Knjiženje poslovnih događaja u trgovini na malo specifično je kao i ta delatnost – od kalkulacija kao isprava za knjiženje zaduženja prodavnice, preko popusta datih na akcijama i rasprodajama, prodaje na kreditne kartice i rešavanja reklamacija kupaca u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača, do povraćaja robe dobavljaču ili PDV-a stranom državljaninu i evidentiranja višenamenskih vaučera. U članku su prikazani primeri knjiženja ovih poslovnih događaja, a poseban osvrt dat je na obavezne poslovne knjige i evidencije, organizaciju računovodstva i fiskalizaciju.

View Fullscreen
RAČUNOVODSTVO
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Poslovanje preduzetnika koji se
bave trgovinom na malo
Knjiženje poslovnih događaja u trgovini na malo specifično je kao i ta delat-
nost – od kalkulacija kao isprava za knjiženje zaduženja prodavnice, preko
popusta datih na akcijama i rasprodajama, prodaje na kreditne kartice i re-
šavanja reklamacija kupaca u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti potro-
šača, do povraćaja robe dobavljaču ili PDV-a stranom državljaninu i evi-
dentiranja višenamenskih vaučera. U članku su prikazani primeri knjiženja
ovih poslovnih događaja, a poseban osvrt dat je na obavezne poslovne knjige i
evidencije, organizaciju računovodstva i fiskalizaciju.
Uvod – obavljanje delatnosti trgovine
na malo
Uredbom o Klasifikaciji delatnosti („Sl.
glasnik RS”, br. 54/2010) trgovina na malo svr-
stana je u sektor G, grana 47: Trgovina na malo,
osim trgovine motornim vozilima i motoci-
klima, a obuhvata preprodaju (prodaju bez pre-
rade) novih i korišćenih proizvoda uglavnom
za ličnu upotrebu i potrošnju u domaćinstvu, u
prodavnicama, robnim kućama, na tezgama, pre-
ko pošte, preko uličnih prodavaca, akvizitera,
potrošačkih zadruga i sl. Trgovina na malo naj-
pre se razvrstava prema vrsti prodajnog objekta
(trgovina na malo u prodavnicama: grane 47.1–
47.7; trgovina na malo izvan prodavnica: grane
47.8 i 47.9). Trgovina na malo u prodavnicama
obuhvata prodaju na malo korišćene robe (grupa
47.79), u pogledu koje se razlikuje specijalizova-
na prodaja na malo (grane 47.2–47.7) i nespecija-
lizovana prodaja na malo (grana 47.1).
Navedene delatnosti dalje su razvrstane pre-
ma vrsti proizvoda koji se prodaju.
Ovaj članak obuhvata računovodstveno evi-
dentiranje u trgovini na malo u prodavnicama,
a predmet posebnog članka biće prodaja preko
interneta.
¨Što se tiče načina vođenja poslov-
nih knjiga, od ove godine preduzetnik
nema pravo izbora između prostog i dvojnog
knjigovodstva. Preduzetnici koji se bave de-
latnošću trgovine na malo ne mogu da budu
paušalno oporezivi.
U skladu sa članom 40. Zakona o porezu na do-
hodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001…
113/2017 – dalje: ZPDG):
Obveznik poreza na prihode od samostalne
delatnosti upisan u registar kod nadležnog or-
gana, odnosno organizacije, koji s obzirom na okol-
nosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim
poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome
njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti,
ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode
od samostalne delatnosti plaća na paušalno
utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno opo-
rezivanje).
Pravo na paušalno oporezivanje ne može se
priznati obvezniku iz stava 1. ovog člana:
1) koji obavlja delatnost iz oblasti: računovod-
stvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslo-
va, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i
istraživanja tržišta;
2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine
na veliko i trgovine na malo, hotela i resto-
rana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u
vezi s nekretninama;
3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi
godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je
planirani promet kada počinje obavljanje delat-
nosti – veći od 6.000.000 dinara;
8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na do-
datu vrednost u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje porez na dodatu vrednost.
Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog
člana, obvezniku koji trgovinsku ili ugosti-
teljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici
ili sličnom montažnom ili pokretnom objek-
tu, može se, na njegov zahtev, odobriti da porez
plaća na paušalno utvrđen prihod.
Pravo na paušalno oporezivanje saglasno st.
od 1. do 3. ovog člana može da ostvari obveznik
koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sop-
stvenih proizvoda u okviru obavljanja delatno-
sti.
Delatnosti iz st. 2. i 3. ovog člana opredelju-
ju se u skladu sa propisima kojima se uređuje kla-
sifikacija delatnosti.
Zakonski okvir za obavljanje trgovine
na malo
U skladu sa članom 14. Zakona o trgovini („Sl.
glasnik RS”, br. 53/2010, 10/2013 i 44/2018 – dru-
gi zakon) trgovina na malo (maloprodaja) pred-
stavlja prodaju robe/usluga potrošačima radi
zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba do-
maćinstva.
Za ispravnost sastavljanja obračuna i eviden-
tiranja poslovnih događaja kod preduzetnika
koji obavljaju delatnost trgovine na malo, osim
odredaba Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik
RS”, br. 62/2013 i 30/2018), Zakona o porezu na do-
datu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2044…
30/2018) i Zakona o porezu na dobit pravnih lica
(„Sl. glasnik RS”, br. 25/2001… 95/2018), treba se
pridržavati i odredaba koje, između ostalog,
proizlaze iz sledećih propisa značajnih za po-
slovanje preduzetnika – trgovaca na malo:
● Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, br.
53/2010, 10/2013 i 44/2018 – drugi zakon),
● Zakona o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik
RS”, br. 41/2009 i 95/2013),
● Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”,
br. 135/2004 i 93/2012),
● Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS”,
br. 62/2014, 6/2016 – drugi zakon i 44/2018 – drugi
zakon),
● Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu („Sl.
glasnik RS”, br. 36/2009 i 95/2018 – drugi zakon),
● Pravilnika o evidenciji prometa („Sl. gla-
snik RS”, br. 99/2015 i 44/2018 – drugi propis),
● Pravilnika o klasifikaciji trgovinskih for-
mata („Sl. glasnik RS”, br. 47/2011),
● Pravilnika o načinu i uslovima isticanja je-
dinične cene za pojedine vrste proizvoda („Sl.
glasnik RS”, br. 116/2014),
● Pravilnika o sadržini i načinu evidenti-
ranja prometa izdavanjem fiskalnog računa,
načinu otklanjanja greške u evidentiranju pro-
meta preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju
knjige dnevnih izveštaja („Sl. glasnik RS”, br.
140/2004 i 44/2018 – drugi propis),
● Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar
i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vred-
nost („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004).
Poslovne knjige i evidencije
Evidencije koje vodi preduzetnik trgovac su:
● Glavna knjiga i Dnevnik finansijskog knjigo-
vodstva;
● analitička evidencija (po količini i vredno-
sti) za svaku vrstu trgovačke robe u maloprodaj-
nom objektu – robno knjigovodstvo;
● magacinska evidencija (po vrsti i količini)
za svaku vrstu robe;
● KEP knjiga za robu koju prodaje u maloprodaj-
nom objektu.
Robno
knjigovodstvo
=
analitička
evidencija
gotovih
proizvoda
U skladu sa članom 11. Zako-
na o računovodstvu, poslovne
knjige su Dnevnik, Glavna knji-
ga i pomoćne knjige.
Pomoćne knjige koje se
odnose na imovinu u materi-
jalnom obliku iskazuju se u
količinama i novčanim izno-
sima.
Finansijsko knjigovodstvo podrazumeva da
knjigovođa beleži sve vrednosne promene na
imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i
rashodima firme koje nastanu u okviru knji-
govodstvenih konta (računa). U finansijskom
knjigovodstvu beleže se promene u ukupnom
iznosu i po grupama imovine. Dakle, u njemu se
može naći informacija koliko ukupno vredi sva
roba u prodavnici, a takođe može da se sazna i
vrednost ukupno nabavljene ili prodate robe u
nekom periodu.
Trgovinska i proizvodna preduzeća, pored
finansijskog, vode i posebno robno knjigovod-
stvo, u kom se vodi analitička evidencija po
vrednosti i količini za svaki artikal. Svaki
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
RAČUNOVODSTVO
artikal vodi se posebno, tako da u svakom tre-
nutku knjigovođa može da iz robnog knjigovod-
stva pruži informaciju koliko je količinski
i vrednosno nekog artikla nabavljeno, prodato
ili koliko ga trenutno ima na stanju.
Svaka promena u količini i vrednosti robe
evidentira se i u finansijskom i u robnom knji-
govodstvu i stanje robe u ove dve evidencije
uvek mora biti isto. Razlika je u tome što robno
knjigovodstvo pruža informaciju o količinama
i novčanim iznosima, a finansijsko samo o vred-
nosnim.
Od početka godine pretplatnici se javljaju sa
nedoumicom da li je obavezno vođenje robnog
knjigovodstva u maloprodaji. Član 11. st. 8. i 9.
Zakona o računovodstvu navodi:
Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje
se vode odvojeno za nematerijalna ulaganja, ne-
kretnine, postrojenja i opremu, investicione
nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, za-
lihe, potraživanja, obaveze i dr.
Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u
materijalnom obliku iskazuju se u količinama i
novčanim iznosima.
Znači, roba i gotovi proizvodi u maloproda-
ji su zalihe, a zalihe su imovina u materijalnom
obliku. Dakle, pomoćne knjige (analitičke evi-
dencije) za zalihe u maloprodaji iskazuju se u
količinama i novčanim iznosima.
Ove odredbe postoje od 2013. godine, kada je
donet novi Zakon o računovodstvu.
Nisu nam poznati slučajevi da su inspektori
do sada tumačili navedene odredbe Zakona o ra-
čunovodstvu na način koji bi zahtevao obavezu
vođenja robnog knjigovodstva u maloprodaji. Ta-
kođe, ako se pogledaju kontrolne liste Poreske
uprave, jedina lista koja se tiče direktno Za-
kona o računovodstvu jeste ona u vezi sa popisom
(kontrole liste dostupne su na stranici http://
www.poreskauprava.gov.rs/aktuelnosti/Ostalo
/3525/inspekcijski-nadzor—kontrolne-liste.html, a u
trenutku objave ovog članka datum objave kon-
trolnih lista je 26. 3. 2019. g.).
KEP
U skladu sa članom 2. Pravilnika o evidenciji
prometa, evidencija prometa robe obuhvata po-
datke o nabavci, prodaji i prodajnoj ceni robe.
Evidenciju prometa čine: Knjiga evidencije pro-
meta, Prijemni list komisione robe, Evidencija
prodate, isplaćene i vraćene komisione robe,
Dnevni izveštaj o prijemu robe na komisionu
prodaju od komitenata fizičkih lica, Dnevni
izveštaj isplaćene i vraćene robe komitenti-
ma – fizičkim licima i Dnevni pumpni izveštaj.
Evidenciju prometa vode pravna lica i predu-
zetnici (dalje: trgovac) koji obavljaju:
1) trgovinu na malo,
2) trgovinu na veliko, a poslovne knjige ne vode
po principu dvojnog knjigovodstva,
3) komisione usluge,
4) otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih
životinja na otkupnom mestu.
Knjiga evidencije sadrži kolone u koje se upi-
suju podaci o:
1) rednom broju evidentirane promene,
2) datumu evidentiranja promene,
3) opisu evidentirane promene,
4) iznosu zaduženja,
5) iznosu razduženja.
Knjiga evidencije vodi se posebno za svako
veleprodajno mesto, prodajni objekat i drugo
prodajno mesto na kojem se obavlja trgovina na
malo, pružaju komisione usluge i vrši otkup po-
ljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja.
Trgovac koji u okviru prodajnog objekta ima
više poslovnih jedinica ili odeljenja može
da vodi knjigu evidencije za svaku poslovnu je-
dinicu ili odeljenje posebno, u skladu sa ovim
pravilnikom.
Trgovac koji obavlja trgovinu na malo van
prodajnog objekta pomenutu knjigu vodi na nivou
celokupnog svog prometa u trgovini van prodaj-
nog objekta.
Trgovac koji ne vodi evidenciju prometa na
potpun i propisan način, u skladu sa članom 37.
Zakona o trgovini, odnosno Pravilnikom, može
da bude kažnjen novčanom kaznom od 100.000,00
do 1.000.000,00 dinara ako je pravno lice, a fi-
zičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu
novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 di-
nara, odnosno preduzetnik novčanom kaznom od
10.000,00 do 100.000,00 dinara.
Trgovac koji ne vodi evidenciju prometa u
skladu sa članom 37. Zakona o trgovini, odnosno
Pravilnikom, može da bude kažnjen novčanom
kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara
ako je pravno lice, a fizičko lice ili odgo-
vorno lice u pravnom licu novčanom kaznom
od 50.000,00 do 150.000,00 dinara, odnosno
preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do
500.000,00 dinara. Uz prekršajnu kaznu, prav-
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
nom licu može da se izrekne i zaštitna mera
obavljanja određene delatnosti u trajanju od
šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera
javnog objavljivanja presude. Uz prekršajnu ka-
znu, odgovornom licu u pravnom licu može da
se izrekne zaštitna mera zabrane da vrši odre-
đene poslove u trajanju od tri meseca do jedne
godine. Uz prekršajnu kaznu, preduzetniku može
da se izrekne i zaštitna mera zabrane vršenja
određene delatnosti u trajanju od šest meseci
do dve godine.
Organizacija računovodstva
Nezavisno od veličine i vrste maloprodaj-
nog objekta, za svaki od njih treba organizovati
način toka ulazne i izlazne dokumentacije kako
bi s jedne strane mogla da se evidentira nabavka
trgovačke robe, a s druge strane prihodi od pro-
daje robe i trošak, odnosno nabavna vrednost
prodate robe.
Kako bi moglo da se kontroliše poslovanje
maloprodajnog objekta, u slici 1 dat je primer
toka ulazne
i izlazne dokumentacije povezane s
nabavkom, prodajom robe i eventualnim povra-
ćajima robe dobavljaču.
Prilikom organizacije računovodstva neop-
hodno je poštovati odredbe propisa iz oblasti
računovodstva, poreza i trgovine, čime se posta-
vlja okvir za evidentiranje poslovnih događaja.
Zakon o računovodstvu:
● vođenje poslovnih knjiga: Dnevnik, Glavna
knjiga i pomoćne knjige (pomoćne knjige koje se
odnose na imovinu u materijalnom obliku iska-
zuju se u količinama i novčanim iznosima),
● nabavka robe – kalkulacija maloprodajne
cene, zaduženje zaliha,
● evidentiranje prihoda – razduživanje (izlaz)
zaliha,
● evidentiranje povraćaja robe usled reklama-
cija ili povraćaja neprodate robe,
● evidentiranje manjka (loma),
● evidentiranje usklađivanja vrednosti robe,
● sprovođenje godišnjeg popisa – inventure.
Zakon o porezu na dodatu vrednost:
● utvrđivanje prometa dobara,
● utvrđivanje poreske osnovice i poreske sto-
pe,
● evidentiranje prometa i kontrola obaveznih
elemenata računa,
● tretman povraćaja robe dobavljaču usled re-
klamacije potrošača ili povraćaja neprodate
robe,
● povraćaj PDV-a kupcu – fizičkom licu stranom
državljaninu,
● tretman manjka (loma).
Zakon o trgovini:
● vođenje obavezne evidencije prometa.
Zakon o fiskalnim kasama:
● evidencija prometa,
Dobavljači
Magacin
Roba u prometu na malo
Kupac
Računi
dobavljača
Izdatnice
Reklamacija
Računi kupcu
Naplatiti u:
– gotivini,
– čekovima,
– karticama.
Povraćaj robe
Slika 1: Tok dokumentacije
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
RAČUNOVODSTVO
● tretman reklamacija i povraćaja robe.
Zakon o zaštiti potrošača:
● omogućavanje reklamacija.
Preduzetnik odlučuje kako će organizovati
računovodstvo, naročito sa aspekta vođenja
finansijskog knjigovodstva (Glavne knjige i
Dnevnika) i robnog knjigovodstva (analitičkih
evidencija). Sve može da prepusti knjigovođi
kome je poverio vođenje poslovnih evidencija
u skladu sa Zakonom o računovodstvu ili može
sam da vodi pomoćne evidencije. Ako se poslov-
ne knjige vode pomoću knjigovodstvenog softve-
ra, unošenjem podataka o prodatim artiklima
iz dnevnog izveštaja fiskalne kase automatski
se rasknjižava prodaja i smanjenje zaliha poje-
dinih artikala robe na robnim karticama, a
zatim se opet po automatizmu zbirni iznosi
knjiže u Dnevniku i Glavnoj knjizi. Prilikom
zaključivanja poslovnih knjiga na kraju godine
usklađene su pomoćne evidencije i salda na
kontima Glavne knjige, što se proverava ana-
litičkim kontrolama.
U slučaju da knjigovodstveni program ne sadr-
ži modul robnog knjigovodstva, osim nadograd-
nje softvera, preostaje opcija da se pomoćne
evidencije vode ručno, na primer korišćenjem
Excel-ovih listova. U slučaju velikog broja arti-
kala u maloprodajnom objektu, ovo može da bude
vremenski zahtevan posao. Ako se razduženje
zaliha prilikom prodaje na analitičkim kar-
ticama vodi po prosečnoj ponderisanoj ceni, a
knjiženje u Glavnoj knjizi primenom zbirne rea-
lizovane razlike u ceni, stvara se mala razlika
između salda sintetičkog konta 134 i vrednosti
zaliha u pomoćnoj evidenciji, koja se poništava
kada se stanje zaliha svede na nulu. Razlika na-
staje jer se zbirna realizovana razlika u ceni
razlikuje od pojedinačne realizovane razlike
u ceni raznovrsnih artikala. Naravno, razlika
nastaje ukoliko je stopa ukalkulisane razlike u
ceni jednaka za sve artikle.
S obzirom na to da je usklađivanje pomoćnih
evidencija sa Glavnom knjigom obavezan korak
prilikom priprema za završni račun, u Glavnoj
knjizi evidentiraju se eventualne razlike sta-
vom 1341/604.
Fiskalizacija
Fiskalne kase – elektronski registri sa fi-
skalnom memorijom – uvedene su pre petnaest
godina donošenjem Zakona o fiskalnim kasama.
Preko fiskalne kase beleži se podatak o sva-
kom pojedinačnom prometu – prodaji dobara,
odnosno pružanju usluga fizičkim licima.
Iz ove definicije može da se zaključi da su
fiskalnu kasu obavezni da poseduju i koriste
oni subjekti koji vrše promet građanima, potro-
šačima, dok subjekti koji vrše prodaju drugim
privrednim subjektima (preduzetnicima, pri-
vrednim društvima) i drugim pravnim licima
nisu u obavezi da registruju podatke na kasi.
Ovo je precizirano članom 3. Zakona o fi-
skalnim kasama, koji glasi:
Lice koje je upisano u odgovarajući registar
i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno
pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši
evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog
prometa preko fiskalne kase.
Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u
slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a
naknadu za pružene usluge snosi pravno lice,
odnosno preduzetnik, i to nezavisno od nači-
na plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgoto-
vinsko plaćanje).
Evidentira se i promet usluga koje se nepo-
sredno vrše fizičkom licu, koji plaća pravno
lice ili preduzetnik.
U Uredbi o određivanju delatnosti kod
čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidenti-
ranja prometa preko fiskalne kase („Sl. gla-
snik RS”, br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012,
59/2013 i 100/2014) definiše se spisak subje-
kata prema delatnostima koje obavljaju, koji
nisu u obavezi da evidentiraju promet preko
fiskalne kase iako robu i usluge prodaju fi-
zičkim licima. Na tom spisku nalaze se i neke
podgrupe trgovine na malo:
● delatnosti u okviru grupe 47.91: Trgovi-
na na malo posredstvom pošte ili interneta;
● pojedine delatnosti u okviru grupe
47.99: Ostala trgovina na malo izvan prodav-
nica, tezgi i pijaca:
– prodaja preko automata,
– prodaja preko putujućih prodavaca – ulična
prodaja sladoleda, lozova, kokica i štam-
pe – kolporteri.
Trgovac na malo je, osim navedenih izuzetaka,
obveznik fiskalizacije
bez obzira na to da li
je ili nije obveznik poreza na dodatu vrednost.
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Pri unosu podataka u bazu fiskalne kase
o dobrima koja se stavljaju u promet moraju
da se unesu nedvosmisleni nazivi i ne po-
stoji mogućnost uopštavanja (npr. „žvakaće
gume”), već mora da se označi tačan naziv
robe, u skladu sa članom 2. stav 5. Zakona o
fiskalnim kasama: Baza podataka operativ-
ne memorije iz stava 4. ovog člana obavezno
sadrži jednoznačno i nedvosmisleno identi-
fikovan naziv dobra ili usluge, cenu jedinice
mere, naziv jedinice mere i oznaku propisane
poreske stope.
Trgovac na malo, kao obveznik fiskalizacije,
treba da poseduje:
● Ugovor o servisiranju, tehničkoj podršci i
održavanju fiskalnog uređaja sa ovlašćenim
servisom,
● Rešenje o fiskalizaciji fiskalnog uređaja,
● istaknut obrazac o obavezi izdavanja fiskal-
nog isečka (OB),
● istaknuto obaveštenje „UZMITE RAČUN”
(OBFM),
● Knjigu evidencije dnevnih izveštaja (EDI),
● blok naloga za ispravku (NI),
● blok fiskalnih računa (FR),
● blok evidencije o blokovima fiskalnih raču-
na izdatim u upotrebu (EFRU).
Reklamacija kupca i povraćaj robe
Sa aspekta fiskalizacije, kod trgovaca na
malo potrebno je naglasiti i postupak (ne)fi-
skalizacije u slučaju reklamacija kupaca, odno-
sno vraćanja robe.
Ako se kupljeno dobro vraća ili se na drugi
način vrši reklamacija dobra posle izdavanja
fiskalnog isečka, odnosno fiskalnog računa,
otklanjanje grešaka u evidentiranju prometa
dobara i/ili usluga preko fiskalne kase vrši
se u skladu sa odredbama Pravilnika o sadrži-
ni i načinu evidentiranja prometa izdavanjem
fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u
evidentiranju prometa preko fiskalne kase i
o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja.
Prema odredbi člana 5. tog pravilnika, isprav-
ka se vrši nalogom za ispravku na obrascu NI
– Nalog za ispravku. Ispravka na obrascu NI
vrši se samo na osnovu originalnog fiskalnog
isečka, odnosno fiskalnog računa na kojem je
evidentiran promet konkretnog dobra koje se
vraća ili se na drugi način vrši reklamacija
tog dobra (član 6. Pravilnika). Prema odred-
bi istog člana Pravilnika, za svaki fiskalni
isečak, odnosno fiskalni račun na osnovu kojeg
se vrši ispravka evidentiranog prometa po-
punjava se poseban obrazac NI istog dana kada
je dobro vraćeno ili na drugi način reklami-
rano. Obveznik popunjava obrazac NI u jednom
primerku i ulaže u Knjigu dnevnih izveštaja.
S druge strane, članom 56. stav 7. Zakona o
zaštiti potrošača definisano je da je proda-
vac dužan da najkasnije u roku od osam dana od
dana prijema reklamacije potrošaču odgovori
na izjavljenu reklamaciju. S obzirom na to da
se sve do konačnog rešavanja reklamacije ne
zna da li će biti prihvaćena, odnosno da će
zbog prihvatanja doći do umanjenja prometa
evidentiranog u fiskalnom isečku, logično je
da obrazac NI treba popuniti onda kada je o
reklamaciji rešeno u korist kupca, dakle onda
kada je poznato da će doći do umanjenja prometa
evidentiranog u fiskalnom isečku zbog zame-
ne dobra ili zbog više naplaćenog iznosa za
dobro.
Izuzetno od prethodno navedenog, obrazac
NI ne popunjava se ako se vrši zamena dobra
za dobro iste vrste i vrednosti. Prema tome,
obrazac NI ne popunjava se ako se vrši zamena
dobra, pod uslovom da je dobro za koje se menja
iste vrste i iste vrednosti.
Isti postupak primenjuje se i u slučaju kada
kupac nije sačuvao originalni fiskalni račun,
o čemu govori i dati izvod iz Mišljenja Mini-
starstva finansija broj 110–00–00185/2017–04 od
25. 5. 2017:
Kada je u pitanju popunjavanje obrasca NI u slu-
čaju opravdane reklamacije od strane kupca koji
ne poseduje originalni fiskalni isečak, kao što
se navodi u dopisu, mišljenja smo da se pod origi-
nalnim fiskalnim isečkom, odnosno fiskalnim
računom smatra i fiskalni isečak sačuvan na
kontrolnoj traci fiskalne kase, kao i prime-
rak fiskalnog računa koji poseduje prodavac u
svojoj evidenciji, tako da se na osnovu tih do-
kumenata može vršiti popunjavanje naloga za
ispravku. S tim u vezi, fiskalni isečak, odnosno
kopija fiskalnog isečka sačuvanog na kontrolnoj
traci prodavca ili fiskalni račun, odnosno fi-
skalni račun sačuvan od strane prodavca služi
kao dokaz da je reklamirana roba kupljena kod
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
RAČUNOVODSTVO
prodavca gde se vrši reklamacija dobra. To znači
da kupac koji poseduje originalni fiskalni ise-
čak može isti zadržati posle davanja na uvid
prilikom popunjavanja obrasca NI − Naloga za
ispravku, i samim tim ako je na istom evidenti-
ran promet više artikala kupac je u mogućnosti
da reklamira i drugi artikal, odnosno dobro koje
je evidentirano na fiskalnom isečku, s obzirom
na to da Zakonom i Pravilnikom nije propisano
da se, prilikom reklamacije dobra i popunjava-
nja obrasca NI, originalni fiskalni isečak ili
fiskalni račun, na osnovu kojeg se vrši ispravka
evidentiranog prometa, zadržava od strane
prodavca.
Sa aspekta primene odredbi Zakona o zašti-
ti potrošača, svakako je neophodno da kupac
priloži dokaz da je dobro koje reklamira nje-
govo.
Prema odredbama člana 7. stav 1. Pravilnika,
ako se za vraćeno dobro kupcu isplaćuje gotovi-
na ili se vraća više naplaćeni iznos gotovine
na ime kupljenih dobara, obveznik na osnovu
podataka iz obrasca NI umanjuje evidentirani
dnevni promet za iznos vraćene gotovine. Ako
se kupcu za vraćeno dobro daje dobro druge vr-
ste, ispravka evidentiranog prometa vrši se na
obrascu NI na način iz člana 7. stav 1. Pravilni-
ka, a obveznik je dužan da promet dobra koje je
dato u zamenu evidentira preko fiskalne kase,
odnosno preko fiskalnog računa (član 7. stav 2.
Pravilnika).
Znači, ako se kupcu za vraćeno dobro daje
dobro druge vrste – nezavisno od toga da li
je iste ili različite vrednosti – trgovac je
dužan da promet dobra koje je dato u zamenu
evidentira preko fiskalne kase, odnosno
preko fiskalnog računa. Dakle, jedino prili-
kom zamene dobra za dobro iste vrste i iste
vrednosti ne postoji obaveza evidentiranja
preko fiskalne kase prometa dobra koje je
dato u zamenu.
Nezavisno od prethodno navedenog, vraća-
nje neprodate robe dobavljaču od strane trgov-
ca koji se bavi prometom na malo nije predmet
evidentiranja prometa preko fiskalne kase i
samim tim ne podleže prethodno objašnjenim
pravilima koja se primenjuju u slučaju zamene
dobara.
Uzimanje dobara u poslovne svrhe
Kada trgovac iz svog maloprodajnog objekta
uzima dobra u poslovne svrhe, odnosno u svrhu
obavljanja delatnosti, takvo uzimanje dobara
nije dužan da evidentira preko fiskalne kase.
U vezi sa tim Ministarstvo finansija dalo je
Mišljenje br. 430-00-00312/2016-04 od 23. 9. 2016.
godine:
Međutim, kada privredni subjekt iz svog
maloprodajnog objekta uzima dobra (naftu i
naftne derivate) u poslovne svrhe, odnosno u
cilju obavljanja delatnosti, prema mišljenju
Ministarstva finansija takvo uzimanje dobara
nije dužan da evidentira preko fiskalne kase, s
obzirom da nije izvršen promet, odnosno ne po-
stoji naknada za uzeta dobra.
Takođe, iz prethodno navedenog proizlazi da
je privredni subjekt dužan da za tako uzeta do-
bra izvrši razduženje maloprodajnog objekta i
internim računom zaduži mesto troška u pri-
vrednom subjektu po nabavnoj ceni, u skladu sa
propisima koji regulišu oblast računovodstva
i revizije.
Prodaja stranom državljaninu koji ima
pravo na povraćaj PDV-a
Prilikom prodaje robe stranom državljani-
nu prodavac je dužan da izda odgovarajući račun
i da na zahtev kupca popuni obrazac ZPPPDV –
Zahtev putnika za povraćaj PDV-a.
Od 1. januara 2019. godine obveznici PDV-a –
prodavci na zahtev stranih fizičkih lica tre-
ba da izdaju obrazac ZPPPDV – Zahtev putnika
za povraćaj PDV-a. Do 31. decembra 2018. godine
koristio se obrazac REF 4 – Zahtev stranog dr-
žavljanina za refakciju.
Obrazac ZPPPDV – Zahtev putnika za povraćaj
PDV-a – propisan je izmenama i dopunama Pra-
vilnika o načinu i postupku ostvarivanja pore-
skih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak
prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, broj 104 od
28. 12. 2018. godine).
Prodaja stranom državljaninu evidentira se
preko fiskalne kase na isti način kao i svaka
druga prodaja.
Odobravanje popusta
Odobravanje popusta u maloprodajnim objek-
tima na ukupan iznos iskazan na fiskalnom
isečku nije dozvoljen.
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Kroz promenu cena – nivelaciju obavi se sni-
ženje ili povećanje cene u memoriji fiskalne
kase. Jednostavnije rešenje je da se za isti ar-
tikal dodele dve šifre artikla u memoriji fi-
skalne kase i da se za svaki unese prodajna cena.
Za artikal koji se prodaje po sniženoj ceni po-
trebno je da se uz naziv artikla unese napomena
da se prodaje po ceni sa popustom.
Kada se u okviru akcije kupcu poklanja neki
artikal (bez naknade) prilikom kupovine neke
druge robe, preko fiskalne kase evidentira se
samo promet koji se naplaćuje, a za artikle koji
se poklanjaju ne postoji obaveza da se promet
evidentira preko fiskalne kase.
Nabavka robe u prometu na malo
Trgovina na malo nabavlja robu od dobavlja-
ča (proizvođača ili veletrgovca), direktno je
uvozi ili je prenosi iz vlastitog veleprodajnog
magacina. U maloprodaji se roba vodi po prodaj-
nim cenama, sa ukalkulisanom razlikom u ceni
i PDV-om (tzv. maloprodajna cena). Međutim, i
ovde mora biti zadovoljen zahtev MRS 2, odno-
sno odeljka 13 MSFI za MSP, odnosno člana 18.
Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja,
prezentacije i obelodanjivanja pozicija u po-
jedinačnim finansijskim izveštajima mikro i
drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 118/13
i 95/14 – dalje: Pravilnik) – da se zalihe početno
vrednuju po nabavnoj ceni.
Zato se uz račun 1340 – Roba u prometu na malo,
gde je roba iskazana po prodajnoj ceni s PDV-om,
uvek vode i tzv. nesamostalni (korektivni) ra-
čuni: 1341 – Ukalkulisani PDV u prometu na malo
i 1349 – Razlika u ceni robe u prometu na malo.
Prilikom bilansiranja njihov potražni saldo
ispravlja zaduženje prodavnice (dugovni saldo
računa 1340) i tako svodi vrednost trgovačke
robe u prodavnici na njenu nabavnu cenu.
Trgovci koji nisu u sistemu PDV-a nemaju pra-
vo na odbitak prethodnog poreza po ulaznim
računima dobavljača, već bruto iznos računa za
nabavku robe i zavisne troškove uključuju u na-
bavnu cenu. Međutim, kao što nemaju pravo da
iskoriste prethodni porez, tako ne smeju i da na
svoju prodajnu cenu zaračunaju PDV. Kod njih se
roba u prodavnici vodi po prodajnim cenama sa
ukalkulisanom razlikom u ceni, ali bez PDV-a.
Knjiženje nabavke robe u Dnevniku sprovodi
se preko konta 130 – Obračun nabavke robe, ako
su u postupku nabavke nastali i drugi troškovi
koji mogu direktno da se pripišu pribavljanju
robe, osim vrednosti robe na fakturi dobavlja-
ča. Ako u postupku nabavke nisu nastali drugi
troškovi, nabavka može direktno da se spro-
vede preko računa 134.
Kada se u asortimanu prodavnice nalazi roba
koja se oporezuju različitim stopama PDV-a (20%
i 10%), potrebno je da se već pri zaduženju ova
roba knjiži odvojeno. S tim u vezi, račun 1341
raščlanjuje se na analitičke račune, npr. 13410
− Roba u prometu na malo sa 20% PDV-a i 13411 –
Roba u prometu na malo sa 10% PDV-a.
Obračun zavisnih troškova
Trošak zaliha robe obuhvata troškove ku-
povine, troškove konverzije i druge troškove
nastale u vezi sa dovođenjem zaliha robe na sa-
dašnju lokaciju i sadašnje stanje.
Popusti (npr. rabat) koji su poznati unapred
i istaknuti na ulaznom računu oduzimaju se pri-
likom utvrđivanja troškova nabavke. Problem
se javlja pri naknadnom odobravanju popusta od
strane dobavljača, kao što je superrabat i sl. Su-
perrabat koji dobavljač najčešće odobrava ako
je tokom jednog perioda kod njega ostvaren veći
promet jeste naknadni popust koji se knjiži sma-
njenjem nabavne vrednosti prodate robe. Roba
na ime na koje se dobija ovaj popust od dobavljača
po pravilu je već prodata.
Primer: Naknadno odobreni superrabat
Dobavljač odobrava svom kupcu superrabat za
isporučenu robu za februar mesec 2019. godine
i o tome dostavlja kupcu knjižno odobrenje 12.
aprila 2019. godine, uz obračun superrabata. U
vezi sa dobijenim knjižnim odobrenjem kupac
dostavlja prodavcu potvrdu o umanjenju prethod-
nog PDV-a. Naknadno odobren superrabat iznosi
2,5% od bruto prodajne vrednosti robe.
Red.
br. Opis Iznos
1. Prodajna vrednost robe 120.000
2. Obračunati superrabat (1 × 2,5%) 3.000
3. Svega za uplatu (1 – 2) 117.000
4. PDV po stopi od 20% (3 × 16,6667%) 19.500
5. Osnovica za PDV (3 – 4) 97.500
6. Razlika PDV-a po odobrenom
superrabatu 500
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
RAČUNOVODSTVO
Kupac nije prodao robu koju je nabavio od tog
dobavljača.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
270 Porez na dodatu vrednost
u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) -500
501 Nabavna vrednost prodate
robe -2.500
435 Dobavljači u zemlji – 3.000
– za dobijeno knjižno odobrenje
Naravno, ako trgovina nabavlja samo jednu vr-
stu robe i u vezi sa njenom nabavkom javljaju se
određeni zavisni troškovi, npr. troškovi pre-
voza, navedeni trošak jednostavno treba da ra-
sporedi po jedinici nabavljene robe. Međutim,
zavisni trošak najčešće se javlja u vezi sa nabav-
kom više vrsta robe, fakturisanih na jednom ra-
čunu. Tada je potrebno izabrati jednu od metoda
za raspored zavisnih troškova, vodeći pritom
računa o vrsti robe i njenim karakteristikama:
a) Težinska ili ponderisana metoda primerena
je uglavnom za troškove prevoza kada se istim
transportnim sredstvom prevozi roba koja ima
bitno različitu specifičnu težinu ili obim,
pa se kao osnovica za raspored zavisnog troška
uzima težina robe. U tu svrhu utvrđuje se težin-
ski faktor.
b) Procentna metoda ili metoda udela primere-
na je ako se radi o robi veće pojedinačne vredno-
sti, a sličnih vanjskih karakteristika. Zavisni
troškovi nabavke raspoređuju se na pojedini
artikal prema vrednosti robe po računu doba-
vljača, pri čemu se robi veće vrednosti pro-
porcionalno pridružuje i veći iznos zavisnog
troška. Zato je potrebno utvrditi učešće vred-
nosti pojedine vrste robe u ukupnoj vrednosti
isporuke prema računu dobavljača.
Primer: Raspored zavisnih troškova
Preduzetnik Dobrivoje Radnik je 16. 4. 2019.
godine nabavio iz diskonta „Kosta Kojot” 100
komada koka-kole u limenci, 90 komada mleka
„Kozica” i sunđere „Brisko”, ukupne vrednosti
8.305,00 dinara plus PDV. Isporuku je izvršio
diskont i za uslugu zaračunao cenu od 1.200,00
dinara plus PDV.
Raspored troškova nabavke na pojedine arti-
kle prikazan je u tabeli 1.
Kalkulacija
Preduzetnici koji se bave trgovinom na malo
dužni su da za robu koju prodaju na malo sastave
kalkulaciju maloprodajne cene, u koju unose po-
datke koji su neophodni da bi se roba ispravno
evidentirala u poslovnim knjigama. Kalkulacija
se sastavlja na osnovu verodostojnih isprava o
nabavci robe, kao što su faktura, otpremnica,
prijemnica, dostavnica i slično.
Da bi se roba u prometu na malo evidentira-
la na ispravan način i da bi kalkulacija, kao ra-
čunovodstvena isprava, obezbedila sve podatke
radi zadovoljena propisa iz oblasti trgovine i
računovodstvenih propisa, potrebno je da sadr-
ži sledeće elemente:
– naziv i sedište privrednog subjekta koji vrši
promet robe na malo,
– naziv, sedište i broj prodajnog objekta,
– broj i datum sastavljanja kalkulacije,
– naziv, sedište i oznaku dobavljača,
– naziv, broj i datum dokumenta koji prati robu
(otpremnica, dostavnica, prijemnica),
Tabela 1: Raspored zavisnih troškova nabavke
Raspoređivanje zavisnih troškova na robu
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Količ.
NC po
fakturi
dobavlj.
Vredn. po
fakturi
Procenat
učešća
Zavisni
trošak –
ukupno
Zavisni
trošak
– po jed.
mere
Nabav-
na cena
Nabavna
vrednost
1. Koka-kola limenka
0,33 l kom. 100 25,55 2.555,00 30,77% 369,18 3,69 29,24 2.924,00
2. Mleko „Kozica” 1 l
2,8% m.m. kom. 90 55,00 4.950,00 59,60% 715,24 7,95 62,95 5.665,50
3. „Brisko” sunđer
(pakovanje 3 kom.) kom. 20 40,00 800,00 9,63% 115,59 5,78 45,78 915,60
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
– redni broj, naziv, jedinicu mere i količinu
robe,
– cenu po jedinici mere koja je umanjena za date
rabate u fakturi dobavljača,
– vrednost robe po fakturi dobavljača i iznos
zavisnih troškova nabavke,
– iznos razlike u ceni i prodajnu vrednost robe,
– stopu i iznos PDV-a,
– prodajnu cenu po jedinici mere, sa ukalkulisa-
nim PDV-om,
– ukupnu prodajnu vrednost robe, sa PDV-om, i
– potpis lica odgovornog za sastavljanje kalku-
lacije.
Kalkulacija prodajne cene robe predstavlja
važnu računovodstvenu ispravu sa višestrukom
namenom, koja se koristi i u postupku kontrole i
prilikom inspekcijskog nadzora, na osnovu koje
se drugim organima dokazuje ispravnost for-
miranja maloprodajne cene. Dobro sastavljena
kalkulacija treba da pruži podatke o osnovu
poslovne promene i elemente bitne za njeno
evidentiranje.
Preduzetnik sam određuje politiku formira-
nja maloprodajnih cena, a pritom koristi tzv. zi-
danu kalkulaciju. Prilikom zidanja maloprodajne
cene može da pođe od unapred utvrđene stope
marže, odnosno razlike u ceni, koju obračunava
na nabavnu vrednost robe. Razlika u ceni zavisi
od visine svih troškova koje trgovac mora njome
da pokrije i od njegove planirane zarade.
Ipak, u maloprodaji se češće polazi od kraj-
nje prodajne cene sa ukalkulisanim PDV-om od
20%, iz koje se preračunatom stopom poreza od
16,66667% izračunava iznos PDV-a, a zatim se,
kao razlika između prodajne cene bez PDV-a i
nabavne cene, utvrđuje razlika u ceni. Kada su u
pitanju proizvodi koji se oporezuju sa 10% PDV-a,
polazi se od krajnje prodajne cene sa ukalkulisa-
nim PDV-om od 10%, iz koje se preračunatom sto-
pom poreza od 0,0909% izračunava iznos PDV-a.
Primer: Kalkulacija maloprodajne cene i
evidentiranje nabavke
Na osnovu podataka iz prethodnog primera i
formiranog rasporeda zavisnih troškova na-
bavke na artikle Dobrivoje izrađuje kalkulaciju
maloprodajne cene kao što je prikazano u tabeli
7 na kraju članka.
Knjiženje u Dnevniku:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
130 Obračun nabavke robe 8.305,00
270 Porez na dodatu vred-
nost u primljenim
fakturama po opštoj
stopi (osim plaćenih
avansa) 1.166,00
435 Dobavljači u zemlji 9.471,00
– za obračun nabavke robe od dobavljača – diskont Kosta
Kojot
2.
130 Obračun nabavke robe 1.200,00
270 Porez na dodatu vred-
nost u primljenim
fakturama po opštoj
stopi (osim plaćenih
avansa) 240,00
435 Dobavljači u zemlji 1.440,00
– za obračun zavisnih troškova nabavke – prevoz
3.
1340 Roba u prometu na
malo 21.450,00
130 Obračun nabavke robe 9.505,00
13410 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 20% 1.700,00
13411 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 10% 1.022,73
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 9.222,27
– za prenos na robu u prometu na malo po kalkulaciji DKK
br. 111-11/19
Evidentiranje na analitičkoj kartici robe
prikazano je u tabeli 8 na kraju članka, pod red-
nim brojem 1.
U obrazac KEP unose se podaci o nabavci:
Samostalni preduzetnik Dobrivoje Radnik Obrazac KEP
Put kojim se ređe ide br. 1, Neki grad
Prodavnica „Dobar komšija”
KNJIGA EVIDENCIJE PROMETA ZA 2019. GODINU
Red.
br.
Datum evidencije
(dan i mesec)
Opis evidentirane promene
(naziv, broj i datum dokumenta)
Iznos dinara
zaduženje razduženje
1 2 3 4 5
212 16. april Kalkulacija maloprodajne cene po fakturi dobavljača
DKK br. 111-11/19 21.450,00
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
RAČUNOVODSTVO
Država je za neke proizvode ograničila mar-
žu (na primer za hleb od brašna T-500), a za dru-
ge maloprodajnu cenu (na primer za cigarete) i
ovo su retki artikli u odnosu na koje postoji po-
seban uticaj na formiranje cene.
Dok proizvođači i trgovci na veliko smeju
da prodaju cigarete po cenama nižim od onih
utisnutih na markicama, maloprodaja koja ku-
puje duvanske prerađevine radi krajnje prodaje
stanovništvu za ličnu potrošnju ne može da ih
prodaje po cenama nižim od prijavljenih, odno-
sno istaknutih na markicama. Ukalkulisani PDV
treba obračunati tako da se na maloprodajnu
cenu, istaknutu na markici, primeni preraču-
nata stopa PDV-a od 16,66667%. Iz toga proizla-
zi da u maloprodaji za cigarete ne može da se
odobri gotovinski popust jer bi isti direktno
smanjio poresku osnovicu, a time i iznos PDV-a.
Prilikom izrade kalkulacije cena cigareta u
maloprodaji potrebno je prvo izračunati neto
nabavnu cenu cigareta (umanjenu za rabat) bez
PDV-a, a zatim krenuti od krajnje prodajne cene
sa uračunatim PDV-om (maloprodajne cene) i
preračunatom stopom poreza (16,66667%) izraču-
nati iznos PDV-a, oduzeti ga od prodajne cene s
PDV-om i tako utvrditi prodajnu cenu bez PDV-a.
Razlika između prodajne cene bez PDV-a i neto
nabavne cene čini ostvarenu razliku u ceni.
Primer: Kalkulacija cene cigareta
Dobrivoje je nabavio 200 pakli cigareta
„Lula mira”, čija je maloprodajna cena utisnu-
ta na markici 250 dinara za paklu. Proizvođač
odobrava Dobrivoju 11% rabata na maloprodajnu
cenu i izdaje mu račun iz koga koristi podatke za
obračun neto nabavne vrednosti cigareta:
1. Prodajna cena sa PDV-om
(označena na markici) 50.000,00
2. Rabat (50.000 × 11%) – 5.500,00
3. Za plaćanje 44.500,00
4. 20% PDV-a (44.500 × 16,6667%) 7.416,67
5. Osnovica za obračun 20% PDV-a
(44.500 – 7.416,67) 37.083,33
Dobrivoje sastavlja ulaznu kalkulaciju za na-
bavljene cigarete:
1. Fakturna vrednost sa PDV-om,
umanjena za odobreni rabat 44.500,00
2. PDV iskazan na računu dobavljača – 7.416,67
3. Neto nabavna vrednost (1 – 2) = 37.083,33
4. Razlika u ceni (5 – 3) + 4.583,34
5. Prodajna cena bez PDV-a (7 – 6) = 41.666,67
6. 20% PDV-a + 8.333,33
7. Unapred utvrđena MPC sa PDV-om = 50.000,00
Prodaja robe
U toku jednog radnog dana roba može da se na-
plati na razne načine. Uglavnom je zastupljena
naplata putem platnih kartica i gotovine, a i
čekovima građana. Bez obzira na način plaća-
nja, sve to čini pazar trgovca za određeni rad-
ni dan. Na kraju radnog dana štampa se dnevni
izveštaj. Na izveštaju je naznačeno koji deo je
naplaćen gotovinom, koji karticama, a koji če-
kom. Prilikom predaje u blagajnu ili na teku-
ći račun pazar mora da se prekontroliše, kao
i da se uradi specifikacija istog. Taj obrazac
naziva se „Prijava dnevnog pazara” i u njemu
se jasno vidi koliko je od ukupnog pazara na-
plaćeno gotovinom, koliko čekom, karticom i
virmanom. Zbir svih tih kolona naplate čini
ukupan dnevni pazar, pa stoga mora biti jednak
dnevnom izveštaju. Zbir prometa i obračunatog
PDV-a svih dnevnih izveštaja u toku određenog
perioda mora da bude jednak ukupnom prometu
i obračunatom PDV-u koji je iskazan na perio-
dičnom računu za taj period. U finansijskom
knjigovodstvu mogu da se knjiže dnevni ili pe-
riodični izveštaji (mesečni). U tom smislu, na
kraju meseca potrebno je da se iz fiskalne kase
izvuče mesečni (periodični izveštaj) i složi
sa dnevnim izveštajima.
U zavisnosti od organizacije računovodstva
i ažurnosti samog knjiženja razduženje prodav-
nice za prodatu robu sprovodi se i na računima
Glavne knjige na osnovu podataka iz rekapitu-
lacije dnevnog prometa. Knjiženje poslovnog
događaja u vezi sa prodajom robe na malo u fi-
nansijskom knjigovodstvu obuhvata:
1. priznavanje prihoda od prodaje robe na malo
i evidentiranje obaveze za PDV;
2. razduženje prodavnice za prodatu robu, uz
istovremeno knjiženje nabavne vrednosti pro-
date robe.
U praksi postoji više načina knjiženja ovih
poslovnih događaja, ali je rezultat svih prizna-
vanje prihoda (račun 604) u visini prodajne cene
robe i priznavanje rashoda (račun 501) u visini
nabavne vrednosti prodate robe.
Prenos nabavne vrednosti prodate robe na
trošak perioda (račun 501) obavlja se tako da
se prvo pomoću preračunate stope poreza iz-
računa iznos PDV-a za prodatu robu, a zatim se
izračuna deo vrednosti ukupno prodate robe
koji se odnosi na ukalkulisanu razliku u ceni.
18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Pri tome se primenjuje prosečna realizovana
razlika u ceni prodavnice, koja može da se iz-
računa kao:
Realizovana
razlika u ceni =
Saldo računa 1349 × Iznos prodaje
Saldo računa 1340 pre prodaje
Ovo je tehnika odmeravanja nabavne vredno-
sti zaliha trgovačke robe po metodi trgovine
na malo, koja je, u skladu sa MRS 2 t. 21), dopušte-
na ako su rezultati približno jednaki trošku.
Tačka 22) MRS 2 glasi:
Metod prodaje na malo često se koristi u
trgovini na malo, za odmeravanje zaliha velikog
broja stavki koje imaju brz obrt, slične marže
i za koje je neizvodljivo koristiti druge meto-
de. Nabavna cena/cena koštanja zaliha određuje
se umanjenjem prodajne vrednosti zaliha za od-
govarajući procenat bruto marže. U procenat
koji se koristi uključene su zalihe čija je cena
umanjena ispod njihove prvobitne prodajne cene.
Obično se koristi prosečni procenat za svako
maloprodajno odeljenje.
Takođe, odeljkom 13.16 MSFI za MSP defini-
sana je ova tehnika odmeravanja nabavne vredno-
sti zaliha: Entitet može da koristi tehnike
poput standardnog metoda određivanja cena,
metoda maloprodajne cene ili metoda posled-
nje nabavne cene za odmeravanje ako rezultat
približno odražava nabavnu vrednost/cenu
koštanja zaliha. Metodom maloprodajne cene,
nabavna vrednost/cena koštanja odmerava se
smanjenjem prodajne vrednosti zaliha pomoću
odgovarajućeg procenta bruto marže.
Pravilnikom za mikro i druga pravna lica
zalihe su definisane u članu 18, a u navedenim
vrstama zaliha nalaze se i zalihe trgovačke
robe. Međutim, istim članom NISU definisane
„tehnike odmeravanja nabavne vrednosti”, nego
on samo daje instrukcije u vezi sa početnim me-
renjem zaliha i obračunom izlaza zaliha. S ob-
zirom na to, smatramo da je prilikom izbora
tehnike odmeravanja nabavne vrednosti zaliha
robe u maloprodaji moguće primeniti odredbe
odeljka 13.16 MSFI za MSP, u skladu sa članom 6.
stav 3. Pravilnika: U slučaju kada za konkretnu
situaciju i transakciju nisu propisana odgovara-
juća načela i pravila odredbama ovog pravilnika,
poslovni subjekt može primeniti kriterijume
za priznavanje i vrednovanje imovine, obaveza,
prihoda i rashoda i rezultata poslovanja koji
su propisani MSFI za MSP.
Ipak, Ministarstvo finansija dalo je druga-
čije mišljenje u vezi sa tumačenjem primenlji-
vosti odredbi MSFI za MSP za trgovce na malo
koji rade po Pravilniku, br. 011-00-00128/2019-16
od 1. 4. 2019. god:
Imajući u vidu sadržinu dostavljenog zahte-
va, na osnovu člana 80. Zakona o državnoj upra-
vi („Sl. glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14,
47/18 i 30/18 – dr. zakon), Ministarstvo daje sle-
deće mišljenje:
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”,
br. 62/13 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) uređuju
se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje
pravnih lica, organizacija računovodstva i ra-
čunovodstvene isprave, uslovi i način vođenja
poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozi-
cija u finansijskim izveštajima, sastavljanje,
dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
Registar finansijskih izveštaja, Nacional-
na komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad
sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Odredbama člana 11. stav 8. Zakona propisa-
no je da su pomoćne knjige analitičke evidencije
koje se vode odvojeno za nematerijalna ulaganja,
nekretnine, postrojenja i opremu, investicio-
ne nekretnine, dugoročne finansijske plasmane,
zalihe, potraživanja, obaveze i dr. Saglasno sta-
vu 9. ovog člana definisano je da se pomoćne knjige
koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku
iskazuju u količinama i novčanim iznosima.
Članom 6. stav 3. Pravilnika propisano je da
u slučaju kada za konkretnu situaciju i transak-
ciju nisu propisana odgovarajuća načela i pravi-
la odredbama ovog pravilnika, poslovni subjekt
može primeniti kriterijume za priznavanje i
vrednovanje imovine, obaveza, prihoda i rashoda
i rezultata poslovanja koji su propisani Među-
narodnim standardom finansijskog izveštava-
nja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP).
Odredbama člana 18. stav 14. Pravilnika o
načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije
i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim fi-
nansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih
lica („Sl. glasnik RS”, br. 118/13 i 95/14) predviđe-
no je da se obračun izlaza vrednosti zaliha vrši
po sledećim metodama:
1) metod specifične identifikacije troškova;
2) FIFO metoda („prva ulazna jednaka prvoj iz-
laznoj”);
3) metoda ponderisanog prosečnog troška.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
RAČUNOVODSTVO
Ministarstvo je predmetno mišljenje dalo u
skladu sa članom 80. Zakona o državnoj upravi:
Na traženje fizičkih ili pravnih lica, orga-
ni državne uprave dužni su da daju mišljenja o
primeni odredaba zakona i drugih opštih akata
u roku od 30 dana.
Mišljenja organa državne uprave nisu obave-
zujuća.
S obzirom na obavezu vođenja zaliha robe u
prometu na malo u finansijskom knjigovodstvu
po maloprodajnim cenama (po osnovu kalkulaci-
je, uz odvojeno prikazivanje ukalkulisane razli-
ke u ceni i PDV-a), vrednosno stanje zaliha na
kontu 134 (saldo ukupnog konta) u Glavnoj knjizi
jednako je vrednosnom stanju u pomoćnoj knjizi
(robnom) ako se zalihe robe vode po nabavnoj
ceni, a izlaz po metodi prosečnog troška. Zna-
či, čak i u slučaju da mikro trgovci na malo pri-
menjuju odredbe člana 18. Pravilnika direktno,
efekat na finansijske izveštaje je jednak.
¨Bez obzira na to koji računovodstveni
okvir primenjuju za određivanje teh-
nike odmeravanja nabavne vrednosti zaliha,
obaveza vođenja pomoćnih evidencija (robnog
knjigovodstva) i dalje je neupitna sa aspekta
Zakona o računovodstvu.
Primer: Evidentiranje prodaje robe
Dobrivojev dnevni pazar za 16. april iznosi
10.975,00 dinara, a specifikacija robe prikaza-
na je u tabeli 2.
Odeljkom 13.16. MSFI za MSP propisano je da
entitet može koristi tehnike poput stan-
dardnog metoda određivanja cena, metoda malo-
prodajne cene ili metoda poslednje nabavne cene
za odmeravanje ako rezultat približno odra-
žava nabavnu vrednost/cenu koštanja zaliha.
Standardne cene koštanja uzimaju u obzir uobi-
čajeni nivo korišćenja osnovnog i pomoćnog ma-
terijala, rada, efikasnosti i kapaciteta. One
se redovno proveravaju i ako je neophodno menjaju
u skladu sa trenutnim uslovima. Metodom malo-
prodajne cene, nabavna vrednost/cena koštanja
odmerava se smanjenjem prodajne vrednosti zali-
ha pomoću odgovarajućeg procenta bruto marže.
Imajući u vidu sve navedeno, napominjemo da
Zakon propisuje vođenje pomoćnih knjiga koje se
odnose na imovinu u materijalnom obliku i nji-
hovo iskazivanje u količinama i novčanim izno-
sima (tzv. robno-materijalno knjigovodstvo).
Dodatno ukazujemo na to da mikro pravna lica
nemaju mogućnost primene odredbe člana 6. stav
3. Pravilnika jer su u konkretnom slučaju Pravil-
nikom već definisana pravila za obračun izlaza
vrednosti zaliha.
S obzirom na gorenavedeno, mišljenja smo da
se obaveza vođenja pomoćnih knjiga koje se odnose
na imovinu u materijalnom obliku i iskazivanje
u količinama i novčanim iznosima (tzv. robno-
-materijalno knjigovodstvo) odnosi na sva prav-
na lica, odnosno preduzetnike koji su obveznici
primene Zakona, uključujući i preduzetnike (mi-
kro pravna lica) koji se bave trgovinom na malo.
Tabela 2: Dnevni pazar prodavnice „Dobar komšija” za 16. april
Datum Artikli Jed.
mere Količ. PC Osnovica Stopa
PDV-a PDV Prodajna
vrednost
16. 4. 2019. Koka-kola limenka 0,33 l kom. 60 80,00 4.000,00 20% 800,00 4.800,00
Mleko „Kozica” 1 l 2,8% m.m. kom. 45 125,00 5.113,64 10% 511,36 5.625,00
„Brisko” sunđer (pakovanje 3 kom.) kom. 5 110,00 458,33 20% 91,67 550,00
UKUPNO 9.571,97 1.403,03 10.975,00
Dobrivoje unosi prodaju u obrazac KEP:
Samostalni preduzetnik Dobrivoje Radnik Obrazac KEP
Put kojim se ređe ide br. 1, Neki grad
Prodavnica „Dobar komšija”
KNJIGA EVIDENCIJE PROMETA ZA 2019. GODINU
Red.
br.
Datum evidencije
(dan i mesec)
Opis evidentirane promene
(naziv, broj i datum dokumenta)
Iznos dinara
zaduženje razduženje
1 2 3 4 5
212 16. april Kalkulacija maloprodajne cene po fakturi dobavljača
DKK br. 111-11/19 21.450,00
213 16. april Dnevni izveštaj blagajne br. xxx/19 10.975,00
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Na analitičke kartice robe unosi se podatak o
prodatoj količini kao što je prikazano na prime-
ru u tabeli 8 na kraju članka (na rednom broju 2).
Zatim se sa robnih analitičkih kartica auto-
matski povlači u modul finansijskog knjigovod-
stva nalog za knjiženje prodaje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 10.975,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu 9.571,97
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 1.403,03
– za evidentiranje prihoda od prodaje
2.
501 Nabavna vrednost
prodate robe 4.816,05
13410 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 20% 891,67
13411 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 10% 511,36
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 4.755,92
1340 Roba u prometu na
malo 10.975,00
– za obuhvatanje nabavne vrednosti prodate robe
Objašnjenje knjiženja:
Artikal Kol. Nabavna
vrednost RUC PDV Prodajna
vrednost
Podatak
iz kolone
analitičke
robne
kartice
12 13 14 15
Koka-kola
limenka
0,33 l 60 1.754,40 2.245,60 800,00 4.800,00
Mleko
„Kozica” 1
l 2,8% m.m. 45 2.832,75 2.280,89 511,36 5.625,00
„Brisko”
sunđer
(pakovanje
3 kom.) 5 228,90 229,43 91,67 550,00
UKUPNO 4.816,05 4.755,92 1.403,03 10.975,00
Kada bi Dobrivoje knjiženje vršio uz pomoć
tehnike maloprodajne cene, izračunao bi prvo
realizovanu razliku u ceni. Svi njegovi proizvo-
di imaju sličnu stopu razlike u ceni, tako da ih
nije grupisao, nego zbirno računa realizovanu
razliku u ceni.
Saldo 1349 9.222,27
Saldo 1340 21.450,00
Iznos prodaje 10.975,00
Realizovana RUC 4.718,62
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 10.975,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu 10.975,00
– za pazar u blagajni
2.
501 Nabavna vrednost
prodate robe 10.975,00
1340 Roba u prometu na
malo 10.975,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu -1.403,03
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 1.403,03
– za obračunati PDV u prometu na malo
3.
13410 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 20% 891,67
13411 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 10% 511,36
1349 Razlika u ceni robe
u prometu na malo 4.718,62
501 Nabavna vrednost
prodate robe -6.121,65
– za obračunatu ukalkulisanu RUC i ukalkulisani PDV
U slučaju da je Dobrivoje pazar naplatio u ra-
zličitim sredstvima plaćanja, odvojeno će evi-
dentirati svaki od njih:
Red. Sredstvo
naplate
Iznos PDV Ukupno
1. Čekovima
građana 500,00 100,00 600,00
2. U gotovini 6.958,33 991,67 7.950,00
3. Platnim
karticama 2.113,64 311,36 2.425,00
Ukupno: 9.571,97 1.403,03 10.975,00
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
RAČUNOVODSTVO
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
240 Hartije od vrednosti –
gotovinski ekvivalenti 600,00
243 Blagajna 7.950,00
228 Ostala potraživanja 2.425,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu 9.571,97
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 1.403,03
– izveštaj o dnevnom prometu robe u maloprodajnom
objektu
Prilikom prodaje robe pomoću kreditne kar-
tice trgovac tereti izdavaoca platne kartice
za ukupan iznos izdatih računa korisnicima
njegovih kartica koji su njima plaćeni. Njegova
doznaka na tekući račun trgovca biće umanjena
za ugovorenu proviziju.
Zakon o međubankarskim naknadama i po-
sebnim pravilima poslovanja kod platnih
transakcija na osnovu platnih kartica („Sl.
glasnik RS”, br. 44/2018), koji je stupio na sna-
gu 16. 6. 2018, a primenjuje se po isteku šest
meseci od dana stupanja na snagu (osim čla-
na 9. zakona, koji se primenjuje po isteku dva
meseca od dana stupanja na snagu ovog zako-
na), smanjuje visinu međubankarskih naknada
prilikom transakcija debitnom i kreditnom
karticom, što povoljno utiče na poslovanje
preduzetnika trgovaca na malo.
Članom 14. ovog zakona propisno je sledeće:
Pružalac platne usluge može u roku od šest
meseci od početka primene ovog zakona nuditi i
naplatiti međubankarsku naknadu za transakci-
je debitnom karticom u iznosu većem od iznosa
propisanog u članu 3. stav 1. ovog zakona, ali ne
većem od 0,5% vrednosti izvršene transakcije
debitnom karticom.
Pružalac platne usluge može u roku od šest
meseci od početka primene ovog zakona nuditi i
naplatiti međubankarsku naknadu za transakci-
je kreditnom karticom u iznosu većem od iznosa
propisanog u članu 3. stav 2. ovog zakona, ali ne
većem od 0,6% vrednosti izvršene transakcije
kreditnom karticom.
Međubankarska naknada prilikom
transakcije
debitnom
karticom
kreditnom
karticom
Do 16. 6. 2019. MAX 0,5% MAX 0,6%
Od 17. 6. 2019. MAX 0,2% MAX 0,3%
Prodaja vaučera ili poklon-bonova
Vrednosni vaučer (kupon/bon) predstavlja in-
strument za koji postoji obaveza da se prihvati
kao naknada ili delimična naknada za isporuku
dobara ili pružanje usluga, pri čemu su roba ili
usluge koji se isporučuju ili identitet njihovih
potencijalnih dobavljača naznačeni ili na samom
instrumentu ili u povezanoj dokumentaciji, uklju-
čujući i uslove upotrebe takvog instrumenta.
“Jednonamenski vrednosni vaučer je
vrednosni kupon za koji su mesto isporu-
ke robe ili usluga na koje se taj kupon odnosi i
PDV koji mora da se plati na tu robu ili usluge
poznati u vreme izdavanja vrednosnog kupona.
U slučaju višenamenskog vaučera u momentu
izdavanja vaučera nije poznato mesto prome-
ta, odnosno nije poznato koja će tačno dobra
biti isporučena, odnosno koje će usluge biti
pružene.
Poklon-bonovi su isprave koje izdaje trgo-
vac. Kupci ih vole jer su praktični i ne moraju
se brinuti da li će izabrati poklon koji će se
svideti osobi kojoj je namenjen.
Izdavanje poklon-bona i njegova prodaja ne
predstavljaju transakciju koja stvara prihod s
obzirom na to da nije došlo do prenosa odnosno
isporuke robe. Finansijski priliv koji nastaje
naplatom bona smatra se primljenim avansom,
što znači da izdavanje poklon-bona za trgovca
predstavlja odloženi prihod.
Prema trenutno važećem Zakonu o porezu na
dodatu vrednost, prenos jednonamenskog vauče-
ra ima karakter prometa. Posmatrano iz ugla
izdavaoca vaučera koji će na kraju i izvršiti
promet, nesporno je da je reč o avansu za budući
promet dobra ili usluge, u zavisnosti od toga
u koje svrhe konkretni vaučer može da se isko-
risti.
Iz ugla Zakona o porezu na dodatu vrednost,
trgovac koji prodaje ili poklanja višenamen-
ske vaučere po utvrđenoj vrednosti, kojima će
donosioci vaučera plaćati naknadu za promet
dobara odnosno usluga, nema obavezu da po
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
osnovu prodaje vaučera obračuna i plati PDV,
s obzirom na to da prilikom njihove prodaje
ne dolazi do nastanka poreske obaveze (prili-
kom prodaje odnosno poklanjanja vaučera nije
poznat kupac dobara, odnosno primalac uslu-
ga, nije poznato koja će dobra odnosno usluge
biti prometovani, po kojoj će se poreskoj stopi
oporezovati). Na promet dobara i usluga koji
trgovac izvrši donosiocima vaučera PDV ob-
računava se i plaća u skladu sa Zakonom, neza-
visno od toga što se novčana sredstva na ime
naknade za taj promet potražuju i naplaćuju od
prodavca vaučera. U vezi sa tim naveden je ise-
čak iz Mišljenja Ministarstva finansija broj
413–00–783/2011–04 od 2. 9. 2011: Obveznik PDV
koji prodaje vrednosne vaučere, odnosno kar-
tice za nabavku dobara ili usluga kod lica koja
vrše promet dobara ili usluga u TC „Ušće”, a
kojima donosioci vaučera, odnosno kartica
plaćaju naknadu za izvršeni promet dobara
ili usluga, nema obavezu da po osnovu prodaje
predmetnih vaučera, odnosno kartica obra-
čuna i plati PDV, s obzirom da po tom osnovu
ne dolazi do nastanka poreske obaveze. Naime,
u ovom slučaju prilikom prodaje vaučera, odno-
sno kartica nije poznat ni isporučilac dobara
ili pružalac usluga niti primalac dobara ili
usluga, nije poznato koja će konkretno dobra
biti isporučena, odnosno usluge pružene i po
kojoj će se poreskoj stopi oporezovati. Na pro-
met dobara i usluga koji izvrše obveznici PDV
donosiocima vaučera, odnosno kartica, PDV se
obračunava i plaća u skladu sa Zakonom, neza-
visno od toga što se novčana sredstva na ime
naknade za taj promet potražuju i naplaćuju od
obveznika PDV – prodavca vaučera, odnosno kar-
tica. Pored toga ukazujemo, pri potraživanju
i prenosu predmetnih novčanih sredstava ne
dolazi do obaveze obračunavanja i plaćanja PDV.
Odredbom člana 29. Pravilnika o računima
propisano je da obveznik PDV-a koji prodaje
vaučere, bonove, poklon-čestitke i sl., kojima
njihov imalac plaća vrednost dobara i usluga u
momentu prometa, pri čemu u momentu prodaje
vaučera, bonova, poklon-čestitki i sl. nije po-
znato koja će dobra i usluge njima biti plaćeni,
po osnovu prodaje tih vaučera, bonova, poklon-
-čestitki i sl. ne izdaje račun iz člana 42. Zako-
na o PDV-u.
U trenutku kada se bon iskoristi, trgovac
priznaje prihode od prodaje, a ukida odgođene
prihode koje je evidentirao u trenutku izdavanja
poklon-bona.
U trenutku kada trgovac koji je izdao po-
klon-bon izvrši isporuku dobara u svom
maloprodajnom objektu donosiocima bona, u
obavezi je da takav promet evidentira pre-
ko fiskalne kase, pri čemu se kao sredstvo
plaćanja navodi gotovina. Suština je da se
promet preko fiskalne kase evidentira u
momentu realizacije prometa, a ne u momentu
izdavanja odnosno prodaje poklon-bona.
Primer: Izdavanje i korišćenje poklon-
-bona – jednonamenski vaučer
1. U butiku „Hodam po oblaku” izdat je na zahtev
kupca poklon-bon u vrednosti od 6.000 dinara,
na kom je naveden izdavalac bona, datum i iznos,
kao i napomena da se isti može iskoristiti za
kupovinu obuće u butiku „Hodam po oblaku”, uli-
ca Šetačka bb., Grad X, u roku od 6 meseci od dana
izdavanja.
2. U predviđenom roku Mica Cicić kupila je či-
zme „Beti Bu” u vrednosti od 13.500 dinara, pri
čemu je iznos izmirila korišćenjem poklon-bo-
na, a ostatak je platila gotovinom (7.500 dinara).
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 6.000,00
472 Obaveze za PDV po
primljenim avansima
po opštoj stopi 1.000,00
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon bonove 5.000,00
– za izdati poklon-bon
2a
243 Blagajna 7.500,00
2439 Blagajna – poklon-
bonovi 6.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 2.250,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu 11.250,00
– za prodaju čizmi
2b
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 5.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu -1.000,00
2439 Blagajna – poklon-
bonovi 6.000,00
– za ukidanje razgraničenih prihoda
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
RAČUNOVODSTVO
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
2c
501 Nabavna vrednost
prodate robe 8.000,00
13410 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 20% 2.250,00
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 3.250,00
1340 Roba u prometu na
malo 13.500,00
– za obuhvatanje nabavne vrednosti prodate robe
Primer: Izdavanje i korišćenje poklon-
-bona – višenamenski vaučer
1. Dobrivoje je izdao vaučere za kupovinu u njego-
vim prodavnicama. Vaučer može da se iskoristi
u bilo kojoj od njegove tri radnje i za plaćanje
bilo kog artikla iz asortimana robe široke
potrošnje u radnjama. Dana 22. aprila prodao je
jedan vaučer u vrednosti od 3.000 dinara.
2. Komšinica Stanka Klopić došla je u nabavku
kod „Dobrog komšije” i pazarila robu u ukupnoj
vrednosti od 3.830 dinara:
Artikal Kol. Cena sa
PDV-om Ukupno
Mleko „Kozica” 1 l 2,8% m.m. 5 125,00 625,00
Koka-kola limenka 0,33 l 10 80,00 800,00
Hleb beli 1 55,00 55,00
Pavlaka 20% m.m. 3 120,00 360,00
Prašak „Šmarijel” 8 kg 1 1.990,00 1.990,00
Ukupno 3.830,00
PDV 10% 27,27
PDV 20% 345,00
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 3.000,00
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 3.000,00
– za izdati poklon-bon
2a
243 Blagajna 830,00
2439 Blagajna – poklon-bonovi 3.000,00
476 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
osnovu prodaje za
gotovinu 372,27
604 Prihodi od prodaje robe
na domaćem tržištu 3.457,73
– za prodaju različite robe Stanki Klopić
2b
4910 Odgođeni prihodi za
izdate poklon-bonove 3.000,00
2439 Blagajna – poklon-bonovi 3.000,00
– za ukidanje razgraničenih prihoda
U slučaju da se poklon-bon ne iskoristi u
predviđenom roku, trgovac će ukinuti razgra-
ničeni prihod na račun ostalih prihoda.
Evidentiranje kesa za nošenje
Računovodstveno evidentiranje kesa za no-
šenje u trgovini zavisi od toga da li će trgovac
kese staviti besplatno na raspolaganje
kupcima
ili će ih prodavati.
Kese za nošenje koje će se prodavati u trgovi-
ni na malo evidentiraju se na računima Glavne
knjige u okviru zaliha. Kese za nošenje koje se
prodaju u maloprodaji ne razlikuju se prema na-
činu evidentiranja i praćenja u odnosu na druge
vrste roba.
Trgovac može da, zbog reklamiranja prodav-
nice ili robnih marki proizvoda, prilikom pro-
daje robe kupcima u trgovini na malo besplatno
da kese za nošenje. S obzirom na to da takve
kese
imaju otisnut znak preduzeća trgovca ili oznaku
proizvoda koji prodaje, radi se o kesama koje će
se evidentirati kao trošak reklame.
Primer: Nabavka i utrošak kesa
u reklamne svrhe
Dobrivoje je nabavio 1.000 komada papirna-
tih kesa na kojima je otisnut logo prodavnice
„Dobar komšija” u vrednosti od 6.000,00 di-
nara (vrednost 5.000,00 dinara + 20% PDV-a od
1.000,00 dinara). Kese će se u maloprodaji bes-
platno davati
kupcima, pa su odmah evidentira-
ne kao trošak reklame.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
535 Troškovi reklame i
propagande 5.000,00
270 PDV u primljenim
fakturama po opštoj
stopi 1.000,00
435 Dobavljači u zemlji 6.000,00
– za nabavku i utrošak kesa sa logom Dobrog komšije
Da je Dobrivoje u jednoj narudžbini nabavio
veće količine
kesa koje će postepeno stavljati u
prodavnicu za potrebe kupaca, one bi prvo bile
evidentirane na zalihama, a nakon toga kao tro-
šak reklame. Prilikom davanja kesa kupcima
koji su kupili njegovu robu ne dolazi do prometa
dobara jer se radi o davanju reklamnog materi-
jala iz člana 6. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na
dodatu vrednost. Reklamnim materijalom sma-
traju se olovke, rokovnici, kalendari, notesi,
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
privesci, kačketi, majice, kombinezoni, kece-
lje, rančevi, torbe, upaljači, otvarači za flaše,
podmetači, poslužavnici, čaše, šolje, bokali,
pepeljare, kese i druga dobra čija je pojedinačna
tržišna vrednost manja od 2.000 dinara, bez
PDV-a (Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra
uzimanjem
i upotrebom dobara, drugim prome-
tom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o
utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih
uzoraka, reklamnim materijalom i drugim po-
klonima manje vrednosti, „Sl. glasnik RS”, br.
118/2012).
Tanke kese, koje u prodavnicama služe na
primer za vaganje voća, povrća, mesa i sl., ra-
čunovodstveno se evidentiraju kao ambalažni
materijal jer po svojoj prirodi i predstavlja-
ju oblik dodatne ambalaže za robu u rinfuzi.
Takve kese se ne naplaćuju
kupcima, a prilikom
njihove nabavke dozvoljen je odbitak prethod-
nog poreza.
Primer: Nabavka i utrošak tankih kesa
za nošenje
Dobrivoje je od dobavljača nabavio tanke
kese koje su pakovane u rolne od po 100 komada.
Primljen
je račun za 200 komada rolni u iznosu
od 4.800,00 dinara (vrednost
4.000,00 dinara +
20% PDV-a od 1.800,00 dinara). Rolne kesa pri-
maju se u magacin prodavnice. U prodavnici je
izdato 10 rolni kesa (njihova nabavna vrednost
iznosi 200 dinara).
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
1030 Zalihe ambalaže 4.000,00
270
PDV u primljenim
fakturama po opštoj
stopi 800,00
435 Dobavljači u zemlji 4.800,00
– za nabavku tankih kesa
2.
5110 Troškovi ambalaže 200,00
1030 Zalihe ambalaže 200,00
– za utrošak tankih kesa
ISkupština Grada Beograda je 25. 9. 2018.
godine donela Odluku o uslovima kori-
šćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje
roba i usluga („Sl. list Grada Beograda”, br.
85/2018 od 25. 9. 2018. godine, stupila je na sna-
gu 3. 10. 2018), koja se primenjuje od 1. 1. 2020.
godine.
Trgovci su dužni da izbace iz upotrebe pla-
stične kese na mestu prodaje u svim malopro-
dajnim objektima, kao i u uslužnim i drugim
delatnostima na teritoriji grada Beograda, u
cilju sprečavanja odnosno smanjenja stvaranja
komunalnog otpada i usled njihove štetnosti
po životnu sredinu. Ove mere se ne odnose
na proizvode koji se pakuju u ambalažu i am-
balažni materijal sa kojim je proizvod u di-
rektnom kontaktu, a izuzetno je dozvoljena
upotreba providnih plastičnih kesa koje se
koriste u uslužnim delatnostima i malopro-
dajnim objektima na aerodromu, ako je takva
upotreba neophodna iz bezbednosnih razloga.
Plastična kesa je, u smislu ove odluke, svaka
vrsta kese izrađena od plastičnog materijala
koja nije za višekratnu upotrebu, a koju trgovac
i potrošač koriste na mestu stavljanja robe na
raspolaganje potrošaču, osim ambalaže i am-
balažnog materijala u koji je proizvod upako-
van. Kese koje trgovci stavljaju na raspolaganje
potrošačima na mestu prodaje robe mogu biti
papirne i mogu se stavljati na raspolaganje po-
trošačima bez naknade i uz naknadu. Trgovci
za potrebe kupovine mogu da obezbede i stave
na raspolaganje potrošačima torbe za kupovi-
nu, bez naknade i uz naknadu.
Trgovci koji ne izbace iz upotrebe plastične
kese mogu biti kažnjeni kaznom od 150.000
dinara (pravno lice), odgovorno lice kaznom
od 75.000 dinara, a fizičko lice kaznom od
25.000 dinara.
Usluge umotavanja robe u trgovini
Čest je slučaj da trgovac maloprodavac robe
u svom prostoru pruža i uslugu umotavanja robe
posebnim (ukrasnim) papirom. Pri tome je po-
trebno razlikovati da li se radi o usluzi koja
se naplaćuje ili o usluzi koja se besplatno pruža
kupcima, i to uobičajeno onima koji su u toj pro-
davnici kupili robu.
Ako se radi o pružanju usluge umotavanja
robe posebnim
papirom koja se naplaćuje, trgo-
vac mora da postupi u skladu sa članovima 6. i
7. Zakona o zaštiti potrošača. Trgovac je dužan
da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način
istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe
ili usluge. Isto tako je dužan da sačini cenov-
nik ili tarifnik usluga, koji je dužan da istakne
u izlogu, odnosno u poslovnim prostorijama ili
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
RAČUNOVODSTVO
na drugom mestu na kome nudi vršenje usluga.
Ako trgovac nudi vršenje usluga u posebnom ode-
ljenju prodajnog objekta, cenovnik ili tarifnik
usluga može da istakne u tom odeljenju.
Čak i ako se usluga umotavanja ne naplaćuje,
obaveštenje o tome trebalo bi da bude vidljivo
istaknuto.
Primer: Usluga umotavanja robe u trgovini
na malo
Dobrivoje u svojoj prodavnici „Dobar kom-
šija” pruža usluge umotavanja poklona, odnosno
robe koja je kupljena u prodavnici, ali i robe
koju kupac donese na umotavanje. Od dobavljača
Papirče d. o. o. kupio je materijal i pribor koji
će koristiti prilikom umotavanja robe u vred-
nosti od 14.820,00 dinara:
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Kol. Cena Vrednost
bez PDV-a PDV Vrednost
1. Ukrasni papir 50 m kom. 3 1.000,00 3.000,00 600,00 3.600,00
2. Ukrasne trake 100 m kom. 30 170,00 5.100,00 1.020,00 6.120,00
3. Poklon-kartice sa
kovertom
kom. 100 20,00 2.000,00 400,00 2.400,00
4. Makaze za papir kom. 2 500,00 1.000,00 200,00 1.200,00
5. Selotejp kom. 10 55,00 550,00 110,00 660,00
6. Držač za selotejp kom. 2 350,00 700,00 140,00 840,00
UKUPNO 12.350,00 2.470,00 14.820,00
Makaze i držač za selotejp evidentiraju se
kao sitan inventar koji se prilikom stavljanja
u upotrebu otpisuje u celosti, a materijal za za-
motavanje evidentira se na zalihama kao amba-
lažni materijal.
U toku dana Dobrivoje je upakovao 10 poklona,
što je naplatio 1.200,00 dinara (vrednost usluge
1.000,00 dinara + 20% PDV-a od 200,00 dinara).
Račune je naplatio u gotovini, a usluge je eviden-
tirao preko fiskalne kase.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
1030 Zalihe ambalaže 10.650,00
1033 Sitan inventar 1.700,00
270 Porez na dodatu
vrednost u primlje-
nim fakturama po
opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 2.470,00
435 Dobavljači u zemlji 14.820,00
– za nabavku materijala za umotavanje
2.
515 Troškovi
jednokratnog otpisa
alata i inventara 1.700,00
1033 Sitan inventar 1.700,00
– za otpis sitnog inventara
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
3.
5110 Troškovi ambalaže 10.650,00
1030 Zalihe ambalaže 10.650,00
– za utrošen materijal za umotavanje
4.
243 Blagajna 1.200,00
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga na
domaćem tržištu 1.000,00
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama
po opštoj stopi 200,00
– za pružene usluge umotavanja
Dobrivoje je celokupan nabavljeni materijal
za umotavanje knjižio na trošak jer će ga utro-
šiti u kraćem roku. U slučaju da ga ipak ne po-
troši, na kraju godine mora da popiše koliko
je materijala ostalo neutro-
šeno, kao i da za taj iznos
smanji troškove materijala
na računu 5110 i evidentira
ambalažni materijal na ra-
čunu 1030.
Preduzetnik koji je odlu-
čio da kupcima u svom prodaj-
nom objektu nudi besplatnu
uslugu umotavanja robe, na-
bavljeni materijal i sitan
inventar i njihov utrošak evidentirao bi na
jednak način kao što je prikazano u prethodnom
primeru. Nabavljeni običan
papir, prozirnu fo-
liju ili foliju sa vazdušnim mehurićima takođe
bi evidentirao kao trošak ambalažnog materi-
jala na računu 5110.
Akcije, sniženja, rasprodaja
Članom 44. Zakona o trgovini propisani su
prodajni podsticaji:
Trgovac može da nudi robu/usluge sa naroči-
tim prodajnim podsticajima (akcija, popust,
rasprodaja, promocija i sl.), odnosno pod povolj-
nijim uslovima u odnosu na redovnu ili prethod-
nu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom,
posebnim uslovima prodaje, isporuke ili drugim
pogodnostima, sa obećanjem nagrade, učešćem u
nagradnoj igri, pratećim poklonima, odnosno
drugim pogodnostima, u skladu sa zakonom.
Ako je razlog za prodajni podsticaj eventual-
no umanjenje upotrebne vrednosti robe (roba sa
greškom, oštećenjem, pred istekom roka traja-
nja i sl.), taj razlog se mora jasno istaći.
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Zabranjeno je nuđenje prodajnih podsticaja na
robu koje ima u tako maloj količini da je oči-
gledno da se time namerava privlačenje kupaca
radi navođenja na kupovinu druge robe.
Ponuda prodajnog podsticaja mora da sadrži:
1) određivanje vrste podsticaja (popust, pra-
teći poklon, učešće u nagradnoj igri ili druga
pogodnost);
2) precizno i jasno određenje robe/usluge na koju
se odnosi;
3) period važenja podsticaja, sa naznakom datu-
ma početka;
4) sve eventualne posebne uslove vezane za ostva-
rivanje prava na podsticaj;
5) ukupne troškove vezane za dobijanje ili preu-
zimanje robe, uključujući isporuku, odnosno napo-
menu o troškovima na teret kupca.
Ako se podsticaj odnosi na popust ili drugi
oblik cenovne pogodnosti, pored podataka iz
stava 3. ovog člana, ponuda mora da sadrži i upo-
ređenje, odnosno prikazivanje prodajne cene u
odnosu na prethodnu prodajnu cenu.
Na uslove iz stava 4. ovog člana shodno se pri-
menjuju odredbe zakona kojim se uređuje oglašava-
nje, koje se odnose na upoređivanje i prikazivanje
cena.
Vaučer, kupon ili drugo legitimaciono sred-
stvo, koje se izdaje radi ostvarivanja prava na
podsticaj, pored podataka iz stava 3. ovog člana,
mora da sadrži i podatke o izdavaocu, kao i nov-
čanoj vrednosti ili visini popusta.
Ako prema prirodi stvari nije moguće isto-
vremeno u ponudi dati sve podatke iz stava 3. t.
2) do 5) ovog člana, trgovac je dužan da pre kupo-
vine robe iz te ponude na drugi način besplatno
pruži ili obezbedi te podatke.
Pre počinjanja rasprodaje, akcijske prodaje
ili sniženja cena pojedinih proizvoda, prvo
treba napraviti popis tih proizvoda i sastaviti
zapisnik o sniženju cena, na koma mora jasno da
bude vidljiva stara cena, nova cena i razlika is-
kazana kao sniženje. Kasnije se prilikom prodaje
na fiskalnim računima ispisuje nova – snižena
cena, što znači da u fiskalnu kasu moraju da budu
unete nove šifre za artikle sa sniženom cenom.
Ako trgovac prodaje robu koja ima grešku, ta-
kav proizvod mora fizički da odvoji od ostale
robe, kao i da jasno obeleži na njoj ili na pro-
dajnom mestu da se radi o prodaji robe sa gre-
škom i da obavesti potrošača u čemu se sastoji
greška na robi.
Proizvodi koji su stavljeni na rasprodaju jer
im ističe rok upotrebe treba da imaju i dodatno
jasno istaknut najmanji ili krajnji rok upotrebe.
Primer: Sniženje cena robe u prodavnici
U butiku „Hodam po oblaku” od 1. marta 2019.
godine vrši se rasprodaja obuće iz zimske ko-
Tabela 3: Zapisnik o promeni cena u maloprodaji zbog rasprodaje
U Dragogradu, 1. marta 2019. godine
Zapisnik o promeni cene br. 208
Stara Nova Iznos
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Kol. Cena Vrednost Cena Vrednost Razlika
u ceni
Povećanje
(ulaz)
Sniženje
(izlaz)
1 Ženske cipele
„Ljapavica” kom. 20 5.500,00 110.000,00 3.300,00 66.000,00 2.200,00 44.000,00
2 Muške cipele
„Gojzerice” kom. 10 8.900,00 89.000,00 5.500,00 55.000,00 3.400,00 34.000,00
3 Ženske čizme
„Beti Bu” kom. 15 13.500,00 202.500,00 9.900,00 148.500,00 3.600,00 54.000,00
UKUPNO sa PDV-om 401.500,00 269.500,00 132.000,00
Iznos PDV-a 22.000,00
Iznos bez PDV-a 110.000,00
Knjiženje:
1340 – Roba u prometu na malo 1341 – Ukalkulisani PDV 1349 – Ukalkulisana RUC
S0 401.500,00 66.916,67 S0 119.583,33 S0
1) -132.000,00 -22.000,00 1) -110.000,00 1)
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
RAČUNOVODSTVO
lekcije, na osnovu čega je urađen zapisnik o pro-
meni cena, prikazan u tabeli 3.
Sniženjem maloprodajne cene smanjuje se
ukalkulisana razlika u ceni – zarada trgovca. U
primeru butika „Hodam po oblaku” iznos sniže-
nja bez PDV-a iznosi 110.000 dinara i to je smanje-
nje ukalkulisane razlike u ceni.
Sa bilansnog aspekta, u ovom slučaju nije se
ništa promenilo jer se roba u prodavnici i
dalje vodi po nabavnoj ceni. Međutim, ako iz-
nos ukalkulisane razlike u ceni nije dovoljan
da „proguta” sniženje, njime se zadire u nabavnu
cenu robe, zbog čega mora da se izvrši vredno-
sno usklađivanje zaliha.
U KEP knjigu u kolonu 5 unosi se iznos od
-132.000 dinara.
Primer: Rasprodaja robe po ceni koja je
niža od nabavne cene
Pretpostavlja se da su u butiku „Hodam po
oblaku” prilikom rasprodaje zimske obuće ma-
loprodajne cene spuštene još više nego u pret-
hodnom primeru, kao što pokazuje zapisnik o
promeni cena u tabeli 4.
Tabela 4: Zapisnik o promeni cena u maloprodaji zbog rasprodaje – 2
U Dragogradu, 1. marta 2019. godine
Zapisnik o promeni cene br. 208A
Stara Nova Iznos
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Kol. Cena Vrednost Cena Vrednost Razlika
u ceni
Povećanje
(ulaz)
Sniženje
(izlaz)
1 Ženske cipele
„Ljapavica” kom. 20 5.500,00 110.000,00 3.000,00 60.000,00 2.500,00 50.000,00
2 Muške cipele
„Gojzerice” kom. 10 8.900,00 89.000,00 5.050,00 50.500,00 3.850,00 38.500,00
3 Ženske čizme
„Beti Bu” kom. 15 13.500,00 202.500,00 8.100,00 121.500,00 5.400,00 81.000,00
UKUPNO sa PDV-om 401.500,00 232.000,00 169.500,00
Iznos PDV-a 66.916,67 38.666,67 28.250,00
Iznos bez PDV-a 334.583,33 193.333,33 141.250,00
U obračunu se može uočiti da je nabavna vrednost robe bila 215.000 dinara (401.500 – 66.916,67
– 119.583,33), a posle sniženja cene prodajna vrednost bez PDV-a iznosi 193.333,33 dinara. Razlika u
ceni, koja je bila namenjena za pokrivanje troškova poslovanja i preduzetnikovu dobit, više ne po-
stoji, a razlika između nabavne cene i prodajne cene bez PDV-a u iznosu od 21.666,67 dinara rezultat
je obezvređenja zaliha trgovačke robe, koje se kroz prodaju neće nadoknaditi i zbog toga se knjiži
na teret rashoda. Zalihe koje su nabavljene u vrednosti od 215.000 dinara prodaju se za 193.333,33
dinara + PDV.
Knjiženje:
1340 – Roba u prometu
na malo 1341 – Ukalkulisani PDV 1349 – Ukalkulisana RUC 584 – Obezvređenje
zaliha materijala i robe
S0 401.500,00 66.916,67 S0 119.583,33 S0
1) -169.500,00 -28.250,00 1) -119.583,33 1) 21.666,67
U skladu sa MRS 2.9, odeljkom 13.4 MSFI za MSP ili članom 18. stav 2. Pravilnika, ova roba je sada
odmerena po neto ostvarivoj vrednosti, koja je niža od nabavne vrednosti.
U skladu sa članom 22v. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/01…
95/2018), ovaj rashod po osnovu obezvređenja vrednosti zaliha robe biće poreski priznat rashod
samo ako se ove zalihe prodaju do kraja godine (poreskog perioda). Ako se ne prodaju, iznos rashoda
po osnovu obezvređenja biće prikazan u poreskom bilansu na poziciji 35.
U KEP knjigu u kolonu 4 unosi se iznos -169.500 dinara (roba koja je prilikom nabavke zadužena u
vrednosti od 401.500 dinara, nakon nivelacije prodaje se za 232.000 dinara).
28 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Pretpostavlja se dalje da je u butiku „Hodam po oblaku” rasprodata sva obuća.
Knjiženje je sledeće:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 232.000,00
604 Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 193.333,33
476 Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu prodaje za gotovinu 38.666,67
– za evidentiranje prihoda od prodaje
2.
501 Nabavna vrednost prodate robe 193.333,33
13410 Ukalkulisani PDV u prometu na malo 20% 38.666,67
1340 Roba u prometu na malo 232.000,00
– za obuhvatanje nabavne vrednosti prodate robe
U KEP knjigu u kolonu 5 unosi se vrednost prodaje 232.000 dinara.
Na kontima Glavne knjige nakon nivelacije i prodaje robe stanje je sledeće:
1340 – Roba u prometu
na malo
1341 – Ukalkulisani
PDV
1349 – Ukalkulisana
RUC
584 – Obezvređenje
zaliha materijala i
robe
S0 401.500,00 66.916,67 S0 119.583,33 S0
1) -169.500,00 -28.250,00 1) -119.583,33 1) 21.666,67
232.000,00 2a) 38.666,67
Saldo
računa 0,00 0,00 0,00 21.666,67
604 – Prihodi od
prodaje robe na
domaćem tržištu
476 – Obaveze za PDV
po osnovu prodaje za
gotovinu
243 – Blagajna 501 – Nabavna vrednost
prodate robe
193.333,33 2) 38.666,67 2) 232.000,00 2a) 193.333,33
Saldo
računa -193.333,33 -38.666,67 232.000,00 193.333,33
Pošto je sva obezvređena roba prodata u is-
tom poreskom periodu, ovaj rashod je poreski
priznat u poreskom bilansu.
Neke računovođe prilikom knjiženja nive-
lacije cena, kojom se prodajna cena svodi is-
pod nabavne, koriste poseban analitički konto
13491 – Negativna razlika u ceni u trgovini na
malo. U tom slučaju iznos sniženja ispod nabav-
ne vrednosti knjiži se na dugovnoj strani tog
konta (umesto na 584). Prilikom prodaje sni-
žene robe, na trošak nabavne vrednosti pro-
date robe (račun 501) knjiži se stvarna nabavna
vrednost (u našem primeru 215.000 dinara), a na
prihode 193.333,33, čime se vidi prodaja ispod
nabavne vrednosti usled nivelacije. Ukoliko
se sva snižena roba ne proda, na dan bilansa
potrebno je proknjižiti obezvređenje robe, od-
nosno svođenje preostalih zaliha robe na neto
prodajnu vrednosti (stavom 584/13491).
Efekat oba načina knjiženja na finansijski
rezultat je isti.
Povraćaj robe dobavljaču
Povraćaj dobara je relativno čest događaj u
praksi, a razlozi mogu biti različiti, pri čemu
je najčešći to što isporučena roba ne odgovara
kvalitetu koji je ugovoren (poručen) ili se roba
vraća kao neprodata.
Povraćaj dobara usled materijalnog nedo-
statka (reklamacija), kao pravo trgovca na
malo na reklamaciju, uređen je Zakonom o obli-
gacionim odnosima (u nastavku teksta: ZOO).
Suština je u tome da prodavac odgovara za ma-
terijalne nedostatke robe koje je ona imala u
trenutku prelaska rizika na kupca, bez obzira
na to da li mu je to bilo poznato. Prodavac od-
govara i za one materijalne nedostatke koji se
pojave posle prelaska rizika na kupca ako su
oni posledica uzroka koji je postojao pre toga,
osim u slučaju neznatnog materijalnog nedo-
statka. Prema članu 479. ZOO-a, materijalni
nedostatak postoji:
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 29
RAČUNOVODSTVO
1) ako stvar nema potrebna svojstva za redovnu
upotrebu ili za promet;
2) ako stvar nema potrebna svojstva za naročitu
upotrebu za koju je kupac nabavlja, koja je bila po-
znata prodavcu ili mu je morala biti poznata;
3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriči-
to ili prećutno ugovorene, odnosno propisane;
4) kad je prodavac predao stvar koja nije saobra-
zna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili
model pokazani samo radi obaveštenja.
Prema članu 484. ZOO-a, kupac treba da oba-
vesti prodavca o nedostacima. U tom obavešte-
nju kupac je dužan da bliže opiše nedostatak i
pozove prodavca da pregleda stvar. Prema članu
488. ZOO-a, kupac koji je blagovremeno i uredno
obavestio prodavca o nedostatku, od njega može
da zahteva da nedostatak ukloni ili da mu preda
drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora),
kao i da zahteva sniženje cene ili da izjavi da
raskida ugovor.
Posmatrano sa aspekta PDV-a, u slučaju povra-
ćaja dobara usled reklamacije, odnosno nesao-
braznosti isporučenih dobara (uz posedovanje
odgovarajuće dokumentacije kojom može da se
potvrdi da je to bio razlog povraćaja), ne posto-
ji druga mogućnost osim da se shodno primene
pravila propisana za izmenu poreske osnovice
iz čl. 21. i 31. Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Ponekad se između prodavca i kupca ugovara
pravo kupca da izvrši povraćaj dobara ukoliko
posle izvesnog vremena ostanu neprodata (npr.
po isteku sezone i sl.). U takvim slučajevima
nema raskida ugovora zbog neispunjenja obaveza
jedne ugovorne strane, kao ni reklamacije, već
se radi o sporazumu kupca i prodavca koji pod-
razumeva pravo kupca da vrati robu ukoliko ne
bude uspeo da je proda u određenom vremenskom
periodu. Suštinski, ovakav odnos znači da pro-
davac zadržava rizik prodaje, što je okolnost
koja može da utiče na način knjiženja.
Posmatrano sa aspekta PDV-a, a imajući u
vidu da trgovac na malo ima pravo raspolaganja
dobrima kao vlasnik, svakako se smatra da je
inicijalno promet dobara izvršen. Ako posle
izvesnog vremena dođe do povraćaja dobara zbog
toga što nije bilo uspeha pri prodaji, nastaje
novi promet dobara u smislu Zakona o porezu
na dodatu vrednost. U skladu sa tim, trgovac na
malo izdaje račun za promet kao prodavac, dok
njegov inicijalni dobavljač postaje kupac. Zna-
či, imajući u vidu da trgovac na malo pravo ras-
polaganja dobrima prenosi na dobavljača, nema
osnova da se primene pravila koja su propisa-
na za izmenu naknade (poreske osnovice) jer se
naknada nije ni promenila, već je došlo do nove
isporuke dobara.
U vezi sa tim dat je i isečak iz Mišljenja Mi-
nistarstva finansija, br. 011-00-01309/2015-04 od
25. 11. 2015. godine:
1. Kada obveznik PDV – maloprodavac vrati
neprodata dobra obvezniku PDV – veleprodavcu,
sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
(„Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07,
93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14 i 83/15, u da-
ljem tekstu: Zakon) smatra se da je obveznik PDV
– maloprodavac izvršio novi promet tih doba-
ra obvezniku PDV – veleprodavcu, a što znači da,
po tom osnovu, obveznik PDV – veleprodavac nema
pravo da smanji poresku osnovicu za promet koji
je izvršio obvezniku PDV – maloprodavcu, osim
u propisanim slučajevima. S tim u vezi, a u kon-
kretnom slučaju, kada obveznik PDV – malopro-
davac vrati obvezniku PDV – veleprodavcu dobra
kojima je period uobičajene upotrebe protekao
(remitenda), i to: dnevnu i povremenu štampu,
smatra se da je za promet dnevne i povremene
štampe koji je obveznik PDV – veleprodavac iz-
vršio obvezniku PDV – maloprodavcu došlo do
smanjenja poreske osnovice. Međutim, kada obve-
znik PDV – maloprodavac vrati obvezniku PDV
– veleprodavcu neprodate knjige, slikovnice,
albume i planove grada, obveznik PDV – malopro-
davac dužan je da za taj promet obračuna PDV i
da obračunati PDV plati, u skladu sa Zakonom.
Odredbom člana 4. stav 6. Pravilnika propi-
sano je da se, izuzetno od stava 5. ovog člana, sma-
tra da je došlo do smanjenja osnovice u slučaju
vraćanja dobara: 1) kojima je period uobičajene
upotrebe protekao (remitenda), odnosno koji-
ma je istekao ili ističe rok trajanja određen od
strane proizvođača, ako je vraćanje dobara pred-
viđeno propisom ili ugovorom između obveznika
PDV koji je izvršio promet dobara i lica kojem
je taj promet izvršen; 2) koje se vrši u skladu sa
zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača;
3) zbog raskida ugovora u skladu sa zakonom, pod
uslovom da obveznik PDV koji je izvršio promet
dobara poseduje o tome nesporne dokaze.
Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje
da promet neprodatih dobara – knjiga, slikov-
nica, albuma i planova grada, koja obveznik PDV
– maloprodavac vraća obvezniku PDV – velepro-
30 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
davcu (pravnom licu), ne evidentira se preko
fiskalne kase u skladu sa Zakonom o fiskalnim
kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/04 i 93/12).
Za razliku od poreskog tretmana, koji se ra-
zlikuje u zavisnosti od toga da li se roba doba-
vljaču vraća zbog reklamacije na proizvod ili u
skladu sa ugovorom, jer roba nije prodata, raču-
novodstveno evidentiranje vrši se uglavnom na
isti način, s tim da postoje određene specifičnosti
u zavisnosti od toga da li su isporuka i
povraćaj izvršeni u istom obračunskom perio-
du, da li su međusobne obaveze i potraživanja
po osnovu inicijalne isporuke izmirena i sl.
Ukoliko je do povraćaja došlo usled rekla-
macije, trgovac na malo vrši sledeća knjiženja:
● stornira zalihe robe (ili drugi oblik imo-
vine, u zavisnosti od namene dobra);
● vrši ispravku odbitka prethodnog poreza u
skladu sa članom 31. Zakona o porezu na dodatu
vrednost i o tome obaveštava prodavca (ako je
ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza
pri nabavci);
● stornira obavezu prema dobavljaču ukoliko
nije izvršio plaćanje (u suprotnom, priznaje
potraživanje od prodavca).
Primer: Knjiženje povrata robe dobavljaču
zbog reklamacije
Butik „Hodam po oblaku” nabavio je od doba-
vljača cipela „Brži od munje” početkom marta
8 pari ženskih, 6 pari dečjih i 6 pari muških
cipela, ukupne vrednosti 79.848 dinara.
1. Prilikom nabavke butik „Hodam po oblaku”
napravio je kalkulaciju maloprodajne cene (pri-
kazanu u tabeli 5), na osnovu čega je izvršio knji-
ženje u robnom i finansijskom knjigovodstvu i
u KEP obrascu.
2. Obaveza prema „Bržem od munje” plaćena je sa
tekućeg računa.
3. Ranko Pedantić je 22. aprila u butiku „Hodam
po oblaku” kupio muške cipele „Mačo” i za njih
platio 8.700 dinara. Sutradan ih je vratio i re-
klamirao jer je đon otpao. „Hodam po oblaku” je
prihvatio reklamaciju i po tom osnovu vratio
novac Ranku, ispunivši obrazac NI.
4. „Hodam po oblaku” je reklamirao vraćene
cipele dobavljaču „Brže od munje” i vratio mu
reklamirani par cipela.
Tabela 5: Kalkulacija maloprodajne cene „Hodam
po oblaku”
Kalkulacija maloprodajne cene po fakturi dobavljača br. 124/45-58
Po jedinici mere Za ukupnu količinu
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Kol. Nabavna
cena
Ukalk.
RUC
Ukalk.
PDV
Prodajna
cena
Nabavna
vrednost
Ukalk.
RUC
Ukalk.
PDV
Prodajna
vrednost
1. Cipele ženske „Ledy
DiDi” kom. 8 3.300 2.450 1.150 6.900 26.400 19.600 9.200 55.200
2. Cipele dečje
„Potrčko” kom. 6 1.990 1.010 600 3.600 11.940 6.060 3.600 21.600
3. Cipele muške „Mačo” kom. 6 4.700 2.550 1.450 8.700 28.200 15.300 8.700 52.200
4. UKUPNO 66.540 40.960 21.500 129.000
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
1340 Roba u prometu na malo 129.000
270 Porez na dodatu vred-
nost u primljenim fak-
turama po opštoj stopi
(osim plaćenih avansa) 13.308
435 Dobavljači u zemlji 79.848
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 21.500
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 40.960
– za obračun nabavke robe po kalkulaciji br. 120 (124/45-58)
2.
435 Dobavljači u zemlji 79.848
241 Tekući račun 79.848
– za uplatu dobavljaču po računu 124/45-58
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
4.
204 Kupci u zemlji 5.640
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo -1.450
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo -2.550
270 Porez na dodatu vred-
nost u primljenim fak-
turama po opštoj stopi
(osim plaćenih avansa) -940
1340 Roba u prometu na malo -8.700
– za vraćanu robu dobavljaču – reklamaciju za cipele
„Mačo”
U KEP knjigu u kolonu 4 unosi se iznos -8.700,00
dinara.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 31
RAČUNOVODSTVO
U slučaju kada trgovac na malo vraća ne-
prodatu robu, nezavisno od toga što se radi
o novom prometu u smislu Zakona o porezu
na dodatu vrednost, nema osnova da se vrši
priznavanje prihoda po tom osnovu, već treba
stornirati (smanjiti) zalihe robe. U suprot-
nom, prihodi od prodaje bili bi veštački
uvećani.
Primer: Knjiženje povraćaja neprodate
robe dobavljaču
Prodavnica „Dobar komšija” od dobavlja-
ča sladoleda „Smrznuti” nabavila je početkom
aprila sladolede ukupne nabavne vrednosti
72.960 dinara.
1. Prilikom nabavke navedena prodavnica na-
pravila je kalkulaciju maloprodajne cene (pri-
kazanu u tabeli 6), na osnovu čega je izvršila
knjiženje u robnom i finansijskom knjigovod-
stvu i u KEP obrascu.
2. Obaveza prema „Smrznutom” plaćena je sa te-
kućeg računa.
3. U oktobru je prodavnica „Dobar komšija”, u
skladu sa ugovorom, izvršila povraćaj 80 ko-
mada neprodatog sladoleda „Lizuljko” i za to
„Smrznutom” ispostavila fakturu.
Tabela 6: Kalkulacija maloprodajne cene „Dobrog komšije”
Kalkulacija maloprodajne cene po fakturi dobavljača br. S-214/18
Po jedinici mere Za ukupnu količinu
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Kol. Nabavna
cena
Ukalk.
RUC
Ukalk.
PDV
Prodajna
cena
Nabavna
vrednost
Ukalk.
RUC
Ukalk.
PDV
Prodajna
vrednost
1. Sladoled „Rumenko” kom. 500 45 5 10 60 22.500 2.500 5.000 30.000
2. Sladoled „Sjajko” kom. 400 42 12 11 65 16.800 4.867 4.333 26.000
3. Sladoled „Lizuljko” kom. 500 43 15 12 70 21.500 7.667 5.833 35.000
4. UKUPNO 60.800 15.033 15.167 91.000
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
1340 Roba u prometu na
malo 91.000
270 Porez na dodatu vred-
nost u primljenim
fakturama po opštoj
stopi (osim plaćenih
avansa) 12.160
435 Dobavljači u zemlji 72.960
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 15.167
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 15.033
– za obračun nabavke robe po kalkulaciji br. 20 (S-214/18)
2.
435 Dobavljači u zemlji 72.960
241 Tekući račun 72.960
– za uplatu dobavljaču po računu S-214/18
3.
204 Kupci u zemlji 4.128
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo -933
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo -1.227
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama po
opštoj stopi 688
1340 Roba u prometu na
malo -5.600
– za vraćenu neprodatu robu – sladoled „Potrčko”
Povraćaj PDV-a stranom državljaninu
Prilikom prodaje robe stranom državljani-
nu prodavac je dužan da izda odgovarajući račun
i da na zahtev kupca popuni obrazac ZPPPDV –
Zahtev putnika za povraćaj PDV-a.
Od 1. januara 2019. godine obveznici PDV-a –
prodavci na zahtev stranih fizičkih lica tre-
ba da izdaju obrazac ZPPPDV – Zahtev putnika
za povraćaj PDV-a. Do 31. decembra 2018. godine
koristio se obrazac REF 4 – Zahtev stranog dr-
žavljanina za refakciju.
Obrazac ZPPPDV – Zahtev putnika za povra-
ćaj PDV-a – propisan je izmenama i dopunama
Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja
poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na
odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”,
broj 104 od 28. 12. 2018. godine).
Kupljena dobra strani državljanin mora da iz-
nese iz Srbije najkasnije u roku od tri kalendar-
ska meseca od dana kupovine, a povraćaj PDV-a, uz
ispunjavanje propisanih uslova, mora da se izvrši
najkasnije u roku od šest meseci od dana izdavanja
računa o prodaji dobra.
32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Refakcija PDV-a vrši se u dinarima, goto-
vinskom isplatom ili uplatom na račun u banci
koji navede kupac ili podnosilac zahteva (član
5g stav 4. istog pravilnika).
U slučaju da se povraćaj vrši gotovinskom
isplatom, isplata se vrši odmah, a u slučaju
isplate na račun kupca, u roku od 15 dana od
dana prijema zahteva. Iz člana 5. stav 2. Pra-
vilnika o uslovima i načinu plaćanja u go-
tovom novcu u dinarima za pravna lica i za
fizička lica koja obavljaju delatnost („Sl.
glasnik RS”, br. 77/2011) proizlazi da trgovci
koji imaju slučajeve povraćaja PDV-a stranim
državljanima mogu da podižu gotov novac i
za ove namene, kao i da ga drže u prodajnim
objektima. Naravno, moraju da imaju adekvat-
nu dokumentaciju na osnovu koje je vršena is-
plata gotovog novca, a sav neutrošeni novac
mora da se nalazi na odgovarajućem mestu u
prodavnici.
Nakon izvršenog povraćaja PDV-a trgovac je
u obavezi da sprovede knjiženja u finansijskom
knjigovodstvu.
Iako je Kontnim planom predviđen račun
277 – Naknadno vraćen porez kupcima – stranim
državljanima, vraćeni porez ne tretira se kao
prethodni porez, već kao poresko oslobođenje
i treba ga knjižiti na dugovnoj strani računa
470.
Prodavac je dužan da vodi posebnu eviden-
ciju o prometu dobara za koja je izdao zahtev
putnika za povraćaj PDV-a na obrascu EZPPPDV
– Evidencija zahteva putnika za povraćaj PDV-a,
koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov
sastavni deo.
Obrazac EZPPPDV sadrži naročito sledeće
podatke:
1) datum prijema overenog originala zahteva put-
nika za povraćaj PDV-a;
2) evidencioni broj i datum izdavanja zahteva
putnika za povraćaj PDV-a;
3) broj i datum izdavanja računa iz zahteva put-
nika za povraćaj PDV-a;
4) iznos naknade za isporučena dobra, bez PDV-a;
5) iznos PDV-a sadržanog u naknadi za isporu-
čena dobra;
6) iznos PDV-a koji je vraćen;
7) datum povraćaja PDV-a.
Primer: Povraćaj PDV-a stranom
državljaninu
Stranom državljaninu je izdat račun
0012/2019 na iznos od 60.000 dinara za kuplje-
ne ženske čizme „Bur-Pra-Mis” (50.000 dinara
plus 20% PDV-a). Trgovac je promet evidentirao
preko fiskalne kase, dok su podaci o ostvare-
nom prometu evidentirani zajedno sa ostalim
dnevnim prometom u obrascu KEP, a knjiženje
prodaje i razduženje robe na uobičajen način.
Trgovac je sledećeg meseca izvršio povraćaj
od 10.000 dinara poreza stranom državljaninu
u gotovini, nakon što je kupac priložio sve po-
trebne dokumente. Za potrebe povraćaja poreza
trgovac je tačan iznos podigao sa tekućeg računa.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 10.000
241 Tekući račun 10.000
– za podizanje gotovine za povraćaj PDV-a
2.
470 Obaveze za PDV po izdatim
fakturama po opštoj stopi 10.000
243 Blagajna 10.000
– za podizanje gotovine za povraćaj
U slučaju da je povraćaj izvršen uplatom na
račun kupca, stavovi za knjiženje obaveze za
povraćaj su 470/469, a zatim prilikom isplate
469/241.
Evidentiranje manjka u maloprodaji
Svaki manjak treba dokumentovati na odgova-
rajući način. Zapisnik o manjku sačinjava se na
licu mesta u momentu utvrđivanja manjka. Manjak
može da se utvrdi redovnim ili vanrednim po-
pisom. Uz zapisnik se sastavlja i odgovarajuća
popisna lista. Zapisnik sačinjava ovlašćeno
lice ili popisna komisija.
Poreski tretman rashoda zavisi od uzroka
nastanka i količine.
Da li će utvrđeni manjak biti oporezovan po-
rezom na dodatu vrednost, utvrđeno je Uredbom
o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na
koji se ne plaća porez na dodatu vrednost („Sl.
glasnik RS” br. 124). U ovoj uredbi definisane su
količine kao procenti referentnih vrednosti
(ukupna vrednost nabavke, prodaje, proizvodnje
u poreskom periodu) koje su neoporezive, po vr-
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 33
RAČUNOVODSTVO
stama robe. Posebno se navodi norma za proi-
zvodnju, a posebno za trgovinu dobrima.
Ukoliko se neka vrsta robe ne navodi u pra-
vilniku, privredni subjekti treba da urede sto-
pu rashoda svojim aktima. Ova stopa treba da
bude razumna i u skladu sa prirodom delatno-
sti, poslovnih procesa i vrstom dobra.
Ukoliko se u poreskom periodu utvrdi ras-
hod veći od onog uređenog Uredbom, na vrednost
manjka obračunava se PDV. Za datum prometa uzi-
ma se datum konstatovanja rashoda, odnosno dan
sačinjavanja zapisnika i popisne liste.
Normativom iz Uredbe propisan je procenat
za utvrđivanje rashoda dobara koji nije predmet
oporezivanja PDV-om. Za dobra koja nisu obu-
hvaćena Normativom količina „dozvoljenog”
rashoda utvrđuje se normativom obveznika ako
nadležni poreski organ ne utvrdi drugu koli-
činu (npr. u postupku kontrole). To znači da ob-
veznik mora da ima akt o dozvoljenom rashodu.
Kada je u pitanju trgovačka roba, Normativ obu-
hvata sve vrste roba koje se prometuju na malo
ili na veliko.
Prema tome, za konkretan poreski period
(mesečni ili tromesečni) dozvoljeni rashod
obveznik PDV-a utvrđuje primenom procenta
predviđenog Normativom rashoda, odnosno nor-
mativom obveznika, na količinu robe (dobara)
koja je u tom poreskom periodu nabavljena, pre-
rađena, proizvedena ili prodata, nezavisno od
toga da li je rashod dobara utvrdio neposredno
pošto je rashod nastao, odnosno redovnim ili
vanrednim popisom robe u prodavnici, bez ob-
zira na to da li je vršio jedan ili više popisa
u toku poreskog perioda.
Obveznici PDV-a koji tokom godine u okvi-
ru poreskog perioda NISU utvrđivali rashod
na navedeni način, obavezni su da na ukupan
rashod po godišnjem popisu obračunaju i pla-
te PDV, osim za rashod dobara za poslednji
poreski period za koji imaju mogućnost da
primene procenat iz Normativa rashoda, od-
nosno normativa obveznika, na količinu robe
(dobara) koja je u tom poreskom periodu naba-
vljena, prerađena, proizvedena ili prodata.
PDV ne obračunava se ni na rashod nastao
zbog proteka roka trajanja dobra. Taj rok mora
da bude na proizvodu utisnut, odštampan ili na
drugi način određen od strane proizvođača, pod
uslovom da je prilikom utvrđivanja rashoda bio
prisutan predstavnik Poreske uprave (obveznik
obaveštava PU, koja je dužna da se odazove u roku
od pet dana od dana podnošenja zahteva). Ako ne
prisustvuje a pozvan je, priznaje se ukupno utvrđe-
ni rashod tih dobara. Za priznavanje dozvoljenog
rashoda na dobrima kojima je popisom utvrđen
istek roka trajanja, poreski period popisa ne
mora da se poklapa sa poreskim periodom u kojem
je protekao rok trajanja. U vezi sa tim naveden je
isečak iz Mišljenja Ministarstva finansija, br.
413-00-678/2011-04 od 1. 9. 2011. godine:
Na rashod nastao zbog proteka roka trajanja
dobara PDV se ne obračunava i ne plaća pod sle-
dećim uslovima: da je rok trajanja utisnut od-
štampavanjem na dobrima ili je na drugi način
određen od strane proizvođača i da je utvrđi-
vanju rashoda bio prisutan predstavnik Poreske
uprave. S tim u vezi, u poreskom periodu u kojem je
obveznik PDV utvrdio da je određenim dobrima
protekao rok trajanja (neposredno po proteku
roka trajanja, odnosno redovnim ili vanrednim
popisom dobara), pri čemu taj poreski period
ne mora da se podudara sa poreskim periodom
u kojem je protekao rok trajanja dobara, obve-
znik PDV treba da podnese zahtev nadležnom
poreskom organu da uputi predstavnika koji će
prisustvovati utvrđivanju rashoda dobara na-
stalog zbog proteka roka trajanja. Ako se u roku
od pet dana od dana podnošenja predmetnog za-
hteva predstavnik Poreske uprave ne odazove
pozivu obveznika PDV, u tom slučaju priznaju se
utvrđene količine rashoda iskazane u zapisniku
obveznika PDV.
Manjak utvrđen popisom može da se pokri-
je na teret pravnog lica (na teret računa 574 –
Manjkovi), na teret odgovornog lica, odnosno
zaposlenih (preko računa 221 – Potraživanja od
zaposlenih) ili na teret osiguranja, ako je imo-
vina bila osigurana (preko računa 228 – Ostala
potraživanja). U slučaju manjaka usled kala, loma
i rastura, knjiženje se vrši na teret računa 577
– Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha mate-
rijala i robe.
Svaki manjak robe evidentira se u obrascu
KEP. Na osnovu izvršenog popisa, odnosno odgo-
varajuće knjigovodstvene isprave, za iznos kojim
se uvećava vrednost robe vrši se knjiženje kao
i pri nabavci robe, a u slučaju smanjenja vredno-
sti robe, vrši se storniranje crvenim stornom
(ispisivanje iznosa koji se zaokružuje). Prili-
34 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
kom sabiranja iznos crvenog storna oduzima se
od ukupnog zbira.
Stanje utvrđeno popisom robe upoređuje se sa
stanjem koje se dobija saldiranjem kolona 4 i 5
u obrascu KEP.
Primer: Evidentiranje loma u prodavnici
U maloprodajnom objektu zaposlenom je ispa-
la gajba sokova pakovanih u staklenu ambalažu.
Razbili su se sokovi prodajne vrednosti 36.000
dinara (nabavna vrednost sokova je 20.000 dina-
ra, ukalkulisana razlika u ceni 10.000 dinara, a
ukalkulisani PDV 6.000 dinara). Radi se o do-
zvoljenom lomu robe (ukupna vrednost loma bez-
alkoholnih pića pakovanih u staklenu ambalažu
manja je od 0,7% godišnjeg prihoda od prodaje tih
sokova).
Konto Opis Dug. Potr.
1341 Ukalkulisani PDV 20% u
prometu na malo 6.000
5770 Rashodi po osnovu
rashodovanja zaliha robe 20.000
1349 Ukalkulisana razlika u ceni
robe u prometu na malo 10.000
1340 Roba u prometu na malo 36.000
– za utvrđeni lom po zapisniku
Primer: Manjak robe u prodavnici
1. Utvrđen je manjak robe u prodavnici, čija je
nabavna vrednost 10.000 dinara, ukalkulisani
PDV 3.000 dinara, a ukalkulisana razlika u ceni
5.000 dinara. Ovaj manjak pada na teret odgovor-
nog lica – zaposlenog.
2. U prodavnici je nastao i manjak robe čija je
nabavna vrednosti 5.000 dinara i na koju se ob-
računava PDV po stopi od 10%. Ukalkulisani PDV
iznosi 600 dinara, a ukalkulisana razlika u
ceni 1.000 dinara. Manjak pada na teret društva.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
1341 Ukalkulisani PDV 20% u
prometu na malo 3.000
1349 Ukalkulisana razlika u ceni
robe u prometu na malo 5.000
221 Potraživanja od zaposlenih 18.000
1340 Roba u prometu na malo 18.000
474 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po osnovu
sopstvene potrošnje po
opštoj stopi 3.000
679 Ostali nepomenuti prihodi 5.000
– za utvrđeni manjak po popisu na teret zaposlenog
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
2.
1341 Ukalkulisani PDV 10% u
prometu na malo 600
1349 Ukalkulisana razlika u ceni
robe u prometu na malo 1.000
574 Manjkovi 6.600
1340 Roba u prometu na malo 6.600
475 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po osnovu
sopstvene potrošnje po
posebnoj stopi 600
679 Ostali nepomenuti prihodi 1.000
– za utvrđeni manjak po popisu na teret zaposlenog
Primer: Otpis robe u maloprodajnom
objektu
Popisom je utvrđeno da se u maloprodajnom
objektu nalazi roba čiji je rok upotrebe istekao
i istu treba otpisati. Nabavna vrednost robe je
10.000 dinara, razlika u ceni 8.000 dinara i PDV
3.600 dinara, što znači da je prodajna vrednost
21.600 dinara. Trgovac je podneo zahtev nadle-
žnom poreskom organu da uputi predstavnika
koji će prisustvovati utvrđivanju rashoda do-
bara nastalog zbog proteka roka trajanja. Pošto
se u roku od pet dana od dana podnošenja pred-
metnog zahteva predstavnik Poreske uprave nije
odazvao pozivu, trgovac knjiži utvrđene količi-
ne rashoda po zapisniku:
Konto Opis Dug. Potr.
1341 Ukalkulisani PDV 20% u
prometu na malo 6.000
5770 Rashodi po osnovu
rashodovanja zaliha robe 20.000
1349 Ukalkulisana razlika u ceni
robe u prometu na malo 10.000
1340 Roba u prometu na malo 36.000
– za otpis robe sa isteklim rokom upotrebe
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 35
RAČUNOVODSTVO
PS
Tabela 7: Kalkulacija maloprodajne cene
Samostalni preduzetnik Dobrivoje Radnik Datum: 16. 4. 2019. Dobavljač: Diskont „Kosta Kojot”, Brzi put 11, Neki grad
Put kojim se ređe ide br. 1, Neki grad Oznaka dobavljača: DKK
Prodavnica „Dobar komšija” Broj dokumenta: Faktura/Otpremnica br. 111-11/19
Kalkulacija maloprodajne cene po fakturi dobavljača DKK br. 111-11/19
Po jedinici mere Za ukupnu količinu
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Kol.
NC po
fakturi
dobavlj.
Vrednost
po
fakturi
Zavisni
troškovi
nabavke
Nabavna
cena
Ukalk.
RUC
Stopa
PDV-a
Ukalk.
PDV
Prodajna
cena
Nabavna
vrednost
Ukalk.
RUC
Ukalk.
PDV
Prodajna
vrednost
1 Koka-kola limenka 0,33 l kom. 100 25,55 2.555,00 369,18 29,24 37,42 20% 13,33 80,00 2.924,18 3.742,49 1.333,33 8.000,00
2 Mleko „Kozica” 1 l 2,8% m.m. kom. 90 55 4.950,00 715,23 62,95 50,69 10% 11,36 125,00 5.665,23 4.562,04 1.022,73 11.250,00
3 „Brisko” sunđer (pakovanje 3 kom.) kom. 20 40 800,00 115,59 45,78 45,89 20% 18,33 110,00 915,59 917,74 366,67 2.200,00
4 UKUPNO 210 8.305,00 1.200,00 9.505,00 9.222,27 2.722,73 21.450,00
Tabela 8: Analitička kartica artikla koka-kola – limenka 0,33 l
ANALITIČKA ROBNA KARTICA
Naziv robe: Koka-kola limenka 0,33 l
NABAVKA – vrednost PRODAJA – vrednost STANJE
Prosečna
nabavna
cena
Prodajna
cena
Red.
br. Datum OPIS j. m. Kol. NC NV RUC PDV PV Količ. NV RUC PDV PV Kol. NV RUC PDV PV
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Kalk. Kalk. 5 × 6 10 – 9 – 7
10 / 1,2 ×
20%
5 × 22 Dnevni
izveštaj 11 × 21 15 – 14 – 12
15 / 1,2 ×
20%
11 × 22 + 5 – 11 + 7 – 12 + 8 – 13 + 9 – 14 + 10 – 15 17 / 16 cenovnik
1. 16. 4. 19. ULAZ kom. 100 29,24 2.924,18 3.742,49 1.333,33 8.000,00 100 2.924,18 3.742,49 1.333,33 8.000,00 29,24 80,00
2. 16. 4. 19. IZLAZ kom. 60 1.754,40 2.245,60 800,00 4.800,00 40 1.169,78 1.496,89 533,33 3.200,00 29,24 80,00
3. 17. 4. 19. ULAZ kom. 100 26,19 2.619,00 4.047,67 1.333,33 8.000,00 140 3.788,78 5.544,56 1.866,66 11.200,00 27,06 80,00
4. 17. 4. 19. IZLAZ kom. 50 1.353,00 1.980,33 666,67 4.000,00 90 2.435,78 3.564,23 1.200,00 7.200,00 27,06 80,00
5. 18. 4. 19. IZLAZ kom. 90 2.435,78 3.564,23 1.200,00 7.200,00 0 0,00 0,00 0,00 0,00 80,00
Podatak o nabavljenoj količini i
nabavnoj ceni unosi se iz kalkulacije
Podatak o prodatoj količini unosi
se iz dnevnog izveštaja
Na stanje prethodnog dana dodaje
se nabavka i oduzima prodaja

3 KOMENTARA