Poslednje izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (objavljene u „Službenom glasniku RS” broj 95/2018 od 8. 12. 2018. godine) donele su izmene i u obračunu zarada zaposlenih za 2019. godinu, o čemu će u nastavku biti dato više detalja.
Skip to PDF contentJANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
ZARADE
1. Neoporeziv iznos za zarade u januaru 2019. go-
dine
2. Obračun doprinosa za obavezno socijalno osi-
guranje na zarade u 2019. godini
● Stope doprinosa na zarade
● Osnovice doprinosa
● Primeri novog obračuna zarada:
– zarade zaposlenog kod poslodavca i
– lične zarade preduzetnika.
3. Nova najniža osnovica doprinosa
4. Nova najviša osnovica doprinosa
5. Novi iznos minimalne cene rada u 2019. godini
6. Isplata novčane naknade učenicima i studen-
tima na radu po osnovu dualnog obrazovanja
1. Neoporeziv iznos za zarade u januaru
2019. godine
U januaru 2019. godine i dalje važi poresko uma-
njenje na zarade od 15.000 dinara mesečno za lice
koje radi sa punim radnim vremenom. Dakle, ne-
oporezivi iznos od 15.000 dinara primenjuje se
prilikom obračuna i plaćanja poreza na sve is-
plate zarada, bez obzira na koji se prethodni
period odnose, koji se obavljaju zaključno sa 31.
januarom 2019. godine.
Od 1. februara važiće novi viši iznos ove
poreske olakšice, koja se usklađuje sa godi-
šnjim indeksom potrošačkih cena u 2018. godi-
ni. Usklađeni iznos poreske olakšice objaviće
Vlada u toku januara, a primenjivaće se od prvog
dana narednog meseca po objavljivanju, dakle od
1. 2. 2019. godine.
U toku naredne godine važiće i dalje poreska
stopa na zarade od 10%.
2. Obračun doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje na zarade u 2019.
godini
Sredstva za finansiranje obaveznog socijal-
nog osiguranja zaposlenih obezbeđuju se dopri-
nosima za socijalno osiguranje, koji obuhvataju:
1) doprinos za penzijsko i invalidsko osigura-
nje,
2) doprinos za zdravstveno osiguranje i
3) doprinos za osiguranje od nezaposlenosti.
Obračun i plaćanje navedenih doprinosa reguli-
sani su Zakonom o doprinosima za obavezno so-
cijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004,
61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013,
108/2013, 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 112/2015,
113/2017 i 95/2018 – u daljem tekstu: Zakon o do-
prinosima).
Osnovni elementi obračuna doprinosa na za-
rade u 2019. godini jesu stope doprinosa na zara-
de i osnovice doprinosa.
Stope doprinosa na zarade
Prema članu 44. Zakona o doprinosima, od 1.
januara 2019. godine stope doprinosa za obave-
zno socijalno osiguranje na zarade zaposlenih
iznose:
Vrsta obaveze Na teret
zaposlenog
Na teret
poslodavca Ukupno
Ukupno 19,90% 17,15% 37,05%
Za penzijsko
i invalidsko
osiguranje 14,00% 12,00% 26%
Za zdravstveno
osiguranje 5,15% 5,15% 10,30%
Za osiguranje od
nezaposlenosti 0,75% 0% 0,75%
Mr Željko Albaneze
Novi elementi za obračun zarada
u 2019. godini
Poslednje izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(objavljene u „Službenom glasniku RS” broj 95/2018 od 8. 12. 2018. godine)
donele su izmene i u obračunu zarada zaposlenih za 2019. godinu, o čemu će u
nastavku biti dato više detalja.
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Stope doprinosa obračunavaju se dva puta:
jedanput na bruto zaradu na teret zaposlenog,
a drugi put na bruto zaradu na teret troškova
poslodavca.
Obračun i uplatu doprinosa vrši poslodavac
istovremeno sa isplatom zarade.
Osnovice doprinosa
Prema odredbama člana 13. Zakona o doprino-
sima, osnovica doprinosa za zaposlene i za po-
slodavce jeste zarada odnosno plata i naknada
zarade odnosno plate, u skladu sa zakonom koji
uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom
o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa. Ova
osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodav-
ce ne umanjuje se za 15.000 dinara. Izuzetno, pre-
ma stavu 5. u ovom članu, u osnovicu doprinosa
za zaposlene i za poslodavce ne uračunavaju se
primanja koja zaposleni ostvari od poslodavca,
na koja se ne plaća porez na zarade saglasno za-
konu kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Na osnovu iznetih podataka o fiskalnim
obavezama na zaradu, iz kojih je vidljivo da je
došlo do smanjenja doprinosa za osiguranje od
nezaposlenosti, u nastavku su data dva primera
obračuna:
● zarade zaposlenog kod poslodavca i
● lične zarade preduzetnika.
Primer: Obračun zarade zaposlenog kod
poslodavca u januaru 2019.
Red.
br. OPIS Iznos
1 2 3
1. Obračunata neto zarada (sa uvećanjem za
topli obrok, regres, minuli rad i dr.) 57.580,00
2. Obračunata bruto zarada:
B = ((57.580 – 1.500) : 0,701) 80.000,00
3. Osnovica za porez (80.000 – 15.000) 65.000,00
4. Osnovica za plaćanje doprinosa (red. br. 2) 80.000,00
5. Porez na zarade (red. br. 3 x 10%) 6.500,00
6. Doprinosi na teret zaposlenog – zbirno
(red. br. 4 x 19,9%) 15.920,00
– za PIO (red. br. 4 x 14%) 11.200,00
– za zdravstvo (red. br. 4 x 5,15%) 4.120,00
– za nezaposlenost (red. br. 4 x 0,75%) 600,00
7. Neto za isplatu (red. br. 2 – red. br. 5 – red.
br. 6) = red. br. 1 57.580,00
8. Doprinosi na teret poslodavca – zbirno
(red. br. 4 x 17,15%) 13.720,00
– za PIO (red. br. 4 x 12%) 9.600,00
– za zdravstvo (red. br. 4 x 5,15%) 4.120,00
9. Ukupan trošak poslodavca
(red. br. 2 + red. br. 8) 93.720,00
Novina u ovom obračunu jeste ukidanje plaća-
nja doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti
na teret poslodavca od 1. januara 2019. godine,
po kom se osnovu smanjuju izdaci poslodavca na
zarade, a u konkretnom primeru za 600 dinara u
odnosu na obračun pre 1. januara. S obzirom na to
da se ovaj doprinos plaćao na teret poslodavca,
njegovo ukidanje ne može da se „prelije” u pove-
ćanje zarade zaposlenom.
Primer: Obračun lične zarade preduzetnika
u januaru 2019.
Red.
br. OPIS Iznos
1 2 3
1. Obračunata neto lična zarada
preduzetnika 54.450,00
2. Obračunata bruto zarada:
B = ((54.450 – 1.500) : 0,5295) 100.000,00
3. Porez ((100.000 – 15.000) x 10% 8.500,00
4. Doprinosi (37,05% na red. br. 2) 37.050,00
– za PIO (red. br. 2 x 26%) 26.000,00
– za zdravstvo (red. br. 2 x 10,30%) 10.300,00
– za nezaposlenost (red. br. 2 x 0,75%) 750,00
5. Ukupan trošak preduzetnika
(red. br. 1 + red. br. 3 + red. br. 4) 100.000,00
Iz lične zarade preduzetnika plaćaju se sve
propisane poreske obaveze, tako da umanjenje
stope doprinosa za nezaposlenost sa 1,50% na
0,75% direktno smanjuje sredstva potrebna za
ovu isplatu, odnosno pri istom nivou bruto za-
rade iz decembra prošle godine povećava se
neto iznos isplate u januaru ove godine.
3. Nova najniža osnovica doprinosa
Najniža mesečna osnovica doprinosa
iznosi 23.921 dinara.
Primenjuje se od 1. januara do 31.
decembra 2019. godine.
Po ovlašćenju iz člana 37. stav 2. Zakona
o doprinosima ministar finansija utvrdio
je i objavio da najniža mesečna osnovica na
koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za
obavezno socijalno osiguranje iznosi 23.921
dinara („Sl. glasnik RS”, br. 103/2018 – u da-
ljem tekstu: najniža osnovica). Ova najniža
osnovica primenjivaće se od prvog dana na-
rednog meseca po objavljivanju, dakle od 1. ja-
nuara 2019. godine, i važiće do 31. decembra
2019. godine.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
ZARADE
Slučajevi kada se ne primenjuje najniža
mesečna osnovica doprinosa
Prema članu 36. stav 1. Zakona o doprinosi-
ma, mesečna osnovica doprinosa ne može biti
niža od najniže mesečne osnovice doprinosa. U
slučaju da je konkretna isplata niža od važeće
najniže mesečne osnovice, obračun i plaćanje
doprinosa vrši se na tu najnižu mesečnu osno-
vicu.
Izuzetno, prema članu 36. stav 3. Zakona, naj-
niža mesečna osnovica ne primenjuje se za ob-
račun i plaćanje doprinosa prilikom isplate
primanja iz čl. 17–21. i čl. 28. i 35b ovog zakona,
a to su slučajevi kada je:
1) osnovica doprinosa – za izabrana, imenovana
i postavljena lica koja, pored zarade kod poslo-
davca kod koga su u radnom odnosu, ostvaruju i
razliku zarade, odnosno plate za vreme obavlja-
nja javne funkcije, kao i za isplatioce – ta razli-
ka zarade odnosno plate;
2) osnovica doprinosa – za osiguranike koji
ostvaruju naknadu zarade za vreme porodiljskog
odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i od-
sustva sa rada radi posebne nege deteta, u skla-
du sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku
porodici sa decom, kao i za isplatioce naknade
– iznos naknade zarade;
3) osnovica doprinosa – za osiguranike koji
ostvaruju naknadu zarade po osnovu privreme-
ne sprečenosti za rad iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, u skladu sa Zakonom,
kao i za isplatioce naknade – iznos naknade za-
rade;
4) osnovica doprinosa – za isplatioce penzije
i naknade po osnovu invalidnosti iz sredstava
organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje, u skladu sa Zakonom – iznos penzije
odnosno naknade;
5) osnovica doprinosa – za osiguranike koji
ostvaruju novčanu naknadu iz sredstava orga-
nizacije nadležne za zapošljavanje, u skladu sa
Zakonom – iznos novčane naknade;
6) osnovica doprinosa – za lica koja ostvaruju
ugovorenu naknadu – oporezivi prihod od ugo-
vorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje
porez na dohodak građana;
7) osnovica doprinosa – za obavezno zdravstve-
no osiguranje lica za koja se sredstva za upla-
tu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike
– mesečna osnovica doprinosa koju čini iznos
od 15% prosečne mesečne zarade u Republici,
isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini,
prema objavljenom podatku republičkog organa
nadležnog za poslove statistike.
U svih navedenih 7 slučajeva NE primenjuje
se najniža mesečna osnovica doprinosa od
23.921 dinara u 2019. godini.
Primena srazmerne najniže mesečne
osnovice za obračun doprinosa
Prema članu 39. stav 1. Zakona, kada je period
za koji se obračunava doprinos kraći od mesec
dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže
mesečne osnovice doprinosa, obračun doprino-
sa vrši se na srazmerni iznos najniže mesečne
osnovice doprinosa. Prema pojašnjenju iz stava
3. istog člana, srazmerni iznos najniže meseč-
ne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže
mesečne osnovice doprinosa, srazmerno broju
dana, odnosno broju časova rada u mesecu za koji
postoji obaveza obračuna doprinosa.
U skladu sa ovom zakonskom definicijom, u
praksi se srazmerni iznos najniže osnovice
doprinosa može primeniti prilikom isplate:
1) zarada invalida rada II kategorije koji rade sa
polovinom radnog vremena, a za drugu polovinu
dobijaju naknadu zarade od Fonda za penzijsko i
invalidsko osiguranje;
2) zarada zaposlenih koji su u toku meseca zasno-
vali radni odnos sa poslodavcem ili raskinuli
radni odnos sa poslodavcem pre isteka meseca
ili su deo meseca radili privremene ili povre-
mene poslove;
3) zarada zaposlenih koji su se u toku meseca vra-
tili na rad sa bolovanja dužeg od 30 dana ili sa
porodiljskog odsustva;
4) zarada zaposlene koja u toku meseca ode na po-
rodiljsko odsustvo, odnosno na bolovanje preko
30 dana;
5) zarada zaposlenih koji u toku meseca odu na
neplaćeno odsustvo ili se vrate sa neplaćenog
odsustva, ili odu ili se vrate sa odsluženja voj-
nog roka;
6) zarada zaposlenih koji u toku meseca odu na
izdržavanje kazne zatvora ili se vrate sa izdr-
žavanja te kazne;
7) zarada kada zaposleni ima zasnovan radni od-
nos kod više poslodavaca, a kod svakog radi sa
nepunim radnim vremenom;
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
8) u svim drugim nepomenutim slučajevima u ko-
jima se isplata vrši za nepun mesec ili kada se
za deo meseca isplaćuje zarada, a za drugi deo –
naknada zarade koja tereti drugog isplatioca, a
ne poslodavca.
Za sve navedene slučajeve obračunata zarada
ostvarena za deo meseca poredi se sa srazmer-
nim iznosom važeće najniže osnovice doprino-
sa, pri čemu:
1) ukoliko je iznos koji se isplaćuje veći od sra-
zmerne najniže osnovice doprinosa – osnovica
za obračun je zarada;
2) ukoliko je iznos koji se isplaćuje niži od sra-
zmerne najniže osnovice doprinosa – doprino-
si se obračunavaju na srazmerni iznos najniže
osnovice.
Srazmerno umanjenje najniže osnovice do-
prinosa utvrđuje sam poslodavac, bez odobrenja
nadležnog organa, ali samo za navedene oblike
odsustva. Srazmerni iznos najniže osnovice do-
prinosa izračunava se na sledeći način:
● iznos najniže osnovice doprinosa, i to za
svakog zaposlenog posebno, podeli se sa mogu-
ćim fondom časova rada kod poslodavca za me-
sec za koji se vrše obračun i isplata zarada, pa
se
● tako dobijeni iznos pomnoži sa brojem ostva-
renih časova rada zaposlenog u mesecu za koji se
vrše obračun i isplata zarada.
4. Nova najviša osnovica doprinosa
Najviša mesečna osnovica doprinosa
iznosi 341.725 dinara.
Primenjuje se od 1. januara do 31. decembra
2019. godine.
Po ovlašćenju iz člana 42. stav 2. Zakona o
doprinosima ministar finansija utvrdio je i
objavio da najviša mesečna osnovica na koju
se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obave-
zno socijalno osiguranje iznosi 341.725 dinara
(„Sl. glasnik RS”, br. 103/2018 – u daljem tekstu:
najviša osnovica). Ova najviša osnovica pri-
menjivaće se od prvog dana narednog meseca po
objavljivanju, dakle od 1. januara 2019. godine, i
važiće do 31. decembra 2019. godine.
Nema utvrđivanja srazmere kod najviše
osnovice doprinosa.
Prema novoj odredbi u članu 41. stav 3. Zako-
na o doprinosima, kada je period za koji se ob-
računava doprinos kraći od mesec dana ili kada
zaposleni radi sa skraćenim ili nepunim rad-
nim vremenom, a ispunjeni su uslovi za primenu
najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun
doprinosa vrši se na iznos najviše mesečne
osnovice doprinosa. Prema tome, ovde treba
upozoriti i na to da kod najviše osnovice do-
prinosa nema utvrđivanja srazmernog iznosa
kao kod najniže osnovice doprinosa, kao i da
se najviša osnovica primenjuje u svim slučajevi-
ma isplate zarade koja je viša od nje, čak i kada
se zarada obračunava za period kraći od celog
meseca.
5. Novi iznos minimalne cene rada u
2019. godini
Minimalna cena rada za 2019. godinu
iznosi 155,30 dinara po radnom času
(neto iznos).
Na osnovu člana 112. stav 1. Zakona o radu („Sl.
glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,
75/2014, 13/2017 – Odluka US i 113/2017) Socijal-
no-ekonomski savet Republike Srbije doneo je
Odluku o visini minimalne cene rada za 2019.
godinu („Sl. glasnik RS”, br. 69/2018 – u daljem
tekstu: Odluka). Prema Odluci, minimalna cena
rada za 2019. godinu iznosi 155,30 dinara po rad-
nom času, bez poreza i doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje (neto iznos).
Razlika između „minimalne cene rada” i
„minimalne zarade”!
Minimalna cena rada je osnov za utvrđivanje
minimalne zarade jer se, shodno odredbi u sta-
vu 2. člana 112. Zakona o radu, „minimalna zarada”
određuje na osnovu:
● minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Za-
konom,
● vremena provedenog na radu i
● poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Kao što može da se vidi, Zakon o radu razli-
kuje „minimalnu cenu rada” i „minimalnu zara-
du”, pri čemu:
1) minimalnu cenu rada usvaja Socijalno-eko-
nomski savet, odnosno Vlada, a ona se iskazuje
po času rada u neto iznosu i, shodno zakonskoj
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 125
ZARADE
regulativi, predstavlja jedinicu za obračun mi-
nimalne zarade;
2) minimalna zarada je zarada koja se dobija
množenjem časova rada u konkretnom mesecu sa
minimalnom cenom rada i dodavanjem pripada-
jućih poreza i doprinosa.
Činjenica da je minimalna cena rada utvrđe-
na po času rada znači da će ukupan mesečni iznos
minimalne zarade varirati u zavisnosti od bro-
ja časova rada u svakom mesecu. S obzirom na to
da je Zakonom o radu utvrđena 40-časovna radna
nedelja, broj časova rada i iznos mesečne neto
minimalne zarade u periodu januar–decembar
2019. iznose:
Minimalna „neto” zarada u 2019. godini
Mesec
Broj mogućih
časova rada u
mesecu
Minimalna
cena rada po
času – neto
Minimalna
neto zarada
za mesec
1 2 3 4
Januar 184 155,30 28.575,20
Februar 160 155,30 24.848,00
Mart 168 155,30 26.090,40
April 176 155,30 27.332,80
Maj 184 155,30 28.575,20
Jun 160 155,30 24.848,00
Jul 184 155,30 28.575,20
Avgust 176 155,30 27.332 80
Septembar 168 155,30 26.090,40
Oktobar 184 155,30 28.575,20
Novembar 168 155,30 26.090,40
Decembar 176 155,30 27.332 80
U ovom slučaju broj časova rada izračunat je
na osnovu broja kalendarskih dana, bez subota i
nedelja, množenjem radnih dana sa osam. U pret-
hodnoj tabeli nisu dati iznosi bruto minimal-
ne zarade zato što su poslodavci koji isplaćuju
minimalnu zaradu obavezni da zaposlenima koji
primaju ovu zaradu isplate i uvećanje za minuli
rad, topli obrok i regres, kao i druga uvećanja
koja zaposleni ostvari u toku meseca (noćni rad,
rad na praznik, prekovremeni rad i sl.).
Navedeni pun mesečni iznos neto minimal-
ne zarade (kolona 4 prethodne tabele) pripada
zaposlenom za puno radno vreme provedeno na
radu i ostvareni standardni učinak (član 111.
stav 1. Zakona o radu).
Ako zaposleni u određenom mesecu nije
ostvario pun fond časova rada (zasnovao radni
odnos ili mu je prestao radni odnos u tom mese-
cu), pripada mu minimalna zarada samo za ostva-
rene časove rada.
Primer: Zaposleni u mesecu nije ostario
pun fond časova rada
Zaposleni je zasnovao radni odnos u toku me-
seca i ostvario 80 časova rada. Njegova neto mi-
nimalna zarada koju će odneti kući iznosi:
80 č. x 155,30 din./č. = 12.424,00 dinara.
Za ostatak časova u tom mesecu ne sleduje mu
ništa, jer nije bio u radnom odnosu.
Takođe, ovaj zaposleni za 80 časova rada ima
pravo na uvećanje za minuli rad, naknadu za is-
hranu u toku rada i eventualna druga uvećanja
zarade ako ih je ostvario.
Obračun minimalne zarade – za mesec
decembar 2018. godine
Ako poslodavac u januaru 2019. godine isplaćuje
minimalnu zaradu za novembar ili za bilo
koji prethodni mesec 2018. godine, isplatiće
poslednju usvojenu minimalnu cenu rada u
visini od 155,30 dinara i obračunati broj
časova za mesec za koji vrši isplatu.
Ako poslodavac u januaru 2019. godine isplaću-
je minimalnu zaradu za novembar ili za bilo koji
prethodni mesec 2018. godine, isplatiće poslednju
usvojenu minimalnu cenu rada u visini od 155,30
dinara i obračunati broj časova za mesec za koji
vrši isplatu.
Ako januaru 2019. godine isplaćuje minimal-
nu zaradu za decembar 2018. godine, poslodavac
će isplatiti važeću minimalnu cenu rada po
času u visini od 155,30 dinara i obračunati broj
časova za mesec za koji vrši isplatu, dakle – za
decembar.
Pošto su u mesecu decembru 2018. godine
bila 21 radna dana (31 dan minus 5 subote i 5 ne-
delje), mesečna neto minimalna zarada za decem-
bar 2018. godine iznosi:
1 2 3 4 (2 x 3)
Mesec Broj časova
rada
Po času –
neto
Ukupno mesečno
– neto
Decembar
2018. 168 155,30 din. 26.090,40 din.
Navedena visina ukupne minimalne zarade
na nivou meseca može da varira zavisno od
ostvarenih časova rada zaposlenog, koji takođe
variraju u zavisnosti od rasporeda rada, prera-
spodele radnog vremena, rada u turnusu, rada u
smenama i sl.
126 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Prilikom isplate minimalne zarade za de-
cembar 2018. godine u januaru 2019. godine, po-
slodavci treba da imaju u vidu da:
1) minimalna neto zarada za decembar iznosi
26.090,40 dinara za puno radno vreme;
2) primenjuje se najniža mesečna osnovica za ob-
račun doprinosa za socijalno osiguranje, koja za
2019. godinu iznosi (bruto) 23.921,00 dinara;
3) na isplatu minimalne zarade za decembar u
januaru 2019. godine primenjuje se poresko uma-
njenje od 15.000,00 dinara za puno radno vreme
zaposlenog i poreska stopa od 10%;
4) najniža (bruto) mesečna osnovica za obračun
doprinosa za socijalno osiguranje od 23.921,00
dinara, manja je od bruto minimalne zarade (koja
iznosi 35.079,03 dinara), dobijene primenom
formule za prevođenje neto iznosa u bruto iz-
nos, koja za januar mesec glasi:
Neto – 1.500,00
Bruto = ––––––––––––––––––––––––––––––
0,701
To praktično znači da bi poslodavac, ako
isplaćuje samo iznos minimalne zarade, bez
obaveznih uvećanja za minuli rad, topli obrok,
a eventualno i regres, doprinose za socijalno
osiguranje obračunavao na iznos te minimalne
zarade. Treba, međutim, podsetiti i na to da je
obračun minulog rada, toplog obroka i regresa
zakonska obaveza poslodavaca na svaku obraču-
natu zaradu, pa i na minimalnu, zbog čega svaku
isplatu minimalne zarade treba posmatrati s
isplatama koje su obavezne za poslodavce, odno-
sno na koje zaposleni po Zakonu ima pravo.
Primer: Obračun minimalne zarade za
decembar 2018. godine
Prilikom obračuna minimalne zarade za
decembar 2018. godine zaposlenom s pravom na
minuli rad od 4% i toplim obrokom od 1.000,00
dinara neto mesečno, postupak je sledeći:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Najniža mesečna osnovica
doprinosa – bruto 23.921,00
2. Neto minimalna zarada (za 168 časa
rada u decembru 2018) 26.090,40
3. Minuli rad (4% na red. br. 2) 1.043,62
4. Topli obrok 1.000,00
Red.
br. Pozicija Iznos
5. Ukupna neto zarada (red. br. 2 + red.
br. 3 + red. br. 4) 28.134,02
6. Bruto zarada (28.134,02 – 1.500,00) :
0,701 37.994,32
7. Osnovica za obračun svih
doprinosa (veći iznos sa red. br.
1 i 6) 37.994,32
Prema tome, može se reći da je minimalna
zarada garantovano jednaka u neto iznosu svima,
ali da se ona u konačnom obračunava u bruto iz-
nosu, i to tako da se nakon odbijanja pripadaju-
ćih poreza i doprinosa na teret zaposlenog (iz
bruto zarade) utvrdi neto minimalna zarada
koja je propisana Odlukom.
Primer: Obračun minimalne zarade za
decembar 2018. godine – nastavak
Prevedena bruto minimalna zarada u datom
primeru veća je od najniže mesečne osnovice
doprinosa, pa će se prilikom obračuna mini-
malne zarade ovom zaposlenom za decembar
2018. godine sprovesti sledeći obračun:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Osnovica za obračun doprinosa 37.994,32
2. Zbirni doprinosi na teret
zaposlenog (19,90% na red. br. 1) 7.560,87
3. Umanjenje poreske osnovice 15.000,00
4. Osnovica za obračun poreza (red.
br. 1 – red. br. 3) 22.994,32
5. Porez (10% na red. br. 4) 2.299,43
6. Zarada za isplatu (red. br. 1 – red br.
2 – red. br. 5) 28.134,02
7. Zbirni doprinosi na teret
poslodavca (17,15% na red. br. 1) 6.516,03
PODSETNIK:
Nova minimalna cena rada od 155,30 dinara pri-
menjuje se kalendarski od 1. januara 2019. godine,
bez obzira na to za koji se prethodni mesec ispla-
ta minimalnih zarada vrši. Pri tome treba imati
u vidu odredbu člana 111. stav 5. Zakona o radu, pre-
ma kojoj je poslodavac dužan da minimalnu zaradu
isplati zaposlenom u visini koja se određuje na
osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi
za mesec u kojem se vrši isplata.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 127
ZARADE
6. Isplata novčane naknade učenicima
i studentima na radu po osnovu dualnog
obrazovanja
Prema novoj odredbi u članu 11. stav 1. tačka
3) Zakona o doprinosima, obveznici doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj
invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu
povrede na radu i profesionalne bolesti i do-
prinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj po-
vrede na radu i profesionalne bolesti, između
ostalog, jesu i organ, organizacija ili ustanova
(škola, fakultet i dr.) ili drugo lice kod kog
se učenik ili student nalazi na obaveznom pro-
izvodnom radu, profesionalnoj praksi, prak-
tičnoj nastavi ili učenju kroz rad u sistemu
dualnog obrazovanja.
Ovde se radi o jednom aspektu primene Zako-
na o dualnom obrazovanju („Sl. glasnik RS”, br.
101/2017), koji u članu 34. utvrđuje da učenik koji
obavlja učenje kroz rad ima pravo na naknadu za
učenje kroz rad, koja se isplaćuje po svakom satu
provedenom na učenju kroz rad u neto visini od
najmanje 70% minimalne cene rada u skladu sa
Zakonom, uz uslov da ona ne može biti manja od
važeće najniže osnovice doprinosa. Ovu nakna-
du snosi poslodavac.
Prema iznetim odredbama Zakona o doprino-
sima, na naknadu za rad učenicima/studentima
na obaveznom proizvodnom radu, profesional-
noj praksi, praktičnoj nastavi ili učenju kroz
rad u sistemu dualnog obrazovanja, stope dopri-
nosa za slučaj invalidnosti i telesnog ošteće-
nja po osnovu povrede na radu i profesionalne
bolesti, odnosno za slučaj povrede na radu i
profesionalne bolesti, u slučajevima utvrđe-
nim Zakonom jesu (član 47. Zakona o doprinosi-
ma):
1) za penzijsko i invalidsko osiguranje – 4,00%;
2) za zdravstveno osiguranje – 2,00%.
Na ovu naknadu ne plaća se porez na dohodak
građana, što je izričito propisano novom
tačkom 23) u članu 9. Zakona o porezu na dohodak
građana.
Primer: Obračun naknade za učenje
Učeniku je utvrđena mesečna naknada od
28.000 dinara:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Neto iznos ugovorenih naknada 28.000,00
2. Najniža osnovica doprinosa 23.921,00
3. Osnovica za obračun doprinosa
(veći iznos sa red. br. 1 i 2) 28.000,00
4. Doprinos za PIO (4% na red. br. 3) 1.120,00
5. Doprinos za zdravstveno osiguranje
(2% na red. br. 3) 560,00
6. Ukupan trošak (red. br. 1 + red. br.
4 + red. br. 5) 1.680,00
Pošto je ovde prikazan obračun naknada za
rad obavljen u punom mesečnom radnom vremenu,
ugovorena primanja za rad upoređuju se sa punom
najnižom osnovicom za doprinose. Međutim,
ako lice na učenju uz rad obavlja svoje poslove
sa nepunim radnim vremenom, obračun je identi-
čan obračunu koji je prikazan, s tim što se ugovo-
rena naknada upoređuje sa srazmernim iznosom
najniže osnovice.
Navedeni obračun počeće da se primenjuje počev
od školske 2019/2020. godine, kada počinje i
primena Zakona o dualnom obrazovanju. PS
ZARADE
1. Neoporeziv iznos za zarade u januaru 2019. go-
dine
2. Obračun doprinosa za obavezno socijalno osi-
guranje na zarade u 2019. godini
● Stope doprinosa na zarade
● Osnovice doprinosa
● Primeri novog obračuna zarada:
– zarade zaposlenog kod poslodavca i
– lične zarade preduzetnika.
3. Nova najniža osnovica doprinosa
4. Nova najviša osnovica doprinosa
5. Novi iznos minimalne cene rada u 2019. godini
6. Isplata novčane naknade učenicima i studen-
tima na radu po osnovu dualnog obrazovanja
1. Neoporeziv iznos za zarade u januaru
2019. godine
U januaru 2019. godine i dalje važi poresko uma-
njenje na zarade od 15.000 dinara mesečno za lice
koje radi sa punim radnim vremenom. Dakle, ne-
oporezivi iznos od 15.000 dinara primenjuje se
prilikom obračuna i plaćanja poreza na sve is-
plate zarada, bez obzira na koji se prethodni
period odnose, koji se obavljaju zaključno sa 31.
januarom 2019. godine.
Od 1. februara važiće novi viši iznos ove
poreske olakšice, koja se usklađuje sa godi-
šnjim indeksom potrošačkih cena u 2018. godi-
ni. Usklađeni iznos poreske olakšice objaviće
Vlada u toku januara, a primenjivaće se od prvog
dana narednog meseca po objavljivanju, dakle od
1. 2. 2019. godine.
U toku naredne godine važiće i dalje poreska
stopa na zarade od 10%.
2. Obračun doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje na zarade u 2019.
godini
Sredstva za finansiranje obaveznog socijal-
nog osiguranja zaposlenih obezbeđuju se dopri-
nosima za socijalno osiguranje, koji obuhvataju:
1) doprinos za penzijsko i invalidsko osigura-
nje,
2) doprinos za zdravstveno osiguranje i
3) doprinos za osiguranje od nezaposlenosti.
Obračun i plaćanje navedenih doprinosa reguli-
sani su Zakonom o doprinosima za obavezno so-
cijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004,
61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013,
108/2013, 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 112/2015,
113/2017 i 95/2018 – u daljem tekstu: Zakon o do-
prinosima).
Osnovni elementi obračuna doprinosa na za-
rade u 2019. godini jesu stope doprinosa na zara-
de i osnovice doprinosa.
Stope doprinosa na zarade
Prema članu 44. Zakona o doprinosima, od 1.
januara 2019. godine stope doprinosa za obave-
zno socijalno osiguranje na zarade zaposlenih
iznose:
Vrsta obaveze Na teret
zaposlenog
Na teret
poslodavca Ukupno
Ukupno 19,90% 17,15% 37,05%
Za penzijsko
i invalidsko
osiguranje 14,00% 12,00% 26%
Za zdravstveno
osiguranje 5,15% 5,15% 10,30%
Za osiguranje od
nezaposlenosti 0,75% 0% 0,75%
Mr Željko Albaneze
Novi elementi za obračun zarada
u 2019. godini
Poslednje izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(objavljene u „Službenom glasniku RS” broj 95/2018 od 8. 12. 2018. godine)
donele su izmene i u obračunu zarada zaposlenih za 2019. godinu, o čemu će u
nastavku biti dato više detalja.
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Stope doprinosa obračunavaju se dva puta:
jedanput na bruto zaradu na teret zaposlenog,
a drugi put na bruto zaradu na teret troškova
poslodavca.
Obračun i uplatu doprinosa vrši poslodavac
istovremeno sa isplatom zarade.
Osnovice doprinosa
Prema odredbama člana 13. Zakona o doprino-
sima, osnovica doprinosa za zaposlene i za po-
slodavce jeste zarada odnosno plata i naknada
zarade odnosno plate, u skladu sa zakonom koji
uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom
o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa. Ova
osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodav-
ce ne umanjuje se za 15.000 dinara. Izuzetno, pre-
ma stavu 5. u ovom članu, u osnovicu doprinosa
za zaposlene i za poslodavce ne uračunavaju se
primanja koja zaposleni ostvari od poslodavca,
na koja se ne plaća porez na zarade saglasno za-
konu kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Na osnovu iznetih podataka o fiskalnim
obavezama na zaradu, iz kojih je vidljivo da je
došlo do smanjenja doprinosa za osiguranje od
nezaposlenosti, u nastavku su data dva primera
obračuna:
● zarade zaposlenog kod poslodavca i
● lične zarade preduzetnika.
Primer: Obračun zarade zaposlenog kod
poslodavca u januaru 2019.
Red.
br. OPIS Iznos
1 2 3
1. Obračunata neto zarada (sa uvećanjem za
topli obrok, regres, minuli rad i dr.) 57.580,00
2. Obračunata bruto zarada:
B = ((57.580 – 1.500) : 0,701) 80.000,00
3. Osnovica za porez (80.000 – 15.000) 65.000,00
4. Osnovica za plaćanje doprinosa (red. br. 2) 80.000,00
5. Porez na zarade (red. br. 3 x 10%) 6.500,00
6. Doprinosi na teret zaposlenog – zbirno
(red. br. 4 x 19,9%) 15.920,00
– za PIO (red. br. 4 x 14%) 11.200,00
– za zdravstvo (red. br. 4 x 5,15%) 4.120,00
– za nezaposlenost (red. br. 4 x 0,75%) 600,00
7. Neto za isplatu (red. br. 2 – red. br. 5 – red.
br. 6) = red. br. 1 57.580,00
8. Doprinosi na teret poslodavca – zbirno
(red. br. 4 x 17,15%) 13.720,00
– za PIO (red. br. 4 x 12%) 9.600,00
– za zdravstvo (red. br. 4 x 5,15%) 4.120,00
9. Ukupan trošak poslodavca
(red. br. 2 + red. br. 8) 93.720,00
Novina u ovom obračunu jeste ukidanje plaća-
nja doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti
na teret poslodavca od 1. januara 2019. godine,
po kom se osnovu smanjuju izdaci poslodavca na
zarade, a u konkretnom primeru za 600 dinara u
odnosu na obračun pre 1. januara. S obzirom na to
da se ovaj doprinos plaćao na teret poslodavca,
njegovo ukidanje ne može da se „prelije” u pove-
ćanje zarade zaposlenom.
Primer: Obračun lične zarade preduzetnika
u januaru 2019.
Red.
br. OPIS Iznos
1 2 3
1. Obračunata neto lična zarada
preduzetnika 54.450,00
2. Obračunata bruto zarada:
B = ((54.450 – 1.500) : 0,5295) 100.000,00
3. Porez ((100.000 – 15.000) x 10% 8.500,00
4. Doprinosi (37,05% na red. br. 2) 37.050,00
– za PIO (red. br. 2 x 26%) 26.000,00
– za zdravstvo (red. br. 2 x 10,30%) 10.300,00
– za nezaposlenost (red. br. 2 x 0,75%) 750,00
5. Ukupan trošak preduzetnika
(red. br. 1 + red. br. 3 + red. br. 4) 100.000,00
Iz lične zarade preduzetnika plaćaju se sve
propisane poreske obaveze, tako da umanjenje
stope doprinosa za nezaposlenost sa 1,50% na
0,75% direktno smanjuje sredstva potrebna za
ovu isplatu, odnosno pri istom nivou bruto za-
rade iz decembra prošle godine povećava se
neto iznos isplate u januaru ove godine.
3. Nova najniža osnovica doprinosa
Najniža mesečna osnovica doprinosa
iznosi 23.921 dinara.
Primenjuje se od 1. januara do 31.
decembra 2019. godine.
Po ovlašćenju iz člana 37. stav 2. Zakona
o doprinosima ministar finansija utvrdio
je i objavio da najniža mesečna osnovica na
koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za
obavezno socijalno osiguranje iznosi 23.921
dinara („Sl. glasnik RS”, br. 103/2018 – u da-
ljem tekstu: najniža osnovica). Ova najniža
osnovica primenjivaće se od prvog dana na-
rednog meseca po objavljivanju, dakle od 1. ja-
nuara 2019. godine, i važiće do 31. decembra
2019. godine.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
ZARADE
Slučajevi kada se ne primenjuje najniža
mesečna osnovica doprinosa
Prema članu 36. stav 1. Zakona o doprinosi-
ma, mesečna osnovica doprinosa ne može biti
niža od najniže mesečne osnovice doprinosa. U
slučaju da je konkretna isplata niža od važeće
najniže mesečne osnovice, obračun i plaćanje
doprinosa vrši se na tu najnižu mesečnu osno-
vicu.
Izuzetno, prema članu 36. stav 3. Zakona, naj-
niža mesečna osnovica ne primenjuje se za ob-
račun i plaćanje doprinosa prilikom isplate
primanja iz čl. 17–21. i čl. 28. i 35b ovog zakona,
a to su slučajevi kada je:
1) osnovica doprinosa – za izabrana, imenovana
i postavljena lica koja, pored zarade kod poslo-
davca kod koga su u radnom odnosu, ostvaruju i
razliku zarade, odnosno plate za vreme obavlja-
nja javne funkcije, kao i za isplatioce – ta razli-
ka zarade odnosno plate;
2) osnovica doprinosa – za osiguranike koji
ostvaruju naknadu zarade za vreme porodiljskog
odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i od-
sustva sa rada radi posebne nege deteta, u skla-
du sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku
porodici sa decom, kao i za isplatioce naknade
– iznos naknade zarade;
3) osnovica doprinosa – za osiguranike koji
ostvaruju naknadu zarade po osnovu privreme-
ne sprečenosti za rad iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, u skladu sa Zakonom,
kao i za isplatioce naknade – iznos naknade za-
rade;
4) osnovica doprinosa – za isplatioce penzije
i naknade po osnovu invalidnosti iz sredstava
organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje, u skladu sa Zakonom – iznos penzije
odnosno naknade;
5) osnovica doprinosa – za osiguranike koji
ostvaruju novčanu naknadu iz sredstava orga-
nizacije nadležne za zapošljavanje, u skladu sa
Zakonom – iznos novčane naknade;
6) osnovica doprinosa – za lica koja ostvaruju
ugovorenu naknadu – oporezivi prihod od ugo-
vorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje
porez na dohodak građana;
7) osnovica doprinosa – za obavezno zdravstve-
no osiguranje lica za koja se sredstva za upla-
tu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike
– mesečna osnovica doprinosa koju čini iznos
od 15% prosečne mesečne zarade u Republici,
isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini,
prema objavljenom podatku republičkog organa
nadležnog za poslove statistike.
U svih navedenih 7 slučajeva NE primenjuje
se najniža mesečna osnovica doprinosa od
23.921 dinara u 2019. godini.
Primena srazmerne najniže mesečne
osnovice za obračun doprinosa
Prema članu 39. stav 1. Zakona, kada je period
za koji se obračunava doprinos kraći od mesec
dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže
mesečne osnovice doprinosa, obračun doprino-
sa vrši se na srazmerni iznos najniže mesečne
osnovice doprinosa. Prema pojašnjenju iz stava
3. istog člana, srazmerni iznos najniže meseč-
ne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže
mesečne osnovice doprinosa, srazmerno broju
dana, odnosno broju časova rada u mesecu za koji
postoji obaveza obračuna doprinosa.
U skladu sa ovom zakonskom definicijom, u
praksi se srazmerni iznos najniže osnovice
doprinosa može primeniti prilikom isplate:
1) zarada invalida rada II kategorije koji rade sa
polovinom radnog vremena, a za drugu polovinu
dobijaju naknadu zarade od Fonda za penzijsko i
invalidsko osiguranje;
2) zarada zaposlenih koji su u toku meseca zasno-
vali radni odnos sa poslodavcem ili raskinuli
radni odnos sa poslodavcem pre isteka meseca
ili su deo meseca radili privremene ili povre-
mene poslove;
3) zarada zaposlenih koji su se u toku meseca vra-
tili na rad sa bolovanja dužeg od 30 dana ili sa
porodiljskog odsustva;
4) zarada zaposlene koja u toku meseca ode na po-
rodiljsko odsustvo, odnosno na bolovanje preko
30 dana;
5) zarada zaposlenih koji u toku meseca odu na
neplaćeno odsustvo ili se vrate sa neplaćenog
odsustva, ili odu ili se vrate sa odsluženja voj-
nog roka;
6) zarada zaposlenih koji u toku meseca odu na
izdržavanje kazne zatvora ili se vrate sa izdr-
žavanja te kazne;
7) zarada kada zaposleni ima zasnovan radni od-
nos kod više poslodavaca, a kod svakog radi sa
nepunim radnim vremenom;
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
8) u svim drugim nepomenutim slučajevima u ko-
jima se isplata vrši za nepun mesec ili kada se
za deo meseca isplaćuje zarada, a za drugi deo –
naknada zarade koja tereti drugog isplatioca, a
ne poslodavca.
Za sve navedene slučajeve obračunata zarada
ostvarena za deo meseca poredi se sa srazmer-
nim iznosom važeće najniže osnovice doprino-
sa, pri čemu:
1) ukoliko je iznos koji se isplaćuje veći od sra-
zmerne najniže osnovice doprinosa – osnovica
za obračun je zarada;
2) ukoliko je iznos koji se isplaćuje niži od sra-
zmerne najniže osnovice doprinosa – doprino-
si se obračunavaju na srazmerni iznos najniže
osnovice.
Srazmerno umanjenje najniže osnovice do-
prinosa utvrđuje sam poslodavac, bez odobrenja
nadležnog organa, ali samo za navedene oblike
odsustva. Srazmerni iznos najniže osnovice do-
prinosa izračunava se na sledeći način:
● iznos najniže osnovice doprinosa, i to za
svakog zaposlenog posebno, podeli se sa mogu-
ćim fondom časova rada kod poslodavca za me-
sec za koji se vrše obračun i isplata zarada, pa
se
● tako dobijeni iznos pomnoži sa brojem ostva-
renih časova rada zaposlenog u mesecu za koji se
vrše obračun i isplata zarada.
4. Nova najviša osnovica doprinosa
Najviša mesečna osnovica doprinosa
iznosi 341.725 dinara.
Primenjuje se od 1. januara do 31. decembra
2019. godine.
Po ovlašćenju iz člana 42. stav 2. Zakona o
doprinosima ministar finansija utvrdio je i
objavio da najviša mesečna osnovica na koju
se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obave-
zno socijalno osiguranje iznosi 341.725 dinara
(„Sl. glasnik RS”, br. 103/2018 – u daljem tekstu:
najviša osnovica). Ova najviša osnovica pri-
menjivaće se od prvog dana narednog meseca po
objavljivanju, dakle od 1. januara 2019. godine, i
važiće do 31. decembra 2019. godine.
Nema utvrđivanja srazmere kod najviše
osnovice doprinosa.
Prema novoj odredbi u članu 41. stav 3. Zako-
na o doprinosima, kada je period za koji se ob-
računava doprinos kraći od mesec dana ili kada
zaposleni radi sa skraćenim ili nepunim rad-
nim vremenom, a ispunjeni su uslovi za primenu
najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun
doprinosa vrši se na iznos najviše mesečne
osnovice doprinosa. Prema tome, ovde treba
upozoriti i na to da kod najviše osnovice do-
prinosa nema utvrđivanja srazmernog iznosa
kao kod najniže osnovice doprinosa, kao i da
se najviša osnovica primenjuje u svim slučajevi-
ma isplate zarade koja je viša od nje, čak i kada
se zarada obračunava za period kraći od celog
meseca.
5. Novi iznos minimalne cene rada u
2019. godini
Minimalna cena rada za 2019. godinu
iznosi 155,30 dinara po radnom času
(neto iznos).
Na osnovu člana 112. stav 1. Zakona o radu („Sl.
glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,
75/2014, 13/2017 – Odluka US i 113/2017) Socijal-
no-ekonomski savet Republike Srbije doneo je
Odluku o visini minimalne cene rada za 2019.
godinu („Sl. glasnik RS”, br. 69/2018 – u daljem
tekstu: Odluka). Prema Odluci, minimalna cena
rada za 2019. godinu iznosi 155,30 dinara po rad-
nom času, bez poreza i doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje (neto iznos).
Razlika između „minimalne cene rada” i
„minimalne zarade”!
Minimalna cena rada je osnov za utvrđivanje
minimalne zarade jer se, shodno odredbi u sta-
vu 2. člana 112. Zakona o radu, „minimalna zarada”
određuje na osnovu:
● minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Za-
konom,
● vremena provedenog na radu i
● poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Kao što može da se vidi, Zakon o radu razli-
kuje „minimalnu cenu rada” i „minimalnu zara-
du”, pri čemu:
1) minimalnu cenu rada usvaja Socijalno-eko-
nomski savet, odnosno Vlada, a ona se iskazuje
po času rada u neto iznosu i, shodno zakonskoj
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 125
ZARADE
regulativi, predstavlja jedinicu za obračun mi-
nimalne zarade;
2) minimalna zarada je zarada koja se dobija
množenjem časova rada u konkretnom mesecu sa
minimalnom cenom rada i dodavanjem pripada-
jućih poreza i doprinosa.
Činjenica da je minimalna cena rada utvrđe-
na po času rada znači da će ukupan mesečni iznos
minimalne zarade varirati u zavisnosti od bro-
ja časova rada u svakom mesecu. S obzirom na to
da je Zakonom o radu utvrđena 40-časovna radna
nedelja, broj časova rada i iznos mesečne neto
minimalne zarade u periodu januar–decembar
2019. iznose:
Minimalna „neto” zarada u 2019. godini
Mesec
Broj mogućih
časova rada u
mesecu
Minimalna
cena rada po
času – neto
Minimalna
neto zarada
za mesec
1 2 3 4
Januar 184 155,30 28.575,20
Februar 160 155,30 24.848,00
Mart 168 155,30 26.090,40
April 176 155,30 27.332,80
Maj 184 155,30 28.575,20
Jun 160 155,30 24.848,00
Jul 184 155,30 28.575,20
Avgust 176 155,30 27.332 80
Septembar 168 155,30 26.090,40
Oktobar 184 155,30 28.575,20
Novembar 168 155,30 26.090,40
Decembar 176 155,30 27.332 80
U ovom slučaju broj časova rada izračunat je
na osnovu broja kalendarskih dana, bez subota i
nedelja, množenjem radnih dana sa osam. U pret-
hodnoj tabeli nisu dati iznosi bruto minimal-
ne zarade zato što su poslodavci koji isplaćuju
minimalnu zaradu obavezni da zaposlenima koji
primaju ovu zaradu isplate i uvećanje za minuli
rad, topli obrok i regres, kao i druga uvećanja
koja zaposleni ostvari u toku meseca (noćni rad,
rad na praznik, prekovremeni rad i sl.).
Navedeni pun mesečni iznos neto minimal-
ne zarade (kolona 4 prethodne tabele) pripada
zaposlenom za puno radno vreme provedeno na
radu i ostvareni standardni učinak (član 111.
stav 1. Zakona o radu).
Ako zaposleni u određenom mesecu nije
ostvario pun fond časova rada (zasnovao radni
odnos ili mu je prestao radni odnos u tom mese-
cu), pripada mu minimalna zarada samo za ostva-
rene časove rada.
Primer: Zaposleni u mesecu nije ostario
pun fond časova rada
Zaposleni je zasnovao radni odnos u toku me-
seca i ostvario 80 časova rada. Njegova neto mi-
nimalna zarada koju će odneti kući iznosi:
80 č. x 155,30 din./č. = 12.424,00 dinara.
Za ostatak časova u tom mesecu ne sleduje mu
ništa, jer nije bio u radnom odnosu.
Takođe, ovaj zaposleni za 80 časova rada ima
pravo na uvećanje za minuli rad, naknadu za is-
hranu u toku rada i eventualna druga uvećanja
zarade ako ih je ostvario.
Obračun minimalne zarade – za mesec
decembar 2018. godine
Ako poslodavac u januaru 2019. godine isplaćuje
minimalnu zaradu za novembar ili za bilo
koji prethodni mesec 2018. godine, isplatiće
poslednju usvojenu minimalnu cenu rada u
visini od 155,30 dinara i obračunati broj
časova za mesec za koji vrši isplatu.
Ako poslodavac u januaru 2019. godine isplaću-
je minimalnu zaradu za novembar ili za bilo koji
prethodni mesec 2018. godine, isplatiće poslednju
usvojenu minimalnu cenu rada u visini od 155,30
dinara i obračunati broj časova za mesec za koji
vrši isplatu.
Ako januaru 2019. godine isplaćuje minimal-
nu zaradu za decembar 2018. godine, poslodavac
će isplatiti važeću minimalnu cenu rada po
času u visini od 155,30 dinara i obračunati broj
časova za mesec za koji vrši isplatu, dakle – za
decembar.
Pošto su u mesecu decembru 2018. godine
bila 21 radna dana (31 dan minus 5 subote i 5 ne-
delje), mesečna neto minimalna zarada za decem-
bar 2018. godine iznosi:
1 2 3 4 (2 x 3)
Mesec Broj časova
rada
Po času –
neto
Ukupno mesečno
– neto
Decembar
2018. 168 155,30 din. 26.090,40 din.
Navedena visina ukupne minimalne zarade
na nivou meseca može da varira zavisno od
ostvarenih časova rada zaposlenog, koji takođe
variraju u zavisnosti od rasporeda rada, prera-
spodele radnog vremena, rada u turnusu, rada u
smenama i sl.
126 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Prilikom isplate minimalne zarade za de-
cembar 2018. godine u januaru 2019. godine, po-
slodavci treba da imaju u vidu da:
1) minimalna neto zarada za decembar iznosi
26.090,40 dinara za puno radno vreme;
2) primenjuje se najniža mesečna osnovica za ob-
račun doprinosa za socijalno osiguranje, koja za
2019. godinu iznosi (bruto) 23.921,00 dinara;
3) na isplatu minimalne zarade za decembar u
januaru 2019. godine primenjuje se poresko uma-
njenje od 15.000,00 dinara za puno radno vreme
zaposlenog i poreska stopa od 10%;
4) najniža (bruto) mesečna osnovica za obračun
doprinosa za socijalno osiguranje od 23.921,00
dinara, manja je od bruto minimalne zarade (koja
iznosi 35.079,03 dinara), dobijene primenom
formule za prevođenje neto iznosa u bruto iz-
nos, koja za januar mesec glasi:
Neto – 1.500,00
Bruto = ––––––––––––––––––––––––––––––
0,701
To praktično znači da bi poslodavac, ako
isplaćuje samo iznos minimalne zarade, bez
obaveznih uvećanja za minuli rad, topli obrok,
a eventualno i regres, doprinose za socijalno
osiguranje obračunavao na iznos te minimalne
zarade. Treba, međutim, podsetiti i na to da je
obračun minulog rada, toplog obroka i regresa
zakonska obaveza poslodavaca na svaku obraču-
natu zaradu, pa i na minimalnu, zbog čega svaku
isplatu minimalne zarade treba posmatrati s
isplatama koje su obavezne za poslodavce, odno-
sno na koje zaposleni po Zakonu ima pravo.
Primer: Obračun minimalne zarade za
decembar 2018. godine
Prilikom obračuna minimalne zarade za
decembar 2018. godine zaposlenom s pravom na
minuli rad od 4% i toplim obrokom od 1.000,00
dinara neto mesečno, postupak je sledeći:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Najniža mesečna osnovica
doprinosa – bruto 23.921,00
2. Neto minimalna zarada (za 168 časa
rada u decembru 2018) 26.090,40
3. Minuli rad (4% na red. br. 2) 1.043,62
4. Topli obrok 1.000,00
Red.
br. Pozicija Iznos
5. Ukupna neto zarada (red. br. 2 + red.
br. 3 + red. br. 4) 28.134,02
6. Bruto zarada (28.134,02 – 1.500,00) :
0,701 37.994,32
7. Osnovica za obračun svih
doprinosa (veći iznos sa red. br.
1 i 6) 37.994,32
Prema tome, može se reći da je minimalna
zarada garantovano jednaka u neto iznosu svima,
ali da se ona u konačnom obračunava u bruto iz-
nosu, i to tako da se nakon odbijanja pripadaju-
ćih poreza i doprinosa na teret zaposlenog (iz
bruto zarade) utvrdi neto minimalna zarada
koja je propisana Odlukom.
Primer: Obračun minimalne zarade za
decembar 2018. godine – nastavak
Prevedena bruto minimalna zarada u datom
primeru veća je od najniže mesečne osnovice
doprinosa, pa će se prilikom obračuna mini-
malne zarade ovom zaposlenom za decembar
2018. godine sprovesti sledeći obračun:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Osnovica za obračun doprinosa 37.994,32
2. Zbirni doprinosi na teret
zaposlenog (19,90% na red. br. 1) 7.560,87
3. Umanjenje poreske osnovice 15.000,00
4. Osnovica za obračun poreza (red.
br. 1 – red. br. 3) 22.994,32
5. Porez (10% na red. br. 4) 2.299,43
6. Zarada za isplatu (red. br. 1 – red br.
2 – red. br. 5) 28.134,02
7. Zbirni doprinosi na teret
poslodavca (17,15% na red. br. 1) 6.516,03
PODSETNIK:
Nova minimalna cena rada od 155,30 dinara pri-
menjuje se kalendarski od 1. januara 2019. godine,
bez obzira na to za koji se prethodni mesec ispla-
ta minimalnih zarada vrši. Pri tome treba imati
u vidu odredbu člana 111. stav 5. Zakona o radu, pre-
ma kojoj je poslodavac dužan da minimalnu zaradu
isplati zaposlenom u visini koja se određuje na
osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi
za mesec u kojem se vrši isplata.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 127
ZARADE
6. Isplata novčane naknade učenicima
i studentima na radu po osnovu dualnog
obrazovanja
Prema novoj odredbi u članu 11. stav 1. tačka
3) Zakona o doprinosima, obveznici doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj
invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu
povrede na radu i profesionalne bolesti i do-
prinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj po-
vrede na radu i profesionalne bolesti, između
ostalog, jesu i organ, organizacija ili ustanova
(škola, fakultet i dr.) ili drugo lice kod kog
se učenik ili student nalazi na obaveznom pro-
izvodnom radu, profesionalnoj praksi, prak-
tičnoj nastavi ili učenju kroz rad u sistemu
dualnog obrazovanja.
Ovde se radi o jednom aspektu primene Zako-
na o dualnom obrazovanju („Sl. glasnik RS”, br.
101/2017), koji u članu 34. utvrđuje da učenik koji
obavlja učenje kroz rad ima pravo na naknadu za
učenje kroz rad, koja se isplaćuje po svakom satu
provedenom na učenju kroz rad u neto visini od
najmanje 70% minimalne cene rada u skladu sa
Zakonom, uz uslov da ona ne može biti manja od
važeće najniže osnovice doprinosa. Ovu nakna-
du snosi poslodavac.
Prema iznetim odredbama Zakona o doprino-
sima, na naknadu za rad učenicima/studentima
na obaveznom proizvodnom radu, profesional-
noj praksi, praktičnoj nastavi ili učenju kroz
rad u sistemu dualnog obrazovanja, stope dopri-
nosa za slučaj invalidnosti i telesnog ošteće-
nja po osnovu povrede na radu i profesionalne
bolesti, odnosno za slučaj povrede na radu i
profesionalne bolesti, u slučajevima utvrđe-
nim Zakonom jesu (član 47. Zakona o doprinosi-
ma):
1) za penzijsko i invalidsko osiguranje – 4,00%;
2) za zdravstveno osiguranje – 2,00%.
Na ovu naknadu ne plaća se porez na dohodak
građana, što je izričito propisano novom
tačkom 23) u članu 9. Zakona o porezu na dohodak
građana.
Primer: Obračun naknade za učenje
Učeniku je utvrđena mesečna naknada od
28.000 dinara:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Neto iznos ugovorenih naknada 28.000,00
2. Najniža osnovica doprinosa 23.921,00
3. Osnovica za obračun doprinosa
(veći iznos sa red. br. 1 i 2) 28.000,00
4. Doprinos za PIO (4% na red. br. 3) 1.120,00
5. Doprinos za zdravstveno osiguranje
(2% na red. br. 3) 560,00
6. Ukupan trošak (red. br. 1 + red. br.
4 + red. br. 5) 1.680,00
Pošto je ovde prikazan obračun naknada za
rad obavljen u punom mesečnom radnom vremenu,
ugovorena primanja za rad upoređuju se sa punom
najnižom osnovicom za doprinose. Međutim,
ako lice na učenju uz rad obavlja svoje poslove
sa nepunim radnim vremenom, obračun je identi-
čan obračunu koji je prikazan, s tim što se ugovo-
rena naknada upoređuje sa srazmernim iznosom
najniže osnovice.
Navedeni obračun počeće da se primenjuje počev
od školske 2019/2020. godine, kada počinje i
primena Zakona o dualnom obrazovanju. PS