Državna revizorska institucija, kao najviši organ revizije javnih sredstava, obavlja poslove iz svoje nadležnosti na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i Poslovnika Državne revizorske institucije. Prilikom kontrole pravilnosti poslovanja korisnika javnih sredstava značajno mesto zauzimaju zdravstvene ustanove. Specifičnost oblasti delovanja zdravstvenih ustanova nameće dodatnu pažnju javnosti, a samim tim i državnih institucija zaduženih za kontrolu poslovanja u zakonskim okvirima. Činjenica je da građani u vidu poreza i doprinosa izdvajaju značajna sredstva za obavljanje zdravstvene delatnosti, a s druge strane država, odnosno njeni najistaknutiji predstavnici često ističu značaj unapređenja i daljeg ulaganja u zdravstveni sistem. Upravo iz tih razloga bitno je da poslovanje zdravstvenih ustanova bude transparentno i na zakonu zasnovano, a najbolji garant za to jeste kontrola od strane Državne revizorske institucije.

View Fullscreen
Državna revizorska institucija, kao najviši organ revizije javnih sredsta-
va, obavlja poslove iz svoje nadležnosti na osnovu Ustava Republike Srbije,
Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i Poslovnika Državne revizor-
ske institucije. Prilikom kontrole pravilnosti poslovanja korisnika jav-
nih sredstava značajno mesto zauzimaju zdravstvene ustanove. Specifičnost
oblasti delovanja zdravstvenih ustanova nameće dodatnu pažnju javnosti, a
samim tim i državnih institucija zaduženih za kontrolu poslovanja u za-
konskim okvirima. Činjenica je da građani u vidu poreza i doprinosa izdva-
jaju značajna sredstva za obavljanje zdravstvene delatnosti, a s druge strane
država, odnosno njeni najistaknutiji predstavnici često ističu značaj una-
pređenja i daljeg ulaganja u zdravstveni sistem. Upravo iz tih razloga bitno
je da poslovanje zdravstvenih ustanova bude transparentno i na zakonu za-
snovano, a najbolji garant za to jeste kontrola od strane Državne revizor-
ske institucije.
Uvod
Od svog osnivanja ili, preciznije, u perio-
du od deset godina unazad Državna revizorska
institucija sprovela je kontrolu pravilnosti
poslovanja brojnih zdravstvenih ustanova, po-
čev od domova zdravlja, kao nosilaca primarne
zdravstvene zaštite, do specijalizovanih i re-
ferentnih zdravstvenih ustanova – instituta
i kliničko-bolničkih centara. U prethodnom
periodu revizije su postale učestale i moglo
bi se reći redovne, a predmet je bio pre svega
način angažovanja kapaciteta za pružanje usluga
zdravstvene zaštite, koji su ugovoreni sa Repu-
bličkim fondom za zdravstveno osiguranje, uz
naplatu fizičkim i pravnim licima. Prihodi
ostvareni po ovom osnovu koriste se uglavnom
za različite namene na način koji nije bliže
uređen propisom ili aktom ustanove. Cilj ovih
revizija je davanje preporuka za detaljnije ure-
đivanje pitanja sticanja i raspolaganja prihodi-
ma koji su nastali upotrebom javnih sredstava,
da bi se sprečilo prelivanje izvršenih rashoda
zdravstvene ustanove na sredstva budžeta i Repu-
bličkog fonda za zdravstveno osiguranje. Svaka
revizija sprovodi se na osnovu odredbi Zakona
o Državnoj revizorskoj instituciji, programa
revizije koji se donosi za svaku kalendarsku go-
dinu i zaključka o sprovođenju revizije.
Najbolje se na primeru revizije poslovanja
zdravstvene ustanove može uočiti (ne)pravil-
nost poslovanja zdravstvene ustanove u delu koji
se odnosi na ostvarivanje prihoda od upotrebe
javnih sredstava za usluge koje nisu obuhvaćene
ugovorom sa Republičkim fondom za zdravstve-
no osiguranje. Prilikom sprovođenja revizije
pravilnosti ostvarivanja prihoda zdravstvene
ustanove u delu koji se odnosi na ostvarivanje
prihoda od upotrebe javnih sredstava za usluge
koje nisu obuhvaćene ugovorom sa Republičkim
fondom za zdravstveno osiguranje, koriste se
sledeći kriterijumi:
102 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
● da li su prihodi od usluga ostvareni u skladu
sa odredbom člana 47. Zakona o budžetskom siste-
mu, koji se odnosi na izmene i dopune budžeta i
finansijskih planova, kao i u skladu sa odredba-
ma čl. 144, 145, 146, 147. i 149. Zakona o zdravstve-
noj zaštiti (sticanje i raspolaganje sredstvima
zdravstvenih ustanova);
● da li je naplaćena usluga čije je pružanje uz na-
platu dozvoljeno u skladu sa odredbom člana 110.
Zakona o zdravstvenom osiguranju;
● da li su usluge uz naplatu pružene uz pošto-
vanje prioriteta pružanja usluga, u skladu sa
odredbom člana 204. Zakona o zdravstvenom
osiguranju;
● da li zdravstvena ustanova sredstvima ostva-
renih prihoda raspolaže u skladu sa odred-
bama čl. 54. i 58. Zakona o budžetskom sistemu
(odgovornost za odobrena namenska sredstva
uz prateću odgovarajuću računovodstvenu doku-
mentaciju), kao i u skladu sa odredbama člana
144. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i člana 12.
Zakona o platama u državnim organima i javnim
službama, koji se odnosi na uvećanje plata do
visine ostvarenog prihoda, a najviše do 30% po
zaposlenom.
Neretko se dešava da zaposlene koje je sa
100% radnog vremena ugovorila sa RFZO-om,
zdravstvena ustanova angažuje u redovno rad-
no vreme za pružanje usluga, uz naplatu neo-
siguranim licima i stranim osiguranicima,
što može da utiče na prioritet u korišćenju
kapaciteta u skladu sa članom 204. Zakona o
zdravstvenom osiguranju. Odredbom člana
204. Zakona o zdravstvenom osiguranju pro-
pisano je da je zdravstvena ustanova dužna da
prioritetno zaključi ugovor sa RFZO-om za
raspoložive kapacitete u pogledu prostora,
opreme i kadrova. Istim članom propisana
je i obaveza zdravstvene ustanove da prio-
ritetno pruža usluge zdravstvene zaštite
osiguranim licima u odnosu na druga pravna
i fizička lica sa kojima ima zaključene ugovo-
re o pružanju zdravstvenih usluga.
Poslovanje zdravstvene ustanove kao
predmet revizije
Revizijom je najčešće obuhvaćeno poslovanje
subjekta revizije u periodu od 1. januara do 31.
decembra, pri čemu su obuhvaćeni prihodi od
upotrebe javnih sredstava i analiza izveštaja
o izvršenju plana rada za kalendarsku godinu.
RFZO sa zdravstvenim ustanovama iz Plana mre-
že zaključuje Ugovor o pružanju i finansiranju
zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja. Zdravstvena ustanova, pored zaklju-
čenog ugovora sa RFZO-om, može da zaključi ugo-
vore o pružanju zdravstvenih usluga osiguranim
licima drugih fondova (npr. Republike Srpske
i Crne Gore), ali i da u toku godine zdravstvene
usluge pruža i neosiguranim licima i stranim
državljanima uz lično plaćanje po ispostavlje-
nim profakturama.
Tabela 1: Pregled pruženih zdravstvenih usluga
– primer
Opis Neosigurana
lica RFZO Ukupno
Bolničko lečenje
(hospitalizacija)
2.056 102.115 104.171
2% 98% 100%
Specijalistički
pregledi
951 86.391 87.342
1% 99% 100%
Oreracije 225 6.453 6.678
3% 97% 100%
Zdravstvena ustanova je licima koja nisu
osiguranici RFZO-a pružala, pored usluga spe-
cijalističkih pregleda, i usluge hirurških in-
tervencija i bolničkog (stacionarnog) lečenja,
čime su ostvareni određeni prihodi koji čine 8%
u odnosu na prihode ostvarene od strane RFZO-a
za usluge pružene osiguranim licima. Ukoliko
se uporede ovi podaci sa podacima iz tabele
br. 1, može da se zaključi da je finansijski iz-
nos prihodovanih sredstava od neosiguranika
znatno veći od učešća lečenja (specijalistički
pregledi i operacije) ovih lica u ukupnom broju
pacijenata, što ukazuje na značaj tih pacijenata
za svaku zdravstvenu ustanovu, a posebno imajući
u vidu trenutni zdravstveni sistem u Republi-
ci Srbiji i hronični nedostatak finansijskih
sredstava. To, međutim, ne može i ne sme da bude
opravdanje za kršenje zakona, a upravo je uloga
Državne revizorske institucije u tom pogledu
dominantna.
Prilikom pružanja zdravstvenih usluga i
usluga specijalističkih pregleda uz naplatu
zdravstvena ustanova, polazeći od medicin-
skih indikacija pacijenata, stavlja u jednak po-
ložaj osiguranika i neosiguranika, i to tako da
dnevni raspored pregleda pacijenata po lekaru
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 103
BUDŽETSKI KORISNICI
formira na osnovu rasporeda prijavljivanja na
šalteru ambulante, čime se ne obezbeđuje da se
usluge zdravstvene zaštite prioritetno pruža-
ju osiguranicima RFZO-a.
Uvidom u tabele izvršenja plana rada, kao
podatke sa sajta RFZO-a, lako se može utvrditi
da zdravstvena ustanova tokom posmatranog pe-
rioda ima formirane liste čekanja za hirurške
procedure, a pregledom ispostavljenih faktu-
ra i istorija bolesti dolazi se do saznanja da
zdravstvena ustanova inostranim pacijentima
(neosiguranicima) pruža navedene usluge uz
naknadu.
Tabela 2: Pregled kretanja ukupnog broja urađe-
nih procedura za usluge za koje je formirana li-
sta čekanja
Osiguranici
RFZO
Lica koja
sama plaćaju
lečenje
Ukupno Učešće pruženih
usluga uz naplatu
2018 24 2042 1,18%
Analizom podataka o broju pacijenata na
listi čekanja, i pored rasta broja pruženih
usluga, uočava se i trend porasta broja paci-
jenata kojima je neophodna ova zdravstvena
usluga. Pružanjem uz naplatu zdravstvenih
usluga za koje je već utvrđena lista čekanja
narušavaju se prava osiguranih lica koja su
stavljena na listu čekanja, produžava vreme
čekanja i uvećava broj lica na pomenutoj li-
sti. Zdravstvena ustanova po osnovu pružanja
ovih usluga ostvaruje značajne prihode, pa
podstaknuta time zanemaruje obaveze pred-
viđene Ugovorom o pružanju i finansiranju
zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstve-
nog osiguranja. Upravo je učestalost ovakvog
postupanja zdravstvenih ustanova uticala na
zakonodavca, koji je izvršio redefinisanje
odredbi koje se odnose na obavljanje dopun-
skog rada donošenjem novih zakona (Zakon o
zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom
osiguranju), čime je zdravstvenoj ustanovi
omogućeno sticanje prihoda po ovom osnovu,
ali na zakonom dozvoljen način.
U vezi sa tim što je utvrđeno, zdravstvenoj
ustanovi najčešće se daje preporuka za otkla-
njanje nepravilnosti i to tako da se odgovornim
licima zdravstvene ustanove preporučuje predu-
zimanje mera kako bi se raspoloživi kapaciteti
ustanove prioritetno ugovarali sa Republičkim
fondom za zdravstveno osiguranje u cilju pruža-
nja usluga osiguranicima.
Raspolaganje sopstvenim sredstvima
Zdravstvena ustanova iz sopstvenih prihoda,
ostvarenih pružanjem usluga uz naplatu, finan-
sira rashode za medicinski i laboratorijski
materijal, usluge po ugovoru, naknade za rad tima
zdravstvenih radnika koji u dopunskom radu
pružaju usluge uz naplatu, kao i ostale rashode
nastale pružanjem ovih usluga. Od preostalog
iznosa ovih sredstava raspoređuju se rashodi za
zaposlene, u koje po pravilu u većem delu spadaju
rashodi za stimulaciju zaposlenih, dok ostatak
predstavljaju rashodi za neugovorene radnike.
Odredbama člana 12. Zakona o platama u držav-
nim organima i javnim službama propisana je
mogućnost uvećanja plate zaposlenima u javnim
službama koje se finansiraju iz doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje, srazmerno uče-
šću troškova rada u ostvarenom prihodu. Ele-
menti za obračun i isplatu ovako uvećane plate
utvrđuju se opštim aktom poslodavca. Odred-
bom člana 94. Posebnog kolektivnog ugovora za
zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika
Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne
samouprave propisano je da je zdravstvena usta-
nova obavezna da za svaki mesec utvrdi priho-
de i rashode radi uvećanja plate po navedenom
osnovu. Neophodno je da zdravstvena ustanova
koja raspolaže sopstvenim sredstvima posedu-
je interne akte kojima se utvrđuje uvećanje plate
zaposlenima – stimulacija. Na osnovu ovih akata
zdravstvena ustanova može da uveća platu zapo-
slenima iz sopstvenih sredstava, i to npr.:
● naknada za strane osiguranike koja se ispla-
ćuje članovima operacionog tima i lekarima za
ambulantne preglede;
● stimulacija na predlog rukovodioca organi-
zacione jedinice;
● uvećanje zarade za određena radna mesta, pro-
pisano odlukom direktora u fiksnom iznosu ili
procentu;
● dodatak na plate zaposlenih koji se odnosi na
sve zaposlene, osim zaposlenih koji primaju nak-
nadu za strane osiguranike.
Zdravstvena ustanova treba da vrši obračun
učešća troškova rada u prihodima ostvarenim
pružanjem usluga uz naplatu. Obračun i isplata
uvećanja plate (stimulacije) zaposlenima vrši
104 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
se nakon utvrđivanja visine ostvarenog priho-
da. Zdravstvena ustanova koja uz naplatu pruža
usluge koje nisu obuhvaćene obaveznim zdrav-
stvenim osiguranjem po cenama koje je utvrdio
Upravni odbor, dužna je da postupa u skladu
sa odredbama člana 110. stav 1. Zakona o zdrav-
stvenom osiguranju i člana 144. stav 1. tačka 3)
i član 146. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zašti-
ti. Odredbama člana 110. stav 1. Zakona o zdrav-
stvenom osiguranju propisano je koje se usluge i
u kojim slučajevima ne obezbeđuju iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja. Zakonom o zdravstve-
noj zaštiti u članu 144. stav 1. tačka 3) propisano
je da zdravstvena ustanova iz Plana mreže, pru-
žajući zdravstvene usluge kao korisnik javnih
sredstava, ostvaruje prihode nastale upotrebom
javnih sredstava za usluge koje nisu obuhvaćene
ugovorom sa organizacijom za obavezno zdrav-
stveno osiguranje. Odredbom člana 146. stav 2.
Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da
se zdravstvene usluge koje zdravstvena ustano-
va, odnosno privatna praksa pruža građanima na
njihov zahtev, kao i zdravstvene usluge koje nisu
obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem, napla-
ćuju od građana po cenama koje utvrdi Upravni
odbor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač
privatne prakse. Dakle, neophodno je da Upravni
odbor usvoji cenovnik usluga na osnovu kojih se
naplaćuju usluge i ostvaruju prihodi.
U okviru svoje delatnosti Državna revi-
zorska institucija skreće pažnju na potrebu
da nadležne institucije urede način pružanja
zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obave-
znim zdravstvenim osiguranjem i koje se pružaju
licima koja nemaju svojstvo osiguranog lica, s
obzirom na to da ova oblast potencijalno pred-
stavlja plodno tlo za eventualne zloupotrebe.
Dopunski rad kao čest predmet revizije
poslovanja zdravstvenih ustanova
Dopunski rad je veoma značajan izvor prihoda
zdravstvenih ustanova i kao takav često je pred-
met kontrole prilikom revizije pravilnosti
poslovanja zdravstvenih ustanova. Dopunski
rad, kao rad van redovnog radnog vremena, to-
kom prethodnih godina pretrpeo je niz različi-
tih zakonskih rešenja, što je, kako je i praksa
pokazala, doprinelo obavljanju dopunskog rada
ponekad i protivno zakonskim odredbama. Zako-
nom o zdravstvenoj zaštiti koji je bio na snazi
do 28. decembra 2015. godine bilo je propisano
da zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj
ustanovi i privatnoj praksi, koji radi puno rad-
no vreme, može da obavlja određene poslove
zdravstvene delatnosti iz svoje struke kod svog
poslodavca, odnosno kod drugog poslodavca van
redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovo-
ra o dopunskom radu sa direktorom zdravstvene
ustanove, odnosno osnivačem privatne prakse.
Nakon toga, izmenama pomenutog zakona pred-
viđena je mogućnost obavljanja dopunskog rada
van redovnog radnog vremena samo kod drugog
poslodavca u ukupnom trajanju do jedne trećine
punog radnog vremena, da bi zatim najnovijim Za-
konom o zdravstvenoj zaštiti, koji je stupio na
snagu 11. 4. 2019. godine, bilo dozvoljeno obavlja-
nje dopunskog rada i kod poslodavca kod kojeg je
zdravstveni radnik zaposlen sa punim radnim
vremenom. Navođenje i prethodnih zakonskih
rešenja, a ne samo važećeg, značajno je zbog sa-
gledavanja najčešćih propusta utvrđenih prili-
kom poseta zdravstvenim ustanovama od strane
Državne revizorske institucije, ali i nadzor-
nika osiguranja u prethodnom periodu. Iskustvo
podseća na učestalost promena pravnih akata,
što nameće potrebu neophodnosti poznavanja i
ranije važeće materije.
Ugovor o dopunskom radu može da se zaključi:
1. za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obu-
hvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u
pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno
za zdravstvene usluge koje se ne ostvaruju u skla-
du sa načinom i postupkom ostvarivanja prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja;
2. za pružanje zdravstvenih usluga koje zdrav-
stvena ustanova pruža za potrebe organizacije
obaveznog zdravstvenog osiguranja, za koje na
drugačiji način ne može da obezbedi odgovara-
juće zdravstvene radnike;
3. za pružanje zdravstvenih usluga koje zdrav-
stvena ustanova pruža za potrebe lica koja
nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa za-
konom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.
S obzirom na to da je propisano da način, po-
stupak i bliže uslove, kao i druga pitanja od zna-
čaja za organizovanje i obavljanje dopunskog rada
zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika,
odnosno drugih lica zaposlenih u zdravstvenoj
ustanovi, propisuje ministar, očekuje se da će
tek donošenjem podzakonskog akta ova materija
biti bliže uređena.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 105
BUDŽETSKI KORISNICI
Zdravstvene usluge koje se pružaju u dopun-
skom radu, a nisu iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, obuhvaćene su odredbama člana 110.
Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pored toga,
pri dopunskom radu neretko se pružaju i zdrav-
stvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja – u situaci-
jama kada se zdravstvena zaštita koristi u su-
protnosti sa propisanim načinom i postupkom
ostvarivanja zdravstvene zaštite ili kada se
zdravstvena usluga pruža angažovanjem odre-
đenog zdravstvenog radnika na osnovu ličnog
zahteva pacijenta.
Takođe, do donošenja novog zakona deša-
valo se da zdravstvena ustanova angažuje svo-
je zaposlene u dopunskom radu van redovnog
radnog vremena, što nije bilo u skladu sa
odredbama prethodnog Zakona o zdravstve-
noj zaštiti. Zaposlenima koji su pružali
ove usluge obračunavala se naknada za rad
na osnovu odluke o raspodeli sredstava za
datu uslugu, koju je doneo Upravni odbor, pri
čemu bi ona bila isplaćena sa računa sopstve-
nih prihoda, ali u suprotnosti sa zakonskim
odredbama.
Preduzimanje mera tokom postupka
revizije
U vršenju revizije pravilnosti poslovanja
zdravstvenih ustanova Državna revizorska in-
stitucija sprovodi sledeće postupke:
● analizu propisa koji uređuju ostvarivanje sop-
stvenih prihoda;
● analizu internih akata subjekta revizije;
● ispitivanje aktivnosti, odluka subjekta revi-
zije u vezi sa ostvarivanjem prihoda od upotrebe
javnih sredstava za usluge koje nisu obuhvaćene
ugovorom sa Republičkim fondom za zdravstve-
no osiguranje;
● intervjuisanje odgovornih osoba subjekta re-
vizije;
● po potrebi i druge aktivnosti u zavisnosti od
svakog konkretnog slučaja.
Nakon dobijanja dovoljnih i odgovarajućih
dokaza za ocenu predmeta revizije, članovi
revizorskog tima sastaju se sa predstavnicima
subjekta revizije kako bi ih upoznali sa pre-
liminarnim nalazima i zaključcima revizije,
potvrdili tačnost činjenica i dobili odgovo-
re i komentare odgovornih lica. O dobijenim
podacima, utvrđenom stanju, zaključcima, nala-
zima i preporukama sačinjava se izveštaj, koji
se dostavlja odgovornom licu subjekta revizije.
Ukoliko se naknadno pojave podaci, odnosno sa-
znanja koja nisu postojala tokom sačinjavanja po-
menutog izveštaja, može da se sačini aneks tog
izveštaja. Pored članova revizorskog tima, iz-
veštaj potpisuje i generalni državni revizor.
Aktivnosti nakon sprovedenog postupka
revizije
Na osnovu člana 40. stav 1. Zakona o Državnoj
revizorskoj instituciji, zdravstvena ustanova
dužna je da podnese Državnoj revizorskoj insti-
tuciji pisani izveštaj o otklanjanju otkrivenih
nepravilnosti ili nesvrsishodnosti (odazivni
izveštaj) u roku od 90 dana, počev od narednog
dana od dana uručenja ovog izveštaja. Odazivni
izveštaj po pravilu sadrži: 1. navođenje revizi-
je na koju se odnosi; 2. kratak opis nepravilnosti
u poslovanju koje su otkrivene revizijom; 3. pri-
kazivanje mera ispravljanja.
Mere ispravljanja su one mere koje subjekt
revizije preduzima da bi otklonio nepravil-
nosti ili nesvrsishodnosti u svom poslovanju
ili mere za umanjenje rizika od pojavljivanja
određene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti
u svom budućem poslovanju, za čije preduzimanje
subjekt revizije mora da, uz odazivni izveštaj,
podnese i odgovarajuće dokaze. Zdravstvena
ustanova u odazivnom izveštaju treba da iskaže
mere ispravljanja po osnovu otkrivenih nepra-
vilnosti, odnosno svih nalaza datih u Izveštaju
o reviziji pravilnosti poslovanja koji sadrže
i preporuke za njihovo otklanjanje, osim onih
koje su otklonjene u toku obavljanja revizije i sa-
držane u poglavlju „Mere preduzete u postupku
revizije”. Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o
Državnoj revizorskoj instituciji propisuje se
da je odazivni izveštaj javna isprava koja je pot-
pisana i overena pečatom od strane odgovornog
lica subjekta revizije. Ako se oceni da odazivni
izveštaj ne ukazuje na to da su otkrivene nepra-
vilnosti ili nesvrsishodnosti otklonjene na
zadovoljavajući način, smatra se da subjekt re-
vizije krši obavezu dobrog poslovanja. Ako se
radi o nezadovoljavajućem otklanjanju značajne
nepravilnosti ili nesvrsishodnosti, smatra se
106 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
da postoji teži oblik kršenja obaveze dobrog
poslovanja. U ovim slučajevima Državna revizor-
ska institucija ovlašćena je da preduzima razli-
čite mere, i to obraćanje određenom organu, koji
u granicama svoje nadležnosti može da predu-
zme mere protiv korisnika javnih sredstva koji
krši obaveze dobrog poslovanja. Tu se pre svega
misli na Ministarstvo zdravlja i Republički
fond za zdravstveno osiguranje, ali i na Mini-
starstvo unutrašnjih poslova i predstavnike
pravosudnih organa. Ukoliko je reč o teškom
kršenju obaveze dobrog poslovanja, obaveštava
se Narodna skupština, sa pozivom na razrešenje
odgovornog lica ili više njih. Državna revi-
zorska institucija dužna je da bez odlaganja pod-
nese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka,
odnosno krivičnu prijavu nadležnom organu, ako
u postupku revizije otkrije materijalno značajne
radnje koje ukazuju na postojanje elemenata pre-
kršaja, odnosno krivičnog dela. Takođe je dužna
da obavesti javnog pravobranioca o slučajevima
u kojima je radnjom subjekta revizije, odnosno
pravnog lica koje posluje sa subjektom revizije,
naneta šteta javnoj imovini. PS