Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad – bolovanje prema novom Zakonu o zdravstvenom osiguranju

6 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Osnovna zakonska opredeljenja
U smislu Zakona, „obavezno zdravstveno osi-
guranje” je ono osiguranje kojim se osiguranim i
drugim licima obezbeđuje pravo na zdravstvenu
zaštitu i pravo na novčane naknade. Pri tome:
● osiguranik je fizičko lice koje je obavezno
osigurano u skladu sa Zakonom;
● osigurana lica su osiguranici i članovi nji-
hovih porodica kojima se, u skladu sa Zakonom,
obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osi-
guranja.
Saglasno članu 4. Zakona, obavezno zdravstve-
no osiguranje obuhvata:
● osiguranje u slučaju bolesti i povrede van
rada,
● osiguranje u slučaju povrede na radu i profe-
sionalne bolesti.
Potrebno je takođe podsetiti i na to da su
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
pravo
na zdravstvenu zaštitu i pravo na novča-
ne naknade, što će biti predmet razmatranja u
nastavku teksta.
Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđu-
je se i sprovodi u Republičkom fondu za zdrav-
stveno osiguranje (dalje: Republički fond).
Mr Željko Albaneze
Naknada zarade za vreme
privremene sprečenosti za rad –
bolovanje prema novom Zakonu o
zdravstvenom osiguranju
Donošenjem novog Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS” broj
25/2019 od 3. 4. 2019, stupio na snagu 11. 4. 2019. godine – dalje: Zakon) utvrđene
su i određene novine u regulativi novčane naknade zaposlenima za vreme nji-
hove privremene sprečenosti za rad (dalje: bolovanje), pa će u nastavku teksta
biti dati osnovni elementi obračuna i isplate ove novčane naknade, kao va-
žnog elementa prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Osiguranici koji imaju pravo na
naknadu zarade za vreme bolovanja
Prema odredbama članova 11. i 72. Zakona,
pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja ima-
ju osiguranici:
A) zaposleni (član 11. tačke 1)–7) Zakona):
1) lica u radnom odnosu u privrednom društvu,
drugom pravnom licu, državnom organu, organu
jedinice lokalne samouprave i autonomne pokra-
jine, kao lica u radnom odnosu kod fizičkih lica
(dalje: zaposleni);
2) civilna lica na službi u Vojsci Srbije, jedi-
nicama Vojske Srbije i ustanovama Vojske Srbije;
3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako
za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu odnosno
platu ili naknadu zarade;
4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca;
5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja;
6) državljani Republike Srbije koji su na teri-
toriji Republike Srbije zaposleni u stranim ili
međunarodnim organizacijama i ustanovama,
stranim konzularnim ili diplomatskim pred-
stavništvima ili kod stranih pravnih ili fi-
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 7
AKTUELNA TEMA
zičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije
drukčije određeno;
7) zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odno-
sno u privrednom društvu ili drugom pravnom
licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostran-
stvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima
te države ili ako međunarodnim ugovorom nije
drukčije određeno;
B) preduzetnici (član 11. tačka 18) Zakona) –
lica koja su registrovana za obavljanje delatno-
sti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja
delatnosti i obavljanja delatnosti slobodne
profesije (dalje: preduzetnici), kao i samostal-
ni umetnici, u skladu sa Zakonom;
V) sveštenici i verski službenici verskih
zajednica registrovanih u Republici Srbiji,
koji te poslove obavljaju kao samostalnu delat-
nost (član 11. tačka 20) Zakona);
G) javni beležnik i javni izvršitelj (član 11.
tačka 23) Zakona).
U narednom delu teksta biće reči o ostvari-
vanju prava na naknadu zarade za bolovanje za ka-
tegoriju zaposlenih lica.
Osiguranici koji nemaju pravo na
naknadu zarade za vreme bolovanja
Ostali navedeni osiguranici iz člana 11. Za-
kona nemaju pravo na naknadu zarade za bolova-
nje, pri čemu su to osiguranici iz t. 8)–17), 19),
21)–22) i 24)–28), odnosno sledeća lica:
● zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, od-
nosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete
ne navrši tri godine života, dok mu miruju pra-
va i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisi-
ma kojima se uređuje rad;
● državljani Republike Srbije zaposleni u ino-
stranstvu kod stranog poslodavca, koji nemaju
zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdrav-
stvenog osiguranja ili nisu obavezno osigurani
prema propisima strane države, odnosno ako
prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima
te države za sebe ili članove svoje porodice ne
mogu da ostvare ili koriste van teritorije iste;
● stranac koji je zasnovao radni odnos ili je
radno angažovan u smislu propisa kojima je ure-
đeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji,
ako međunarodnim ugovorom nije drukčije odre-
đeno;
● državljani Republike Srbije zaposleni u
domaćinstvima osiguranika, koji su u radnom
odnosu u inostranstvu u organizaciji čije je se-
dište na teritoriji Republike Srbije;
● lica koja ostvaruju pravo na novčanu naknadu
po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o
zapošljavanju;
● lica koja obavljaju privremene i povremene
poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje
rad;
● lica koja, u skladu sa Zakonom, obavljaju
privremene i povremene poslove preko omla-
dinske, odnosno studentske zadruge, a imaju na-
vršenih 26 godina života, odnosno bez obzira
na godine života ako nisu na školovanju;
– lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju
pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu
ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim
zakonom;
● lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovo-
ra o delu, autorskog ugovora, ugovora o poro-
dičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj
zaštiti, ugovora o stručnom osposobljavanju i
usavršavanju uz naknadu, kao i po osnovu drugih
ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje
naknada odnosno nagrada (dalje: ugovorena nak-
nada);
● lica koja su osnivači, odnosno članovi pri-
vrednih društava u skladu sa Zakonom, koja u
njima rade bez zasnivanja radnog odnosa;
● sportisti koji, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje sport, obavljaju sportsku delatnost kao
samostalnu delatnost;
● poljoprivrednici koji se bave poljoprivred-
nom proizvodnjom u skladu sa propisima kojima
se uređuje poljoprivreda, odnosno poljopri-
vredna delatnost, ako nisu osiguranici zaposle-
ni, osiguranici poljoprivrednici, korisnici
penzije, lica na školovanju;
● lica koja obavljaju poljoprivrednu delatnost
kao jedino ili osnovno zanimanje, a upisani su
u Registar poljoprivrednih gazdinstava u svoj-
stvu nosioca ili člana porodice nosioca poljo-
privrednog gazdinstva, ako nisu osiguranici
zaposleni, osiguranici poljoprivrednici, ko-
risnici penzije, lica na školovanju;
● korisnici penzije koji su pravo na penziju
ostvarili u skladu sa propisima o penzijskom i
invalidskom osiguranju;
● lica koja primaju penziju ili invalidninu
isključivo od inostranog nosioca osiguranja,
a imaju prebivalište ili boravište, odnosno
stalno nastanjenje ili privremeni boravak u
8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom, odno-
sno ako sa državom od koje primaju penziju ili
invalidninu ne postoji međunarodni ugovor o
socijalnom osiguranju ili je međunarodnim ugo-
vorom drugačije određeno;
● lica koja primaju penziju ili invalidninu
isključivo od inostranog nosioca osiguranja,
a imaju prebivalište ili boravište, odnosno
stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Re-
publici Srbiji, u skladu sa Zakonom, pri čemu
kod njih postoje određene pravne smetnje zbog
kojih ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje
primenom međunarodnog ugovora i to samo radi
ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja
na teritoriji Republike Srbije;
● strani državljani koji na teritoriji Republi-
ke Srbije rade kod domaćih pravnih subjekata na
osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka
ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj sarad-
nji;
● strani državljani za vreme školovanja ili
stručnog usavršavanja na teritoriji Republike
Srbije, do isteka školske godine, odnosno za-
vršetka akademske godine u kojoj su završili
školovanje, ali ne duže od navršene 26. godine
života.
Slučajevi kada osiguraniku –
zaposlenom PRIPADA PRAVO na
naknadu zarade za vreme bolovanja
Prema članu 73. Zakona, naknada zarade za
vreme bolovanja pripada zaposlenom ako je nje-
govo zdravstveno stanje, odnosno zdravstveno
stanje člana njegove uže porodice takvo da je
osiguranik sprečen za rad iz razloga propisa-
nih Zakonom, bez obzira na isplatioca naknade
zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad u
sledećim slučajevima:
1) usled bolesti ili povrede van rada,
2) usled profesionalne bolesti ili povrede na
radu,
3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odr-
žavanjem trudnoće,
4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao
kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u
njegovoj okolini,
5) zbog nege bolesnog odnosno povređenog člana
uže porodice, pod uslovima utvrđenim Zako-
nom (članovi uže porodice su supružnik ili
vanbračni partner, deca rođena u braku ili van
braka, usvojena i pastorčad i deca uzeta na iz-
državanje),
6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tki-
va, izuzev dobrovoljnog davanja krvi,
7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog
osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekar-
ski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi
kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj usta-
novi, u skladu sa propisom kojim se uređuju na-
čin i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja.
Prema ostalim odredbama u ovom članu Za-
kona, dužinu bolovanja utvrđuje stručno-me-
dicinski organ Republičkog fonda na osnovu
medicinsko-doktrinarnih standarda koje utvr-
đuje ministar za poslove zdravlja (dalje: mini-
star) na osnovu predloga republičkih stručnih
komisija obrazovanih u skladu sa zakonom kojim
se uređuje zdravstvena zaštita. Izričito se is-
tiče da je zabranjeno da izabrani lekar ili dru-
gi stručno-medicinski organ Republičkog fonda
„otvori” bolovanje zaposlenom ako nisu ispu-
njeni uslovi prethodno navedeni u tačkama 1)–7).
Navedenih sedam razloga za bolovanje za
zaposlene, odnosno slučajeva kada zaposlenom
pripada pravo na naknadu zarade za vreme bo-
lovanja, identični su odredbama prethodnog
zakona.
Slučajevi kada osiguraniku –
zaposlenom NE PRIPADA PRAVO na
naknadu zarade za vreme bolovanja
Prema članu 84. Zakona, zaposlenom koji je
privremeno sprečen za rad ne pripada pravo na
naknadu zarade, bez obzira na isplatioca:
1) ako je namerno prouzrokovao privremenu
sprečenost za rad;
2) ako je privremena sprečenost za rad prouzro-
kovana upotrebom alkohola ili upotrebom psi-
hoaktivnih supstanci;
3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje odno-
sno osposobljavanje za rad;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne le-
čenju, osim ako za lečenje nije potreban prista-
nak predviđen Zakonom;
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi:
(1) izabranom lekaru u roku od tri dana od
dana nastanka privremene sprečenosti za rad,
(2) prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu
izabranog lekara,
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
(3) stručno-medicinskom organu u roku od tri
dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred
stručno-medicinski organ;
6) ako se za vreme privremene sprečenosti za
rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću
kojom ostvaruje prihode;
7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa
Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivali-
šta odnosno boravišta ili ako izabrani lekar,
odnosno organ nadležan za kontrolu ostvariva-
nja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;
8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsu-
stvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti
za rad na neki drugi način;
10) ako je na izdržavanju kazne zatvora;
11) ako se u odnosu na njega sprovodi mera be-
zbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i
čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog le-
čenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj
ustanovi;
12) ako ne postupi u skladu sa članom 80. st. 3–5.
Zakona, odnosno ako najkasnije u roku od 15 dana
od dana upućivanja na invalidsku komisiju ne
podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvr-
đivanja gubitka radne sposobnosti pred nadle-
žnom organizacijom za penzijsko i invalidsko
osiguranje.
Naknada zarade zaposlenom ne pripada od
dana kada je utvrđeno da je nastupio neki od
navedenih slučajeva, za sve vreme dok traju te
okolnosti ili njihove posledice.
Ukoliko je neki od slučajeva navedenih u
tačkama 1)–12) utvrđen posle započinjanja kori-
šćenja prava na naknadu zarade, odnosno posle
ostvarivanja prava na naknadu zarade, isplata
naknade se obustavlja, a isplatilac naknade ima
pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.
Može da se konstatuje da ni u odredbama ovog
člana nije bilo suštinskih izmena u odnosu na
odredbe prethodnog zakona.
Uslovi za ostvarivanje prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja,
odnosno prava na bolovanje
Da bi ostvarili prava iz obaveznog zdrav-
stvenog osiguranja, dakle i pravo na naknadu
zarade za vreme bolovanja, zaposleni treba da
ispune dva uslova.
PRVI USLOV – da imaju prethodni staž
obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 50.
Zakona). Konkretno, moraju da imaju staž osi-
guranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju
u svojstvu osiguranika, u skladu sa Zakonom,
u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno
ili šest meseci sa prekidima u poslednjih 18
meseci, pre početka korišćenja prava iz oba-
veznog zdravstvenog osiguranja, u ovom slučaju
pre otpočinjanja korišćenja bolovanja (dalje:
prethodno osiguranje). U prethodno osigura-
nje računa se vreme od dana kada je stečeno
svojstvo osiguranika u skladu sa Zakonom, za
koje je uplaćen doprinos. Izuzetno, zaposleni
osiguranik koji nema prethodno osiguranje,
ostvaruje prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja u slučaju:
1) povrede na radu ili profesionalne bolesti,
2) hitne medicinske pomoći,
3) ostvarivanja prava na naknadu zarade za vre-
me bolovanja i to u visini minimalne zarade
utvrđene, u skladu sa Zakonom o radu, za mesec
za koji se naknada zarade isplaćuje.
DRUGI USLOV – da zaposleni ima overenu
ispravu o osiguranju – karticu, koja je overena
na osnovu dokaza da je poslodavac za zaposlenog
uplatio dospeli doprinos za obavezno zdrav-
stveno osiguranje (član 125. Zakona).
Ako isprava o osiguranju nije overena zbog
toga što dospeli doprinos nije plaćen, izvr-
šiće se naknadna overa kada taj doprinos bude
uplaćen, a u slučaju da nije izvršena uplata do-
spelog doprinosa, pravo na zdravstvenu zašti-
tu, u skladu sa Zakonom i propisima donetim za
sprovođenje Zakona, može da se koristi na teret
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u
slučaju:
1) hitne medicinske pomoći,
2) ciljanih preventivnih pregleda – skrininga
prema odgovarajućim nacionalnim programima,
3) obavezne imunizacije prema propisima koji-
ma se uređuje zdravstvena zaštita stanovništva
od zaraznih bolesti,
4) palijativnog zbrinjavanja.
Izuzetno, prema članu 126. stav 1. Zakona, ove-
ru isprave o osiguranju za osigurana lica za koja
nije redovno izmirivan doprinos Republički
fond vrši pod uslovom da je obveznik uplate
doprinosa – poslodavac započeo sa izmiriva-
njem dospelih doprinosa i nastavio sa njegovim
kontinuiranim izmirivanjem.
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Utvrđivanje bolovanja
Saglasno čl. 76–77. Zakona, sprečenost za rad
– bolovanje zaposlenog nastupa:
1) na dan kada izabrani lekar utvrdi da zaposle-
ni nije sposoban za obavljanje svog rada zbog bo-
lesti ili povrede,
2) na dan kada izabrani lekar utvrdi potrebu za
negom člana uže porodice zaposlenog,
3) kada izabrani lekar ustanovi drugi propisa-
ni razlog za privremenu sprečenost za rad za-
poslenog.
U članu 76. Zakona predviđeni su i sledeći
slučajevi kada zaposleni može da traži „otva-
ranje” bolovanja i pre javljanja lekaru:
1) izuzetno, izabrani lekar može da utvrdi pri-
vremenu sprečenost za rad – da „otvori” bolo-
vanje zaposlenom i za period pre njegovog prvog
javljanja na pregled, odnosno izabranom lekaru,
ali najviše za tri dana unazad od dana kada se
zaposleni javio izabranom lekaru;
2) izuzetno, ako je zaposleni bio na stacionar-
nom lečenju ili je privremena sprečenost za
rad zaposlenog nastala za vreme njegovog bo-
ravka u inostranstvu ili u drugim opravdanim
slučajevima u kojima zaposleni nije mogao da se
javi izabranom lekaru, odnosno nije mogao da
ga obavesti o razlozima sprečenosti za rad, po
predlogu izabranog lekara prvostepena lekar-
ska komisija može da dâ ocenu sprečenosti za
rad osiguranika za period duži od tri dana pre
javljanja izabranom lekaru.
Izabrani lekar, odnosno drugi stručno-me-
dicinski organ Republičkog fonda određuje
bolovanje zaposlenom od datuma početka do da-
tuma završetka tog bolovanja. Dužinu bolovanja
utvrđuje stručno-medicinski organ Republičkog
fonda na osnovu medicinsko-doktrinarnih stan-
darda za utvrđivanje privremene sprečenosti za
rad, koje utvrđuje ministar na osnovu predloga
republičkih stručnih komisija obrazovanih u
skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena
zaštita. Zabranjeno je da izabrani lekar ili
drugi stručno-medicinski organ Republičkog
fonda utvrdi da kod osiguranika postoji pri-
vremena sprečenost za rad ako nisu ispunjeni
uslovi iz Zakona.
Važno je napomenuti još i zakonsko rešenje
po kome pravo na naknadu zarade za vreme bo-
lovanja zaposlenog može da traje do otklanjanja
uzroka bolovanja, u zavisnosti od vrste i uzroka
bolesti odnosno povrede, pri čemu pravo na nak-
nadu zarade pripada od prvog dana bolovanja i
za sve vreme njegovog trajanja, ali samo za vreme
trajanja radnog odnosa za koje bi zaposleni pri-
mao zaradu odnosno platu u skladu sa propisima
o radu. Izuzetno, ako je bolovanje nastalo kao
posledica povrede na radu ili profesionalne
bolesti, naknada zarade pripada osiguraniku od
prvog dana sprečenosti i za sve vreme njenog tra-
janja, kao i posle prestanka radnog odnosa, sve
do prestanka uzroka privremene sprečenosti za
rad po oceni stručno-medicinskog organa.
Prekid bolovanja radi upućivanja na
invalidsku komisiju
U posebnom slučaju, saglasno čl. 80–83. Zako-
na, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-me-
dicinski organ, bez obzira na vreme trajanja
bolovanja zaposlenog, dužan je da zaposlenog
bez odlaganja uputi na invalidsku komisiju ako
oceni da zdravstveno stanje osiguranika uka-
zuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da
se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja
osiguranika koje bi omogućilo vraćanje radne
sposobnosti.
Takođe, i u slučaju dužeg trajanja sprečenosti
za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a
najkasnije po isteku svakih šest meseci nepre-
kidnog bolovanja, odnosno ako je osiguranik u
poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 mese-
ci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi
stručno-medicinski organ dužan je da zaposle-
nog sa potrebnom medicinskom dokumentacijom
uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja
gubitka radne sposobnosti. S tim u vezi, zapo-
sleni je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od
dana upućivanja na invalidsku komisiju podnese
zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja
gubitka radne sposobnosti pred nadležnom
organizacijom za penzijsko i invalidsko osigu-
ranje, kao i da o tome pismenim putem obavesti
Republički fond u roku od tri radna dana od
dana podnošenja zahteva.
Kada je zaposleni u toku bolovanja upućen na
invalidsku komisiju, kako je to već navedeno,
ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obave-
znog zdravstvenog osiguranja najduže 60 dana od
dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka
pred nadležnom organizacijom za obavezno pen-
zijsko i invalidsko osiguranje.
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
AKTUELNA TEMA
Ako organizacija nadležna za obavezno pen-
zijsko i invalidsko osiguranje ne odluči po
zahtevu zaposlenog o pokretanju postupka za
utvrđivanje gubitka radne sposobnosti u roku
od 60 dana od dana podnošenja zahteva, počev od
61. dana osiguranik ima pravo na naknadu zarade
koju obezbeđuje nadležna organizacija za obave-
zno penzijsko i invalidsko osiguranje iz svojih
sredstava. Izuzetno, ukoliko se potpuni gubitak
radne sposobnosti utvrdi pre isteka roka od 60
dana od dana podnošenja zahteva, naknada zara-
de do dana utvrđivanja potpunog gubitka radne
sposobnosti obezbeđuje se iz sredstava obave-
znog zdravstvenog osiguranja, a posle tog dana –
iz sredstava nadležne organizacije za obavezno
penzijsko i invalidsko osiguranje.
Za sve vreme bolovanja zaposlenom koji je
upućen na invalidsku komisiju, bez obzira na
isplatioca naknade zarade, opravdanost bolo-
vanja na svakih 30 dana sprečenosti za rad ceni
prvostepena lekarska komisija Republičkog
fonda po predlogu izabranog lekara, na način i
pod uslovima koji su uređeni Zakonom i propi-
sima donetim za njegovo sprovođenje.
Nadležna organizacija za obavezno penzijsko
i invalidsko osiguranje dužna je da Republičkom
fondu odmah dostavi rešenje kojim je utvrđen
potpuni gubitak radne sposobnosti zaposlenog,
odnosno rešenje da ne postoji potpuni gubitak
radne sposobnosti, a najkasnije u roku od 15 dana
od dana kada je rešenje postalo pravosnažno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade do dana
dostavljanja pravosnažnog rešenja poslodavcu.
Ko obezbeđuje naknadu zarade za
bolovanje zaposlenom
Prema članu 101. stav 1. Zakona, naknadu zara-
de za sve slučajeve bolovanja (iz člana 73. stav 1.
Zakona):
● za prvih 30 dana bolovanja obezbeđuje poslo-
davac iz svojih sredstava, a
● od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Repu-
blički fond.
O pravu na naknadu zarade rešava posloda-
vac ako se naknada isplaćuje na teret poslodav-
ca, a nadležna filijala Republičkog zavoda ako
se naknada isplaćuje na teret sredstava obave-
znog zdravstvenog osiguranja.
Izuzetno od navedenih isplatilaca, Zakon je
u članu 101. utvrdio i izuzetke.
Naknada zarade koja se od prvog dana
bolovanja obezbeđuje na teret Republičkog
fonda
Izuzetno, naknada zarade obezbeđuje se zapo-
slenom iz sredstava obaveznog zdravstvenog osi-
guranja od prvog dana bolovanja (član 101. stav 2):
● zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i
tkiva, i
● osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju
ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu,
za vreme bolovanja zbog nege bolesnog deteta
mlađeg od tri godine.
Naknada zarade za vreme bolovanja zbog
povrede na radu ili profesionalne bolesti
Prema članu 101. st. 3. i 4. Zakona, naknadu
zarade u slučaju bolovanja zbog povrede na radu
ili profesionalne bolesti za osiguranika – za-
poslenog obezbeđuje poslodavac iz svojih sred-
stava za vreme trajanja njegovog radnog odnosa,
od prvog dana bolovanja, za sve vreme trajanja
bolovanja pomenutog zaposlenog.
Ako zaposlenom prestane radni odnos u toku
korišćenja prava na naknadu zarade zbog povre-
de na radu ili profesionalne bolesti, isplatu
naknade zarade obezbeđuje Republički fond od
dana prestanka radnog odnosa.
Obaveza poslodavca da obezbedi i isplati
naknadu zarade zaposlenima koja se
obezbeđuje iz sredstava Republičkog zavoda
Treba imati u vidu i odredbe člana 102. Za-
kona, prema kojima poslodavac isplaćuje i nak-
nadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u
skladu sa Zakonom. U tom slučaju:
● poslodavac vrši obračun naknade zarade koja
se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstve-
nog osiguranja i
● dostavlja ga matičnoj filijali sa kompletnom
dokumentacijom, uz zahtev za isplatu naknade za-
rade.
Matična filijala utvrđuje pravo na naknadu
zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30
dana od dana prijema ovog obračuna, koji prati
kompletna dokumentacija, prenosi odgovarajući
iznos sredstava na poseban račun poslodavca,
koji zatim vrši isplatu zaposlenom.
Preneta sredstva koja ne isplati zaposle-
nom u roku od 30 dana od dana njihovog prijema
poslodavac je dužan da vrati istoj filijali sa
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
kamatom za koju su sredstva uvećana dok su se na-
lazila na posebnom računu poslodavca.
Ova sredstva, preneta poslodavcu, ne mogu da
budu predmet izvršenja, osim u svrhu isplate
naknade zarade zaposlenom.
Prema stavu 7. člana 102, poslodavac može,
ali ne mora da iz svojih sredstava isplati nak-
nadu zarade i kada se ta naknada obezbeđuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
U tom slučaju matična filijala je dužna da is-
plaćene iznose naknadi poslodavcu u roku od
15 dana od dana predaje zahteva toj filijali, sa
kompletnom dokumentacijom, uplatom na pose-
ban račun poslodavca.
U smislu prethodnih odredbi, „matična fi-
lijala” je filijala Republičkog fonda koja je
izdala odnosno aktivirala ispravu o osigura-
nju zaposlenih kod konkretnog poslodavca, dok
je za zaposlene to filijala na čijem je području
sedište njihovog poslodavca, a za lica zaposle-
na u poslovnoj jedinici van sedišta poslodavca
to je filijala prema sedištu poslovne jedinice,
odnosno prema mestu rada.
Udaljenje sa rada za vreme korišćenja
bolovanja
Saglasno članu 100. Zakona, ako je za zaposle-
nog za vreme korišćenja prava na naknadu zarade
doneta odluka o udaljenju sa rada u vezi sa pokre-
nutim krivičnim postupkom, u slučaju određiva-
nja pritvora i u drugim slučajevima utvrđenim
Zakonom, naknada zarade isplaćuje se u visini
jedne četvrtine utvrđene naknade zarade, a ako
osiguranik izdržava članove uže porodice – u
visini jedne trećine te naknade zarade.
Ako postupak protiv ovog zaposlenog bude
obustavljen, odnosno ako zaposleni bude oslo-
bođen optužbe ili mu ne bude izrečena mera u
vezi sa povredom radne obaveze ili kršenjem
radne discipline, deo naknade zarade do punog
iznosa utvrđenog u skladu sa Zakonom izvršiće
isplatilac naknade zarade (poslodavac ili Re-
publički zavod, u zavisnosti od toga ko je ispla-
tilac naknade zarade).
Mogućnost da zaposleni delimično
radi za vreme bolovanja
Članovi 98. i 99. Zakona utvrđuju mogućnost
da zaposleni za vreme bolovanja određeno vre-
me radi.
Konkretno, prema tim odredbama, kada struč-
no-medicinski organ Republičkog fonda u toku
lečenja zaposlenog koji prima naknadu zarade
jer je na bolovanju utvrdi da je njegovo zdravstve-
no stanje poboljšano, kao i da bi rad za njega bio
koristan za brže uspostavljanje pune radne spo-
sobnosti, može da odredi da zaposleni određe-
no vreme radi sa skraćenim radnim vremenom
kod poslodavca, a najmanje četiri časa dnevno.
Ovakav rad sa skraćenim radnim vremenom
može da traje najduže tri meseca neprekidno
ili sa prekidima u toku 12 meseci od dana počet-
ka rada sa skraćenim radnim vremenom.
Poslodavac kod koga je ovaj zaposleni u rad-
nom odnosu dužan je da zaposlenom obezbedi
rad sa skraćenim radnim vremenom u skladu sa
navedenim zakonskim odredbama.
Zaposlenom koji za vreme bolovanja radi sa
skraćenim radnim vremenom za časove rada is-
plaćuje se zarada, a za časove bolovanja naknada
zarade – srazmerno vremenu provedenom van
rada u odnosu na radno vreme za koje je zasnovan
radni odnos.
Osnovica za utvrđivanje naknade
zarade za vreme bolovanja
Naknada zarade za vreme bolovanja u Zakonom
propisanim slučajevima pada na teret poslodav-
ca ili na teret sredstava Republičkog fonda,
tako da će u nastavku uslediti osvrt na to kako
se u zavisnosti od isplatioca utvrđuje osnov za
ovu naknadu zarade.
Osnovica naknade zarade za zaposlene za
vreme bolovanja na teret poslodavca
Shodno članu 86. Zakona, osnov za naknadu
zarade za zaposlene, koju isplaćuje poslodavac
iz svojih sredstava, utvrđuje se u skladu sa pro-
pisima kojima se uređuje rad.
Time Zakon upućuje na to da se osnov za utvr-
đivanje naknade zarade za vreme bolovanja za-
poslenog, koja se isplaćuje na teret poslodavca,
utvrđuje shodno članu 115. Zakona o radu, koji
Časopis
POSLOVNI SAVETNIK
preporučite i drugima!
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
propisuje da osnovicu naknade za vreme bolo-
vanja do 30 dana čini prosečna zarada isplaćena
zaposlenom u prethodnih 12 meseci koji pretho-
de mesecu u kome je započeto bolovanje. Osnov
za naknadu zarade za svaki pojedinačni mesec
koji ulazi u iznos prosečne zarade ne može da
bude viši od najviše mesečne osnovice na
koju se plaća doprinos za mesec koji ulazi u
prosečan iznos zarade, u skladu sa zakonom ko-
jim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno
osiguranje.
U osnovicu za obračun naknade zarade za vre-
me bolovanja ulaze sva primanja koja se, u smi-
slu člana 105. Zakona o radu, smatraju zaradom,
a to su:
1) isplaćena zarada po času za efektivne časove
rada u prethodnih 12 meseci,
2) deo zarade po osnovu radnog učinka (stimula-
cije i dr.),
3) uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih 12
meseci po osnovu rada na dan praznika, noć-
nog rada, prekovremenog rada, minulog rada i
drugih uvećanja propisanih opštim aktom po-
slodavca,
4) druga primanja koja imaju karakter zarade,
koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena (topli
obrok, regres, terenski dodatak, dodatak zbog
odvojenog života od porodice i druga davanja
zaposlenima koja imaju karakter zarade).
S obzirom na to da je osnovica za obračun
naknade zarade – zarada, isplaćene naknade
zarada (za vreme bolovanja, godišnjeg od-
mora, plaćenog odsustva i dr.), kao i časovi
odsustvovanja za koje je isplaćena ta naknada,
ne ulaze u zbir ovih zarada. To znači da, ako
zaposleni u prethodnih 12 meseci, pored časo-
va rada, ima i časove odsustva s rada, što će
uvek biti slučaj, ako ni zbog čega drugog, ono
zbog godišnjeg odmora i praznika, u osnovi-
cu za naknadu zarade uzimaju se samo časovi
rada i ostvarena zarada za te časove.
Ako zaposleni nije ostvario zaradu u pret-
hodnih 12 meseci zato što zarada nije ispla-
ćivana zbog poremećaja u poslovanju, elementi
za naknadu zarade zaposlenom mogu da se nađu
u mesečnom obračunu koji mu je dostavio poslo-
davac. Naime, prema članu 121. Zakona o radu,
poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi ob-
račun i za mesec za koji nije isplatio zaradu. Iz
tog obračuna mogu da se vide elementi zarade
i časovi rada, pa može da se izračuna osnov za
naknadu zarade.
Poseban slučaj je da zaposleni u prethodnih
12 meseci uopšte nije imao zaradu, bilo zato
što je svih 12 meseci proveo na raznim vrstama
odsustva s rada (bolovanje, porodiljsko odsu-
stvo) bilo zato što uopšte nije radio u tih 12
meseci (novozaposleni radnik koji odsustvuje s
rada u prvom mesecu rada), kada je osnov za ob-
račun naknade zarade ugovorena osnovna zarada,
uvećana za minuli rad.
Konkretno, ako zaposleni započne bolovanje
30. avgusta i koristi ga do 10. septembra, osnovi-
ca za naknadu zarade za ceo period odsustva
utvrđuje se na osnovu zarada ovog zaposlenog
za period avgust 2018 – jul 2019, jer one prethode
mesecu otpočinjanja bolovanja. Ukoliko ovaj za-
posleni otvori bolovanje 13. septembra, osnovi-
ca za naknadu zarade za ovo odsustvo jesu njegove
zarade za period septembar 2018 – avgust 2019,
jer one prethode mesecu početka odsustva.
Može da se konstatuje da su navedene
odredbe o obračunu naknade zarade za bolova-
nje na teret poslodavca istovetne odredbama
iz prethodnog zakona.
Osnovica naknade zarade za zaposlene za
vreme bolovanja na teret Republičkog fonda
– iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja
Prema čl. 87. i 88. Zakona, osnov za naknadu
zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja (na teret Republičkog
fonda) za osiguranike zaposlene čini prosečna
zarada koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12
meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje.
Zaradu, u smislu ove odredbe, čini zarada za
obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvr-
đena u skladu sa propisima o radu, i to (član 87.
stav 2):
1) osnovna zarada zaposlenog,
2) deo zarade za radni učinak,
3) uvećana zarada.
Za sve vreme isplate naknade zarade iz sred-
stava obaveznog zdravstvenog osiguranja za za-
poslenog koji ima prethodno osiguranje osnov za
naknadu utvrđuje se na iznet način.
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
ëNovina u ovim odredbama ogleda se u
tome da osnov za obračun naknade za-
rade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja čini prosečna zarada
koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 me-
seci pre meseca u kojem je nastupilo bolova-
nje. Navedeno je usvojeno kako bi se sprečile
moguće zloupotrebe. Naime, po prethodnom
Zakonu o zdravstvenom osiguranju osnov za
obračun naknade zarade koja se obezbeđivala
iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigura-
nja bila je zarada koju je zaposleni ostvario u
prethodna 3 meseca, što je u praksi dovodilo
do zloupotreba, posebno u slučaju osigurani-
ca koje su privremeno sprečene za rad usled
bolesti ili komplikacija u vezi sa održava-
njem trudnoće, jer se u tom periodu od 3 mese-
ca pre utvrđivanja nesposobnosti za rad tim
osiguranicama povećavala zarada koja ulazi u
osnov za isplatu naknade, pa je i naknada zara-
da koju su primale po ovom osnovu bila veća
od njihove realne zarade. Novina je, takođe,
i da zaradu koja se uračunava za naknadu čini
zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na
radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i
to: osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za
radni učinak i uvećana zarada.
Za zaposlenog koji ne ispunjava uslov u po-
gledu prethodnog osiguranja u momentu početka
korišćenja prava na naknadu zarade iz sredsta-
va obaveznog zdravstvenog osiguranja, osnov za
naknadu zarade utvrđuje se na iznet način od
momenta ispunjenja uslova u pogledu prethod-
nog osiguranja, kao i uz uslov da je u tom periodu
ostvarivao zaradu.
Naime, prema članu 74. Zakona, zaposlenom
koji u momentu „otvaranja” bolovanja (nastupa-
nja privremene sprečenosti za rad) nema pret-
hodno osiguranje iz člana 50. Zakona (nema staž
osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju
u svojstvu osiguranika u trajanju od najmanje tri
meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidi-
ma u poslednjih 18 meseci pre početka bolovanja,
pri čemu su za te mesece uplaćeni doprinosi)
pripada pravo na naknadu zarade iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini mi-
nimalne zarade utvrđene, u skladu sa Zakonom o
radu, za mesec za koji se naknada zarade isplaću-
je. Na dan sticanja uslova u pogledu prethodnog
osiguranja zaposlenom pripada naknada zarade
koja se obračunava i isplaćuje pod uslovima
propisanim Zakonom, dakle u visini prosečne
zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnih
12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolo-
vanje.
Prema tome, zaposleni koji u momentu otpo-
činjanja bolovanja na teret Republičkog fon-
da nema uslov „prethodnog osiguranja” (što
će biti npr. novozaposleni koji ima manje od
3 meseca radnog staža ili manje od 6 meseci
radnog staža u poslednjih 18 meseci), dok ne
ispuni jedan od tih uslova, prima minimal-
nu zaradu od 155,30 dinara neto po času rada,
pomnoženu sa brojem časova na nivou meseca.
Kada ispuni jedan od navedenih uslova pret-
hodnog osiguranja (navrši npr. 3 meseca u
obaveznom osiguranju), zaposlenom počinje
isplata naknade zarade koja se obračunava, u
skladu sa Zakonom, za isplate na teret obave-
znog zdravstvenog osiguranja.
Saglasno članu 88. stav 1. Zakona, osnov za
naknadu zarade za svaki pojedinačni mesec koji
ulazi u iznos prosečne zarade iz prethodnih 12
meseci ne može da bude viši od najviše meseč-
ne osnovice na koju je plaćen doprinos za mesec
koji ulazi u prosečan iznos zarade, u skladu sa
zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno
socijalno osiguranje. Najviši osnov za naknadu
zarade čini prosek najviših mesečnih osnovica
na koji se plaća doprinos za svaki od 12 meseci
koji ulaze u prosečan iznos zarade. Podsećamo
da najviša mesečna osnovica na koju se obraču-
navaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijal-
no osiguranje na teret Fonda zaključno sa 31. 12.
2019. godine iznosi 341.725,00 dinara.
Zakon je u članu 88. predvideo i dve poseb-
ne situacije u vezi sa izračunavanjem osnova za
naknadu zarade na teret Republičkog fonda:
1) u prvom posebnom slučaju – ako zaposleni koji
ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja
nije ostvario zaradu u svih 12 kalendarskih me-
seci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo
bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prose-
čan iznos zarade iz člana 87. stav 2. Zakona (zbir
osnovne zarade zaposlenog, dela zarade za radni
učinak i uvećane zarade) za vreme – za mesece za
koje je zaposleni ostvario zaradu, a za mesece za
koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna
zarada za te mesece;
2) u drugom posebnom slučaju – ako zaposleni
koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osi-
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
AKTUELNA TEMA
guranja nije ostvario zaradu ni u jednom od 12
meseci koji prethode mesecu pre nastupanja
bolovanja, osnov za naknadu zarade čini mini-
malna zarada utvrđena, u skladu sa propisima
kojima se uređuje rad, za mesec za koji se ispla-
ćuje naknada zarade.
Osnovica naknade zarade za vreme bolovanja
na teret Republičkog fonda za zaposlene
koji su radili kod više poslodavaca
Prema članu 90. Zakona, zaposlenom koji je
pre nastupanja bolovanja, odnosno u periodu od
prethodnih 12 meseci iz kojeg se utvrđuje osnov
za naknadu zarade, istovremeno radio kod dva
ili više poslodavaca ili je kao preduzetnik
istovremeno obavljao delatnost i radio kod
poslodavca, osnov za naknadu zarade utvrđuje se
prema ukupnom zbiru osnova za naknadu zarade
po svim osnovama, s tim da tako utvrđena osno-
vica za naknadu zarade ne može da bude veća od
najvišeg osnova za naknadu zarade.
U dosadašnjoj praksi je za ovakvog zaposlenog
obračun i zahtev matičnoj filijali podnosio
poslodavac na osnovu čije prijave je utvrđeno
svojstvo osiguranika za konkretnog zaposlenog,
ali i uz dostavljanje dokaza od svih prethodnih
poslodavaca. Nakon izvršene kontrole prava na
naknadu zarade i visine naknade, matična fili-
jala je dužna da najkasnije u roku od 30 dana od
dana prijema ovog obračuna prenese odgovaraju-
ći iznos sredstava na poseban račun poslodavca
koji je dostavio obračun.
Visina naknade zarade za vreme
bolovanja
Visina naknade zarade za vreme bolovanja
utvrđena je članom 115. Zakona o radu i čl. 94–97.
Zakona.
Prema članu 94. Zakona, visina naknade zara-
de koju obezbeđuje poslodavac za prvih 30 dana
bolovanja zaposlenog iz svojih sredstava utvrđu-
je se u skladu sa Zakonom o radu i ovim zakonom.
Konkretno, prema članu 95. Zakona, visina nak-
nade zarade koja se obezbeđuje kako iz sredsta-
va obaveznog zdravstvenog osiguranja tako i iz
sredstava poslodavca iznosi:
1) 65% od osnova za naknadu zarade ako je bolova-
nje prouzrokovano:
● bolešću ili povredom van rada,
● merama obavezne izolacije kao kliconoše ili
zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini,
● zbog nege bolesnog odnosno povređenog člana
uže porodice,
● time što je određen za pratioca bolesnog
osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekar-
ski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi
kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj usta-
novi, u skladu sa propisom kojim se uređuju na-
čin i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja;
2) 100% od osnova za naknadu zarade ako je bolo-
vanje prouzrokovano:
● profesionalnom bolešću ili povredom na
radu,
● dobrovoljnim davanjem organa, ćelija i tkiva
(izuzev dobrovoljnog davanja krvi);
3) 100% od osnova za naknadu zarade ako je bolo-
vanje prouzrokovano bolešću ili komplikaci-
jama u vezi sa održavanjem trudnoće, s tim da:
a) za prvih 30 dana bolovanja naknadu zarade is-
plaćuje poslodavac iz svojih sredstava, a
b) počev od 31. dana bolovanja visina naknade
zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova
za naknadu zarade, s tim što se iz sredstava oba-
veznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iznos
od 65% od osnova za naknadu zarade, dok se iznos
od 35% od osnova za naknadu zarade obezbeđuje
iz sredstava budžeta Republike Srbije, a ta sred-
stva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade
prenose se Republičkom fondu, koji u ime i za
račun budžeta Republike Srbije uplaćuje sredstva
na račun poslodavca;
4) 100% od osnova za naknadu zarade ako je bolo-
vanje prouzrokovano negom člana uže porodice
(iz člana 78. stav 3. Zakona) i to u slučaju teškog
oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navrše-
nih 18 godina života zbog teškog oštećenja mo-
ždanih struktura, maligne bolesti ili drugog
teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta
(član 95. stav 2).
U svim navedenim slučajevima visina nak-
nade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava
poslodavca i iz sredstava obaveznog zdrav-
stvenog osiguranja ne može da bude niža od
minimalne zarade utvrđene, u skladu sa pro-
pisima o radu, za mesec za koji se vrši obra-
čun naknade zarade, niti viša od 65% odnosno
100% najvišeg osnova za naknadu zarade utvr-
đenog u skladu sa Zakonom.
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Prema posebnoj odredbi u članu 97. Zako-
na, zaposleni ima pravo na naknadu zarade iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u
visini minimalne zarade utvrđene za mesec u
kojem se vrši isplata naknade zarade, u skladu
sa propisima kojima se uređuje rad, za vreme dok
njegov poslodavac ne vrši isplatu zarade zapo-
slenima, a obračunava i uplaćuje doprinos, ali
ne duže od tri meseca.
Ako poslodavac naknadno isplati zaradu za-
poslenima, ovi zaposleni imaju pravo na isplatu
razlike između naknade zarade koju je primio i
naknade zarade koju bi primio, pod uslovima
propisanim Zakonom.
Naknada zarade za negu deteta
Prema novim zakonskim odredbama u članu
78. Zakona, osiguraniku – zaposlenom pripada
naknada zarade zbog nege obolelog odnosno po-
vređenog člana uže porodice mlađeg od sedam
godina života ili člana uže porodice starijeg
od sedam godina života koji je teško telesno
ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedi-
načnom slučaju bolesti odnosno povrede, najdu-
že do 15 dana. Ako je oboleli odnosno povređeni
član uže porodice stariji od sedam godina ži-
vota, a nije teško telesno ili duševno ometen
u razvoju, ovo odsustvo može da traje najduže do
sedam dana.
Izuzetno, kada postoje opravdani razlozi
koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže
porodice, prvostepena lekarska komisija može
da produži trajanje privremene sprečenosti za
rad zbog nege člana uže porodice najduže do 30
dana za negu deteta mlađeg od sedam godina ži-
vota ili člana uže porodice starijeg od sedam
godina života koji je teško telesno ili dušev-
no ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu
člana uže porodice koji je stariji od sedam go-
dina života, a nije teško telesno ili duševno
ometen u razvoju.
U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog sta-
nja deteta do navršenih 18 godina života zbog
teškog oštećenja moždanih struktura, maligne
bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdrav-
stvenog stanja deteta, drugostepena lekarska
komisija Republičkog fonda na predlog zdrav-
stvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delat-
nost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite
u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara,
može da produži pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice.
Ovo produženje prava na naknadu zarade
ocenjuje drugostepena lekarska komisija Repu-
bličkog fonda na svakih šest meseci za svaki
pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog
stanja, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta,
odnosno rehabilitacije ako je potrebna.
Prema dopunskim odredbama u članu 79. Za-
kona, naknada zarade zbog nege deteta pripada
zaposlenom ako oba roditelja imaju utvrđen
osnov osiguranja – zaposlen, preduzetnik ili
ako dete ima samo jednog roditelja ili ako samo
jedan roditelj vrši roditeljsko pravo u smislu
propisa o porodici ili ako jedan od roditelja
nema utvrđen osnov osiguranja zaposlen – predu-
zetnik, ali je iz zdravstvenih razloga nesposo-
ban da neguje obolelo dete.
Usklađivanje osnova za naknadu zarade
na teret obaveznog zdravstvenog
osiguranja
Kada zaposleni prima naknadu zarade iz sred-
stava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od
dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađiva-
nje osnova za naknadu zarade. Konkretno:
1) usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se
od prvog dana narednog kalendarskog meseca po
isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne
sprečenosti za rad,
2) osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kreta-
njem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na
teritoriji Republike Srbije prema poslednjem
objavljenom podatku republičkog organa nadle-
žnog za poslove statistike u odnosu na mesec za
koji se vrši usklađivanje naknade zarade (prvo
usklađivanje osnova za naknadu zarade).
Svako naredno usklađivanje osnova za nak-
nadu zarade vrši se mesečno, prema kretanju
prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teri-
toriji Republike Srbije prema poslednjem obja-
vljenom podatku republičkog organa nadležnog
za poslove statistike, u odnosu na mesec za koji
se vrši usklađivanje osnova za naknadu zarade.
Kaznene odredbe
Saglasno članu 260. Zakona, novčanom kaznom
od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za pre-
kršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako:
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
AKTUELNA TEMA
● ne izvrši isplatu naknade zarade zaposle-
nom koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja ili ne obračuna nak-
nadu zarade koja se osiguraniku obezbeđuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja,
ili ako naknadu zarade iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja koja je preneta na pose-
ban račun poslodavca ne isplati osiguraniku u
roku od 30 dana od dana njihovog prijema, a ne
vrati ih filijali sa kamatom za koju su sredstva
uvećana dok su se nalazila na posebnom računu
poslodavca (član 102. st. 1, 2. i 4).
Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara
kazniće se za isti prekršaj i odgovorno lice u
pravnom licu.
Saglasno članu 262. Zakona, novčanom kaznom
od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekr-
šaj zdravstveni radnik ako osiguraniku utvrdi
privremenu sprečenost za rad suprotno članu
73. Zakona.
Saglasno članu 263. Zakona, novčanom kaznom
od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj
osiguranik: ako namerno prouzrokuje nesposob-
nost za rad; ako je nesposobnost za rad prou-
zrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom
psihoaktivnih supstanci ili ako namerno spreči
ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad; ako
se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju,
osim ako za lečenje nije potreban pristanak pred-
viđen zakonom; ako se bez opravdanog razloga u
roku od tri dana od dana nastanka privremene
sprečenosti za rad ne javi izabranom lekaru, od-
nosno prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu
izabranog lekara, odnosno stručno-medicinskom
organu u roku od tri dana od dana dobijanja po-
ziva za izlazak pred stručno-medicinski organ;
ako se za vreme privremene sprečenosti za rad
bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom
ostvaruje prihode; ako bez dozvole stručno-me-
dicinskog organa Republičkog fonda otputuje iz
mesta stalnog prebivališta odnosno boravišta;
ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvo-
vanja sa rada; ako prima naknadu zarade po dru-
gim propisima, odnosno ako ne postupi u skladu
sa članom 80. st. 3–5. Zakona (član 84).
Prelazne odredbe
1. Osigurana lica – zaposleni koji na dan stu-
panja na snagu Zakona koriste prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja – nastavljaju da koriste
ta prava po odredbama zakona koji je važio do
dana stupanja na snagu ovog zakona. Postupci za-
početi do dana stupanja na snagu Zakona sprove-
šće se po odredbama zakona po kome su započeti.
2. Danom stupanja na snagu Zakona overa ispra-
va o osiguranju, koja je vršena na osnovu zapo-
čete uplate dospelih a neplaćenih doprinosa i
kontinuiranog izmirivanja doprinosa do dana
stupanja na snagu Zakona, vrši se pod uslovom
da je obveznik doprinosa nastavio sa kontinui-
ranim izmirivanjem doprinosa, bez mogućnosti
da ponovo započne sa izmirivanjem zaostalih
doprinosa. PS