Izvodi iz aktuelnih mišljenja Ministarstva finansija (MAJ 2019)

MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 161
PRIVREDNA STATISTIKA
RAČUNOVODSTVO
● Robno knjigovodstvo obavezno i u maloprodaji
● Retrospektivna primena MSFI za MSP prili-
kom ispravke greške
● Odmeravanje investicionih nekretnina nakon
početnog priznavanja po metodu fer vrednosti u
skladu sa MSFI za MSP
● Računovodstveno evidentiranje novčane upla-
te preduzetnika na svoj poslovni račun
● Naplata preuzetih potraživanja putem preu-
zimanja imovine dužnika i kupovina sredstva
iz stečajne mase dužnika na aukciji u cilju dalje
prodaje na tržištu
● Obaveza sastavljanja konsolidovanih finan-
sijskih izveštaja postoji isključivo za ona ma-
tična pravna lica koja ispunjavaju oba uslova
(kumulativno) iz člana 27. stav 5. Zakona
POREZ NA DODATU VREDNOST
● Izgradnja objekata komunalne infrastrukture
– bunara i cevovodne mreže smatra se prome-
tom iz oblasti građevinarstva
● Isporuka alarmnog sistema i video-nadzora
sa ugradnjom, tj. montažom na električne vodove
ima karakter prometa iz oblasti građevinarstva
● Isporuka sa sklapanjem i montažom UPS uređaja
nema karakter prometa iz oblasti građevinarstva
● Isporuka rasvetnih uređaja sa ugradnjom (po-
stavljanjem) jeste promet iz oblasti građevinar-
stva, a servis tih dobara nije
● Promet dobara je izvršen na dan kada je na-
ručilac preuzeo ugrađena dobra od obveznika
PDV-a koji je izvršio njihov promet
● Osnovica za obračun PDV-a u slučaju kada se
naknada za izvršen promet ostvaruje delom u
novcu, a delom u dobrima
● Finansiranje ili zajedničko ulaganje u pozori-
šnu predstavu sa aspekta PDV-a
Izvodi iz aktuelnih mišljenja
Ministarstva finansija
POREZ NA DOHODAK GRAĐANA
● Objašnjenje u vezi sa godišnjim porezom na
dohodak građana za 2018. godinu
● Oporezivanje prihoda koji ostvaruje fizičko
lice nerezident po osnovu dividende koju is-
plaćuje pravno lice – rezident Srbije
POREZ NA DOBIT
● Plaćanje poreza po rešenju po osnovu kapital-
nog dobitka koji ostvaruje država kao nerezi-
dentno pravno lice
● Poreska amortizacija sredstava iz amortiza-
cionih grupa od II do V
POREZ NA IMOVINU
● Nemogućnost umanjenja vrednosti zgrade u
izgradnji po osnovu amortizacije do isteka ka-
lendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je iz-
vršena izgradnja te zgrade, kod obveznika koji
ne vodi poslovne knjige
● Nemogućnost ostvarenja poreskog oslobođenja
iz člana 12. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na
imovinu za nepokretnosti koje nisu u javnoj svo-
jini ili za one u javnoj svojini koje koristi javno
preduzeće
● Zakup poslovnog objekta u javnoj svojini od
strane pravnog lica kao zakupca nije predmet
oporezivanja porezom na imovinu
● Na razvrstavanje zemljišta u svrhu utvrđiva-
nja osnovice poreza na imovinu nije od uticaja
oblik svojine na zemljištu, već šta je to zemlji-
šte po vrsti
AKCIZE
● Obveznik koji koristi tečni naftni gas – pro-
pan, kao energent u industrijske svrhe za postu-
pak sušenja i dosušivanja lekovitog bilja, ima
pravo na refakciju plaćene akcize na derivate
nafte – tečni naftni gas – propan
PORESKI POSTUPAK
● Odredbe o zastarelosti ne primenjuju se na do-
prinose za obavezno socijalno osiguranje
162 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Računovodstvo
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-128/2019-16 od 1. 4. 2019. god.
Robno knjigovodstvo obavezno i u maloprodaji
Imajući u vidu sadržinu dostavljenog zahte-
va, na osnovu člana 80. Zakona o državnoj upravi
(„Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10,
99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), Ministarstvo
daje sledeće mišljenje:
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”,
br: 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se
obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje
pravnih lica, organizacija računovodstva i ra-
čunovodstvene isprave, uslovi i način vođenja
poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje po-
zicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje,
dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna
komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad
sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Odredbama člana 11. stav 8. Zakona propisa-
no je da su pomoćne knjige analitičke evidencije
koje se vode odvojeno za nematerijalna ulaganja,
nekretnine, postrojenja i opremu, investicione
nekretnine, dugoročne finansijske plasmane,
zalihe, potraživanja, obaveze i dr. Saglasno
stavu 9. ovog člana definisano je da se pomoćne
knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom
obliku iskazuju u količinama i novčanim izno-
sima.
Članom 6. stav 3. Pravilnika propisano je da
u slučaju kada za konkretnu situaciju i transak-
ciju nisu propisana odgovarajuća načela i pravi-
la odredbama ovog pravilnika, poslovni subjekt
može primeniti kriterijume za priznavanje i
vrednovanje imovine, obaveza, prihoda i ras-
hoda i rezultata poslovanja koji su propisani
Međunarodnim standardom finansijskog izve-
štavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI
za MSP).
Odredbama člana 18. stav 14. Pravilnika o
načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije
i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim fi-
nansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih
lica („Sl. glasnik RS”, br: 118/13 i 95/14) predvi-
đeno je da se obračun izlaza vrednosti zaliha
vrši po sledećim metodama:
1) metod specifične identifikacije troškova;
2) FIFO metoda („prva ulazna jednaka prvoj iz-
laznoj”);
3) metoda ponderisanog prosečnog troška.
Odeljkom 13.16. MSFI za MSP propisano je
da entitet može da koristi tehnike poput stan-
dardnog metoda određivanja cena, metoda ma-
loprodajne cene ili metoda poslednje nabavne
cene za odmeravanje ako rezultat približno
odražava nabavnu vrednost/cenu koštanja zali-
ha. Standardne cene koštanja uzimaju u obzir uo-
bičajeni nivo korišćenja osnovnog i pomoćnog
materijala, rada, efikasnosti i kapaciteta. One
se redovno proveravaju i, ako je neophodno, me-
njaju u skladu sa trenutnim uslovima. Metodom
maloprodajne cene, nabavna vrednost/cena ko-
štanja odmerava se smanjenjem prodajne vredno-
sti zaliha pomoću odgovarajućeg procenta bruto
marže.
Imajući u vidu sve navedeno, napominjemo
da Zakon propisuje vođenje pomoćnih knjiga koje
se odnose na imovinu u materijalnom obliku i
njihovo iskazivanje u količinama i novčanim iz-
nosima (tzv. robno-materijalno knjigovodstvo).
Dodatno ukazujemo na to da mikro pravna lica
nemaju mogućnost primene odredbe člana 6. stav
3. Pravilnika jer su u konkretnom slučaju Pra-
vilnikom već definisana pravila za obračun
izlaza vrednosti zaliha.
S obzirom na gorenavedeno, mišljenja smo da
se obaveza vođenja pomoćnih knjiga koje se od-
nose na imovinu u materijalnom obliku i iska-
zivanje u količinama i novčanim iznosima (tzv.
robno-materijalno knjigovodstvo) odnosi na sva
pravna lica, odnosno preduzetnike koji su obve-
znici primene Zakona, uključujući i preduzetni-
ke (mikro pravna lica) koji se bave trgovinom
na malo.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-236/2019-16 od 3. 4. 2019. god.
Retrospektivna primena MSFI za MSP prili-
kom ispravke greške
Imajući u vidu sadržinu dostavljenog za-
hteva, na osnovu člana 80. zakona o državnoj
upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07,
95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), Ministar-
stvo daje sledeće mišljenje:
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”,
br: 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se
obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje
pravnih lica, organizacija računovodstva i ra-
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 163
PRIVREDNA STATISTIKA
čunovodstvene isprave, uslovi i način vođenja
poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje po-
zicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje,
dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna
komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad
sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Odredbama člana 20. Zakona propisano je da
za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obe-
lodanjivanje pozicija u finansijskim izvešta-
jima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju
obavezu sastavljanja konsolidovanih finansij-
skih izveštaja (matična pravna lica), javna dru-
štva, odnosno društva koja se pripremaju da
postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje tržište kapitala, nezavisno od veličine,
primenjuju MSFI.
Odredbama člana 21. stav 1. Zakona propisano
je da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju
i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izve-
štajima, mala i srednja pravna lica primenjuju
MSFI za MSP.
U predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen,
između ostalog je navedeno sledeće:
1) u periodu u kojem je bilo srednje pravno
lice (od 2009. do 2015. godine) i finansijske iz-
veštaje sastavljalo u skladu sa tzv. kompletnim
MSFI, privredno društvo nije obračunavalo
amortizaciju za nematerijalnu imovinu (žig)
budući da je rukovodstvo procenilo da žig pred-
stavlja nematerijalnu imovinu sa neograniče-
nim korisnim vekom trajanja (u skladu sa MRS
38: Nematerijalna imovina). Ovakva procena
rukovodstva privrednog društva potvrđena je
od strane matičnog društva iz inostranstva i
svake godine je prilikom vršenja revizije bila
prihvaćena od strane društva za reviziju koje
je izdavalo pozitivno mišljenje bez kvalifika-
cija;
2) na kraju 2015. godine došlo je do promene
veličine privrednog društva i ono je za 2016.
godinu razvrstano kao malo pravno lice, te je
finansijski izveštaj za 2016. godinu trebalo da
sastavi u skladu sa MSFI za MSP. Za razliku od
MRS 38, u okviru MSFI za MSP (Odeljak 18: Ne-
materijalna imovina osim gudvila) propisano
je da za svu nematerijalnu imovinu (uključujući
žig) treba da se smatra da ima korisni vek tra-
janja i da se amortizuje na bazi procene korisnog
veka trajanja, a ukoliko entitet nije u stanju da
izvrši procenu korisnog veka trajanja, treba da
pretpostavi da je vek trajanja deset godina;
3) prelazak na MSFI za MSP privredno dru-
štvo je trebalo da izvrši prilikom sastavljanja
finansijskih izveštaja za 2016. godinu i datum
prelaska je trebalo da bude početak najranijeg
prezentovanog perioda (01. 01. 2015. godine).
Međutim, privredno društvo je greškom u fi-
nansijskim izveštajima za 2016. godinu umesto
MSFI za MSP, primenilo tzv. kompletne MSFI
i nije obračunalo amortizaciju za konkretnu ne-
materijalnu imovinu za 2016. godinu. Za narednu
godinu (2017.) privredno društvo je primenilo
MSFI za MSP i obračunata je amortizacija;
4) prilikom sastavljanja finansijskih izve-
štaja za 2018. godinu uočena je ova greška i do-
neta odluka da se ista ispravi, tj. da se obračuna
amortizacija za 2015. i 2016. godinu i izvrši ko-
rekcija neraspoređene dobiti ranijih godina i
ispravka uporednih podataka. Rukovodstvo pri-
vrednog društva je donelo odluku da je procenje-
ni vek trajanja žiga 10 godina.
Paragrafom 35.1 MSFI za MSP propisano je
da se ovaj odeljak (prelazak na MSFI za MSP)
primenjuje na entitet koji primenjuje MSFI za
MSP po prvi put, bez obzira da li je prethod-
no primenjivao tzv. kompletne MSFI ili neki
drugi set opšteprihvaćenih računovodstvenih
principa, na primer nacionalne standarde ili
je koristio drugi okvir koji se, recimo, zasniva
na lokalnoj poreskoj osnovi.
Entitet koji je primenjivao MSFI za MSP u
prethodnom izveštajnom periodu, ali čiji po-
slednji finansijski izveštaji nisu sadržali
eksplicitno i bezrezervno saopštenje o uskla-
đenosti sa MSFI za MSP, mora da primenjuje ili
ovaj odeljak ili MSFI za MSP retrospektivno,
u skladu sa Odeljkom 10 Računovodstvene poli-
tike, procene i greške kao da entitet nije pre-
stajao da primenjuje MSFI za MSP. Kada ovakav
entitet odluči da ne primenjuje ovaj odeljak, i
dalje je u obavezi da primenjuje zahteve za obe-
lodanjivanje iz paragrafa 35.12A pored zahteva
za obelodanjivanje iz Odeljka 10.
Odredbama paragrafa 35.9 MSFI za MSP pro-
pisani su obavezni izuzeci od retrospektivnog
korigovanja stavki u finansijskim izveštajima
koje su prikazane prema prethodnom okviru fi-
nansijskog izveštavanja u sledećim slučajevima:
(a) prestanak priznavanja finansijskih sredsta-
va i finansijskih obaveza;
164 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
(b) računovodstvo hedžinga;
(c) računovodstvene procene;
(d) poslovanja koja se obustavljaju;
(e) merenje učešća bez prava kontrole;
(f) državni zajmovi.
Navedenim paragrafom 35.9 MSFI za MSP
u tački (c) zabranjuje se retroaktivna primena
računovodstvene procene na datum prelaska na
primenu MSFI za MSP, kojom se menja ranija
procena na osnovu sadašnjih informacija koje
nisu bile dostupne kada su stavke bile prvobit-
no procenjene u skladu sa prethodnim okvirom
finansijskog izveštavanja (u konkretnom sluča-
ju MSFI). Samim tim, ranije procene se ne menja-
ju kao rezultat informacija koje su se pojavile
tek nakon datuma prelaska na MSFI za MSP, i
tako dobijene informacije smatraju se nekorek-
tivnim događajem posle izveštajnog perioda u
skladu sa paragrafima 32.6 i 32.7 MSFI za MSP.
S obzirom da u periodu od 2009. do 2015. go-
dine kada je primenjivalo tzv. kompletne MSFI
privredno društvo nije vršilo amortizaciju
žiga jer je računovodstvena procena bila da je
žig nematerijalna imovina sa neograničenim
korisnim vekom trajanja, činjenica da, počev od
finansijskih izveštaja za 2016. godinu (usled
prelaska na primenu MSFI za MSP), privredno
društvo ima obavezu da tretira žig kao nemate-
rijalnu imovinu sa ograničenim vekom trajanja
i počne da obračunava amortizaciju za isti, za
ovo privredno društvo predstavlja promenu
računovodstvene procene.
Imajući u vidu gorenavedeno, mišljenja smo
da privredno društvo može da koristi izuze-
tak od retrospektivne primene predviđen para-
grafom 35.9 MSFI za MSP, prilikom naknadne
ispravke ove greške u finansijskom izveštaju
za 2018. godinu. S tim u vezi, privredno društvo
treba da obračuna amortizaciju od datuma pre-
laska na MSFI za MSP tj. za 2015. i 2016. godinu
i izvrši korekcije početnih stanja i uporednih
podataka.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-156/2019-16 od 19. 3. 2019. god.
Odmeravanje investicionih nekretnina nakon
početnog priznavanja po metodu fer vredno-
sti u skladu sa MSFI za MSP
Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik
RS”, br. 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) ure-
đuju se obveznici primene ovog zakona, razvrsta-
vanje pravnih lica, organizacija računovodstva
i računovodstvene isprave, uslovi i način
vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vred-
novanje pozicija u finansijskim izveštajima,
sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje
finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja
o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja,
Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i
nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Saglasno odredbama člana 2. tačka 4) Zako-
na Međunarodni standardi finansijskog iz-
veštavanja (u daljem tekstu: MSFI), u smislu
ovog zakona, su: Okvir za pripremanje i pri-
kazivanje finansijskih izveštaja (Framework
for the Preparation and Presentation of Financial
Statements), Međunarodni računovodstveni
standardi – MRS (International Accounting Standards
– IAS), Međunarodni standardi finansij-
skog izveštavanja – MSFI (International Financial
Reporting Standards – IFRS) i sa njima povezana
tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje ra-
čunovodstvenih standarda (International Financial
Reporting Interpretations Committee – IFRIC),
naknadne izmene tih standarda i sa njima pove-
zana tumačenja, odobreni od Odbora za međuna-
rodne računovodstvene standarde (International
Accounting Standards Board – IASB), čiji je prevod
utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za
poslove finansija (u daljem tekstu: Ministar-
stvo). Prevod MSFI koji utvrđuje i objavljuje
ministarstvo nadležno za poslove finansija
(u daljem tekstu: Ministarstvo) čine osnovni
tekstovi MRS, odnosno MSFI, izdati od Odbo-
ra za međunarodne računovodstvene standarde,
kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje
računovodstvenih standarda u obliku u kojem su
izdati, i koji ne uključuju osnove za zaključiva-
nje, ilustrujuće primere, smernice, komentare,
suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi
dopunski objašnjavajući materijal koji može da
se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tuma-
čenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on
sastavni deo standarda, odnosno tumačenja.
Shodno tački 5) istog člana, Međunarodni
standard finansijskog izveštavanja za mala i
srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za
MSP) je računovodstveni standard finansij-
skog izveštavanja za mala i srednja pravna lica
(International Financial Reporting Standard for Small
and Medium-sized entities – IFRS for SMEs), odobren
od Odbora za međunarodne računovodstvene
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 165
PRIVREDNA STATISTIKA
standarde (IASB), čiji je prevod utvrdilo i ob-
javilo Ministarstvo.
Odredbama člana 3. Zakona propisano je
da Ministarstvo rešenjem utvrđuje prevode
MSFI, odnosno MSFI za MSP, kojim se odre-
đuje i datum početka primene MSFI, odnosno
MSFI za MSP, a koje se zajedno sa tekstom pre-
voda MSFI, odnosno MSFI za MSP, objavljuje
u „Službenom glasniku Republike Srbije” i na
internet stranici Ministarstva.
U skladu sa Zakonom, za priznavanje, vredno-
vanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u
finansijskim izveštajima, velika pravna lica,
pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja kon-
solidovanih finansijskih izveštaja (matična
pravna lica), javna društva, odnosno društva
koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, ne-
zavisno od veličine, primenjuju MSFI. Mala
pravna lica dužna su da primenjuju MSFI za
MSP, dok srednja pravna lica imaju opciju, ali
ne i obavezu, da primenjuju MSFI za MSP (mogu da
primenjuju i MSFI). Mikro pravna lica mogu da
se odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezen-
taciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim
finansijskim izveštajima primenjuju MSFI za
MSP ili podzakonski akt koji donosi ministar
nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva
na opštim računovodstvenim načelima.
Što se tiče pitanja odmeravanja investici-
onih nekretnina po metodi fer vrednosti, tre-
nutno je u Republici Srbiji ovo pitanje uređeno
standardom MRS 40 – Investicione nekretni-
ne, MSFI 13 Odmeravanje fer vrednosti, kao i
MSFI za MSP.
U skladu sa MRS 40 – Investicione nekret-
nine, paragraf 5, fer vrednost je cena koja bi
se naplatila za prodaju sredstava ili platila
za prenos obaveze u redovnoj transakciji izme-
đu učesnika na tržištu na datum odmeravanja.
MRS 40 predviđa da za potrebe odmeravanja in-
vesticionih nekretnina nakon početnog prizna-
vanja entitet bira ili metod fer vrednosti ili
metod nabavne vrednosti kao svoju računovod-
stvenu politiku. Dobitak ili gubitak koji proi-
zilaze iz promene fer vrednosti investicione
nekretnine priznaje se u bilansu uspeha za pe-
riod u kom je nastao. Kada se fer vrednost inve-
sticione nekretnine odmerava u skladu sa MSFI
13 Odmeravanje fer vrednosti, entitet obezbe-
đuje da fer vrednost odražava, između ostalog,
prihode od zakupa po osnovu postojećih ugovora
o zakupu i druge pretpostavke koje bi tržišni
učesnici koristili u određivanju cene investi-
cione nekretnine po trenutnim uslovima.
MSFI za MSP u odeljku 16.7 propisuje da inve-
sticione nekretnine čija se fer vrednost može
pouzdano odmeriti bez prekomernih troškova
ili napora treba da se odmeravaju po fer vred-
nosti na svaki datum izveštavanja sa promena-
ma fer vrednosti koje se priznaju u dobitak ili
gubitak. U odeljku 11.27 (c) dodatno se pojašnja-
va način na koji entiteti treba da odmeravaju
fer vrednost: ako tržište za sredstvo nije ak-
tivno i ako obavezujući sporazum o prodaji ili
poslednje transakcije identičnog sredstva (ili
sličnog sredstva) same po sebi ne predstavljaju
dobru procenu fer vrednosti, entitet procenju-
je fer vrednost korišćenjem neke druge tehnike
procene, kao što je analiza diskontovanih toko-
va gotovine (odeljak 11.28).
Ovim putem pre svega ukazujemo da MSFI za
MSP po svojoj prirodi i suštini predstavlja
Međunarodni standard finansijskog izvešta-
vanja.
Imajući u vidu navedeno, kao i informacije
iznete u zahtevu, mišljenja smo da odmerava-
nje investicionih nekretnina nakon početnog
priznavanja po metodu fer vrednosti u skladu
sa MSFI za MSP (pod pretpostavkom da su ispu-
njeni uslovi za primenu modela fer vrednosti),
odgovara načinu na koji je ovo pitanje uređeno
prema MSFI.
Želeli bismo na kraju da istaknemo da je za
istinito i pošteno prikazivanje finansijskog
položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica
propisana kolektivna odgovornost (zakonskog
zastupnika, organa upravljanja, nadzornog orga-
na i lica koje sastavlja finansijske izveštaje),
dok je krajnja odgovornost revizora da potvrdi,
odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tih
finansijskih izveštaja sa MSFI.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-89/2019-08 od 11. 3. 2019. god.
Računovodstveno evidentiranje novčane upla-
te preduzetnika na svoj poslovni račun
U vezi sa vašim dopisom broj: 430-00-89/2019-
08, radi odgovora na pitanje dostavljeno od
strane poreskog obveznika Preduzetnika AB, u
smislu da li su dozvoljene uplate fizičkog lica
(vlasnika preduzetnika) na poslovni račun pre-
166 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
duzetnika kao „pozajmice” iz delokruga propisa
o računovodstvu, obaveštavamo vas o sledećem:
Zakonom o računovodstvu („Službeni gla-
snik RS”, br. 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Za-
kon) uređuju se obveznici primene ovog zakona,
razvrstavanje pravnih lica, organizacija raču-
novodstva i računovodstvene isprave, uslovi
i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje
i vrednovanje pozicija u finansijskim izve-
štajima, sastavljanje, dostavljanje i javno ob-
javljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg
izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih
izveštaja, Nacionalna komisija za računovod-
stvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi
ovog zakona.
U vezi sa predmetnim pitanjem želeli bismo
da ukažemo da propisima o računovodstvu nisu
zabranjene uplate fizičkog lica na poslovni
račun preduzetnika, dok su ugovor o zajmu, kao
i obaveze zajmodavca i zajmoprimca predmet
uređivanja zakona kojim se uređuju obligacioni
odnosi.
Napominjemo da računovodstveno evidenti-
ranje navedene pozajmice u poslovnim knjigama
preduzetnika zavisi od procene prirode date
pozajmice (najčešće se evidentiraju u korist
kapitala ili obaveza), a radi opredeljivanja
odgovarajućeg računa u Kontnom okviru u okvi-
ru kojeg je tu pozajmicu preduzetnik potrebno da
evidentira.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 401-00-00429/2019-16 od 4. 3. 2019. god.
Naplata preuzetih potraživanja putem preuzi-
manja imovine dužnika i kupovina sredstva iz
stečajne mase dužnika na aukciji u cilju dalje
prodaje na tržištu
Obratili ste se Ministarstvu finansija (u
daljem tekstu: Ministarstvo) radi davanja mi-
šljenja u vezi sa dva slučaja koja se odnose na: 1)
računovodstveni tretman naplate preuzetih po-
traživanja putem preuzimanja imovine dužnika
i 2) računovodstveni tretman u situaciji kada
društvo kupuje sredstva iz stečajne mase dužni-
ka na aukciji u cilju dalje prodaje na tržištu.
Imajući u vidu sadržinu dostavljenog za-
hteva, na osnovu člana 80. zakona o državnoj
upravi („službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07,
95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), Ministar-
stvo finansija daje sledeće mišljenje:
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”,
br: 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se
obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje
pravnih lica, organizacija računovodstva i ra-
čunovodstvene isprave, uslovi i način vođenja
poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje po-
zicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje,
dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna
komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad
sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Odredbama člana 20. Zakona propisano je da
za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obe-
lodanjivanje pozicija u finansijskim izvešta-
jima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju
obavezu sastavljanja konsolidovanih finansij-
skih izveštaja (matična pravna lica), javna dru-
štva, odnosno društva koja se pripremaju da
postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje tržište kapitala, nezavisno od veličine,
primenjuju Međunarodne standarde finansij-
skog izveštavanja (MSFI).
Odredbama člana 21. stav 1. Zakona propisano
je da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju
i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izve-
štajima, mala i srednja pravna lica primenjuju
Međunarodni standard finansijskog izveštava-
nja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP).
U predmetnom zahtevu je na početku navedeno
da „AB d. o. o.” priprema finansijske izveštaje
u skladu sa MSFI, da bi nakon toga bilo navede-
no da je ovo privredno društvo klasifikovano
kao srednje pravno lice i da finansijske izve-
štaje ipak sastavlja uz primenu MSFI za MSP.
Ovim putem želimo da ukažemo da je za po-
četno priznavanje i vrednovanje otkupljenih
dospelih potraživanja Ministarstvo izdalo
mišljenje broj: 011-00-332/2017-16 od 26. 05. 2017.
godine.
Što se tiče vrednosti po kojoj treba eviden-
tirati preuzetu imovinu (npr. nepokretnost) od
strane dužnika u stečaju, ukazujemo da za to nema
posebnih pravila u Odeljku 17: Nekretnine, po-
strojenja i oprema MSFI za MSP, već se primenju-
ju opšta pravila. U paragrafu 17.9 se navodi da se
početno priznavanje vrši po nabavnoj vrednosti,
a u paragrafu 17.13 da je nabavna vrednost gotovin-
ski ekvivalent cene na datum priznavanja.
Ukazujemo i na paragraf 2.34 MSFI za MSP
kojim je propisano sledeće:
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 167
PRIVREDNA STATISTIKA
a) za imovinu, istorijski trošak je iznos is-
plaćene gotovine ili gotovinskih ekvivalenata
ili fer vrednosti naknade date u vreme stica-
nja imovine. Za obaveze, istorijski trošak je
iznos primljenih prihoda u razmeni za obave-
zu u vreme kada je obaveza nastala ili u nekim
okolnostima (na primer, porez), iznos gotovine
ili gotovinskih ekvivalenata za koje se očekuje
da budu isplaćeni radi izmirenja obaveze u uo-
bičajenom toku poslovanja. Amortizovani isto-
rijski trošak je istorijski trošak imovine ili
obaveze uvećan ili umanjen za onaj deo istorij-
skog troška koji je prethodno priznat kao ras-
hod ili prihod.
Paragrafom 13.4 MSFI za MSP propisano je
da entitet treba da odmerava zalihe po nižem
iznosu između nabavne vrednosti/cene koštanja
i procenjene prodajne cene umanjene za troško-
ve dovršenja i prodaje.
U zahtevu je takođe navedeno da se sredstva
stečena u transakciji realizacije potraživanja
evidentiraju kao sredstva namenjena prodaji. S
tim u vezi, napominjemo da u MSFI za MSP ne
postoje stalna sredstva namenjena prodaji, za
razliku od MSFI, u okviru kojih postoji pose-
ban standard MSFI 5: Stalna imovina koja se
drži za prodaju i prestanak poslovanja. Nave-
dena sredstva mogu da se evidentiraju na grupi
računa 14: Stalna sredstva namenjena prodaji,
ali u skladu sa Odeljkom 13 MSFI za MSP.
Želeli bismo na kraju da istaknemo da je za
istinito i pošteno prikazivanje finansijskog
položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica
propisana kolektivna odgovornost (zakonskog
zastupnika, organa upravljanja, nadzornog orga-
na i lica koje sastavlja finansijske izveštaje),
odnosno u konkretnom slučaju privredno dru-
štvo „AB d. o. o.” je u obavezi da sastavi fi-
nansijske izveštaje u skladu sa MSFI za MSP,
dok je krajnja odgovornost revizora da potvrdi,
odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tih
finansijskih izveštaja sa pomenutim standar-
dom.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-110/2019-16 od 1. 3. 2019. god.
Obaveza sastavljanja konsolidovanih finan-
sijskih izveštaja postoji isključivo za ona ma-
tična pravna lica koja ispunjavaju oba uslova
(kumulativno) iz člana 27. stav 5. Zakona
Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik
RS”, br. 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) ure-
đuju se obveznici primene ovog zakona, razvrsta-
vanje pravnih lica, organizacija računovodstva
i računovodstvene isprave, uslovi i način
vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vred-
novanje pozicija u finansijskim izveštajima,
sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje
finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja
o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja,
Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i
nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Članom 27. stav 1. Zakona propisano je da su
pravna lica koja imaju kontrolu (kontrolno,
odnosno matično pravno lice) nad jednim ili
više pravnih lica (podređeno, odnosno zavi-
sno pravno lice), u skladu sa ovim zakonom i sa
zahtevima MRS/MSFI, obavezna da sastavljaju,
prikazuju, dostavljaju i obelodanjuju konsolido-
vane finansijske izveštaje.
Međutim, odredbama člana 27. stav 5. ovog
zakona definisan je izuzetak kada pravna lica
nemaju obavezu sastavljanja konsolidovanih fi-
nansijskih izveštaja: „Ukoliko vrednosti imo-
vine i poslovnog prihoda matičnog i zavisnih
pravnih lica, ne računajući međusobna učešća,
potraživanja i obaveze, međusobne rezultate i
međusobne poslovne prihode i rashode matič-
nog i zavisnih pravnih lica, u zbiru ne prela-
ze polovinu kriterijuma za malo pravno lice,
u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona, matično
pravno lice nije obavezno da sastavlja, dosta-
vlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske
izveštaje”.
Imajući u vidu gorenavedeno, ukoliko vred-
nosti imovine i poslovnog prihoda matičnog i
zavisnih pravnih lica u smislu člana 27. stav 5.
Zakona, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma
iz člana 6. stav 3. Zakona za malo pravno lice
(poslovni prihod: 4,4 miliona evra i prosečna
vrednost poslovne imovine: 2,2 miliona evra),
matično pravno lice nije u obavezi da sastavlja
konsolidovane finansijske izveštaje.
Dakle, obaveza sastavljanja konsolidovanih
finansijskih izveštaja postoji isključivo za
ona matična pravna lica koja ispunjavaju oba
uslova (kumulativno) iz člana 27. stav 5. Zako-
na (poslovni prihod veći od 4,4 miliona evra u
dinarskoj protivvrednosti i prosečna vrednost
poslovne imovine veća od 2,2 miliona evra u di-
narskoj protivvrednosti).
168 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Porez na dodatu vrednost
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-85/2019-04 od 21. 3. 2019. god.
Izgradnja objekata komunalne infrastrukture
– bunara i cevovodne mreže smatra se prome-
tom iz oblasti građevinarstva
Povodom vašeg zahteva broj: 013-904 od 6.
02. 2019. godine, koji ste uputili Ministarstvu
finansija, po pitanju izvođenja radova iz obla-
sti građevinarstva kod izgradnje objekata ko-
munalne infrastrukture – bunara i cevovodne
mreže, sa aspekta Zakona o porezu na dodatu
vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04,
86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14
– dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18) oba-
veštavamo vas sledeće:
Za promet dobara i usluga iz oblasti gra-
đevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom
obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1.
Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05,
61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15,
108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), oba-
vezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik
PDV – primalac dobara i usluga kao poreski du-
žnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravil-
nikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti
građevinarstva za svrhu određivanja poreskog
dužnika za porez na dodatu vrednost („Službe-
ni glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tekstu: Pra-
vilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana
10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslu-
gama iz oblasti građevinarstva.
Prema tome, izgradnja objekata komunalne
infrastrukture – bunara i cevovodne mreže,
koju obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV,
odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, smatra
se prometom iz oblasti građevinarstva iz čla-
na 10. stav 2. tačka 3) Zakona za koji je poreski
dužnik obveznik PDV – primalac dobara ili
usluga, kao aktivnost iz grupe 42.21 – Izgradnja
cevovoda Klasifikacije delatnosti, koja je na-
vedena u članu 2. stav 1. tačka 5) Pravilnika.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-00577/2018-04 od 20. 3. 2019. god.
Isporuka alarmnog sistema i video-nadzora
sa ugradnjom, tj. montažom na električne vo-
dove ima karakter prometa iz oblasti građe-
vinarstva
Razmotrili smo vaš zahtev koji ste uputili
Ministarstvu finansija – Sektoru za fiskalni
sistem, i s tim u vezi, sa aspekta Zakona o pore-
zu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”,
br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12,
108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17
i 30/18) obaveštavamo vas sledeće:
Za promet dobara i usluga iz oblasti gra-
đevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom
obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1.
Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05,
61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15,
108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), oba-
vezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik
PDV – primalac dobara i usluga kao poreski du-
žnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravil-
nikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti
građevinarstva za svrhu određivanja poreskog
dužnika za porez na dodatu vrednost („Službe-
ni glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tekstu: Pra-
vilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana
10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslu-
gama iz oblasti građevinarstva.
Prema tome, prometom dobara iz oblasti gra-
đevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Za-
kona, kao aktivnost iz grupe 43.21 – Postavljanje
električnih instalacija Klasifikacije delatno-
sti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 11) Pra-
vilnika, smatra se isporuka opreme za sve vrste
sistema tehničke zaštite za čije je funkcionisa-
nje potrebna isključivo električna instalacija,
kao što je, u konkretnom slučaju, alarmni sistem
i video-nadzor sa ugradnjom, odnosno montažom
te opreme na električne vodove.
Za utvrđivanje poreskog dužnika za navedeni
promet dobara iz oblasti građevinarstva nije
od uticaja činjenica što je obveznik PDV – is-
poručilac dobara registrovao obavljanje delat-
nosti 80.20 – Usluga sistema obezbeđenja (pri
čemu za određene poslove obezbeđenja posedu-
je licencu nadležnog organa), kao ni činjenica
što isti obveznik PDV posle izvršenog pro-
meta dobara iz oblasti građevinarstva pruža
primaocu dobara iz oblasti građevinarstva i
usluge daljinskog nadgledanja (monitoring) ili
druge usluge obezbeđenja objekata.
Za promet usluga daljinskog nadgledanja (mo-
nitoring), odnosno drugih usluga obezbeđenja
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 169
PRIVREDNA STATISTIKA
objekata, poreski dužnik je obveznik PDV koji
vrši taj promet.
Prema tome, kada obveznik PDV isporuči
obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav
1. Zakona opremu za sistem tehničke zaštite
za čije je funkcionisanje potrebna isključivo
električna instalacija (npr. alarmni sistem i
video-nadzor) sa ugradnjom, odnosno montažom
te opreme na električne vodove, posle čega,
koristeći taj sistem tehničke zaštite, istom
licu izvrši i promet usluga daljinskog nadgle-
danja (monitoring) objekata, reč je o odvojenim
prometima za koje se poreski dužnik utvrđuje u
skladu sa Zakonom. Za promet dobra iz oblasti
građevinarstva (isporuka sa ugradnjom, odnosno
montažom opreme za sistem tehničke zaštite za
čije je funkcionisanje potrebna isključivo elek-
trična instalacija) poreski dužnik je primalac
dobra – obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9.
stav 1. Zakona, a za promet usluga daljinskog nad-
gledanja (monitoring) objekata poreski dužnik
je obveznik PDV – pružalac usluga.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-92/2018-04 od 12. 3. 2019. god.
Isporuka sa sklapanjem i montažom UPS ure-
đaja nema karakter prometa iz oblasti građe-
vinarstva
Povodom vašeg zahteva broj: 020/18 od 27.
2. 2018. godine, koji ste uputili Ministarstvu
finansija, a u vezi sa određivanjem poreskog
dužnika za promet dobara i usluga u skladu sa
Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službe-
ni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05,
61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15,
108/16, 113/17 i 30/18) obaveštavamo vas sledeće:
1. Za promet dobara i usluga iz oblasti gra-
đevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom
obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1.
Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05,
61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15,
108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), oba-
vezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik
PDV – primalac dobara i usluga kao poreski du-
žnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravil-
nikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti
građevinarstva za svrhu određivanja poreskog
dužnika za porez na dodatu vrednost („Službe-
ni glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tekstu: Pra-
vilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana
10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslu-
gama iz oblasti građevinarstva.
Međutim, kada je reč o isporuci sa sklapanjem
i montažom UPS uređaja (električni uređaj koji
obezbeđuje napajanje strujom u slučaju nestanka
primarnog izvora struje), povezivanjem na po-
stojeću električnu instalaciju i puštanjem u rad
tog uređaja, mišljenja smo da je reč o prometu
koji se ne smatra prometom dobara i usluga iz
oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav
2. tačka 3) Zakona.
Takođe, promet usluge organizovanja obuke
korisnika u trening-centru proizvođača opreme
(koja se faktički vrši u Francuskoj) sa dobija-
njem servisnog softvera i fabričkim prijemom
opreme, a koja se pruža kao posebna usluga (što
znači nezavisno od isporuke UPS uređaja sa
sklapanjem, montažom, povezivanjem na posto-
jeću instalaciju i puštanjem u rad) ne smatra
se prometom usluga iz člana 10. stav 2. tačka 3)
Zakona. S tim u vezi, u slučaju kada se navedena
usluga pruža poreskom obvezniku sa sedištem u
Republici Srbiji, što znači da je mesto prometa
te usluge u Republici Srbiji, poreski dužnik za
promet predmetne usluge je obveznik PDV – pru-
žalac usluge.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-599/2018-04 od 28. 2. 2019. god.
Isporuka rasvetnih uređaja sa ugradnjom (po-
stavljanjem) jeste promet iz oblasti građevi-
narstva, a servis tih dobara nije
Povodom vašeg zahteva broj: 1593 od 26. 11.
2018. godine, koji ste uputili Ministarstvu
finansija, sa aspekta Zakona o porezu na doda-
tu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04,
86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14
– dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18) oba-
veštavamo vas sledeće:
Za promet dobara i usluga iz oblasti gra-
đevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom
obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1.
Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05,
61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15,
108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon),
obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obve-
znik PDV – primalac dobara i usluga kao pore-
ski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.
Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz
oblasti građevinarstva za svrhu određivanja
170 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost
(„Službeni glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tek-
stu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu
člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima
i uslugama iz oblasti građevinarstva. S tim u
vezi, kada obveznik PDV drugom obvezniku PDV,
odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, izvrši
isporuku dobara koja čine elektro instalacije,
odnosno rasvetnih uređaja sa ugradnjom, odno-
sno postavljanjem tih dobara, reč je o prometu
dobara iz oblasti građevinarstva (aktivnost iz
grupe 43.21 – Postavljanje električnih instala-
cija Klasifikacije delatnosti, koja je navedena
u članu 2. stav 1. tačka 11) Pravilnika). Račun za
navedeni promet dobara, između ostalih poda-
taka, treba da sadrži i podatak o osnovici kao
zbiru vrednosti ugrađenih dobara i vrednosti
usluga koje su kao sporedne izvršene uz promet
dobara, pri čemu ne postoje smetnje da se u ra-
čunu, pored podatka o iznosu osnovice, navedu
(specificiraju) i podaci o pojedinačnim vred-
nostima dobara i sporednih usluga, koji čine
predmetni promet dobara.
Popravka (servis) navedenih dobara ne sma-
tra se prometom usluga iz oblasti građevinar-
stva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.
Poreski dužnik za promet tih usluga je obve-
znik PDV – pružalac usluga. Račun za navedeni
promet usluga, između ostalih podataka, treba
da sadrži i podatak o osnovici kao zbiru vred-
nosti usluge popravke i dobara upotrebljenih
za tu svrhu (čiji se promet smatra sporednim u
odnosu na uslugu popravke), pri čemu ne postoje
smetnje da se u računu, pored podatka o izno-
su osnovice, navedu (specificiraju) i podaci
o pojedinačnim vrednostima usluge popravke
i dobara upotrebljenih za tu svrhu, koji čine
uslugu popravke.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-510/2018-04 od 28. 2. 2019. god.
Promet dobara je izvršen na dan kada je naru-
čilac preuzeo ugrađena dobra od obveznika
PDV-a koji je izvršio njihov promet
Povodom vašeg zahteva koji ste 09. 10. 2018.
godine dostavili Ministarstvu finansija –
Sektoru za fiskalni sistem, sa aspekta Zakona o
porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik
RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07,
93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 113/17
i 30/18) obaveštavamo vas sledeće:
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04
– ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem
tekstu: Zakon), za promet dobara i usluga iz obla-
sti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Za-
kona, koji vrši obveznik PDV drugom obvezniku
PDV, obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, na
dan nastanka poreske obaveze, ima poreski du-
žnik − primalac predmetnih dobara i usluga.
Poreska obaveza za navedeni promet nasta-
je danom kada se najranije izvrši jedna od sle-
dećih radnji: promet dobara i usluga, odnosno
plaćanje ako je naknada ili deo naknade plaćen u
novcu pre prometa dobara i usluga. S tim u vezi,
kada obveznik PDV izvrši isporuku sa ugrad-
njom građevinskog materijala – parketa, odno-
sno drugih podnih obloga, tako što u jednom
poreskom periodu dostavi naručiocu dobra, a
u drugom poreskom periodu izvrši ugradnju tih
dobara, pri čemu je, prema navodima iz vašeg za-
hteva, u ugovoru (iz komercijalnih razloga) po-
sebno određena naknada za dobra – podne obloge
i naknada za uslugu – ugradnju podnih obloga, sa
aspekta primene Zakona smatra se da je izvršen
samo promet dobara na dan kada je naručilac
preuzeo ugrađena dobra od obveznika PDV koji
je izvršio njihov promet.
Ako naručilac izvrši plaćanje izvođaču pre
preuzimanja ugrađenih dobara, to plaćanje sma-
tra se avansnim plaćanjem.
Po osnovu avansnog plaćanja, odnosno izvr-
šenog prometa, obveznik PDV – naručilac, kao
poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Za-
kona, dužan je da obračuna PDV i da obračunati
PDV plati u skladu sa Zakonom. Obveznik PDV –
naručilac ima pravo da obračunati PDV odbije
kao prethodni porez u skladu sa Zakonom.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-996/2018-04 od 20. 3. 2019. god.
Osnovica za obračun PDV-a u slučaju kada se
naknada za izvršen promet ostvaruje delom u
novcu, a delom u dobrima
Povodom vašeg zahteva koji ste dana 26. 11.
2018. godine dostavili Ministarstvu finansi-
ja, sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vred-
nost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04
– ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18) obave-
štavamo vas sledeće:
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 171
PRIVREDNA STATISTIKA
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04
– ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18), pore-
ska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste
iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama)
koju obveznik prima ili treba da primi za ispo-
ručena dobra ili pružene usluge od primaoca
dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući
subvencije i druga primanja, u koju nije uključen
PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
S tim u vezi, kada obveznik PDV pruža uslugu
prerade zrna soje, pri čemu naknadu za izvršenu
uslugu ne ostvaruje samo u novcu, već i u dobri-
ma, osnovicu za obračunavanje PDV čini zbir
iznosa naknade u novcu i iznosa tržišne vred-
nosti dobara na dan isporuke tih dobara, u koju
nije uključen PDV.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 413-00-00160/2017-04 od 11. 3. 2019. god.
Finansiranje ili zajedničko ulaganje u pozo-
rišnu predstavu sa aspekta PDV-a
Povodom vašeg zahteva i dopune zahteva koje
ste dostavili Ministarstvu finansija – Sek-
toru za fiskalni sistem, a u vezi sa primenom
Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS”, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12,
108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17
i 30/18), sa aspekta tog zakona obaveštavamo vas
o sledećem:
Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Slu-
žbeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07,
93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16,
113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) propisa-
no je da su predmet oporezivanja PDV isporuka
dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik
izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavlja-
nja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara je prenos prava raspolaganja na
telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu
koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik,
ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Pro-
met usluga su svi poslovi i radnje u okviru oba-
vljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz
člana 4. ovog zakona.
U skladu sa navedenim, kada obveznik PDV
koji se, između ostalog, bavi pozorišnom pro-
dukcijom (u daljem tekstu: obveznik PDV), na
osnovu ugovora zaključenog sa pozorištem, iz-
vrši prenos novčanih sredstava pozorištu u
cilju stvaranja pozorišne predstave (što znači
da će pozorište u svojstvu naručioca posla za-
ključiti ugovor sa rediteljem, kostimografom,
scenografom, odnosno drugim licem i na osno-
vu tog ugovora steći određena prava na delu tog
lica), da će izvršiti nabavku drugih usluga i
dobara za potrebe stvaranja i izvođenja pozo-
rišne predstave, da će obezbediti učešće glu-
maca sa kojima je u ugovornom odnosu, scenski
prostor i rekvizitu, da će reklamirati pred-
stavu, izvršiti prodaju karata itd., pri čemu
će obveznik PDV po osnovu prenosa novčanih
sredstava pozorištu od pozorišta ostvari-
ti naknadu u ugovorenom procentu od prihoda
koji će pozorište ostvariti prodajom ulazni-
ca za izvođenje te pozorišne predstave, reč je
o usluzi finansiranja koja se svrstava u usluge
koje se odnose na promet novca i kapitala, a za
koje je, u skladu sa odredbama člana 25. stav 1.
Zakona, propisano poresko oslobođenje bez pra-
va na odbitak prethodnog poreza. To znači, da
obveznik PDV – pružalac usluge ne obračunava
PDV na naknadu za uslugu finansiranja (novčana
sredstva koja ostvaruje od pozorišta po osnovu
izvođenja pozorišne predstave), ali nema ni
pravo da po osnovu pružanja predmetne usluge
PDV obračunat za promet obveznika PDV – pret-
hodnih učesnika u prometu, odnosno plaćen pri
uvozu dobara odbije kao prethodni porez.
Međutim, u slučaju kada, na osnovu zaključe-
nog ugovora, obveznik PDV i pozorište izvrše
tzv. zajedničko ulaganje u stvaranje pozorišne
predstave tako što obveznik PDV, u svojstvu
naručioca posla zaključi ugovor sa rediteljem,
kostimografom, scenografom, odnosno drugim
licem (na osnovu kojeg stekne određena prava na
delu tog lica), izvrši nabavku drugih usluga i
dobara, a pozorište obezbedi učešće glumaca
sa kojima je u ugovornom odnosu, scenski prostor
i rekvizitu, reklamira predstavu, izvrši pro-
daju karata itd., sa aspekta Zakona, a uzimajući u
obzir odredbu člana 8. stav 7. Zakona, prema ko-
joj je obveznik lice koje pruža usluge u svoje ime,
a za račun drugog lica (u navedenoj situaciji
pozorište pruža uslugu prisustvovanja kultur-
nom događaju gledaocima pozorišne predstave
delom u svoje ime i za svoj račun, a delom u svoje
ime, a za račun obveznika PDV), naknada koju ob-
veznik PDV ostvari od pozorišta po osnovu pro-
daje karata (iznos utvrđen primenom ugovorenog
procenta) smatra se naknadom za uslugu odobra-
172 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
vanja korišćenja određenih prava u cilju stva-
ranja i izvođenja pozorišne predstave za koju
Zakonom nije propisano poresko oslobođenje. U
ovom slučaju obveznik PDV je dužan da na iznos
naknade (bez PDV) obračuna PDV po poreskoj sto-
pi od 20% i da obračunati PDV plati u skladu sa
Zakonom, a ima pravo da po tom osnovu PDV ob-
računat za promet obveznika PDV – prethodnih
učesnika u prometu, odnosno plaćen pri uvozu
dobara odbije kao prethodni porez.
Pored toga napominjemo, ako obveznik PDV
izvrši pozorištu prenos prava raspolaganja
na dobrima koja je nabavio za pružanje usluge
odobravanja korišćenja određenih prava u cilju
stvaranja i izvođenja pozorišne predstave,
primera radi ako u slučaju prestanka izvođenja
pozorišne predstave predmetna dobra posta-
nu deo fundusa pozorišta, promet tih dobara
smatra se sporednim prometom koji se vrši uz
promet navedene usluge. Naime, u ovom slučaju
smatra se da je obveznik PDV izvršio samo pro-
met predmetne usluge (što znači da po osnovu
prenosa prava raspolaganja na tim dobrima ne
postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV).
Porez na dohodak građana
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 413-00-18/2019-04 od 25. 3. 2019. god.
Objašnjenje u vezi sa godišnjim porezom na
dohodak građana za 2018. godinu
1. Godišnji porez na dohodak građana
Godišnji porez na dohodak građana plaća-
ju fizička lica koja su u kalendarskoj godini
ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa
prosečne godišnje zarade po zaposlenom is-
plaćene u Republici Srbiji u godini za koju se
utvrđuje porez, prema podacima republičkog
organa nadležnog za poslove statistike, u skla-
du sa odredbom člana 87. stav 1. Zakona o pore-
zu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”,
br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06,
65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 –
US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13,
57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18 – u da-
ljem tekstu: Zakon).
2. Poreski obveznici
Saglasno odredbi člana 87. stav 1. Zakona,
obveznici godišnjeg poreza na dohodak građa-
na su fizička lica koja su u kalendarskoj godini
ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa
prosečne godišnje zarade po zaposlenom ispla-
ćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvr-
đuje porez, prema podacima republičkog organa
nadležnog za poslove statistike, i to:
1) rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji
Republike Srbije i u drugoj državi;
2) nerezidenti za dohodak ostvaren na terito-
riji Republike Srbije.
3. Neoporezivi iznos
Neoporezivi iznos dohotka za 2018. godinu je
2.470.644 dinara i jednak je visini trostrukog
iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom
isplaćene u Republici Srbiji u 2018. godini,
prema podacima republičkog organa nadležnog
za poslove statistike.
Prema podatku Republičkog zavoda za stati-
stiku, objavljenom u „Službenom glasniku RS”,
broj 13/19, prosečna godišnja zarada po zaposle-
nom u Republici Srbiji isplaćena u 2018. godini
iznosi 823.548 dinara.
4. Prihodi koji se oporezuju
Prema odredbi člana 87. stav 2. Zakona,
predmet oporezivanja godišnjim porezom na
dohodak građana su prihodi koji su isplaćeni
(ostvareni) u periodu od 1. januara zaključno sa
31. decembrom 2018. godine, nezavisno od toga za
koji su period isplaćeni, i to:
1) zarada iz čl. 13. do 15b. Zakona;
2) oporezivi prihod od samostalne delatnosti
iz čl. 33. stav 2. i 40. Zakona;
3) oporezivi prihod od autorskih prava, prava
srodnih autorskom pravu i prava industrijske
svojine iz čl. 55. i 60. Zakona;
4) oporezivi prihod od izdavanja nepokretno-
sti iz člana 63. stav 3. Zakona;
5) oporezivi prihod od davanja u zakup pokret-
nih stvari iz člana 82. st. 3. i 4. Zakona;
6) oporezivi prihod sportista i sportskih
stručnjaka iz člana 84a Zakona;
7) oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona;
8) prihodi po osnovima iz t. 1) do 7) ovog stava,
ostvareni i oporezovani u drugoj državi za ob-
veznike iz stava 1. tačka 1) ovog člana.
5. Prihodi koji se umanjuju za plaćeni porez i do-
prinose za obavezno socijalno osiguranje
Prema odredbi člana 87. stav 3. Zakona, zara-
da, oporezivi prihod od samostalne delatnosti
za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno
utvrđeni prihod, oporezivi prihod od autor-
skih i srodnih prava i prava industrijske svo-
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 173
PRIVREDNA STATISTIKA
jine, oporezivi prihod sportista i sportskih
stručnjaka i oporezivi drugi prihodi iz člana
85. Zakona, umanjuju se za porez i doprinose za
obavezno socijalno osiguranje plaćene u Repu-
blici Srbiji na teret lica koje je ostvarilo
zaradu, odnosno oporezive prihode, a ostali
oporezivi prihodi koji su predmet oporeziva-
nja godišnjim porezom oporezivi prihod od sa-
mostalne delatnosti za preduzetnike koji vode
poslovne knjige a nisu se opredelili za ličnu
zaradu, oporezivi prihod od nepokretnosti i
oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih
stvari – umanjuju se za porez plaćen na te priho-
de u Republici Srbiji. Za preduzetnike koji vode
poslovne knjige, a koji su se opredelili za ličnu
zaradu, zarada se umanjuje za porez i doprino-
se za obavezno socijalno osiguranje plaćene u
Republici Srbiji na teret tog preduzetnika, a
oporezivi prihod iz člana 33. stav 2. Zakona koji
ostvari od samostalne delatnosti umanjuje se za
porez plaćen na te prihode u Republici Srbiji.
Po osnovu prihoda od samostalne delatnosti
za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno
utvrđeni prihod oporezivi prihod umanjuje
se za porez i doprinose za obavezno socijalno
osiguranje koji su u Republici Srbiji plaćeni na
paušalno utvrđeni prihod za koji se utvrđuje go-
dišnji porez. Za preduzetnike koji vode poslov-
ne knjige, a nisu se opredelili za ličnu zaradu,
oporezivi prihod od samostalne delatnosti
umanjuje se za porez koji je u Republici Srbiji
plaćen na prihod od samostalne delatnosti za
koji se utvrđuje godišnji porez, a za preduzet-
nike koji vode poslovne knjige, a opredelili su
se za ličnu zaradu, oporezivi prihod od samo-
stalne delatnosti umanjuje se za porez plaćen
u Republici Srbiji na prihod od samostalne
delatnosti za koji se utvrđuje godišnji porez
i uvećava se za iznos isplaćene lične zarade
(umanjene za porez i doprinose za obavezno so-
cijalno osiguranje plaćene u Republici Srbiji
na teret tog preduzetnika) koja je predmet opo-
rezivanja godišnjim porezom.
Dakle, za porez na dohodak građana i dopri-
nose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u
Republici Srbiji na teret lica koje je ostvarilo
prihod umanjuju se:
● zarada, odnosno lična zarada preduzetnika,
● oporezivi prihod od samostalne delatnosti
za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno
utvrđeni prihod,
● oporezivi prihod od autorskih i srodnih pra-
va i prava industrijske svojine,
● oporezivi prihod sportista i sportskih
stručnjaka i
● oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona.
Za porez na dohodak građana koji je plaćen u
Republici Srbiji umanjuju se sledeći prihodi:
● oporezivi prihod od samostalne delatnosti
za preduzetnike koji vode poslovne knjige,
● oporezivi prihod od nepokretnosti,
● oporezivi prihod od davanja u zakup pokret-
nih stvari i
● oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona.
Prihodi fizičkog lica – rezidenta Repu-
blike Srbije koji su ostvareni i oporezovani u
drugoj državi, umanjuju se za porez plaćen u toj
drugoj državi (član 87. stav 5. Zakona).
U slučaju da su doprinosi za obavezno soci-
jalno osiguranje u toku 2018. godine plaćeni iz
osnovice koja prelazi iznos najviše godišnje
osnovice doprinosa od 3.951.855 dinara, obve-
znik ima pravo na povraćaj više plaćenog izno-
sa doprinosa saglasno Zakonu o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje („Službeni gla-
snik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11,
47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17
i 95/18).
Iznos najviše godišnje osnovice doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje za 2018. godinu
je 3.951.855 dinara („Službeni glasnik RS”, broj
6/19).
Prema odredbi člana 87. stav 4. Zakona, do-
hodak koji se oporezuje godišnjim porezom uve-
ćava se za iznos koji se, u kalendarskoj godini
za koju se utvrđuje godišnji porez, obvezniku
isplati po osnovu povraćaja doprinosa za oba-
vezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom
kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijal-
no osiguranje. Saglasno tome, iznos koji je u 2018.
godini obvezniku isplaćen po osnovu povraćaja
više plaćenih doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje, uračunava se u dohodak koji se opore-
zuje godišnjim porezom za 2018. godinu. Dohodak
za oporezivanje ne uvećava se za iznos koji je u
2018. godini obveznik ostvario po osnovu po-
vraćaja doprinosa za obavezno socijalno osigu-
ranje zaključno za 2012. godinu, shodno odredbi
člana 71. Zakona o izmenama i dopunama Zakona
o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik
RS”, broj 47/13). Primera radi, ako je obveznik
u 2018. godini ostvario povraćaj doprinosa za
174 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
obavezno socijalno osiguranje za 2012, 2013. i
2014. godinu, dohodak za oporezivanje uvećava se
samo za iznos povraćaja koji je ostvario za 2013.
i 2014. godinu.
6. Dohodak za oporezivanje
Saglasno odredbi člana 87. stav 6. Zakona, do-
hodak za oporezivanje čini razlika između do-
hotka utvrđenog u skladu sa st. 2. do 5. ovog člana i
neoporezivog iznosa iz stava 1. istog člana Zakona.
To znači da se dohodak za oporezivanje utvr-
đuje kao razlika između godišnjeg zbira pri-
hoda (koji su predmet oporezivanja godišnjim
porezom na dohodak građana, uvećanog za iznos
koji se obvezniku isplati po osnovu povraćaja
doprinosa) ostvarenih u 2018. godini umanjenog
za porez i doprinose za obavezno socijalno osi-
guranje plaćene na prihod koji je ostvaren u toj
kalendarskoj godini i neoporezivog iznosa od
2.470.644 dinara.
7. Poreska osnovica
Poresku osnovicu za plaćanje godišnjeg po-
reza na dohodak građana predstavlja oporezivi
dohodak, saglasno odredbama člana 88. Zakona.
Oporezivi dohodak čini razlika između dohot-
ka za oporezivanje i ličnih odbitaka iz člana
88. stav 1. Zakona.
Prema članu 88. stav 1. Zakona, obveznik go-
dišnjeg poreza na dohodak građana ima pravo na
lične odbitke koji iznose:
● za obveznika – 40% od prosečne godišnje zara-
de po zaposlenom, što iznosi 329.419 dinara;
● za izdržavanog člana porodice – 15% od pro-
sečne godišnje zarade po zaposlenom, po članu,
što iznosi 123.532 dinara.
Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti
veći od 50% dohotka za oporezivanje.
Ako su dva ili više članova porodice obve-
znici godišnjeg poreza na dohodak građana, od-
bitak za izdržavane članove porodice može da
ostvari samo jedan obveznik.
8. Poreska stopa
Prema odredbi člana 89. Zakona, godišnji
porez na dohodak građana obračunava se i plaća
po propisanoj poreskoj stopi.
Naime, za poreskog obveznika koji je u kalen-
darskoj godini ostvario oporezivi dohodak do
šestostruke prosečne godišnje zarade, stopa
godišnjeg poreza je 10%.
Ukoliko je poreski obveznik ostvario opore-
zivi dohodak koji je viši od šestostruke pro-
sečne godišnje zarade, na iznos koji je viši od
šestostruke prosečne godišnje zarade prime-
njuje se stopa godišnjeg poreza od 15%.
Prema tome, ako je poreski obveznik ostva-
rio oporezivi dohodak u iznosu:
● do 4.941.288 dinara – primenjuje se poreska
stopa od 10%;
● preko 4.941.288 dinara – primenjuje se poreska
stopa od 10% na iznos do 4.941.288 dinara, a pore-
ska stopa od 15% na iznos preko 4.941.288 dinara.
9. Poreska prijava
Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg
poreza na dohodak građana za 2018. godinu pod-
nosi se na Obrascu PPDG-2R – Poreska prijava
za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak gra-
đana za godinu, koji je propisan Pravilnikom o
obrascima poreskih prijava za utvrđivanje po-
reza na dohodak građana koji se plaća po rešenju
(„Službeni glasnik RS”, br. 90/17 i 38/18).
Poresku prijavu na Obrascu PPDG-2R poreski
obveznik može da podnese u elektronskom obli-
ku ili u pismenom obliku neposredno ili putem
pošte.
U elektronskom obliku poreska prijava se
podnosi upotrebom elektronskih servisa Po-
reske uprave, na način propisan pravilnikom
kojim se uređuje podnošenje poreske prijave
elektronskim putem.
U pismenom obliku poresku prijavu obveznik
– rezident može da podnosi neposredno ili
putem pošte, organizacionoj jedinici Poreske
uprave nadležnoj prema mestu svog prebivali-
šta, odnosno boravišta.
Nerezidentni obveznik preko poreskog pu-
nomoćnika određenog u skladu sa Zakonom o
poreskom postupku i poreskoj administraci-
ji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 –
ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05,
85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09,
72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka,
93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentič-
no tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18 i 95/18),
poresku prijavu u pismenom obliku podnosi or-
ganizacionoj jedinici Poreske uprave na čijoj
teritoriji je ostvario prihode, odnosno prema
boravištu, odnosno prema prebivalištu, odno-
sno sedištu poreskog punomoćnika.
Poresku prijavu u pismenom obliku može
podneti poreski obveznik ili lice koje je pore-
ski obveznik ovlastio za podnošenje poreske
prijave i preduzimanje radnji koje su u vezi sa
podnetom prijavom.
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 175
PRIVREDNA STATISTIKA
Poreska prijava podnosi se najkasnije do 15.
maja 2019. godine.
Godišnji porez na dohodak građana utvrđuje
rešenjem nadležni poreski organ, na osnovu
podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga i
drugih podataka koji su od značaja za utvrđivanje
poreske obaveze.
Primer načina obračuna godišnjeg poreza
za obveznika koji je ostvario prihod po osno-
vu zarade kod jednog poslodavca (uz primenu
neoporezivog iznosa od 11.790 dinara za zara-
du za decembar 2017. godine isplaćenu u janu-
aru 2018. godine, a počev od zarade za januar
2018. godine uz primenu neoporezivog iznosa
od 15.000 dinara), ugovora o autorskom delu,
od nepokretnosti i kome je izvršen povraćaj
doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za
2017. godinu:
Red.
br. Opis Iznos
1. Bruto zarada 6.000.000
2. Neoporezivi iznos zarade (11.790 d. + 15.000 d. x 11) 176.790
3. Poreska osnovica (red. br. 1 – red. br. 2) 5.823.210
4. Porez (red. br. 3 x 10%) 582.321
5. Najviša godišnja osnovica doprinosa 3.951.855
6. Doprinosi na teret zaposlenog (red. br. 5 x 19,9%) 786.419
7. Ukupno porez i doprinosi (red. br. 4 + red. br. 6) 1.368.740
8. Prihod za oporezivanje (red. br. 3 – red. br. 7) 4.454.470
9. Bruto autorski honorar 4.000.000
10. Normirani troškovi (red. br. 9 x 43%) 1.720.000
11. Oporezivi prihod (red. br. 9 – red. br. 10) 2.280.000
12. Porez (red. br. 11 x 20%) 456.000
13. Doprinos za PIO na teret primaoca (red. br. 11 x 26%) 592.800
14. Ukupno porez i doprinosi (red. br. 12 + red. br. 13) 1.048.800
15. Prihod za oporezivanje (red. br. 11 – red. br. 14) 1.231.200
16. Bruto prihod od izdavanja nepokretnosti 4.000.000
17. Normirani troškovi (red. br. 16 x 25%) 1.000.000
18. Oporezivi prihod (red. br. 16 – red. br. 17) 3.000.000
19. Porez (red. br. 18 x 20%) 600.000
20. Prihod za oporezivanje (red. br. 18 – red. br. 19) 2.400.000
21. Iznos po osnovu povraćaja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje 100.000
22. Ukupan godišnji prihod (red. br. 8 + red. br. 15 + red. br. 20 + red. br. 21) 8.185.670
23. Neoporezivi iznos 2.470.644
24. Dohodak za oporezivanje (red. br. 22 – red. br. 23) 5.715.026
25. Lični odbici (za obveznika i jednog člana) 452.951
26. Oporezivi dohodak – poreska osnovica za godišnji porez (red. br. 24 – red. br. 25) 5.262.075
27. Oporezivi dohodak do šestostruke prosečne godišnje zarade 4.941.288
28. Oporezivi dohodak preko šestostruke prosečne godišnje zarade (red. br. 26 – red. br. 27) 320.787
29. Porez po stopi od 10% (red. br. 27 x 10%) 494.129
30. Porez po stopi od 15% (red. br. 28 x 15%) 48.118
31. Godišnji porez (red. br. 29 + red. br. 30) 542.247
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-111/2019-04 od 12. 3. 2019. god.
Oporezivanje prihoda koji ostvaruje fizičko
lice nerezident po osnovu dividende koju
isplaćuje pravno lice – rezident Srbije
Razmotrili smo vaš zahtev od 4. marta 2019. go-
dine, koji se odnosi na poreski tretman dividendi
koje domaće pravno lice isplaćuje nerezidentnom
fizičkom licu iz Mađarske. Kako navodite, u kon-
kretnom slučaju, mađarski državljanin koji pose-
duje potvrdu o rezidentnosti Mađarske, većinski
je vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću
u Republici Srbiji i, po tom osnovu, želi da podig-
ne dividende koje mu isplaćuje rezidentno pravno
lice iz Republike Srbije.
Imajući u vidu navedeno, dajemo sledeći od-
govor:
Prihod koji nerezidentni obveznik (fizičko
lice – rezident Republike Mađarske) ostvari
od rezidentnog pravnog lica po osnovu isplate
dividendi, oporezuje se u Republici Srbiji po-
reskom stopom od 15%.
176 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Porez na dobit
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-98/2019-04 od 6. 3. 2019. god.
Plaćanje poreza po rešenju po osnovu kapital-
nog dobitka koji ostvaruje država kao nerezi-
dentno pravno lice
U vezi dopisa od 4. marta 2019. godine, koji se
odnosi na oporezivanje prihoda ostvarenog od
prodaje nepokretnosti na teritoriji Republike
Srbije od strane Ambasade Japana, u skladu sa
odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih
lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01… 95/18 –
u daljem tekstu: Zakon) obaveštavamo vas o sle-
dećem:
Članom 1. stav 1. Zakona propisano je da je po-
reski obveznik poreza na dobit pravnih lica (u
daljem tekstu: poreski obveznik) privredno dru-
štvo, odnosno preduzeće, odnosno drugo pravno
lice koje je osnovano radi obavljanja delatnosti
u cilju sticanja dobiti.
Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje
prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vr-
šenjem usluga uz naknadu (član 1. stav 2. Zakona).
Saglasno članu 1. stav 3. Zakona, poreski obve-
znik je, u skladu sa ovim zakonom, i drugo pravno
lice koje nije osnovano radi ostvarivanja do-
biti, već je u skladu sa zakonom osnovano radi
postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim
opštim aktima, ako ostvaruje prihode prodajom
proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz nak-
nadu (u daljem tekstu: nedobitna organizacija).
Prema članu 40. stav 6. Zakona, na prihode
koje ostvari nerezidentno pravno lice od re-
zidentnog pravnog lica, drugog nerezidentnog
pravnog lica, fizičkog lica, nerezidentnog ili
rezidentnog ili od otvorenog investicionog
fonda, na teritoriji Republike, po osnovu kapi-
talnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama
čl. 27. do 29. ovog zakona, obračunava se i plaća
porez po rešenju po stopi od 20% ako međunarod-
nim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezi-
vanja nije drukčije uređeno.
Shodno propisima koji uređuju osnove svojin-
skopravnih odnosa, stranim državama, između
ostalog za potrebe njihovih diplomatskih i kon-
zularnih predstavništava, mogu se prodavati
zgrade i stanovi za službene potrebe.
Imajući u vidu navedeno, strano diplomat-
sko-konzularno predstavništvo, u konkretnom
slučaju Ambasada Japana, nije obveznik poreza na
dobit pravnih lica u skladu sa odredbama člana
1. Zakona.
Međutim, ukoliko Vlada Japana izvrši proda-
ju nepokretnosti u kojoj je Ambasada Japana oba-
vljala poslove iz delokruga stalne diplomatske
misije na teritoriji Republike Srbije, pri čemu
je vlasnik predmetne nepokretnosti Država Ja-
pan (kao nerezidentno pravno lice), mišljenja
smo da se u tom slučaju obračunava i plaća porez
po rešenju iz člana 40. stav 6. Zakona.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-93/2019-04 od 7. 3. 2019. god.
Poreska amortizacija sredstava iz amortiza-
cionih grupa od II do V
Razmotrili smo vaš dopis koji se odnosi na
davanje mišljenja po pitanju obračuna amorti-
zacije u skladu sa odredbama zakona koji uređu-
je oporezivanje dobiti pravnih lica, i, s tim u
vezi, obaveštavamo vas o sledećem:
1. Članom 14. stav 1. Zakona o izmenama i dopu-
nama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Slu-
žbeni glasnik RS”, broj 95/18 – u daljem tekstu:
Zakon o izmenama i dopunama) propisano je da se
odredbe člana 10. Zakona o porezu na dobit prav-
nih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02,
80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12,
47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – auten-
tično tumačenje, 112/15 i 113/17) primenjuju na ob-
račun amortizacije stalnih sredstava stečenih
zaključno sa 31. decembrom 2018. godine, odnosno
poslednjim danom poreskog perioda koji počinje
u 2018. godini, a za stalna sredstva razvrstana u
grupe II–V najkasnije na obračun amortizacije tih
sredstava zaključno sa 31. decembrom 2028. godi-
ne, odnosno poslednjim danom poreskog perioda
koji počinje u 2028. godini.
Ukoliko je, primenom stava 1. ovog člana, kraj-
nji saldo za: II grupu manji od 10%; III grupu manji od
15%; IV grupu manji od 20% i V grupu manji od 30%,
u odnosu na saldo utvrđen na dan 31. decembar
2018. godine, odnosno na poslednji dan poreskog
perioda koji počinje u 2018. godini, kao rashod
amortizacije priznaje se celokupan saldo grupe
(član 14. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama).
Imajući u vidu odredbu člana 14. stav 1. Zako-
na o izmenama i dopunama, prema kojoj će obve-
znici obračun amortizacije stalnih sredstava
razvrstanih u grupe II–V u skladu sa članom 10.
Zakona vršiti najkasnije do 31. decembra 2028.
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 177
PRIVREDNA STATISTIKA
godine (odnosno do poslednjeg dana poreskog
perioda koji počinje u 2028. godini), smatra-
mo da se kao rashod amortizacije (tih stalnih
sredstava) u poreskom bilansu za 2028. godinu
(odnosno za poreski period koji počinje u 2028.
godini) priznaje celokupan saldo (svake) grupe,
utvrđen na dan 31. decembar 2028. godine (odno-
sno na poslednji dan poreskog perioda koji poči-
nje u 2028. godini), ukoliko rashod amortizacije
nije priznat u nekom od prethodnih poreskih
perioda u skladu sa članom 14. stav 2. Zakona o
izmenama i dopunama.
Napominjemo da se amortizacija stalnih
sredstava stečenih počev od 1. januara 2019. go-
dine, odnosno od prvog dana poreskog perioda
koji počinje u 2019. godini, obračunava na način
propisan odredbama člana 10b Zakona, saglasno
članu 14. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama.
2. Obračun amortizacije u skladu sa članom
10. Zakona bliže je uređen Pravilnikom o nači-
nu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama
i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske
svrhe („Službeni glasnik RS”, br. 116/04, 99/10,
104/18 i 9/19).
Članom 8. stav 1. Pravilnika o izmenama i
dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja
stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđi-
vanja amortizacije za poreske svrhe („Službeni
glasnik RS”, broj 104/18 – u daljem tekstu: Pra-
vilnik o izmenama i dopunama), čije odredbe se
primenjuju na način utvrđivanja amortizacije
počev za 2018. godinu, propisano je da za stalna
sredstva koja su u skladu sa Pravilnikom o nači-
nu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama
i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske
svrhe („Službeni glasnik RS”, br. 116/04 i 99/10)
razvrstana u neku od amortizacionih grupa od II
do V, a na kojima su počev od 1. januara 2019. godi-
ne izvršena naknadna ulaganja u iznosu većem od
10% iznosa neotpisane računovodstvene vredno-
sti tog sredstva, obračun amortizacije vrši se
prema odredbama člana 10b Zakona o porezu na
dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br.
25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10,
101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14,
91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17 i 95/18).
Obračun amortizacije stalnih sredstava iz
stava 1. ovog člana, započinje u poreskom periodu
u kojem su naknadna ulaganja završena, na osno-
vicu koja odgovara nabavnoj vrednosti stalnog
sredstva umanjenoj za pripadajući iznos poreske
amortizacije i uvećanoj za izvršena naknada na
ulaganja (član 8. stav 2. Pravilnika o izmenama
i dopunama).
S tim u vezi, ukoliko obveznik, počev od 1.
januara 2019. godine, izvrši naknadna ulaganja
na stalnom sredstvu koje je razvrstano u neku od
amortizacionih grupa od II do V, i to u iznosu ve-
ćem od 10% iznosa neotpisane računovodstvene
vrednosti sredstva, obračun amortizacije tog
sredstva vrši se saglasno odredbama člana 10b
Zakona od poreskog perioda u kojem su naknadna
ulaganja završena, pri čemu se pod naknadnim
ulaganjima podrazumevaju sva ulaganja izvršena
na istom osnovnom sredstvu tokom jednog, odno-
sno više poreskih perioda, a koja ispunjavaju sve
uslove u pogledu priznavanja istih kao osnovnih
sredstava (saglasno propisima o računovodstvu
i relevantnim MRS).
Porez na imovinu
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-00177/2019-04 od 25. 3. 2019. god.
Nemogućnost umanjenja vrednosti zgrade u
izgradnji po osnovu amortizacije do isteka
kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj
je izvršena izgradnja te zgrade, kod obveznika
koji ne vodi poslovne knjige
Razmotrili smo vaš zahtev broj: XXVI-01 031-
1245/2019 od 20. marta 2019. godine, za davanje
mišljenja po pitanju da li se i od kada za zgrade
u izgradnji površine preko 500 m², za koje oba-
veza po osnovu poreza na imovinu obveznicima
koji ne vode poslovne knjige nastaje u skladu sa
članom 10. stav 3. Zakona o porezima na imovi-
nu, vrednost koja čini poresku osnovicu može
umanjiti za amortizaciju u skladu sa članom 5.
tog zakona.
S tim u vezi, obaveštavamo vas sledeće:
Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o porezima
na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01,
45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07,
5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr.
zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tekstu: Zakon)
propisano je da je osnovica poreza na imovinu za
nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi
poslovne knjige vrednost nepokretnosti utvrđe-
na u skladu sa tim zakonom.
Vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog čla-
na, osim zemljišta, može se umanjiti za amor-
178 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
tizaciju po stopi do 1% godišnje primenom
proporcionalne metode, a najviše do 40%, po-
čev od isteka svake kalendarske godine u odnosu
na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno
poslednja rekonstrukcija objekta, a na osnovu
odluke skupštine jedinice lokalne samouprave
o visini stope amortizacije koja važi na dan 15.
decembra godine koja prethodi godini za koju se
utvrđuje porez na imovinu i koja je objavljena u
skladu sa ovim zakonom (član 5. stav 3. Zakona).
Prema odredbi člana 10. stav 3. Zakona, pore-
ska obaveza za zgradu u izgradnji površine preko
500 m² (osim zgrade koja se smatra ekonomskim
objektom, odnosno zgrade za čiju izgradnju građe-
vinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno
za poslove građevinarstva, odnosno nadležni
organ autonomne pokrajine kao povereni posao,
u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje
i izgradnja), odnosno za posebni deo zgrade koji
predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu po-
vršine preko 500 m² koji se dograđuje ili nad-
građuje, koja nije osposobljena za korišćenje i
ne koristi se (u daljem tekstu: zgrada), na čijoj
izgradnji, dogradnji ili nadgradnji (u daljem
tekstu: izgradnja) su izvedeni grubi građevinski
radovi sa konstruktivnim sklopom (temelj, stu-
bovi sa gredama ili zidovi, tavanica, sa ili bez
krova, sa ili bez završene fasade, sa ili bez
postavljene spoljne stolarije i izvedenih podo-
polagačkih radova), nastaje počev od 1. januara
naredne godine u odnosu na godinu:
1) u kojoj je isteklo pet godina od dana pravo-
snažnosti prve građevinske dozvole ili odo-
brenja za izgradnju te zgrade (u daljem tekstu:
građevinska dozvola), odnosno sedam godina od
dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole
za tu zgradu, ako je rešenjem nadležnog organa
odobreno da građevinska dozvola ostaje na prav-
noj snazi još dve godine po isticanju pet godina
od dana njene pravosnažnosti;
2) završetka izgradnje konstruktivnog sklo-
pa, ako građevinska dozvola nije izdata.
Prema tome, vrednost nepokretnosti koja
čini osnovicu poreza na imovinu umanjuje se za
amortizaciju samo za objekte obveznika koji ne
vode poslovne knjige koji se nalaze na teritori-
ji jedinice lokalne samouprave čija je skupština
donela odluku o visini stope amortizacije (uz
uslov da je ta odluka bila objavljena na način na
koji se objavljuju opšti akti te jedinice lokalne
samouprave i da je važila na dan 15. decembra
godine koja prethodi godini za koju se utvrđu-
je porez na imovinu), počev od isteka svake ka-
lendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je
izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekon-
strukcija objekta.
S tim u vezi, nema zakonskog osnova da se
vrednost objekta – zgrade u izgradnji obveznika
koji ne vode poslovne knjige, koja čini osnovicu
poreza na imovinu, umanjuje po osnovu amorti-
zacije do isteka kalendarske godine u odnosu na
godinu u kojoj je izvršena njena izgradnja.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-00196/2019-04 od 21. 3. 2019. god.
Nemogućnost ostvarenja poreskog oslobođenja
iz člana 12. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima
na imovinu za nepokretnosti koje nisu u javnoj
svojini ili za one u javnoj svojini koje kori-
sti javno preduzeće
Razmotrili smo vaš zahtev od 15. marta 2019.
godine, za davanje mišljenja po pitanju da li jav-
no preduzeće može ostvariti oslobođenje od
poreza na imovinu primenom člana 12. stav 1. tačka
1) Zakona o porezima na imovinu, ako je kako
navodite, to javno preduzeće korisnik javnih
sredstava – tip KJS 7, „finansira se iz budžeta
grada Kragujevca sredstvima subvencija preko
nadležne Uprave za investicije i uključeno je u
konsolidovani račun trezora“, ima otvoren ra-
čun samo u Upravi za trezor i „ne ostvaruje druge
prihode na tržištu a sredstvima subvencija iz-
miruje samo tekuće troškove i rashode zarada
zaposlenih”.
S tim u vezi, obaveštavamo vas o sledećem:
Odredbom člana 12. stav 1. tačka 1) Zakona o po-
rezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br.
26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04,
61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13,
68/14 – dr. zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tek-
stu: Zakon) propisano je da se porez na imovinu
ne plaća na nepokretnosti u javnoj svojini koje
koriste direktni i indirektni korisnici bu-
džetskih sredstava, korisnici sredstava organi-
zacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi
korisnici javnih sredstava koji su uključeni u
sistem konsolidovanog računa trezora, prema
propisima kojima se uređuje budžetski sistem,
osim javnih preduzeća.
Prema tome, nema zakonskog osnova da se pri-
menom odredbe člana 12. stav 1. tačka 1) Zakona
o porezima na imovinu ostvari oslobođenje od
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 179
PRIVREDNA STATISTIKA
poreza na imovinu za nepokretnosti koje nisu
u javnoj svojini, kao i za nepokretnosti u javnoj
svojini koje koristi javno preduzeće.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-00161/2019-04 od 19. 3. 2019. god.
Zakup poslovnog objekta u javnoj svojini od
strane pravnog lica kao zakupca nije predmet
oporezivanja porezom na imovinu
U vezi vašeg zahteva za davanje mišljenja po
pitanju da li je pravno lice – zakupac poslovne
zgrade, odnosno dela poslovne zgrade, u svojini
Republike Srbije obveznik poreza na imovinu za
tu nepokretnost, obaveštavamo vas o sledećem:
Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o porezima
na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01,
45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07,
5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr.
zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tekstu: Zakon)
propisano je da se porez na imovinu plaća na ne-
pokretnosti koje se nalaze na teritoriji Repu-
blike Srbije, i to na:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na ze-
mljištu površine preko 10 ari;
2) pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili
kuće za stanovanje, konstituisano u korist fi-
zičkog lica;
3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta po-
vršine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim
se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;
4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svoji-
ni od strane imaoca prava korišćenja, u skladu
sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;
5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od
strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa za-
konom kojim se uređuje javna svojina;
6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava
svojine nije poznat ili nije određen;
7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez
pravnog osnova;
8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osno-
vu ugovora o finansijskom lizingu.
Prema odredbi člana 2. stav 2. Zakona, nepo-
kretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, sma-
traju se:
1) zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno,
šumsko i drugo;
2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi,
poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni
i podzemni) građevinski objekti, odnosno njiho-
vi delovi (u daljem tekstu: objekti).
Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona, ob-
veznik poreza na imovinu je pravno i fizičko
lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne
knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji
Republike Srbije imalac prava, korisnik ili
držalac, iz člana 2. stav 1. ovog zakona na koje se
porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog
zakona.
Prema tome, zakup poslovnog objekta (što
podrazumeva i dela poslovnog objekta) u javnoj
svojini, od strane pravnog lica kao zakupca,
konstituisan ugovorom o zakupu na određeni
vremenski period za ugovorenu zakupninu, nije
predmet oporezivanja porezom na imovinu. S
tim u vezi, pravno lice – zakupac nije obveznik
poreza na imovinu na zakupljeni objekat.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-00187/2018-06 od 15. 3. 2019. god.
Na razvrstavanje zemljišta u svrhu utvrđiva-
nja osnovice poreza na imovinu nije od uti-
caja oblik svojine na zemljištu, već šta je to
zemljište po vrsti
Razmotrili smo vaš zahtev broj: 06-92/18-04
od 25. januara 2019. godine, za dopunu mišljenja
broj: 430-00-00187/2018-06 od 11. januara 2019. go-
dine, koje smo dali po vašem zahtevu, a u vezi
razvrstavanja zemljišta za svrhu utvrđivanja
osnovice poreza na imovinu.
S tim u vezi, obaveštavamo vas da iz vašeg
zahteva od 25. januara 2019. godine, koji se odno-
si na razvrstavanje predmetnog zemljišta kod
utvrđivanja poreza na imovinu za 2018. godinu
(tj. u vreme kada kao posebna vrsta u koju se raz-
vrstava zemljište nije bilo propisano Drugo
zemljište), nije jasno u čemu se vaša nedoumica
sastoji.
Prema odredbi člana 6a stav 1. Zakona o po-
rezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br.
26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04,
61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i
68/14 – dr. zakon), koja se primenjivala kod utvr-
đivanja poreza na imovinu počev za 2014. godinu
zaključno sa porezom za 2018. godinu, za svrhu
utvrđivanja osnovice poreza na imovinu nepo-
kretnosti se razvrstavaju u sledeće grupe odgo-
varajućih nepokretnosti:
1) građevinsko zemljište;
2) poljoprivredno zemljište;
3) šumsko zemljište;
4) stan;
180 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
5) kuća za stanovanje;
6) poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzem-
ni) građevinski objekti koji služe za obavljanje
delatnosti;
7) garaže i garažna mesta.
Prema tome, na razvrstavanje zemljišta za
svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu
nije od uticaja oblik svojine na zemljištu, da li
se ono nalazi pored reke ili ne (pa ni, kako navo-
dite, pored reke Drine), kao ni da li ga voda po-
vremeno plavi, već šta je to zemljište po vrsti.
To znači da kod opredeljivanja zemljišta u
odgovarajuću grupu treba imati u vidu da li je
konkretno zemljište zakonom ili planskim do-
kumentom određeno za izgradnju i korišćenje
objekata, odnosno da li su na njemu izgrađeni
objekti u skladu sa zakonom (građevinsko ze-
mljište), da li se koristi za poljoprivrednu
proizvodnju (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi,
livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare)
ili se može privesti nameni za poljoprivred-
nu proizvodnju (poljoprivredno zemljište), od-
nosno da li se na njemu gaji šuma, da li je zbog
njegovih prirodnih osobina racionalnije gajiti
šume, odnosno da li se na njemu nalaze objekti
namenjeni gazdovanju šumama, divljači i ostva-
rivanju opštekorisnih funkcija šuma koje ne
može da se koristi u druge svrhe (šumsko ze-
mljište).
Akcize
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-00160/2019-04 od 26. 3. 2019. god.
Obveznik koji koristi tečni naftni gas –
propan, kao energent u industrijske svrhe
za postupak sušenja i dosušivanja lekovitog
bilja, ima pravo na refakciju plaćene akcize
na derivate nafte – tečni naftni gas – propan
Povodom vašeg dopisa, kojim ste se obrati-
li Ministarstvu finansija, Sektoru za fiskalni
sistem, po pitanju ostvarivanja prava na refak-
ciju plaćene akcize na derivate nafte – tečni
naftni gas – propan, koji se koristi u industrij-
ske svrhe, u konkretnom slučaju, za postupak
sušenja i dosušivanja lekovitog bilja, koji se
obavlja u okviru Sektora C – Prerađivačka in-
dustrija Klasifikacije delatnosti, sa aspekta
propisa kojima se uređuju oblast akciza, obave-
štavamo vas sledeće:
Odredbom člana 39b stav 1. Zakona o akciza-
ma („Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02,
80/02 – dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04,
46/05, 101/05 – dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10,
43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – dr. zakon,
142/14, 55/15, 103/15, 108/16 i 30/18 – u daljem tek-
stu: Zakon) propisano je da kupac – krajnji kori-
snik koji derivate nafte i biotečnosti iz člana
9. stav 1. t. 3), 4), 5), 6) i 7) ovog zakona, koristi
kao energetska goriva u proizvodnji električne
i toplotne energije ili u industrijske svr-
he, može ostvariti refakciju plaćene akcize na
te derivate nafte i biotečnosti, pod uslovom
da te derivate nafte i biotečnosti nabavlja od
uvoznika, odnosno proizvođača, da je na te de-
rivate nafte i biotečnosti uvoznik, odnosno
proizvođač platio propisani iznos akcize i da
je kupac – krajnji korisnik platio račun u kome
je iskazan obračunati iznos akcize.
Saglasno stavu 3. navedenog člana Zakona,
pravo na refakciju plaćene akcize na derivate
nafte iz člana 9. stav 1. tačka 3) ovog zakona, koji
se koriste kao energetska goriva za industrij-
ske svrhe, odnosno na derivate nafte iz člana
9. stav 1. t. 4), 5) i 6) ovog zakona za industrijske
svrhe, ostvaruje lice koje te derivate nafte ko-
risti za industrijske svrhe.
Prema članu 2. stav 1. Pravilnika o bližim
uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje pra-
va na refakciju plaćene akcize na derivate nafte
i biotečnosti iz člana 9. stav 1. t. 3), 4), 5), 6) i 7)
Zakona o akcizama, koji se koriste kao energetska
goriva u proizvodnji električne i toplotne ener-
gije ili u industrijske svrhe („Službeni glasnik
RS”, br. 38/13, 93/13, 111/15, 101/16 i 18/18 – u daljem
tekstu: Pravilnik) pravo na refakciju plaćene
akcize na derivate nafte i biotečnosti iz člana
9. stav 1. t. 3), 4), 5), 6) i 7) Zakona, može da ostvari
kupac – krajnji korisnik koji navedene derivate
nafte i biotečnosti koristi kao energetska gori-
va u proizvodnji električne i toplotne energije,
odnosno kada se navedeni derivati nafte kori-
ste kao energetsko gorivo ili kao reprodukcioni
materijal u procesu proizvodnje akciznih, odno-
sno neakciznih proizvoda u industrijske svrhe.
Saglasno stavu 2. tačka 2) navedenog člana Pra-
vilnika, refakcija plaćene akcize ostvaruje se u
zavisnosti od namene za koje se derivati nafte
i biotečnosti koriste, i to za gasna ulja, kero-
zin, tečni naftni gas i za ostale derivate nafte
koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju ra-
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 181
PRIVREDNA STATISTIKA
spon destilacije do 380°S iz člana 9. stav 1. t. 3),
4), 5) i 6) Zakona, ostvaruje lice koje te derivate
nafte koristi za industrijske svrhe.
Prema stavu 3. navedenog člana Pravilnika,
pravo na refakciju plaćene akcize ostvaruje
kupac – krajnji korisnik pod uslovom da te de-
rivate nafte, odnosno biotečnosti nabavlja od
uvoznika, odnosno proizvođača ili je sam uvo-
znik, odnosno proizvođač tih derivata nafte,
odnosno biotečnosti, da je na te derivate nafte,
odnosno biotečnosti uvoznik, odnosno proizvo-
đač platio propisani iznos akcize i da je kupac
– krajnji korisnik platio račun u kome je iskazan
obračunati iznos akcize.
Pravo na refakciju plaćene akcize na deriva-
te nafte iz člana 9. stav 1. t. 3), 4), 5) i 6) Zakona,
koji se koriste u industrijske svrhe, prema čla-
nu 9. Pravilnika, može da ostvari lice iz člana
2. stav 2. tačka 2) Pravilnika, ako derivate naf-
te koristi za industrijske svrhe ako te derivate
nafte nabavlja od uvoznika, odnosno proizvođa-
ča ili je sam proizvođač, odnosno uvoznik tih
derivata nafte, pod uslovom da:
1) obavlja delatnosti koje su prema propisima
koji uređuju klasifikaciju delatnosti obuhvaće-
ne sektorima B, C i F Klasifikacije delatnosti;
2) ima u vlasništvu, odnosno pod zakupom proi-
zvodni pogon i instaliranu opremu za obavljanje
registrovane delatnosti;
3) je na te derivate nafte plaćen propisan iznos
akcize u slučaju kada je kupac – krajnji korisnik
uvoznik, odnosno proizvođač tih derivata naf-
te koji se koriste u industrijske svrhe;
4) poseduje račun o izvršenoj nabavci derivata
nafte, kada iste nabavlja direktno od uvoznika,
odnosno proizvođača derivata nafte iz člana 2.
stav 2. ovog pravilnika;
5) poseduje otpremni ili drugi dokument o utro-
šku derivata nafte, u slučaju kada zahtev podno-
si uvoznik, odnosno proizvođač derivata nafte
koji se koriste za industrijske svrhe;
6) je platio račun o nabavci derivata nafte u
kome je iskazan obračunati iznos akcize, ako te
derivate nafte nabavlja od uvoznika, odnosno
proizvođača tih derivata nafte;
7) proizvedene, odnosno nabavljene ili uvezene
derivate nafte koristi ili će ih koristiti za
industrijske svrhe u okviru obavljanja delatno-
sti koje su prema propisima koji uređuju klasi-
fikaciju delatnosti obuhvaćene sektorima B, C
i F Klasifikacije delatnosti.
Shodno gorenavedenim zakonskim i podzakon-
skim odredbama, privredno društvo „XX” d. o.
o, iz Novog Sada, koje se bavi proizvodnjom, pre-
radom, izvozom i uvozom lekovitog, začinskog i
aromatičnog bilja, u okviru šifre delatnosti
10.83, koja je obuhvaćena Sektorom C – Prerađi-
vačka industrija Klasifikacije delatnosti, koje
koristi tečni naftni gas – propan, kao energent
u industrijske svrhe za postupak sušenja i dosu-
šivanja lekovitog bilja, ima pravo na refakciju
plaćene akcize na derivate nafte – tečni naftni
gas – propan, pod uslovom da ispunjava i ostale
uslove propisane Zakonom i Pravilnikom.
Pri tome, napominjemo da nadležni poreski
organ u svakom konkretnom slučaju utvrđuje či-
njenično stanje i shodno tome postupa u okviru
svoje nadležnosti.
Poreski postupak
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-00576/2018-04 od 1. 3. 2019. god.
Odredbe o zastarelosti ne primenjuju se na
doprinose za obavezno socijalno osiguranje
Povodom Vašeg dopisa koji ste dostavili
Ministarstvu finansija, u vezi primene zakona
koji uređuje poreski postupak i poresku admini-
straciju, po pitanju pojašnjenja pojma zastarelo-
sti poreza, ukazujemo na sledeće:
Odredbom člana 23. stav 1. tačka 2. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji
(„Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 – isprav-
ka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr.
zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. za-
kon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13,
68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15,
15/16, 108/16, 30/18 i 95/18 – u daljem tekstu: ZPPPA)
propisano je da poreska obaveza prestaje, između
ostalog, zastarelošću poreza.
Odredbom člana 24. stav 1. tačka 2. ZPPPA pro-
pisano je da poreski obveznik, u skladu sa ovim
zakonom, ima pravo da u pismenom obliku dobije
odgovor na pitanje koje je u takvom obliku posta-
vio Poreskoj upravi, a tiče se njegove poreske
situacije.
Odredbom člana 80. stav 1. Zakona o državnoj
upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07,
95/10, 99/14, 30/18 (dr. zakon) i 47/18) propisano
je da su, na traženje fizičkih ili pravnih lica,
organi državne uprave dužni da daju mišljenja
182 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
o primeni odredaba zakona i drugih opštih aka-
ta, u roku od 30 dana.
Odredbama člana 114. ZPPPA propisano je da
pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu
poreza i sporednih poreskih davanja zastareva
za pet godina od dana kada je zastarelost počela
da teče.
Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i
sporednih poreskih davanja počinje da teče od
prvog dana naredne godine od godine u kojoj je
trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno po-
resko davanje.
Zastarelost prava na naplatu poreza i spo-
rednih poreskih davanja počinje da teče od
prvog dana naredne godine od godine u kojoj je
obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Odredbama člana 114d ZPPPA propisano je da
se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske
uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u
cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih
poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obve-
znika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na po-
vraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju,
kao i namirenje dospelih obaveza putem preknji-
žavanja i povraćaj sporednih poreskih davanja.
Posle prekida zastarelost počinje teći izno-
va, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa
se u rok za zastarelost.
Odredbama člana 114e ZPPPA propisano je da
se odredbe ovog zakona kojima se uređuje zasta-
relost prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj
ne primenjuju na doprinose za obavezno socijalno
osiguranje.
Odredbama člana 114ž ZPPPA propisano je da
pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski
kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje
dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza,
uvek zastareva u roku od deset godina od isteka
godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili na-
platiti, odnosno u kojoj je izvršena pretplata,
osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog
člana, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o
prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku
prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, re-
fundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza
putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.
Odredbama člana 114z ZPPPA propisano je da
zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje
i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne
teče:
1) za vreme od pokretanja upravnog spora do pra-
vosnažnosti sudske odluke;
2) za vreme kada je drugim zakonom propisano da
se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno
da se započeti poreski postupak prekida;
3) za vreme kada je, u skladu sa odredbama čl. 73,
74, 74a i 74b ovog zakona, plaćanje dugovanog po-
reza odloženo.
Vreme trajanja zastoja zastarelosti iz stava 1.
ovog člana ne računa se u apsolutni rok za zasta-
relost.
1. Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i na-
platu poreske obaveze zastareva za pet godina
od dana kada je zastarelost počela da teče, tj. od
prvog dana naredne godine od godine u kojoj je tu
obavezu trebalo utvrditi, odnosno koja je dospe-
la za plaćanje.
Ukoliko Poreska uprava protiv poreskog du-
žnika preduzima radnje u cilju utvrđivanja i
naplate poreske obaveze, rok zastarelosti se
prekida svakom radnjom Poreske uprave predu-
zetom protiv poreskog dužnika u tom cilju i po-
sle prekida počinje da teče iznova, a vreme koje
je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom
određeni rok za zastarelost.
2. Ukazujemo da pravo Poreske uprave na utvr-
đivanje i naplatu poreske obaveze uvek zastareva
u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je
tu obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti, što
u svakom konkretnom slučaju utvrđuje Poreska
uprava, osim u slučajevima iz člana 114z ZPPPA
kada je propisano da zastarelost prava nadle-
žnog poreskog organa na utvrđivanje i naplatu
poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:
1) za vreme od pokretanja upravnog spora do pra-
vosnažnosti sudske odluke;
2) za vreme kada je drugim zakonom propisano da
se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno
da se započeti poreski postupak prekida;
3) za vreme kada je, u skladu sa odredbama čl. 73,
74, 74a i 74b ZPPPA, plaćanje dugovanog poreza
odloženo.
Vreme trajanja zastoja zastarelosti u navede-
nim slučajevima ne računa se u apsolutni rok za
zastarelost.
Odredbe o zastarelosti ne primenjuju se na do-
prinose za obavezno socijalno osiguranje.
3. Organi državne uprave su dužni da na tra-
ženje fizičkih ili pravnih lica daju mišljenja o
primeni odredaba zakona i drugih opštih akata,
u roku od 30 dana. PS