Пословање угоститеља – барови

18 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
Др Маријана Жиравац Младеновић, главни и одговорни уредник часописа „Пословни саветник”
Пословање угоститеља – барови
Угоститељска делатност све је више заступљена као делатност коју обављају
предузетници. С обзиром на то да се ради о специфичној делатности, у овом
чланку разматрана су рачуноводствена праћења угоститељске делатности која
се обавља у кафе-бару: које евиденције треба да води угоститељ, које су њего-
ве обавезе, на који начин треба да организује рачуноводство и које су специ-
фичности књижења у овој делатности. Од 1. 1. 2019. године предузетници који
обављају угоститељску делатност морају да воде пословне књиге по систему
двојног књиговодства. Осим тога, од 22. 3. 2019. године на снази су одредбе За-
кона о угоститељству којима су дефинисане и обавезе бара.
Увод
Код угоститеља је све специфично. Он не
продаје храну и пиће, већ угоститељску услугу
сервирања хране и пића у свом објекту, за сво-
јим столом, према ценама из ценовника за те
услуге. Храна и пиће су материјал за извршење
поменуте угоститељске услуге. У угоститељске
производе направљене од овог репроматерија-
ла, односно од пића и намирница, спадају: послу-
жена готова јела и пића, друга храна, слаткиши и
разне врсте напитака, као и алкохолни коктели.
Код угоститеља који су до 1. јануара књиге води-
ли по систему простог књиговодства, за вођење
робног књиговодства угоститељских произво-
да, односно материјала за угоститељску услу-
гу, била је прописана следећа евиденција: Лист
дневног промета угоститеља. Преласком на
двојно књиговодство ова евиденција није оба-
везна, а робно књиговодство води се, у складу
са Законом о рачуноводству, преко аналитичких
евиденција.
Законски оквир за обављање
угоститељске делатности
Обављање угоститељске делатности регули-
сано је Законом о угоститељству („Сл. гласник
РС”, бр. 17/2019 – у даљем тексту: Закон, од 14.
3. 2019. године, који је ступио на снагу 22. 3. 2019,
осим одредаба чл. 30–36. и члана 72. став 1. за-
кона, које се примењују од 1. јула 2019. године).
Осим Закона, обављање угоститељске делатно-
сти у бару регулише и Правилник о условима и на-
чину обављања угоститељске делатности, начину
пружања угоститељских услуга, разврставању
угоститељских објеката и минимално техничким
условима за уређење и опремање угоститељских
објеката („Сл. гласник РС”, бр. 48/2012 и 58/2016 –
у даљем тексту: Правилник).
У складу са чланом 17. Закона, према врсти
угоститељских услуга које се у објекту пружају,
угоститељски објекти могу бити угоститељски
објекат за смештај или угоститељски објекат за
исхрану, пиће и напитке. У угоститељском објекту
за исхрану, пиће и напитке припремају се и услу-
жују топла и хладна јела и напици, точе и служе
алкохолна и безалкохолна пића. Врсте угости-
тељског објекта за исхрану, пиће и напитке су
ресторан, таверна, кафана, бар, пицерија, грил,
печењара, пивница, коноба, чарда, крчма, го-
стионица, кафе-посластичарница, бифе, бистро,
палачинкарница, објекат брзе хране, кетеринг
објекат, паб, кафе и други објекти.
Угоститељска делатност може да се обавља
и у покретном угоститељском објекту, под усло-
вима и на начин прописан Законом и прописи-
ма донетим на основу Закона. Она може да се
обавља и повремено на сајмовима, вашарима,
пригодним прославама и на другим јавним ма-
нифестацијама, а најдуже 30 дана, под условима
и на начин прописан Законом и прописима доне-
тим на основу Закона.
У члановима 15–19. Правилник дефинише по-
једине врсте угоститељских објеката за исхрану,
пиће и напитке:
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 19
РАЧУНОВОДСТВО
● Кафана (гостионица, крчма, коноба, механа,
чарда, таверна и сл.) представља угоститељски
објекат у којем се припремају и услужују пића,
напици, претежно једноставна јела (све врсте до-
ручака, сухомеснати производи, кувана јела, спе-
цијалитети од меса) и једноставне посластице.
Бар (кафетерија, аперитив-бар, кафе-бар,
коктел-бар, сендвич-бар, салат-бар, снек-бар,
бар на отвореном, паб и др.) представља уго-
ститељски објекат у коме се услужују пића и
напици или се припремају и услужују или само
услужују пића и напици и једноставна топла и
хладна јела. Јела могу да се припремају наочи-
глед гостију и услужују за пултом или точиони-
цом пића.
● Диско-бар, дансинг-бар, диско-клуб, кабаре-
-бар и сл. јесу угоститељски објекти у којима се,
поред услуга из става 2. овог члана, пружају и
услуге забаве: плес, музички и кабаре програми
и сл.
● Кафе, кафић, чајџиница и сл. угоститељски
објекти јесу они објекти у којима се услужују ра-
зличите врсте пића и напитака и то претежно то-
пли напици (кафа, чај, топла чоколада).
● Покретни угоститељски објекат је објекат који
се премешта из једног места у друго сопстве-
ним погоном или вучом, у коме се припрема и
услужује храна припремљена на другом месту у
оригиналном паковању, као и пиће у оригиналној
амбалажи или на точење, уз употребу амбалаже
за једнократну употребу.
● Угоститељске услуге могу да се пружају и ван
угоститељског објекта, повремено, на сајмови-
ма, вашарима, пригодним прославама и другим
јавним манифестацијама, а најдуже 30 дана.
● Пицерија, шпагетара, питерија, траторија,
млечни ресторан, бурегџиница и слични објекти
јесу угоститељски објекти у којима се на угости-
тељски начин припремају и услужују јела од теста
и тестенина (све врсте финог пецива, бурек, пите,
млечна јела, посластице), пића и напици.
● Кафе-посластичарница, палачинкарница је
угоститељски објекат у којем се на угоститељски
начин припремају и услужују или само услужују
посластице, сладолед, палачинке, пића и напици.
● Објекат брзе хране (fast food) јесте угости-
тељски објекат у којем се припремају и услужују
једноставна топла и хладна јела, пића и напици
у оригиналној амбалажи или у амбалажи за јед-
нократну употребу, а услуживање се врши преко
наткривеног шалтера или пулта.
● Печењара је угоститељски објекат у којем се
припремају и услужују све врсте печења, пића и
напици.
● Грил (ћевабџиница, рибљи грил, пилећи грил,
роштиљница) представља угоститељски објекат
у којем се припремају и услужују претежно јела
с роштиља, пића и напици, по правилу за пултом
или точионицом пића.
● Пивница (винарија – вински подрум) предста-
вља угоститељски објекат у којем се услужују
пића, претежно различите врсте пива (вина), на-
пици и припремају и услужују јела специфичног
асортимана (хладни наресци, слана пецива, ко-
басице и сл.).
● Бифе (бистро, биртија) представља угоститељ-
ски објекат у којем се припремају и услужују пре-
тежно хладна јела, пића и напици.
● Кетеринг објекат је угоститељски објекат у
којем се припремају храна, пиће и напици, који
се достављају ради услуживања и потрошње на
другом месту.
С обзиром на то да је предмет истражива-
ња у овом чланку угоститељ који делатност
обавља у угоститељском објекту за исхрану,
пиће и напитке – бару, коришћење израза
„угоститељ” у наставку се односи на њега.
Ради обављања делатности угоститељ је ду-
жан да испуни обавезе које је законодавац про-
писао чланом 7. Закона, а непоштовање обавеза
носи са собом и казнене одредбе. Обавезе уго-
ститеља и казнене одредбе за непоштовање при-
казане су у табели 1.
У односу на Закон о туризму („Сл. гласник
РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – други закон,
93/2012 и 84/2015), чије су одредбе престале да
важе 22. 3. 2019. године (осим одредаба чл. 72–79,
које престају да важе 1. 7. 2019. године), додате су
неке обавезе угоститеља, док су казне за прекр-
шаје повећане, нарочито за нетачно коришћење
врсте угоститељског објекта у било ком облику
обавештавања, затим за неистицање цена у це-
новницима, непридржавање истакнутих цена и
неиздавање прописаног рачуна за сваку пружену
услугу, као што је приказано у табели 2.
20 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
Табела 1: Обавезе угоститеља и казнене одредбе за прекршај
Обавеза угоститеља (наведен став члана 7. Закона)
Казна за непоступање
Правно
лице
Одговорно
лице у
правном
лицу
Предузет-
ник
1) на улазу у угоститељски објекат видно истакне пословно име, седиште, матични
број, а на улазу у огранак, односно издвојено место, пословно име, седиште,
матични број и назив или ознаку огранка, односно издвојеног места (када послује у
објекту који је заштићено културно добро, податке може да постави унутар објекта
или на неком другом прикладном месту, у складу са Законом о културним добрима)
30. 000 6.000 20.000
2) на улазу у угоститељски објекат видно истакне назив угоститељског објекта и
врсту угоститељског објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају
(када послује у објекту који је заштићено културно добро, податке може да постави
унутар објекта или на неком другом прикладном месту, у складу са Законом о
културним добрима)
3) на улазу у угоститељски објекат видно истакне прописано радно време и да га
се у свом пословању придржава (када послује у објекту који је заштићено културно
добро, податке може да постави унутар објекта или на неком другом прикладном
месту, у складу са Законом о културним добрима)
4) евидентира се у Регистру туризма у складу са Законом о туризму („Сл. гласник
РС”, бр. 17/2019, који је ступио на снагу 22. 3. 2019. године)
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
5) сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно издвојеном
месту, пријави одговарајућем регистру у року од седам дана (угоститељ који није
регистрован у Агенцији за привредне регистре дужан је да промену регистрованог
податка пријави и Регистру туризма)
7) у угоститељском објекту одржава простор, просторије и опрему и пружа услуге
према прописаним минимално-техничким и санитарно-хигијенским условима
150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
8) у угоститељском објекту обавља угоститељску делатност на прописан начин и
према прописаним условима
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
9) у писаном, говорном, визуелном или електронском обавештавању тачно користи
врсту угоститељског објекта
150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
10) на истинит, јасан, разумљив и необмањујући начин обавештава кориснике услуга
о услузи коју пружа, у погледу врсте, начина пружања услуге, назначене цене и др.
200.000–
800.000 / 100.000–
500.000
12) истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају да буду доступни
корисницима услуга у довољном броју примерака на сваком месту где се корисници
услужују, односно да цене истакне на јасан и лако уочљив начин
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
13) придржава се истакнутих, односно на другом месту објављених цена 150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
14) за сваку пружену услугу изда прописан рачун 200.000–
800.000 / 100.000–
500.000
15) утврди и обезбеди норматив хране, пића и напитака које припрема и услужује
и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у
одговарајућој количини према поменутим нормативима
50.000 10.000 40.000
16) обезбеди норматив хране коју услужује, која је на другом месту припремљена,
и на захтев корисника услуга омогући увид у тај норматив, као и да услуге пружа у
одговарајућој количини према поменутом нормативу
19) у угоститељском објекту кориснику услуге омогући подношење рекламације
(начин подношења рекламације, поступање по поднетој рекламацији и др. угоститељ
води у складу са Законом о заштити потрошача („Сл. гласник РС”, бр. 62/2014, 6/2016
– други закон и 44/2018 – други закон))
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
20) пружање угоститељске услуге не условљава пружањем друге услуге, односно
неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни
21) за угоститељски објекат испуни услове прописане актом јединице локалне
самоуправе из члана 26. став 4. овог закона, у погледу уређаја и опреме за одвођење
дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог
ширења у околину
22) за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм
испуни услове прописане актом јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4.
овог закона, у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке
23) за угоститељски објекат који се налази у стамбеној згради испуни техничке и
друге услове, као и да обавља угоститељску делатност на начин прописан актом
јединице локалне самоуправе из члана 26. став 4. овог закона
24) обавља делатност са пажњом доброг привредника
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 21
РАЧУНОВОДСТВО
Организација рачуноводства
Под пружањем услуга у угоститељству подразумева
се припремање и услуживање хране,
пића и напитака. Независно од величине и врсте
угоститељског
објекта треба организовати начин
тока улазне и излазне документације како би с
једне стране могла да се евидентира набавка
хране, пића и др., а с друге стране приходи од
пружене угоститељске услуге и утрошак потреб-
них сировина и материјала за ту услугу.
Како би могло да се контролише пословање
угоститељског
објекта, у слици 1 дат је пример
тока улазне и излазне документације повезане с
набавком добара и пружањем услуга.
Табела 2: Неке од повећаних казнених одредби по Закону о угоститељству
Обавеза угоститеља (наведен став члана 7. Закона)
Казна за непоступање:
Стари закон
Нови закон
Правно
лице
Одговорно
лице у
правном
лицу
Предузет-
ник
9) у писаном, говорном, визуелном или електронском обавештавању тачно
користи врсту угоститељског објекта
100.000–
250.000
5.000–
10.000
80.000–
200.000
150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
12) истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају да буду
доступни корисницима услуга у довољном броју примерака на сваком месту где се
корисници услужују, односно да цене истакне на јасан и лако уочљив начин
50.000 10.000 40.000
80.000–
250.000
15.000–
40.000
60.000–
200.00
13) придржава се истакнутих, односно на другом месту објављених цена 50.000 10.000 40.000
150.000–
450.000
25.000–
50.000
100.000–
350.000
14) за сваку пружену услугу изда прописан рачун 50.000 10.000 40.000
200.000–
800.000 / 100.000–
500.000
ДОБАВЉАЧИ
Магацин
Шанк
Купац
Рачуни
добављача
Издатнице
Сервиране
количине по
нормативима
Рачуни купцу Наплатити у:
– готовини
– картицама
– на текући рачун
Припрема
напитака и јела
Слика 1: Ток документације
22 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
Ово је пример како може да се организује
праћење документације у већем бару, а од ве-
личине угоститељског објекта зависи и кружење
документације
коју угоститељи прилагођавају
својим потребама и условима пословања.
Приликом организације рачуноводства неоп-
ходно је поштовати одредбе прописа из области
рачуноводства, пореза и угоститељства, чиме се
поставља оквир за евидентирање пословних до-
гађаја, и то:
Закон о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр.
62/2013 и 30/2018):
● вођење пословних књига: Дневник, Главна
књига и помоћне књиге (помоћне књиге које се
односе на имовину у материјалном облику иска-
зују се у количинама и новчаним износима),
● набавка добара – евидентирање
и праћење
утрошака,
● конзумација за властите потребе,
● евидентирање мањка (лома),
● евидентирање прихода, раздуживање залиха
сировина
и материјала,
● евидентирање трговачке робе у угоститељству
(ако се продаје у оквиру кафе-бара),
● спровођење годишњег пописа – инвентуре.
Закон о порезу на додату вредност („Сл. гла-
сник РС”, бр. 84/2004 … 30/2018 – у даљем тексту:
Закон о ПДВ-у):
● утврђивање промета услуга или промета до-
бара,
● утврђивање пореске основице и пореске сто-
пе,
● евидентирање промета и контрола обавезних
елемената рачуна,
● третман конзумације за властите потребе,
● третман мањка (лома).
Закон о угоститељству:
● контролу утврђених норматива и ценовника,
● омогућено подношење писаних приговора.
Закон о фискалним касама („Сл. гласник РС”,
бр. 135/2004 и 93/2012):
● евиденција промета.
Евиденције у баровима
Евиденцију промета угоститељи воде у складу
са прописима из области рачуноводства, угости-
тељства и ПДВ-а, што је важно због праћења утро-
шака, стања залиха и ажурног праћења прихода и
расхода, а уз то дужни су и да сваки промет еви-
дентирају преко фискалне касе.
Угоститељи у пракси уобичајено воде образац
ДПУ – Лист дневног промета угоститеља („Књи-
га шанка”), који је остао као наслеђе из ранијег
вођења књига по систему простог књиговодства.
Иако наведена евиденција није прописана Зако-
ном о рачуноводству, корисна је јер угоститељу
омогућава врло једноставно и брзо праћење
ста-
ња добара у угоститељском објекту.
ë Обавеза вођења ДПУ евиденције пропи-
сана је Правилником о пословним књи-
гама и исказивању финансијског резултата по
систему простог књиговодства, тако да при-
вредна друштва и предузетници који пословне
књиге воде по систему двојног књиговодства
немају обавезу вођења ове евиденције, без
обзира на то што обављају угоститељску де-
латност.
Ако се продаје трговачка роба у виду слатки-
ша, цигарета, часописа и слично, потребно је да
се води и Књига евиденције промета (образац
КЕП) и да се обавезно праве малопродајне кал-
кулације.
Фискализација
Фискалне касе – електронски регистри са фи-
скалном меморијом – уведене су пре петнаест
година доношењем Закона о фискалним касама.
Преко фискалне касе бележи се податак о сва-
ком појединачном промету – продаји добара,
односно пружању услуга физичким лицима.
Из ове дефиниције може да се закључи да су
фискалну касу обавезни да поседују и користе
они субјекти који врше промет грађанима, потро-
шачима, док субјекти који врше продају другим
привредним субјектима (предузетницима, при-
вредним друштвима) и другим правним лицима
нису у обавези да региструју податке на каси.
Ово је прецизирано чланом 3. Закона о фи-
скалним касама, који гласи:
Лице које је уписано у одговарајући регистар
и које обавља промет добара на мало, односно
пружа услуге физичким лицима, дужно је да врши
евидентирање сваког појединачно оствареног
промета преко фискалне касе.
Обавеза из става 1. овог члана постоји и у слу-
чају када се услуга пружа физичком лицу, а накна-
ду за пружене услуге сноси правно лице, односно
предузетник, и то независно од начина плаћања
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 23
РАЧУНОВОДСТВО
(готовина, чек, картица и безготовинско плаћа-
ње).
Евидентира се и промет услуга које се непо-
средно врше физичком лицу, који плаћа правно
лице или предузетник.
У Уредби о одређивању делатности код чи-
јег обављања не постоји обавеза евидентирања
промета преко фискалне касе („Сл. гласник РС”,
бр. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 и
100/2014) дефинише се списак субјеката, према
делатностима које обављају, који нису у обаве-
зи да евидентирају промет преко фискалне касе
иако робу и услуге продају физичким лицима,
при чему се делатност угоститељства не налази
на том списку.
Бар је обвезник фискализације
без обзира
на то да ли је или није обвезник пореза на до-
дату вредност. На обавезу фискализације
не
утиче порески статус предузетника са аспекта
пореза на додату вредност.
Ипак, у случају промета без накнаде, нпр. кон-
зумирања јела и пића приликом сопствене репре-
зентације, наведени промет не евидентира се
преко фискалне касе. У Мишљењу Министарства
финансија РС, бр. 430-00-00740/2006-04 од 20. 6.
2006. године, у вези са тим речено је следеће:
Када привредни субјект пружа услуге за сопстве-
не пословне потребе (репрезентација), према
нашем мишљењу такво узимање добара, односно
пружање услуга није дужан да евидентира преко
фискалне касе, с обзиром на то да није извршен
промет, односно не постоји накнада за узета до-
бра, односно за пружене услуге. Из горенаведеног
произлази да је привредни субјект у обавези да за
тако узета добра изврши раздужење, у конкрет-
ном случају угоститељског објекта, и интерним
рачуном задужи место трошка (трошак репре-
зентације) у привредном субјекту по набавној
цени, у складу са прописима који регулишу област
рачуноводства и ревизије.
Угоститељ има могућност избора врсте фи-
скалне касе, па има и избор да евидентира про-
мет на каси која има ресторански режим рада.
Ако евидентира промет на фискалној каси која
нема ресторански режим рада, односно подр-
шку за тзв. отворене столове, дужан је да издаје
фискалне исечке при сваком евидентирању про-
мета, односно по свакој поруџбини. Међутим,
уколико евидентира промет на фискалној каси
која има ресторански режим рада, наведена
каса може да памти све поруџбине за сваки сто
понаособ и да штампа фискални исечак када то
корисник услуге захтева, односно по окончању
пружања услуга.
ë При уносу података у базу фискалне касе
о добрима и услугама које се стављају у
промет, морају да се унесу недвосмислени на-
зиви и не постоји могућност уопштавања (нпр.
„сокови”), већ мора да се означи тачан назив
сока, пића и сл., у складу са чланом 2. став 5.
Закона о фискалним касама: База података
оперативне меморије из става 4. овог члана
обавезно садржи једнозначно и недвосмислено
идентификован назив добра или услуге, цену
јединице мере, назив јединице мере и ознаку
прописане пореске стопе.
Угоститељски објекти који пружају посебне
услуге музичког програма, за које наплаћују
накнаду (тзв. музички динар), исте такође еви-
дентирају преко фискалне касе, изузев у случају
када се привредни субјект – ресторан појављује
као организатор (Мишљење Министарства фи-
нансија бр. 430-00-00069/2008-04 од 23. 4. 2008.
године).
Овде је потребно скренути пажњу на обавезу
угоститеља који почињу да обављају делатност
да поднесу пријаву надлежној Пореској упра-
ви која води Регистар исплатилаца прихода по
основу естрадних програма забавне и народне
музике и других забавних програма, на које се
порез плаћа по одбитку интерпретаторима, као
и ауторима или носиоцима сродних права, ан-
самблима и оркестрима, имитаторима, илузио-
нистима и другим извођачима (у даљем тексту:
интерпретатор), менаџерима и другим ангажо-
ваним лицима, ако су исплатиоци прихода по
основу извођења естрадних програма забавне
и народне музике и других забавних програма,
како је то прописано чланом 108а Закона о по-
резу на доходак грађана и Правилником о са-
држини пријаве за упис у Регистар исплатилаца
прихода по основу естрадних програма забавне
и народне музике и других забавних програма и
садржини обавештења о закљученим уговорима
о извођењу тих програма („Сл. гласник РС”, бр.
139/04 и 44/2018).
Угоститељ, као обвезник фискализације, тре-
ба да поседује:
24 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
● Уговор о сервисирању, техничкој подршци и
одржавању фискалног уређаја са овлашћеним
сервисом,
● Решење о фискализацији фискалног уређаја,
● истакнут образац о обавези издавања фискал-
ног исечка (ОБ),
● истакнуто обавештење „УЗМИТЕ РАЧУН”
(ОБФМ),
● Књигу евиденције дневних извештаја (ЕДИ),
● блок налога за исправку (НИ),
● блок фискалних рачуна (ФР),
● блок евиденције о блоковима фискалних рачу-
на издатим у употребу (ЕФРУ).
Благајничко пословање
У складу са чланом 3. Закона о обављању
плаћања правних лица, предузетника и фи-
зичких лица која не обављају делатност („Сл.
гласник РС”, бр. 68/2015), правна лица и преду-
зетници дужни су да динаре примљене у гото-
вом по било ком основу уплате на свој текући
рачун у року од седам радних дана.
У вези с тим неопходно је да сваки угоститељ
има одлуку о висини депозита за сваки угости-
тељски објекат и сваку фискалну касу (ако их у
оквиру једног малопродајног објекта има више).
У наставку је наведен део из Мишљења Мини-
старства финансија бр. 430-00-00210/2017-04 од
30. 8. 2018:
Према томе, у вези са вашим питањем које се
односи на депозит за потребе враћања кусура
на почетку радног дана који би се обезбеђивао
подизањем готовине код пословне банке на осно-
ву одлуке о висини депозита која би предвиђала
укупан износ депозита за конкретну продавницу,
мишљења смо да у циљу правилног поступања са
готовим новцем ради обезбеђивања депозита за
потребе враћања кусура, обвезници могу доне-
ти одлуку о укупном износу депозита на нивоу
конкретне продавнице којом би се прецизира-
ла висина депозита који би био у главној благај-
ни (трезору) и појединачни депозити по свакој
фискалној каси (уколико их има више), при чему
напомињемо да свако наплатно место, односно
фискална каса у малопродајном објекту мора
имати копију одлуке о депозиту којом је преци-
зиран и појединачни депозит по свакој фискалној
каси (уколико их има више). Одлука о депозиту је
акт привредног друштва, па, сходно томе, фор-
ма није прописана одредбама које регулишу еви-
дентирање промета преко фискалне касе.
Дакле, део готовог новца, евидентираног
у претходном дневном извештају, угоститељ
може да користи за враћање кусура на почетку
следећег радног дана, с тим што затечена ко-
личина готовог новца у каси не сме бити већа
од збира евидентираног промета у готовом
новцу у претходном дневном извештају и еви-
дентираног промета у готовом новцу у форми-
раном пресеку стања.
Отворено питање које није решено у законо-
давном оквиру јесте питање бакшиша. Устаљена
је пракса, као уосталом и свуда у свету, да се ко-
нобару да напојница. Инспекција која је дошла у
ненајављени надзор њу може да тумачи као ви-
шак настао у благајни због продаје без рачуна,
при чему је казна за правно лице од 100.000 до
2.000.000 динара, односно за предузетника од
50.000 до 500.000 динара.
Тачније, у члану 43. став 1. тачка 6) Закона о
фискалним касама наведено је да 6) сваки поје-
диначни промет добара на мало, односно промет
услуга физичким лицима не евидентира преко
фискалне касе или не одштампа и изда купцу до-
бара, односно кориснику услуга фискални исечак
фискалне касе преко које је евидентиран промет,
без обзира на то да ли је купац добара, односно
корисник услуга то захтевао или не, или не издаје
фискалне исечке са свим обавезним подацима, или
на видном месту у објекту у коме врши промет
добара на мало, односно промет услуга физич-
ким лицима, не истакне обавештење о обавези
издавања фискалног исечка од стране обвезника,
о обавези узимања фискалног исечка, као и о праву
купца добара, односно корисника услуга да за ку-
пљена добра, односно примљене услуге не плати
обвезнику, ако му обвезник не одштампа и изда
фискални исечак, или у објекту или другом месту
на коме се врши промет добара на мало, односно
пружају услуге физичким лицима држи другу реги-
стар касу осим фискалне.
Порез на додату вредност
Услуге припремања и услуживања хране и
пића у баровима предмет су опорезивања поре-
зом на додату вредност. Од начина односно ме-
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 25
РАЧУНОВОДСТВО
ста конзумирања зависи и да ли ће промет имати
третман промета услуга или промета добара.
Прометом услуга, у смислу Закона о ПДВ-у,
сматра се предаја јела и пића за конзумацију
на лицу места (члан 5. став 3. тачка 5) Закона о
ПДВ-у). Како би се продаја јела и пића сматрала
прометом услуга, неопходно је да се иста конзу-
мирају на лицу места, тј. у угоститељском објекту,
односно објекту који је просторно везан за уго-
ститељски објекат или је у непосредној близини
истог (нпр. башта, тераса и сл.).
Промет добара у угоститељству је:
● припремање и послуживање хране на основу
уговорних аранжмана са потрошачима и на ло-
кацији назначеној од стране потрошача, и то за
одређене прилике – кетеринг (шифра делатности
56.21);
● припремање и достављање хране на основу
уговорних аранжмана с потрошачима за одре-
ђени период, нпр. за предузећа која се баве са-
обраћајем; на основу концесије – у спортским и
сличним објектима; пословање кантина и кафете-
рија (нпр. у фабрикама, установама, болницама
или школама) на основу уговора (шифра делат-
ности 56.29).
Поред наведеног, у угоститељским објектима
могу да се продају и друга добра (цигарете, суве-
нири и сл.).
Место промета услуга предаје јела и пића
за конзумацију на лицу места јесте место где је
услуга стварно и пружена (члан 12. став 6. тачка
4) подтачка (5) Закона о ПДВ-у). Шта се подразу-
мева под тим услугама, ближе је уређено Правил-
ником о утврђивању услуга предаје јела и пића за
конзумацију на лицу места за сврху одређивања
места промета услуга, у смислу Закона о порезу
на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 21/2017
и 41/2017). Услугама предаје јела и пића за конзу-
мацију на лицу места сматрају се услуге предаје
припремљене или неприпремљене хране, пића
или хране и пића за људску потрошњу, уз додатне
услуге које омогућавају њихову тренутну потро-
шњу (сервирање, послуживање и др.), независно
од тога да ли се конзумација врши у угоститељ-
ском објекту у којем је храна припремљена, у
угоститељском објекту у којем храна није при-
премљена, у пословном или стамбеном просто-
ру примаоца услуга или на другом месту. Предаја
хране, пића или хране и пића, са или без превоза,
али без додатних услуга које омогућавају њихо-
ву тренутну потрошњу, не сматра се услугом пре-
даје јела и пића за конзумацију на лицу места из
става 1. овог члана, већ испоруком добара (члан
2. овог правилника).
Пореска основица приликом промета добара
и услуга јесте износ накнаде коју обвезник прима
или треба да прими за испоручена добра или пру-
жене услуге од примаоца добара или услуга или
трећег лица, укључујући субвенције и друга при-
мања, у коју није укључен ПДВ, ако Законом није
друкчије прописано (члан 17. Закона о ПДВ-у).
Угоститељи приликом пружања услуге конзу-
мирања јела и пића наплаћују и посебну накнаду
за слушање музике, тзв. музички динар, који се
исказује на фискалном исечку и опорезује оп-
штом стопом ПДВ-а.
Општа стопа ПДВ-а за опорезиви промет до-
бара и услуга или увоз добара износи 20% (члан
17. Закона о ПДВ-у).
Обвезници ПДВ-а који се баве угоститељством
остварују право на одбитак ПДВ-а уколико испу-
њавају све услове из члана 28. Закона о ПДВ-у.
Међутим, ова делатност често изискује набавке
добара и услуга од лица која нису у систему ПДВ-а
или од лица која не могу да издају рачун (набавка
пољопривредних производа од пољопривредних
произвођача или на пијачним тезгама).
Када је у питању набавка пољопривредних
производа од пољопривредника, примењују се
одредбе члана 34. Закона о ПДВ-у:
● Угоститељ, као обвезник ПДВ-а, за сваку на-
бавку пољопривреднику издаје признаницу на
којој исказује податке који су прописани чланом
16. Правилника о одређивању случајева у којима
нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код
којих се могу изоставити поједини подаци („Сл.
гласник РС”, бр. 123/12, 86/15 и 52/2018). Овим чла-
ном прописано је да се рачуном, у смислу члана
42. став 1. Закона о ПДВ-у, сматра и документ за
обрачун ПДВ надокнаде (признаница) који обве-
зник издаје пољопривреднику у смислу члана 34.
став 3. Закона о ПДВ-у.
● На основу овог документа угоститељ има
све податке за правилно евидентирање улаза
пољопривредних производа, као и за право на
одбитак исплаћене ПДВ надокнаде, која се обра-
чунава по стопи од 8% на вредност откупљених
пољопривредних добара.
● Право да одбију износ ПДВ надокнаде, као
претходни порез, угоститељи имају под условом
да су ПДВ надокнаду и вредност примљених до-
бара и услуга платили пољопривреднику. ПДВ
26 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
надокнада не може бити плаћена у добрима или
услугама, већ на текући рачун или рачун штедње
пољопривредника.
У случају да се набавка пољопривредних про-
извода врши од физичких лица (а нису носиоци
пољопривредног газдинства или доприносе за
обавезно социјално осигурање плаћају по реше-
њу као осигураници по основу пољопривредне
делатности или нису корисници пољопривредне
пензије) која нису обвезници ПДВ-а, не обрачу-
нава се ПДВ нити ПДВ надокнада, али се свака
исплата третира као исплата других прихода из
члана 85. став 1. тачка 15) Закона о порезу на до-
ходак грађана.
Промет који се обавља у баровима, с обзиром
на то да се врши физичким лицима, евидентира
се преко фискалне касе или фискалног штампа-
ча, у складу са Законом о фискалним касама, што
угоститељу даје дневно ажурне податке реализо-
ваног промета. Осим тога, и тачан износ обрачу-
натог ПДВ-а по одговарајућим пореским стопама
за реализован промет обезбеђује се штампањем
дневног или периодичних извештаја, па се днев-
ни извештај евидентира и кроз ПДВ евиденцију
као промет за један дан.
ëЗаконом о ПДВ-у (члан 5. став 4) са про-
метом услуга уз накнаду изједначава се
пружање услуга које порески обвезник изврши
без накнаде за личне потребе оснивача, вла-
сника, запослених или других лица, односно
друго пружање услуга без накнаде у непослов-
не сврхе пореског обвезника.
У случају репрезентације за властите потребе,
угоститељ у поступку контроле мора да докаже
да је конзумирана услуга, без накнаде, пружена
у властитом објекту у пословне сврхе, у циљу по-
већања будућих прихода или смањења расхода.
У супротном, таква конзумација сматра се услу-
гом пруженом за личне потребе власника, када
постоји обавеза обрачуна и плаћања ПДВ-а.
Рачуноводствено евидентирање
С обзиром на то да се ради о пружању услуга
за које је потребан материјал, потребно
је да се
воде:
● Дневник и Главна књига;
● аналитичко књиговодство материјала и робе
(хране и пића).
Осим продаје угоститељских услуга, угости-
тељска предузећа често продају и трговачку
робу. У овом случају није реч о продаји
нпр. сока
који угоститељ послужи госту (отвори сок и наточи
у чашу), него о продаји трговачке робе у
непромењеном
(неотвореном, нераспакованом)
стању. То могу бити слаткиши (слани штапићи,
бомбоне, чоколаде),
цигарете и сл. У књиговод-
ственим евиденцијама тај промет треба да се
евидентира као трговачка роба.
Ако се у оквиру угоститељске делатности
врши и промет робе која је купљена од дру-
гог правног лица и продаје се као роба или
се врши откуп пољопривредних производа и
домаћих животиња на откупном месту, онда
постоји обавеза да се за те промете води еви-
денција у КЕП обрасцу.
Нормативи утрошка материјала
Норматив хране и напитака је унапред утвр-
ђена врста и количина намирница или напитака
у свежем стању, потребна за припремање одре-
ђеног јела, односно напитка према прописаном
рецепту, који се продаје по јединственој цени, а
норматив пића је унапред утврђена врста и коли-
чина пића, које се продаје по јединственој цени.
Угоститељ је обавезан да утврди и обезбеди
норматив хране, пића и напитака које припрема и
услужује и да на захтев корисника услуга омогући
увид у те нормативе, као и да услуге пружа у од-
говарајућој количини према поменутим нормати-
вима, односно да обезбеди норматив хране коју
услужује, а која је на другом месту припремљена
и да на захтев корисника услуга омогући увид у
тај норматив, као и да услуге пружа у одговарају-
ћој количини према поменутом нормативу (члан
7. ст. 1. т. 15) и 16) Закона).
Нормативе по правилу одређује сам угости-
тељ према
спектру услуга које пружа, у форми
интерног акта у коме наводи и губитке (мањко-
ве). Утврђени нормативи служе за раздуживање
залиха материјала (хране и пића), за припремање
напитака и нпр. сендвича и за калкулацију цена.
Након што је угоститељ одредио шта ће се
нудити у његовом бару, приступа се изради нор-
матива. У бару се најчешће нуде различите врсте
кафе, чаја, алкохолних и безалкохолних пића,
вина, пива, топлих и хладних сендвича и посла-
стица. Норматив није потребно одређивати за
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 27
РАЧУНОВОДСТВО
она пића и напитке који не захтевају припрему
јер је исказан на амбалажи
(под припремом се не
подразумева да конобар отвори флашицу сока и
успе госту у чашу).
Међутим, када је реч о мешаним пићима, сва-
како треба одредити нормативе, при чему тре-
ба навести све што је потребно како би се пиће
сервирало госту (укључити
нпр. украсе, сламку
и сл.). Ако поједини састојак може да варира у
зависности од квалитета намирница или вешти-
не особе која спрема јело или пиће (нпр. тежина
кришке лимуна), потребно је навести допуштено
одступање
од норматива (+/–).
Пример: Интерни акт о нормативима
У бару „Последња тура” припремају се и по-
служују топли сендвичи
(црни тост са шунком,
сиром, киселим краставцем,
мајонезом и јаји-
ма), хладни сендвичи (пециво са сувим вратом,
сиром, киселим краставцем, мајонезом
и јајима),
кафа са млеком и чај од нане.
Самостални предузетник Борка Кокуз, Ра-
доград, Улица без назива бб., ЈИБ: 1122334455,
у складу с чланом 7. став. 1. тачка 15. Закона о
угоститељству („Сл. гласник РС”, бр. 17/2019),
доноси 23. марта 2019. године
ОДЛУКУ О НОРМАТИВИМА УТРОШКА
НАМИРНИЦА И ПИЋА
Члан 1.
Нормативи утрошка намирница и пића утвр-
ђују се за угоститељски објект кафе-бар „По-
следња тура”, Радоград, Улица без назива бб., у
ком се припремају и послужују сендвичи, топли
напици и пића.
Члан 2.
При утврђивању норматива полази се од
рецептуре која је пажљиво осмишљена и про-
верена, при чему се користе свеже намирнице
доступне на тржишту. С обзиром на то да је
тежина појединих намирница приликом изра-
де норматива исказана у бруто (неочишћене)
маси, одређује се и количина отпадака поједи-
начно за сваку врсту намирница.
Члан 3.
Нормативи јела и пића:
1. Топли сендвич
* тост црни 0,10 kg
* пица шунка 0,05 kg
* сир качкаваљ 0,05 kg
* кисели краставац 0,01 kg
* мајонез 0,01 kg
* јаје 1 ком.
2. Хладни сендвич
* бело пециво 0,20 kg
* суви врат 0,10 kg
* сир качкаваљ 0,05 kg
* кисели краставац 0,01 kg
* мајонез 0,01 kg
* јаје 1 ком.
3. Кафа с млеком
* млевена Робуста 0,006 kg
* шећер кристал 0,005 kg
* млеко 0,05 l
* колачић 1 ком.
4. Чај од нане
* чај од нане у кесици 1 ком.
* шећер кристал 0,005 kg
* кришка лимуна 0,05 kg
* мед 1 ком.
* колачић 1 ком.
Члан 4.
Приликом складиштења пица шунке долази
до губитка од 2% по килограму. Приликом услу-
живања лимуна уз чај долази до губитка од 2%
по килограму.
Члан 5.
Одлука ступа на снагу даном доношења.
У Радограду, 23. 3. 2019. године
Овлашћено лице
Борка Кокуз
Одлука о нормативима може накнадно да се
мења
и допуњује, у зависности од расположиво-
сти сезонских намирница(
нпр. у сезони уместо
киселих краставаца могу да се понуде свежи) или
увођења новитета у понуду.
28 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
Израда калкулације цене хране и пића
Након што су донесени нормативи за јела и
пића која ће се нудити, потребно је саставити
калкулацију продајне
цене како би могли да се
направе ценовници.
Када се ради о припремљеној храни и пићу,
Законом није прописана обавеза израде калку-
лација, али је она помоћно средство које омогу-
ћава угоститељу одређивање цена уз одређену
планирану зараду, па је због тога препоручљива.
Пре него што се крене с одређивањем продај-
них цена важно је предвидети све трошкове које
угоститељ
треба да намири из остварене зараде
јер једино на тај начин може да одреди цене које
ће му осигурати одређену зараду. Угоститељ
треба да зна и који су му фиксни, а који варија-
билни трошкови, како би могао да одреди
тачку
покрића, односно колико својих услуга треба да
„испоручи”
како би покрио трошкове и од ког
тренутка почиње да зарађује.
Када је у реч о угоститељу,
обвезнику ПДВ-а,
најчешће се бира тзв. ретроградна
калкулација,
где се полази од продајне цене са ПДВ-ом (зао-
кружена цена), из које се прерачунатом
стопом
„вади” ПДВ и долази се до продајне цене од које
се одузима норматив
утрошка материјала, одно-
сно „набавна” цена. Угоститељ може да примени
и тзв. зидану калкулацију.
Пример: Калкулација цене сендвича
Самостални предузетник Борка Кокуз донела
је одлуку о нормативима утрошка за топли сен-
двич који ће припремати и послуживати у свом
бару „Последња тура”. Према донесеним норма-
тивима калкулише продајну
цену од 300,00 дина-
ра по комаду.
Калкулација цене утрошка према нормативи-
ма:
Намирница Јед.
мере Количина Јединична
цена
Цена
утрошка
Тост црни kg 0,100 120,00 12,00
Пица шунка kg 0,050 760,00 38,00
Сир
качкаваљ kg 0,050 880,00 44,00
Кисели
краставац kg 0,010 300,00 3,00
Мајонез kg 0,010 600,00 6,00
Јаје комад 1 10,00 10,00
Укупно: 113,00
Калкулација продајне цене с ПДВ-ом (ретро-
градна калкулација), при чему гђа Кокуз одређује
продајну цену уз 120% марже:
Ред.
бр. Елемент цене Збир
1. Утрошак намирница 113,00
2. Маржа 120% 135,60
3. Продајна цена 248,60
4. 20% ПДВ-а 49,72
5. Продајна цена са ПДВ-ом 298,32
Како би се олакшао посао конобарима, цене
се у пракси заокружују.
Пример: Калкулација цене алкохолног пића
У угоститељском објекту „Последња тура” по-
служује се алкохолно пиће ракија лозовача од 0,03
l и 0,06 l. С обзиром на то да се алкохолна пића на-
бављају у боцама од 1 l, 0,75 l или 0,50 l, потребно
је прво израчунати продајну цену за целу боцу, а
након тога за количину која се послужује.
Набавна цена 1 l ракије лозоваче јесте 1.300 ди-
нара (цена
без ПДВ-а, урачунати сви зависни тро-
шкови набавке), маржа је 100%.
Калкулација:
Ред.
бр. Елемент цене Збир
1. Набавна цена (1 l) 1.300,00
2. Маржа 100% 1.300,00
3. Продајна цена 2.600,00
4. 20% ПДВ-а 520,00
5. Продајна цена са ПДВ-ом 3.120,00
6. Продајна цена за 0,03 l 93,60
7. Продајна цена за 0,06 l 187,20
Претходно утврђене цене гђа Кокуз заокру-
жиће на више, тако да износе за 0,03 l лозоваче
95,00 динара, а за 0,06 l 190,00 динара.
Књижење у финансијском књиговодству
Без обзира на то што се храна и напици спре-
мају у кафе-бару на лицу места ради тренутне
конзумације, а набављена алкохолна и безалко-
холна пића услужују у непромењеном сировин-
ском саставу, рачуноводствено евидентирање
полази од следеће дефиниције угоститељске
делатности: Угоститељска делатност је пружа-
ње услуга смештаја, припремање и услуживање
хране, пића и напитака, као и припремање и до-
стављање хране корисницима за потрошњу на
другом месту.
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 29
РАЧУНОВОДСТВО
То значи да се у магацин материјала примају
и алкохолна и безалкохолна пића и одатле се
издају као материјал угоститељске услуге. На
тај начин угоститељски објекат (малопродаја
производа) никада неће имати залихе гото-
вих производа (готових јела), а ни туђе робе
(безалкохолна и алкохолна пића), јер ова пића
више нису роба, већ материјал за производ
угоститеља, односно за угоститељску услугу. У
овом случају нема обрачуна производње и не-
битна је разлика у цени између набавне и про-
дајне цене угоститељских производа продатих
из угоститељског објекта, односно сопственог
малопродајног објекта.
Набавка сировина и материјала који се кори-
сте за производњу готових производа евиден-
тира се на групи конта 10 – Залихе материјала.
Задужење се врши по набавној вредности. Пре-
ма МРС 2, трошак залиха укључује све трошкове
набавке, конверзације и друге трошкове настале
довођењем залиха на садашњу локацију и у са-
дашње стање. Трошак залиха одређује се приме-
ном ФИФО методе или пондерисаног просечног
трошка.
У складу са чланом 10. Правилника о Контном
оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру
за привредна друштва, задруге и предузетнике
(„Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту:
Правилник о Контном оквиру), ако се подаци о
почетном стању, набавци и трошењу материја-
ла, резервних делова, алата и инвентара воде на
рачунима групе 10 – Залихе материјала, у окви-
ру финансијског књиговодства, на рачунима ове
групе књиже се подаци о набавци материјала за-
дужењем рачуна групе 10 у корист одговарајућег
рачуна групе 43 – Обавезе из пословања, а пода-
ци о трошењу одобрењем рачуна групе 10 и заду-
жењем одговарајућег рачуна у класи 5 – Расходи.
Раздужење се врши по основу норматива.
У складу са чланом 40. Правилника о Контном
оквиру, ако се евиденција о почетном стању, на-
бавци и трошковима материјала води на рачуни-
ма групе 10 – Залихе материјала, у финансијском
књиговодству, трошкови материјала књиже се
задужењем рачуна 511, 512, 513 и 573, у корист ра-
чуна групе 10 – Залихе материјала, без употребе
рачуна 510 – Набавка материјала.
Пример: Књижење набавке материјала за
израду сендвича
Борка Кокуз је за потребе кафе-бара „Послед-
ња тура” набавила потребан материјал за израду
сендвича од дисконта „На белом путу”, а наба-
вљени артикли са подацима о цени приказани су
у табели 3.
Табела 3: Подаци из фактуре добављача материјала
Назив Јед.
мере
Коли-
чина
Цена без
ПДВ-а
Вредност
(без ПДВ-а)
Цена са ПДВ-
ом
Вредност са
ПДВ-ом
Тост црни kg 50 120 6.000,00 132,00 6.600,00
Пица шунка kg 30 760 22.800,00 912,00 27.360,00
Сир качкаваљ kg 20 880 17.600,00 1056,00 21.120,00
Кисели краставац тегла 1 kg ком. 20 300 6.000,00 360,00 7.200,00
Мајонез – канта 1 kg ком. 10 600 6.000,00 720,00 7.200,00
Укупно вредност 58.400,00 69.480,00
ПДВ по општој стопи 10.480,00
ПДВ по посебној стопи 600,00
Укупно ПДВ 11.080,00
УКУПНО ЗА УПЛАТУ 69.480,00
На пијаци је гђа Кокуз од пољопривредника купила јаја и за то издала признаницу као у слици 2.
30 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
По фактури добављача и по признаници у фи-
нансијском књиговодству задужене су залихе
материјала:
Конто Опис Дуг. Потр.
101 Материјал 58.400,00
270 Порез на додату вредност
у примљеним фактурама
по општој стопи (осим
плаћених аванса) 10.480,00
271 Порез на додату вредност
у примљеним фактурама
по посебној стопи (осим
плаћених аванса) 600,00
435 Добављачи у земљи 69.480,00
– за набавку материјала од добављача
101 Материјал 3.000,00
278 ПДВ надокнада исплаћена
пољопривредницима 150,00
435 Добављачи у земљи 3.150,00
– за набавку јаја од пољопривредника
Сваки материјал уписан је у аналитичку кар-
тицу, која се води посебно за сваки материјал/
артикал, а пример је дат у табели 4.
Слика 2: Признаница за купљена јаја од пољопривредника
Самостални предузетник Борка Кокуз, кафе-бар „Последња тура” Куповина од пољопривредника
Улица: Улица без назива бб. Име и Презиме: Перка Лепосавић
Место: Радоград Улица и број: Иза ћошка 215
ПИБ: 1122334455 Место: Радоград
Текући рачун: 205- ЈМБГ: 1303963105041
Текући рачун: 205-
ПРИЗНАНИЦА – БР. 25
ЗА ПРОМЕТ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА
Ред.
бр.
Назив
производа
Јед.
мере Количина Квалитет Цена
Вредност
без ПДВ
надокнаде
Стопа ПДВ
надокнаде
Износ ПДВ
надокнаде
Вредност
са ПДВ
надокнадом
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 ЈАЈА комад 300 А 10,00 3.000,00 8% 150,00 3.150,00
Словима: Трихиљадестопедесет
Изјављујем да сам обвезник пореза на доходак грађана
на приходе од пољопривреде и шумарства на основу
катастарског прихода.
Место издавања признанице: Радоград
Датум промета добара: 24. 03. 2019
Купац: Пољопривредник:
Борка Кокуз Перка Лепосавић
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 31
РАЧУНОВОДСТВО
Пример: Књижење набавке пића
Табела 4: Пример аналитичке картице материјала
Самостални предузетник Борка Кокуз, кафе-бар „Последња тура”
Улица без назива бб., Радоград
ПИБ: 1122334455
Аналитичка картица материјала
Назив материјала: пица шунка
КОЛИЧИНА ВРЕДНОСТ
Ред.
бр. Датум Опис Јед.
мере Количина Цена Вредност употреба стање употреба стање
54. 3 2.370,00
55. 24. 3. 2019 Набавка kg 30 760 22.800,00 0 33 0 25.170,00
Табела 5: Подаци из фактуре добављача пића
Назив Јед.
мере Количина Цена без
ПДВ-а
Вредност без
ПДВ-а
Цена са ПДВ-
ом
Вредност са
ПДВ-ом
Кока-кола 0,25 l ком. 250 55,00 13.750,00 66,00 16.500,00
Сок од јабуке 0,25 l ком. 200 45,00 9.000,00 54,00 10.800,00
Ракија лозовача 1 l ком. 3 900,00 2.700,00 1080,00 3.240,00
Млеко 1 l ком. 100 85,00 8.500,00 93,50 9.350,00
Укупно вредност 33.950,00 39.890,00
ПДВ по општој стопи 5.090,00
ПДВ по посебној стопи 850,00
Укупно ПДВ 5.940,00
УКУПНО ЗА УПЛАТУ 39.890,00
По фактури добављача у финансијском књиговодству задужене су залихе материјала:
Конто Опис Дугује Потражује
101 Материјал 33.950,00
270 Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи
(осим плаћених аванса) 5.090,00
271 Порез на додату вредност у примљеним фактурама по посебној стопи
(осим плаћених аванса) 850,00
435 Добављачи у земљи 39.890,00
– за улазну фактуру добављача пића
Свако пиће уписано је у аналитичку картицу, која се води посебно за свако пиће/артикал, а пример
је дат у табели 6.
Борка Кокуз је за потребе кафе-бара „Последња тура” набавила пиће од дисконта „Не треба да
знам”. Подаци из фактуре приказани су у табели 5.
32 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
Ако се у бару продаје роба у виду слатки-
ша, цигарета, часописа и слично, онда је по-
требно водити и трговачку књигу на мало и
обавезно правити малопродајне калкулације.
У случају да се набавка пољопривредних про-
извода врши од физичких лица (а нису носиоци
пољопривредног газдинства или доприносе за
обавезно социјално осигурање плаћају по реше-
њу као осигураници по основу пољопривредне
делатности или нису корисници пољопривредне
пензије) која нису обвезници ПДВ-а, свака испла-
та третира се као исплата других прихода из чла-
на 85. став 1. тачка 15) Закона о порезу на доходак
грађана.
Пример: Набавка пољопривредних
производа од физичког лица
Борка Кокуз је направила нови норматив за
хладни сендвич, у који ће уместо киселих крастав-
ца у сезони свежег поврћа стављати зелену сала-
ту и свежи парадајз. Салату и парадајз купила је
од комшинице Цаце, која проверено има најбољу
башту у крају. Цаца није носилац пољопривред-
ног газдинства, односно доприносе за обавезно
социјално осигурање не плаћа по решењу као оси-
гураник по основу пољопривредне делатности,
односно није корисница пољопривредне пензије.
Од Цаце је купила 10 главица салате (по 40 ди-
нара главица) и 6 килограма парадајза по цени од
100 динара за килограм:
Табела 6: Пример аналитичке картице пића
Самостални предузетник Борка Кокуз, кафе-бар „Последња тура”
Улица без назива бб., Радоград
ПИБ: 1122334455
Аналитичка картица пића
Назив пића: Ракија лозовача 1 l
КОЛИЧИНА ВРЕДНОСТ
Ред.
бр. Датум Опис Јед.
мере Количина Цена Вредност употреба стање употреба стање
24. 1,2 1.092,00
25. 24. 3. 2019 Набавка l 3 900,00 2.700,00 0 4,2 0 3.792,00
Ред.
бр. Опис Салата Парадајз Укупно
1. Бруто износ накнаде 408,16 612,24 1.020,41
2. Нормирани трошкови (ред. бр 1 × 90%) 367,35 551,02 918,37
3. Износ накнаде на коју се примењује пореска стопа (ред. бр 1 – ред. бр 2) 40,82 61,22 102,04
4. Порез на доходак (ред. бр 3 × 20%) 8,16 12,24 20,41
5. Нето износ накнаде за исплату (ред. бр 1 – ред. бр 4) 400,00 600,00 1.000,00
ПОТВРДА
Овим потврђујем да сам од самосталног предузетника Борке Кокуз, као купца, примила дана 25. 03. 2019.
године износ од 1.000,00 динара на име исплате износа купопродајне цене за продате пољопривредне про-
изводе:
– 40 главица зелене салате,
– 6 килограма парадајза.
За производе гарантујем да сам законит и савестан власник, при чему су они у исправном стању на дан
издавања ове потврде предати Купцу.
Износ из става 1. ове потврде примила сам у готовини приликом предаје производа.
Изјављујем да сам у потпуности исплаћена купопродајном ценом и да више ништа не потражујем од само-
сталног предузетника Борке Кокуз.
У Радограду, дана 25. 03. 2019. године Продавац
Цаца Баштован
Из Радограда, Улица комшијска бб.
ЈМБГ: 0209955170888
Бр. ЛК: 084541528
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 33
РАЧУНОВОДСТВО
Бруто износ се добија из уговореног нето као:
нето накнада / 0,98. Нормирани трошкови пре-
ма члану 85. став 4. Закона о порезу на доходак
грађана износе 90%. Куповина салате и парадајза
плаћена је на основу потврде коју је издала Цаца
Баштован.
По потврди Цаце Баштован у финансијском
књиговодству задужене су залихе материјала:
Конто Опис Дуг. Потр.
101 Материјал 1.020,41
465 Обавезе према физичким
лицима за накнаде 1.000,00
489 Остале обавезе за порезе 20,41
– за пријем пољопривредних производа од физичког лица
465 Обавезе према физичким
лицима за накнаде 1.000,00
489 Остале обавезе за порезе 20,41
241 Текући рачун 20,41
243 Благајна 1.000,00
– за исплату накнаде
На крају дана на основу дневног извештаја фи-
скалне благајне и интерних рачуна (за сопствену
потрошњу) евидентирају се приходи од продаје
производа и услуга, а раздужују се залихе мате-
ријала за припремљену храну и напитке и послу-
жено пиће.
Пример: Евидентирање продаје хране,
напитака и пића
У кафе-бару „Последња тура” на крају дана
остварен је дневни пазар од 110.800,00 динара:
Артикал Количина Цена Вредност
Топли сендвич 190 300,00 57.000,00
Кафа 90 100,00 9.000,00
Кафа с млеком 180 110,00 19.800,00
Артикал Количина Цена Вредност
Чај од нане 20 100,00 2.000,00
Ракија лозовача 0,03 l 40 95,00 3.800,00
Кока кола 0,25 l 80 150,00 12.000,00
Сок од јабуке 0,25 l 60 120,00 7.200,00
УКУПНО 110.800,00
од тога:
готовина 90.000,00
картице 20.800,00
Да би се прокњижило раздужење материјала,
прави се преглед утрошка према нормативима:
РЕКАПИТУЛАР
УТРОШКА
Коли-
чина
Јединична
цена Укупно
Тост црни 19 120,00 2.280,00
Пица шунка 9,5 762,73 7.245,94
Сир качкаваљ 9,5 880,00 8.360,00
Кисели краставац 1,9 300,00 570,00
Мајонез 1,9 600,00 1.140,00
Јаје 190 10,00 1.900,00
Млевена Робуста 1,62 1.500,00 2.430,00
Шећер кристал 1,45 150,00 217,50
Млеко 9 85,00 765,00
Колачић 290 5,00 1.450,00
Чај кесица 20 10,00 200,00
Лимун 1 190,00 190,00
Мед 20 9,00 180,00
Ракија лозовача 0,03 l 1,2 902,86 1.083,43
Кока-кола 0,25 l 80 55,00 4.400,00
Сок од јабуке 0,25 l 60 45,27 2.716,20
УКУПНО 35.128,07
Утрошак се уноси у аналитичке картице мате-
ријала, нпр. као у табели 7. У примеру се утрошак
материјала води по просечним ценама.
Табела 7: Утрошак материјала
Самостални предузетник Борка Кокуз, кафе-бар „Последња тура”
Улица без назива бб., Радоград
ПИБ: 1122334455
Аналитичка картица материјала
Назив материјала: Пица шунка
КОЛИЧИНА ВРЕДНОСТ
Ред.
бр. Датум Опис Јед.
мере Количина Цена Вредност употреба стање употреба стање
54. 3 2.370,00
55. 24. 3. 2019 Набавка kg 30 760 22.800,00 0 33 0 25.170,00
56. 24. 3. 2019 Потрошња kg 9,5 762,73 7.245,94 9,5 23,5 7.245,94 17.924,07
Просечна цена израчуната је као количник вредности и
количине на стању залиха, а претходи евидентирању потро-
шње: 25.170 / 33
34 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
На основу дневног извештаја благајне и сачи-
њеног прегледа утрошка материјала у финансиј-
ском књиговодству евидентирају се приходи од
продаје и утрошак материјала.
Ред.
бр. Конто Опис Дуг. Потр.
1.
243 Благајна 90.000,00
228 Остала
потраживања –
платне картице 20.800,00
614 Приходи од продаје
производа и услуга 110.800,00
– за евиденцију дневног пазара
2.
511 Трошкови
материјала за
израду 35.128,07
101 Материјал 35.128,07
-за утрошак материјала
3.
476 Обавезе за порез
на додату вредност
по основу продаје
за готовину 18.466,67
614 Приходи од продаје
производа и услуга -18.466,67
– за обрачунати ПДВ у дневном промету угоститеља –
храна и напици
Без обзира на то што се у случају сопствене по-
трошње промет не евидентира преко фискалне
касе, неопходно је у аналитичким евиденцијама
и финансијском књиговодству евидентирати на-
стале промене. Промене се књиже према интер-
ном документу – интерном рачуну. ПДВ третман
зависи од тога да ли је потрошња извршена у по-
словне или непословне намене.
Пример: Сопствена потрошња у пословне
сврхе
Борка Кокуз је у „Последњој тури” почастила
добављача из компаније „Кока-Кола” и на састан-
ку уговорила постављање њихових сунцобрана
на тераси. Попили су две кафе с млеком и један
сок од јабуке.
Борка прави интерни рачун.
Самостални предузетник Борка Кокуз, кафе-бар
„Последња тура”
Улица без назива бб., Радоград
ПИБ: 1122334455
Интерни рачун за сопствену потрошњу – 58-пос/19
Опис Количина Цена коштања /
набавна цена Укупно
Кафа са млеком 2 19,00 38,00
Сок од јабуке 0,25 1 45,27 45,27
УКУПНО 83,27
Услуге су пружене без накнаде, у пословне сврхе, на
састанку са добављачем „Кока-Кола”.
У Радограду, 25. 3. 2019. године
Борка Кокуз
У финансијском књиговодству књижење је
следеће:
Ред.
бр. Конто Опис Дуг. Потр.
1.
551 Трошкови репрезентације 83,27
101 Материјал 83,27
– за књижење утрошка за сопствену потрошњу и
репрезентацију
Пошто се ради о пружању услуга без накнаде у
пословне сврхе, промет се не сматра прометом уз
накнаду (члан 5. став 4. тачка 2) Закона о ПДВ-у) и
ПДВ се не обрачунава, у складу са чланом 3. тачка
1) Закона о ПДВ-у.
Утрошени материјал раздужује се и на матери-
јалним картицама.
Пример: Сопствена потрошња у непословне
сврхе
Боркин муж је свратио с посла у току паузе, по-
јео један топли сендвич, попио кафу и кока-колу,
поздравио конобара и отишао.
Конобар је направио интерни рачун.
Самостални предузетник Борка Кокуз, кафе-бар „Последња тура”
Улица без назива бб., Радоград
ПИБ: 1122334455
Аналитичка картица материјала
Назив пића: Ракија лозовача 1 l
КОЛИЧИНА ВРЕДНОСТ
Ред.
бр. Датум Опис Јед.
мере Количина Цена Вредност употреба стање употреба стање
24 1,2 1.092,00
25 24. 3. 2019 Набавка l 3 900,00 2.700,00 0 4,2 0 3.792,00
26 24. 3. 2019 Потрошња l 1,2 902,86 1.083,43 1,2 3 1.083,43 2.708,57
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 35
РАЧУНОВОДСТВО
Самостални предузетник Борка Кокуз, кафе-бар
„Последња тура”
Улица без назива бб., Радоград
ПИБ: 1122334455
Интерни рачун за сопствену потрошњу – 24-лп/19
Опис Количина Цена коштања /
набавна цена Укупно
Кафа 1 14,75 14,75
Кока-кола 1 55,00 55,00
Топли сендвич 1 113,00 113,00
Укупно без ПДВ-а 182,75
ПДВ 36,55
УКУПНО СА ПДВ-ом 219,30
Услуге су пружене без накнаде, у непословне сврхе.
Конзумирао: Веселин Кокуз
У Радограду, 26. 3. 2019. године
Светозар Шанкић
У финансијском књиговодству књижење је
следеће:
Ред.
бр. Конто Опис Дуг. Потр.
1.
723 Лична примања
послодавца 219,30
474 ПДВ по основу
сопствене потрошње
по општој стопи 36,55
101 Материјал 182,75
– за књижење сопствене потрошње у непословне сврхе
Књижење личних примања предузетника упо-
требом рачуна 723 не умањује приход, што значи
да се на тај начин искључује утицај узимања пре-
дузетника за личне потребе на добит на основу
које се утврђује пореска основица у пореском
билансу. То значи да, пошто узимање из имови-
не за личне потребе предузетника није књижено
на терет пословних расхода, нема основа да се
врши корекција у пореском билансу, односно
нема основа да се под редним бројем 36 обрасца
ПБ-2 уноси износ.
У случају да је узимање из пословне имовине
за личне потребе предузетника књижено као по-
словни расход, приликом састављања пореског
биланса постоји обавеза усклађивања прихода,
односно у образац ПБ-2 под редним бројем 36
исказује се вредност пословне имовине која је
узета за личне потребе.
Независно од начина књижења узимања из по-
словне имовине за личне потребе предузетника,
у моменту узимања не постоји обавеза обрачуна
и плаћања пореза јер се порез плаћа преко укуп-
ног резултата који предузетник утврђује прили-
ком састављања пореског биланса.
Евидентирање ситног инвентара и опреме
У ситан инвентар спадају средства за рад чији
је век трајања краћи од годину дана и чија је поје-
диначна набавна вредност мања од прописаног
износа (чаше, боце, прибор за јело, столњаци).
Иако спада у средства за рад, ситан инвентар се
третира и евидентира као обртно средство. На
пример, угоститељ је у Правилнику о рачуновод-
ству дефинисао да је праг раздвајања основних
средстава 45.000 динара. Средства која су при-
ликом набавке коштала мање од 45.000 динара
третирају се као ситан инвентар и алат, а не као
основна средства. Опрема чија је набавна вред-
ност изнад дефинисане границе сматраће се
основним средством под условом да се користи
дуже од годину дана.
Ситан инвентар и амбалажа воде се на конту 103
– Алат и инвентар. Ако се ситан инвентар одмах по-
троши (обично се назначи отпис 100%), при троше-
њу иде директно на трошкове ситног инвентара.
У тренутку стављања ситног инвентара у употре-
бу угоститељ признаје трошак.
Пример: Набавка ситног инвентара
Борка Кокуз је за потребе кафе-бара „Послед-
ња тура” набавила јастуке за терасу (50 комада),
за које је примљен рачун у износу од 18.000 ди-
нара (вредност јастука 15.000 динара, плус 20%
ПДВ-а у износу од 3.000 динара). Јастуци се од-
мах стављају у употребу уз једнократни отпис.
Ред.
бр. Конто Опис Дуг. Потр.
1.
103 Алат и инвентар 15.000,00
270 Порез на додату
вредност у примље-
ним фактурама по
општој стопи (осим
плаћених аванса) 3.000,00
435 Добављачи у земљи 18.000,00
– за улазну фактуру добављача јастука
2.
103 Алат и инвентар 15.000,00
515 Трошкови једно-
кратног отписа ала-
та и инвентара 15.000,00
– за једнократни отпис ситног инвентара – јастука
Уобичајено је да се у угоститељским објекти-
ма налазе и расхладне витрине и апарати за кафу
који су власништво неке друге правне особе. Та
се имовина налази у пословним књигама другог
36 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
предузетника, при чему за њу то друштво иска-
зује трошак отписа, односно води је као своје
стално средство, али се не налази у простору те
правне особе, него у простору угоститеља. То су
најчешће и добављачи угоститељских друштава
за сокове, пиво, воду, кафу и слично, који желе да
„њихова” роба коју продају
буде правилно рас-
хлађена и послужена госту у складу са адекват-
ним угоститељским узанцама.
Ако добављачи сопствена стална средства
(за која може да се искаже трошак амортизаци-
је) постављају у пословне објекте угоститеља и
ако је то постављање у непосредној вези с унапређењем
продаје производа, робе или услу-
га власника
апарата, не ради се о услузи која је
предмет опорезивања ПДВ-ом.
Закључак
Пословне догађаје у рачуноводству угости-
тељског објекта потребно је свакодневно
евиден-
тирати. Пре започињања делатности угоститељ
треба
да одреди нормативе утрошка намирница
и пића, а у складу с тим и продајне цене.
Продајне
цене обавезно морају да се истакну у ценовнику.
Угоститељ је и обвезник фискализације и своје по-
словање треба да прилагоди захтевима
које пред
њега ставља Закон о фискализацији. ПС