuke koje će unaprediti
pomenuti sistem.
Zaključak
Interni revizor je čovek koji ima određene
veštine i znanje. Da bi interna revizija funk-
cionisala, nužno je da ima podršku najvišeg
rukovodioca. Upravo taj ton sa vrha olakšava
rad internom revizoru, koji pomaže da se uteg-
nu kontrole u sistemu koji je predmet revizije.
Rizik da bilo koja kontrola posle toga pronađe
neku nepravilnost u radu sveden je na prihva-
tljiv ili je stepen rizika zanemarljiv. Suština
je da svi budžetski korisnici moraju da poštuju
odredbe Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o
budžetu RS i drugih zakona i podzakonskih akata
koji se odnose na namensko i zakonito korišće-
nje budžetskih sredstava, koje su im date na ras-
polaganje. Trošenjem budžetskih sredstava mora
biti poštovan princip 3E – ekonomično, efek-
tivno i efikasno. PS
BUDŽETSKI KORISNICI
Vesna Jovičić, ovlašćeni interni revizor
Istine i zablude o internoj
reviziji
Interna revizija je vrlo značajna funkcija u svakoj organizaciji zato što in-
terni revizor daje preporuke koje dodaju vrednost organizaciji. Uspostavlja-
nje interne revizije definisano je odredbama Zakona o budžetskom sistemu.
Uvod
Interna revizija je prošla dug put u posled-
nje tri decenije. U prošlosti se na internu revi-
ziju gledalo kao na mehanizam za proveru više
hiljada finansijskih transakcija. U odeljenju za
računovodstvo bio je formiran mali tim za pre-
gled finansijskih transakcija i proveru isprav-
nosti. Akcenat je bio na greškama otkrivenim u
svakoj reviziji. Što je veći broj grešaka identi-
fikovan, to je revizija bila bolja. Vremenom se
javila potreba da revizori prestanu da se vezuju
samo za finansije.
Karijera u internoj reviziji je vrlo složena,
a izazovi su razni. Ona predstavlja nešto više
od same profesionalne kompetentnosti. Biti
interni revizor nije ni malo jednostavno, na-
protiv, to je vrlo složen i zahtevan posao, u kom
se nailazi na razna nerazumevanja i prepreke u
okruženju u kojem se posao obavlja. Potrebno je
da interni revizor bude fleksibilna osoba,
koja ima razvijenu veštinu komunikacije i ume
da sluša i razume osobe sa kojima komunicira,
88 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
kako bi razmotrila i donela odluku o stavu koji
će zauzeti, čak i kada ima nedosledne odnosno
nepotpune informacije. Uspostavljanje ravnote-
že između konsultantske uloge i potrebe zadr-
žavanja profesionalne objektivnosti revizora
predstavlja pravo dostignuće. Revizor je čovek
koji je spreman da završi započeto i koji prihva-
ta nove izazove.
Interni revizor mora da bude fokusiran na
reviziju, odnosno na cilj revizije. To podrazu-
meva rezultat koji se ogleda u davanju preporuka
koje će dodati vrednost organizaciji u kojoj je
zaposlen. Interni revizor je pre svega koristan
za organizaciju. Dobri interni revizori u sta-
nju su da pomognu rukovodiocima. Oni moraju da
prepoznaju rizike i da utvrde najbolji način za
upravljanje njima. Obavezni su da obelodanjuju
sve materijalne činjenice i da zadrže profesi-
onalnu objektivnost u svakom trenutku. Zadatak
revizije nije lak, naprotiv, složen je i zahteva
dosta napora. Svaka revizija koja se započne mora
i da se sprovede do kraja. To znači da mora da se
uđe u suštinu i otkrije stvarno stanje stvari. Sve
ovo podrazumeva da revizor bude uporan, ali i
nepopustljiv u istrazi, bez obzira na sve što bi
moglo biti neprijatno za druge jer postoji mnogo
informacija koje ljudi ne žele da čuju. Interni
revizor mora da bude odlučan i ne može da po-
smatra situaciju sa strane i da ne formira svoje
mišljenje. Dobri revizori ne izveštavaju jed-
nostavno o činjenicama i nastavljaju dalje. Oni
su tu da formulišu jasno viđenje o kontrolama
i da istraže relevantne implikacije. Revizor
mora biti pravedan kako prema ljudima kod kojih
vrši reviziju tako i prema višem rukovodstvu i
revizorskom odboru.
Zablude o internoj reviziji
Mnogo je zabluda o internoj reviziji. Neki
smatraju da je uloga interne revizije „pisanje
procedura”. U mnogim organizacijama očeku-
je se da interni revizor napiše procedure za
sve sisteme. To je nemoguće i neprihvatljivo jer
interni revizor ne može da dizajnira jedan si-
stem kontrola i da onda isti revidira. Pisanje
procedura regulisano je odredbama Pravilnika
o zajedničkim kriterijumima za uspostavljanje,
funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finan-
sijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru
(„Sl. glasnik RS”, br. 99/2011 i 106/2013).
Takođe se pravi zamena teza u vezi sa tim da
interni revizor može da bude koordinator za
finansijsko upravljanje i kontrolu, što je ap-
solutno nespojivo. Članom 10. Pravilnika de-
finisano je da je za uspostavljanje, održavanje
i unapređenje sistema finansijskog upravljanja
i kontrole odgovoran rukovodilac korisnika
javnih sredstava.
Za druge pak interni revizor je osoba koja tre-
ba da sprovodi procedure, premda procedure
treba da sprovode zaposleni na koje se procedu-
ra odnosi. Ne može interni revizor da učestvu-
je u kontroli obračuna plata ili, primera radi,
prilikom javnih nabavki u kontroli konkursne
dokumentacije ili u popisnoj komisiji.
Čest problem u praksi je da se od internog
revizora zahteva da potpisuje dokumentaci-
ju, odnosno da bude likvidator ili interni
kontrolor, što je zasnovano na logici da se
time potvrđuje tačnost nečega za plaćanje.
Interni revizor to ne može da radi jer nije
kontrolor.
Neki smatraju da interni revizor radi ono
što od njega rukovodilac traži. Tako, kada in-
terni revizor dođe u reviziju određenog siste-
ma koji je predmet revizije, kolege u tom sektoru
smatraju da je došao kod njih jer postoje proble-
mi u komunikaciji s njima, što nije tačno jer in-
terni revizor postupa u skladu sa strateškim,
odnosno godišnjim planom rada, koji je potpisan
od strane najvišeg rukovodioca u organizaciji.
Ovi planovi se baziraju na rizicima. Akcenat je
na rangu rizika, a ne na simpatijama ili netrpe-
ljivosti prema nekom organizacionom delu koji
će biti predmet revizije.
Pored toga, revizija se smatra i davanjem bez-
broj preporuka. Međutim, preporuke koje daje
interni revizor su osnovane i uporište imaju u
zakonima, podzakonskim aktima i dobroj praksi,
a daju se u smislu donošenja pisanih procedura,
uvođenja novih kontrola i smanjivanja nepotreb-
nih kontrola, sve u nastojanju da se utegne sistem
kako bi bolje funkcionisao.
Za neke revizori tolerišu rizik. I to je za-
bluda zato što interni revizor ne odlučuje o
tome kako će se rešavati rizik niti pak donosi
strategiju za upravljanje rizicima, registar ri-
zika i druge dokumente koji pomažu da se rizi-
cima bolje upravlja.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 89
BUDŽETSKI KORISNICI
Mnogi revizora vide kao doušnika rukovod-
stva, odnosno predstavnika rukovodstva koji
otkriva greške, netačne informacije, loše
odluke i tome slično. Zabluda je da zaposleni
u reviziji traže loše radnike i supervizore i
da love greške svojih kolega. Naprotiv, oni po-
smatraju i ocenjuju sistem funkcionisanja inter-
nih kontrola. Pogrešno je uverenje da je revizor
tzv. terminator ili čovek bez emocija, kao i da
njegov izveštaj treba da posluži višem rukovo-
diocu kao alat za smenu određenih zaposlenih.
Navedeni izveštaj u stvari treba da posluži za
unapređenje sistema funkcionisanja internih
kontrola, odnosno za bolje korišćenje resursa
u cilju upravljanja rizikom.
Interni revizor nije ni korektor. Dakle, ne
koriguje podatke niti vrši određene ispravke,
već testiranjem utvrđuje postojeće kontrole i
upoređuje ih sa očekivanim kontrolama, pa na taj
način vrši ocenu istih.
Pored svega, pogrešno je i internog revizo-
ra poistovećivati sa inspektorom. Velika je ra-
zlika između njih. Primera radi, kada budžetski
inspektor vrši kontrolu kod korisnika budžet-
skih sredstava, on postupa tako što na kraju svog
rada sačinjava Zapisnik o namenskom i zakoni-
tom trošenju budžetskih sredstava. Inspektor na
osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i uočenih
nepravilnosti nalaže određene mere: na pri-
mer vraćanje novčanih sredstava koja su nena-
menski utrošena na račun izvršenja budžeta. U
zavisnosti od nalaza u zapisniku često se pod-
nosi prijava protiv odgovornih lica. Za razli-
ku od inspektora, interni revizor po obavljenoj
reviziji sačinjava Nacrt izveštaja o reviziji.
Plan aktivnosti je sastavni deo Nacrta izvešta-
ja. U Planu aktivnosti navedene su preporuke i
nivo rizika, a o sprovođenju preporuka ne odlu-
čuje interni revizor, već rukovodilac kojem se
uručuje Nacrt izveštaja. Osim toga, ne treba od
revizora tražiti da odredi odgovorna lica za
implementaciju preporuka i rokove za njihovo
sprovođenje. Interni revizor radi u skladu sa
Međunarodnim standardima za profesionalnu
praksu interne revizije.
Istine o internoj reviziji
Interni revizor kreira dodatnu vrednost za
organizaciju. Institut internih revizora je do-
davanje vrednosti opisao ovako: „Organizacije
postoje da bi stvarale vrednost ili korist svo-
jim vlasnicima, drugim kupcima i klijentima”.
Ovaj koncept obezbeđuje svrhu njihovog postoja-
nja. Vrednost se obezbeđuje razvojem proizvoda
i usluga i korišćenjem resursa za unapređenje
ovih proizvoda i usluga. U procesu prikupljanja
podataka u cilju razumevanja i procenjivanja
rizika interni revizori stiču značajni uvid u
operacije i mogućnosti za poboljšanje, koje mogu
biti izuzetno korisne za organizaciju. Infor-
macije ove vrednosti mogu da imaju formu kon-
sultacija, saveta, pisanih saopštenja ili drugih
proizvoda, od kojih svi treba da se adekvatno
saopšte odgovarajućem rukovodstvu ili opera-
tivnom kadru.
Komunikacija je izuzetno važna za internog
revizora. Komunikacija je po definiciji pre-
nošenje informacija od jednog lica drugom.
Razgovori su ključni deo procesa revizije i
predstavljaju važan način za dobijanje i potvrdu
podataka koji se odnose na funkcionisanje si-
stema i kontrola. Istovremeno, razgovori pred-
stavljaju i priliku da se ostvari dobra saradnja
između službe za internu reviziju i subjekata
revizije, kao i da se na subjekat revizije ostavi
utisak profesionalnosti. Ne postoji najbolji
način za vođenje razgovora. Pristup koji će biti
primenjen zavisi od lica sa kojim se razgovara,
prirode same revizije i vrste podataka koji su
potrebni, kao i od vremena koje je na raspola-
ganju. U mnogim slučajevima razgovori zapravo
predstavljaju kombinaciju dva navedena pristu-
pa, tako što započinju direktnim pristupom sa
ciljem da se dobiju potrebni podaci, a završa-
vaju indirektnim pristupom koji sagovorniku
omogućava da proširi diskusiju. Dakle, vešti-
na vođenja razgovora veoma je važna za svakog
revizora jer se često u praksi susreće sa kon-
fliktnim ličnostima koje teže raspravi i su-
kobu, a to su situacije u kojima revizor mora da
se ponaša krajnje objektivno i profesionalno,
izbegavajući navedene situacije. Uz to, internim
revizorima je dodatno teško zato što potiču iz
okruženja u kome vrše reviziju, za razliku od
inspektora ili eksternog revizora koji svoj po-
sao obavlja kod drugih korisnika.
Interni revizori sarađuju sa licima zadu-
ženim za upravljanje, kao što su odbor, komitet
za reviziju, više rukovodstvo, kako bi obezbe-
dili osmišljavanje i primenu odgovarajućih
sistema interne kontrole. Interna revizija
90 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
može da pruža pomoć u pogledu ostvarivanja
opštih i konkretnih ciljeva, jačanja kontrole
i poboljšanja efikasnosti i delotvornosti po-
slovanja i usklađenosti sa ovlašćenjima. Važno
je razjasniti da interna revizija ne treba da
obavlja upravljačke ili operativne dužnosti,
iako može da pruža pomoć u pogledu interne
kontrole.
Od internih revizora očekuje se da primenju-
ju i promovišu sledeće principe:
Integritet – Interni revizori kroz svoj
integritet stiču poverenje, pa time obezbeđuju
osnovu za pouzdavanje u njihov stav.
Objektivnost – Interni revizori moraju da
pokažu najviši stepen objektivnosti u priku-
pljanju, oceni i predočavanju podataka vezanih
za aktivnost, odnosno proceduru koja je predmet
revizije. Oni pružaju izbalansiranu ocenu svih
relevantnih okolnosti, bez nepotrebnog utica-
ja sopstvenih interesa, odnosno uticaja drugih
lica na njihovo mišljenje.
Poverljivost – Interni revizori poštuju
vrednost i vlasništvo podataka koje prime i
ne obelodanjuju ih bez odgovarajućeg ovlašćenja,
izuzev u slučajevima kada postoji zakonska ili
profesionalna obaveza da to učine.
Stručnost – Interni revizori u obavljanju
poslova interne revizije primenjuju neophodno
znanje, veštine i iskustvo.
Interni revizori:
● rade isključivo na poslovima za koje poseduju
neophodno znanje, veštine i iskustvo;
● obavljaju poslove interne revizije u skladu sa
standardima i metodologijama interne revizije
koje je utvrdio ministar finansija;
● vode računa o tome da steknu neophodne
osnovne veštine potrebne za vršenje revizije
na efektivan i profesionalan način;
● preuzimaju odgovornost za kontinuirano usa-
vršavanje svoje stručnosti kako bi kvalitet i
efektivnost interne revizije podigli na viši
nivo.
Interna revizija pruža usluge konsultaci-
ja koje se sastoje od saveta, smernica, obuke,
pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja
vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja
datom organizacijom, upravljanja rizicima i
kontrolnim aktivnostima.
Konsultantski rad predstavlja dodatnu
vrednost mogućnosti organizacije da ostvari
rezultate – ciljeve.
U vršenju funkcije revizori primenjuju me-
đunarodne standarde interne revizije, etički
kodeks interne revizije i principe objektiv-
nosti, stručnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju taj-
nost službenih i poslovnih podataka.
Organizaciona i funkcionalna nezavi-
snost interne revizije osnov je objektivnosti.
Interni revizori u javnom sektoru dužni su
da pomognu organizacijama da poboljšaju svoje
poslovanje. Funkcija interne revizije u javnom
sektoru predstavlja element koji se nalazi u te-
melju snažnog upravljanja navedenim sektorom.
S obzirom na raznovrsnost javnog sektora, sve je
veći značaj uobičajenog poimanja nezavisnosti,
budući da je ona od ključnog značaja za kredibi-
litet svakog revizora. Ostvarivanje i očuvanje
nezavisnosti predstavlja još veći izazov s obzi-
rom na to da su interni revizori sastavni deo
organizacije.
Znanje, veštine i druge sposobnosti predsta-
vljaju izraze za profesionalnu stručnost koja je
internim revizorima potrebna radi efektiv-
nog vršenja profesionalnih obaveza. Posedo-
vanje iskustva i primena znanja i veština jeste
i etička obaveza internih revizora. Četvrto
načelo Etičkog kodeksa Instituta internih re-
vizora pod nazivom „Stručnost” govori o tome
da interni revizori primenjuju potrebna znanja,
veštine i iskustva koja su potrebna za pružanje
usluga interne revizije. Pravila koja proističu
iz ovog načela kažu da interni revizori pružaju
samo one usluge za koje poseduju potrebna znanja,
veštine i iskustvo, tako da se od njih zahteva da
stalno unapređuju svoju stručnost, efektivnost
i kvalitet svojih usluga.
Revizor takođe mora da poseduje veštinu
timskog rada, što podrazumeva saradnju sa ko-
legama i kvalitetnu komunikaciju unutar tima.
Timski rad je veoma važan, naročito prilikom
složenih revizija koje zahtevaju znanja i iz dru-
gih oblasti (kao što su tehnika, informatika i
dr.). To ne znači da, ako je revizor diplomirani
pravnik ili diplomirani ekonomista, samo-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 91
BUDŽETSKI KORISNICI
stalno može da obavlja revizije koje zahtevaju
druga znanja, na primer inženjerska.
Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za
organizovanje i standardima i metodološkim
uputstvima za postupanje i izveštavanje interne
revizije u javnom sektoru definisani su načini
organizovanja interne revizije kod korisnika
javnih sredstava. I tu je jedan od načina organi-
zovanja uspostavljanje jedinice za internu re-
viziju, koja uvek mora biti dobar tim, spreman
da radi i najsloženije revizije sistema. Dakle,
predmet revizije su svi sistemi, a ne samo si-
stemi iz oblasti finansija. Timski rad u revi-
ziji je nužan i bitan. Samo dobrom saradnjom u
okviru tima može da se stvori potpuna slika o
tome kako jedan sistem funkcioniše, kako bi
bile date i dobre preporuke koje će unaprediti
pomenuti sistem.
Zaključak
Interni revizor je čovek koji ima određene
veštine i znanje. Da bi interna revizija funk-
cionisala, nužno je da ima podršku najvišeg
rukovodioca. Upravo taj ton sa vrha olakšava
rad internom revizoru, koji pomaže da se uteg-
nu kontrole u sistemu koji je predmet revizije.
Rizik da bilo koja kontrola posle toga pronađe
neku nepravilnost u radu sveden je na prihva-
tljiv ili je stepen rizika zanemarljiv. Suština
je da svi budžetski korisnici moraju da poštuju
odredbe Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o
budžetu RS i drugih zakona i podzakonskih akata
koji se odnose na namensko i zakonito korišće-
nje budžetskih sredstava, koje su im date na ras-
polaganje. Trošenjem budžetskih sredstava mora
biti poštovan princip 3E – ekonomično, efek-
tivno i efikasno. PS