Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 95/2018 – u daljem tekstu: Izmene Zakona). Izmene Zakona stupile su na snagu 16. decembra 2018. godine.
Skip to PDF content
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Osnovna sadržina Izmena odnosi se na:
● smanjenje stope doprinosa za osiguranje za
slučaj nezaposlenosti sa 1,5% na 0,75%;
● izmenu perioda u kome se, u cilju
utvrđivanja najniže mesečne osnovice
doprinosa, najviše mesečne osnovice
doprinosa i najviše godišnje osnovice
doprinosa, kao polazna veličina uzima
podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u
Republici Srbiji, isplaćenoj u periodu
za prethodnih 12 meseci, počev od meseca
oktobra, umesto meseca novembra prema
ranijem rešenju, prema objavljenim
podacima Republičkog zavoda za statistiku;
● preciziranje određenih odredaba u
smislu stvaranja uslova za adekvatnu
primenu Zakona.
UVOD
U Zakonu o doprinosima za obavezno socijal-
no osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05,
62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 –
dr. zakon, 112/15 i 113/17 – u daljem tekstu: Zakon)
izvršene su sledeće izmene i dopune:
1. novine vezane za određivanje najniže mesečne
osnovice doprinosa;
2. novine vezane za utvrđivanje najviše mesečne
osnovice doprinosa;
3. nova metodologija za utvrđivanje najviše go-
dišnje osnovice doprinosa;
4. smanjenje stope doprinosa za osiguranje od ne-
zaposlenosti;
5. mogućnost fiskalnog oslobođenja za novoo-
snovane poslodavce;
6. ostale izmene u Zakonu.
Navedene zakonske odredbe o osnovicama
za obračun doprinosa primenjivaće se od 1.
januara 2019. godine.
NOVINE VEZANE ZA ODREĐIVANJE
NAJNIŽE OSNOVICE DOPRINOSA
U Zakonu su izmenjeni čl. 37. i 38, koji se odno-
se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, koja,
po definiciji, predstavlja najniži iznos na koji
se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan ka-
lendarski mesec osiguranja.
Prema inoviranim odredbama člana 37, naj-
nižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od
35% prosečne mesečne zarade u Republici, ispla-
ćene odnosno ostvarene u periodu za prethod-
nih 12 meseci, počev od meseca oktobra u tekućoj
godini, za koji su objavljeni podaci republičkog
organa nadležnog za poslove statistike, ako
ovim zakonom nije drukčije određeno.
Novina u ovom rešenju je da će se najniža
mesečna osnovica doprinosa utvrđivati na
bazi prosečne mesečne zarade u Republici
Srbiji, isplaćene u periodu za prethodnih
12 meseci, počev od meseca oktobra, umesto
meseca novembra prema dosadašnjem
rešenju, u tekućoj godini.
Naime, Republički zavod za statistiku ob-
javljuje podatke o prosečnoj zaradi 55 dana po
isteku izveštajnog meseca, tako da će podatak
o prosečnoj zaradi za oktobar 2018. godine biti
poznat 25. decembra 2018. godine, čime se sti-
ču uslovi da nova najniža osnovica doprinosa
bude u primeni od 1. januara 2019. godine.
Mr Željko Albaneze
Novine u Zakonu o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje
Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br.
95/2018 – u daljem tekstu: Izmene Zakona). Izmene Zakona stupile su na snagu
16. decembra 2018. godine.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
Isto rešenje, prema inoviranom stavu 1. čla-
na 38. Zakona, važi i za osiguranike iz:
● člana 25. Zakona – samostalne umetnike,
● člana 26. Zakona – sveštenike i verske slu-
žbenike i
● člana 27. Zakona – poljoprivrednike koji su, u
skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak
građana, obveznici poreza na prihode od samo-
stalne delatnosti,
jer i za njih najnižu mesečnu osnovicu doprino-
sa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade
u Republici, isplaćene odnosno ostvarene u pe-
riodu za prethodnih 12 meseci, počev od meseca
oktobra u godini koja prethodi godini za koju se
utvrđuju i plaćaju doprinosi, prema objavljenom
podatku republičkog organa nadležnog za poslo-
ve statistike.
Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa
svake godine objavljuje ministar nadležan
za poslove finansija, a primenjuje se od
prvog dana narednog meseca po objavljivanju
tog iznosa (od 1. januara) i važi celu
kalendarsku godinu.
NOVINE VEZANE ZA UTVRĐIVANJE
NAJVIŠE MESEČNE OSNOVICE
DOPRINOSA
U Zakonu su izmenjeni čl. 41. i 42, koji se odno-
se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, koja,
po definiciji, predstavlja najviši iznos na koji
se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan ka-
lendarski mesec osiguranja.
Prema inoviranom članu 42. Zakona, najvišu
mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iz-
nos prosečne mesečne zarade u Republici, ispla-
ćene odnosno ostvarene u periodu za prethodnih
12 meseci, počev od meseca oktobra u tekućoj go-
dini, za koji su objavljeni podaci republičkog
organa nadležnog za poslove statistike.
Iznos najviše mesečne osnovice doprinosa
svake godine objavljuje ministar nadležan
za poslove finansija, a primenjuje se od
prvog dana narednog meseca po objavljivanju
tog iznosa (od 1. januara) i važi celu
kalendarsku godinu.
Uz ovo, u članu 41. dodat je stav 3, kojim se vrši
preciziranje primene najviše mesečne osnovice
doprinosa. Prema tim odredbama, kada je period
za koji se obračunava doprinos kraći od mesec
dana ili kada zaposleni radi sa skraćenim ili
nepunim radnim vremenom, a ispunjeni su uslovi
za primenu najviše mesečne osnovice doprino-
sa, obračun doprinosa vrši se na iznos najviše
mesečne osnovice doprinosa.
NOVA METODOLOGIJA ZA UTVRĐIVANJE
NAJVIŠE GODIŠNJE OSNOVICE
DOPRINOSA
U Zakonu je izmenjen član 43, koji definiše
najvišu godišnju osnovicu doprinosa.
Prema tim novim odredbama, najvišu godi-
šnju osnovicu doprinosa čini zbir iznosa 12
najviših mesečnih osnovica doprinosa (iz ino-
viranog člana 42. Zakona). Iznos ove najviše
godišnje osnovice svake godine objavljuje mi-
nistar nadležan za poslove finansija.
Navedena zakonska odredba o najvišoj godi-
šnjoj osnovici za obračun doprinosa primenji-
vaće se od 1. januara 2019. godine, dok će se za
2018. godinu ova najviša osnovica utvrditi po
prethodno važećoj odredbi člana 43. Zakona.
SMANJENJE STOPE DOPRINOSA ZA
OSIGURANJE OD NEZAPOSLENOSTI
Bitna izmena Zakona jeste smanjenje stope do-
prinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti
sa 1,5% na 0,75% (u članu 44. Zakona). To praktično
znači da je, sa stanovišta obračunavanja i pla-
ćanja doprinosa po osnovu zarade, poslodavac
oslobođen plaćanja dela doprinosa koji se ob-
računava i plaća na teret poslodavca (na teret
zarade), kao i da se doprinos od 0,75% plaća na
teret zaposlenog (iz zarade). Na taj način obezbeđuje
se manje fiskalno opterećenje prihoda
koje fizička lica ostvare po osnovu rada, s jedne
strane, i smanjenje troškova poslovanja za po-
slodavce i druge isplatioce prihoda, s druge
strane.
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Prema inoviranim odredbama člana 44.
Zakona, stope po kojima se obračunavaju i
plaćaju doprinosi jesu:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje – 26%;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje –
10,3%;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti –
1,5% 0,75%.
Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz
osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa
vrši se po sledećim stopama:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje – 14% na teret zaposlenog, a 12% na
teret poslodavca;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 5,15%
na teret zaposlenog i na teret poslodavca;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti
– 0,75% na teret zaposlenog, 0% na teret
poslodavca.
Dakle, doprinos za osiguranje za slučaj
nezaposlenosti plaća se samo iz osnovice
po stopi od 0,75%.
Ove zakonske odredbe primenjivaće se počev
od 1. januara 2019. godine.
MOGUĆNOST FISKALNOG
OSLOBOĐENJA ZA NOVOOSNOVANE
POSLODAVCE
U Zakonu je promenjen član 45g, koji propisuje
mogućnosti za oslobađanje novoosnovanih po-
slodavaca od plaćanja doprinosa na zarade (i
poreza, prema istovetnim odredbama člana 21đ
Zakona o porezu na dohodak građana).
Oslobođenje pod tačno definisanim
uslovima:
● za zarade isplaćene u periodu od 12
meseci od dana osnivanja;
● mesečni iznos pojedinačno za svako lice
nije viši od 37.000 dinara (iznos bez poreza
i doprinosa iz zarade).
Prema tim novim odredbama, poslodavac –
novoosnovano privredno društvo, novoosno-
vani preduzetnik i novoosnovani preduzetnik
poljoprivrednik – koji je upisan u registar na-
dležnog organa, odnosno organizacije, može da
ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja dopri-
nosa na teret zaposlenog i na teret poslodavca
po osnovu zarade osnivača koji su zaposleni u
tom privrednom društvu, odnosno po osnovu
lične zarade preduzetnika i preduzetnika-po-
ljoprivrednika. Pravo na ovo oslobođenje po-
slodavac može da ostvari za zarade osnivača
i lične zarade preduzetnika i preduzetnika-
-poljoprivrednika, isplaćene u periodu od 12
meseci od dana kada je osnovano privredno dru-
štvo, odnosno registrovan preduzetnik i pre-
duzetnik-poljoprivrednik, čiji mesečni iznos
pojedinačno za svako lice u periodu korišće-
nja oslobođenja nije viši od 37.000 dinara, a u
sebi ne sadrži porez i pripadajuće doprinose
iz zarade. Pravo na ovo oslobođenje poslodavac
ostvaruje pod sledećim uslovima:
1) da je fizičko lice – osnivač, odnosno sva-
ki od osnivača ako ih je više, zasnovao radni
odnos sa novoosnovanim privrednim društvom,
zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom ko-
jim se uređuju radni odnosi i da je prijavljen na
obavezno socijalno osiguranje u Centralnom re-
gistru obaveznog socijalnog osiguranja;
2) da je fizičko lice – preduzetnik, odnosno
preduzetnik-poljoprivrednik prijavljen na oba-
vezno socijalno osiguranje u Centralnom regi-
stru obaveznog socijalnog osiguranja;
3) da u periodu za koji ostvaruje pravo na
oslobođenje navedeno pravo može da ostvari
za najviše devet osnivača zaposlenih koji ispu-
njavaju uslove;
4) da su fizička lica – osnivači privred-
nog društva, preduzetnik i preduzetnik-poljo-
privrednik u periodu od najmanje šest meseci
neprekidno pre dana osnivanja privrednog dru-
štva, odnosno registrovanja preduzetnika ili
preduzetnika-poljoprivrednika, u Nacionalnoj
službi za zapošljavanje bili prijavljeni kao ne-
zaposleni ili da su u periodu od 12 meseci pre
dana osnivanja odnosno registrovanja stekli
srednje, više ili visoko obrazovanje, u skladu
sa Zakonom.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
AKTUELNA TEMA
Ovom merom predviđeno je potpuno ukidanje
plaćanja (poreza i) doprinosa na zarade
osnivača koji su zaposleni u novoosnovanom
privrednom društvu i to najviše za devet
osnivača zaposlenih, pod uslovima koji su
prethodno navedeni.
Navedeno fiskalno oslobođenje može da
ostvari poslodavac – privredno društvo, pre-
duzetnik i preduzetnik-poljoprivrednik, koji
je osnovan odnosno registrovan zaključno sa 31.
decembrom 2020. godine.
Navedena zakonska mera primenjivaće se
počev od 1. januara 2019. godine. Izuzetno,
poslodavac koji je do dana stupanja na snagu
Izmena Zakona stekao pravo na oslobođenje
iz prethodno važećeg člana 45g Zakona,
nastavlja da koristi oslobođenje u skladu sa
tim odredbama.
OSTALE IZMENE U ZAKONU
U Zakonu je izvršeno nekoliko izmena sa ci-
ljem stvaranja uslova za njegovu adekvatniju pri-
menu.
1) U članu 6. tačka 15) promenjena je definici-
ja osnivača, odnosno člana privrednog društva,
pa je to sada osiguranik – fizičko lice koje radi
u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno
član, bez obzira na to da li je sa privrednim
društvom zasnovalo radni odnos. Iz ove de-
finicije izbrisane su reči kao i obavljanje
poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravlja-
nja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj
privrednih društava, u cilju usklađivanja sa
izmenama izvršenim u Zakonu o penzijskom i in-
validskom osiguranju.
2) Prema inoviranoj tački 3) u članu 11. Zako-
na (novina je boldirana), obveznici doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj
invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu po-
vrede na radu i profesionalne bolesti i dopri-
nosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede
na radu i profesionalne bolesti, u slučajevima
utvrđenim zakonom jesu i organ, organizacija
ili ustanova (škola, fakultet i dr.) ili dru-
go lice, u kojoj se učenik ili student nalazi na
obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj
praksi, praktičnoj nastavi ili učenju kroz rad
u sistemu dualnog obrazovanja.
Ovo preciziranje obveznika doprinosa iz-
vršeno je imajući u vidu da, prema Zakonu o du-
alnom obrazovanju, koji će biti u primeni od 1.
septembra 2019. godine, učenici koji obavljaju
učenje kroz rad imaju pravo na materijalno i fi-
nansijsko obezbeđenje.
ZAKLJUČAK
Razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba
stvaranja uslova za dalje fiskalno rasterećenje
prihoda po osnovu rada kroz smanjenje stope do-
prinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i
usklađivanja odredaba sa rokom u kome se objavlju-
ju podaci o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republi-
ci Srbiji, u cilju utvrđivanja najniže i najviše
mesečne osnovice doprinosa, kao iznosa koji se
primenjuju za celu kalendarsku godinu i objavljuju
jednom godišnje. S tim u vezi predloženo je sma-
njenje stope doprinosa za osiguranje za slučaj ne-
zaposlenosti sa 1,5% na 0,75%. To praktično znači
da je, sa stanovišta obračunavanja i plaćanja do-
prinosa po osnovu zarade, poslodavac oslobođen
plaćanja dela doprinosa koji se obračunava i pla-
ća na teret poslodavca (na teret zarade), kao i da
se doprinos od 0,75% plaća na teret zaposlenog (iz
zarade). Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno
opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po
osnovu rada, s jedne strane, i smanjenje troškova
poslovanja za poslodavce i druge isplatioce pri-
hoda, s druge strane.
U pogledu utvrđivanja osnovica doprinosa va-
žno je napomenuti da je Republički zavod za sta-
tistiku od januara 2018. godine promenio izvor
podataka i metodologiju za obračun prosečnih
zarada. Umesto sprovođenja mesečnog istraži-
vanja o zaradama, obračunom prosečne zarade
po novoj metodologiji obuhvaćene su sve obra-
čunate zarade za izveštajni mesec i odnose se
na zarade zaposlenih koji rade sa punim radnim
vremenom. PS
AKTUELNA TEMA
Osnovna sadržina Izmena odnosi se na:
● smanjenje stope doprinosa za osiguranje za
slučaj nezaposlenosti sa 1,5% na 0,75%;
● izmenu perioda u kome se, u cilju
utvrđivanja najniže mesečne osnovice
doprinosa, najviše mesečne osnovice
doprinosa i najviše godišnje osnovice
doprinosa, kao polazna veličina uzima
podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u
Republici Srbiji, isplaćenoj u periodu
za prethodnih 12 meseci, počev od meseca
oktobra, umesto meseca novembra prema
ranijem rešenju, prema objavljenim
podacima Republičkog zavoda za statistiku;
● preciziranje određenih odredaba u
smislu stvaranja uslova za adekvatnu
primenu Zakona.
UVOD
U Zakonu o doprinosima za obavezno socijal-
no osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05,
62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 –
dr. zakon, 112/15 i 113/17 – u daljem tekstu: Zakon)
izvršene su sledeće izmene i dopune:
1. novine vezane za određivanje najniže mesečne
osnovice doprinosa;
2. novine vezane za utvrđivanje najviše mesečne
osnovice doprinosa;
3. nova metodologija za utvrđivanje najviše go-
dišnje osnovice doprinosa;
4. smanjenje stope doprinosa za osiguranje od ne-
zaposlenosti;
5. mogućnost fiskalnog oslobođenja za novoo-
snovane poslodavce;
6. ostale izmene u Zakonu.
Navedene zakonske odredbe o osnovicama
za obračun doprinosa primenjivaće se od 1.
januara 2019. godine.
NOVINE VEZANE ZA ODREĐIVANJE
NAJNIŽE OSNOVICE DOPRINOSA
U Zakonu su izmenjeni čl. 37. i 38, koji se odno-
se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, koja,
po definiciji, predstavlja najniži iznos na koji
se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan ka-
lendarski mesec osiguranja.
Prema inoviranim odredbama člana 37, naj-
nižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od
35% prosečne mesečne zarade u Republici, ispla-
ćene odnosno ostvarene u periodu za prethod-
nih 12 meseci, počev od meseca oktobra u tekućoj
godini, za koji su objavljeni podaci republičkog
organa nadležnog za poslove statistike, ako
ovim zakonom nije drukčije određeno.
Novina u ovom rešenju je da će se najniža
mesečna osnovica doprinosa utvrđivati na
bazi prosečne mesečne zarade u Republici
Srbiji, isplaćene u periodu za prethodnih
12 meseci, počev od meseca oktobra, umesto
meseca novembra prema dosadašnjem
rešenju, u tekućoj godini.
Naime, Republički zavod za statistiku ob-
javljuje podatke o prosečnoj zaradi 55 dana po
isteku izveštajnog meseca, tako da će podatak
o prosečnoj zaradi za oktobar 2018. godine biti
poznat 25. decembra 2018. godine, čime se sti-
ču uslovi da nova najniža osnovica doprinosa
bude u primeni od 1. januara 2019. godine.
Mr Željko Albaneze
Novine u Zakonu o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje
Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br.
95/2018 – u daljem tekstu: Izmene Zakona). Izmene Zakona stupile su na snagu
16. decembra 2018. godine.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
Isto rešenje, prema inoviranom stavu 1. čla-
na 38. Zakona, važi i za osiguranike iz:
● člana 25. Zakona – samostalne umetnike,
● člana 26. Zakona – sveštenike i verske slu-
žbenike i
● člana 27. Zakona – poljoprivrednike koji su, u
skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak
građana, obveznici poreza na prihode od samo-
stalne delatnosti,
jer i za njih najnižu mesečnu osnovicu doprino-
sa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade
u Republici, isplaćene odnosno ostvarene u pe-
riodu za prethodnih 12 meseci, počev od meseca
oktobra u godini koja prethodi godini za koju se
utvrđuju i plaćaju doprinosi, prema objavljenom
podatku republičkog organa nadležnog za poslo-
ve statistike.
Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa
svake godine objavljuje ministar nadležan
za poslove finansija, a primenjuje se od
prvog dana narednog meseca po objavljivanju
tog iznosa (od 1. januara) i važi celu
kalendarsku godinu.
NOVINE VEZANE ZA UTVRĐIVANJE
NAJVIŠE MESEČNE OSNOVICE
DOPRINOSA
U Zakonu su izmenjeni čl. 41. i 42, koji se odno-
se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, koja,
po definiciji, predstavlja najviši iznos na koji
se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan ka-
lendarski mesec osiguranja.
Prema inoviranom članu 42. Zakona, najvišu
mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iz-
nos prosečne mesečne zarade u Republici, ispla-
ćene odnosno ostvarene u periodu za prethodnih
12 meseci, počev od meseca oktobra u tekućoj go-
dini, za koji su objavljeni podaci republičkog
organa nadležnog za poslove statistike.
Iznos najviše mesečne osnovice doprinosa
svake godine objavljuje ministar nadležan
za poslove finansija, a primenjuje se od
prvog dana narednog meseca po objavljivanju
tog iznosa (od 1. januara) i važi celu
kalendarsku godinu.
Uz ovo, u članu 41. dodat je stav 3, kojim se vrši
preciziranje primene najviše mesečne osnovice
doprinosa. Prema tim odredbama, kada je period
za koji se obračunava doprinos kraći od mesec
dana ili kada zaposleni radi sa skraćenim ili
nepunim radnim vremenom, a ispunjeni su uslovi
za primenu najviše mesečne osnovice doprino-
sa, obračun doprinosa vrši se na iznos najviše
mesečne osnovice doprinosa.
NOVA METODOLOGIJA ZA UTVRĐIVANJE
NAJVIŠE GODIŠNJE OSNOVICE
DOPRINOSA
U Zakonu je izmenjen član 43, koji definiše
najvišu godišnju osnovicu doprinosa.
Prema tim novim odredbama, najvišu godi-
šnju osnovicu doprinosa čini zbir iznosa 12
najviših mesečnih osnovica doprinosa (iz ino-
viranog člana 42. Zakona). Iznos ove najviše
godišnje osnovice svake godine objavljuje mi-
nistar nadležan za poslove finansija.
Navedena zakonska odredba o najvišoj godi-
šnjoj osnovici za obračun doprinosa primenji-
vaće se od 1. januara 2019. godine, dok će se za
2018. godinu ova najviša osnovica utvrditi po
prethodno važećoj odredbi člana 43. Zakona.
SMANJENJE STOPE DOPRINOSA ZA
OSIGURANJE OD NEZAPOSLENOSTI
Bitna izmena Zakona jeste smanjenje stope do-
prinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti
sa 1,5% na 0,75% (u članu 44. Zakona). To praktično
znači da je, sa stanovišta obračunavanja i pla-
ćanja doprinosa po osnovu zarade, poslodavac
oslobođen plaćanja dela doprinosa koji se ob-
računava i plaća na teret poslodavca (na teret
zarade), kao i da se doprinos od 0,75% plaća na
teret zaposlenog (iz zarade). Na taj način obezbeđuje
se manje fiskalno opterećenje prihoda
koje fizička lica ostvare po osnovu rada, s jedne
strane, i smanjenje troškova poslovanja za po-
slodavce i druge isplatioce prihoda, s druge
strane.
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Prema inoviranim odredbama člana 44.
Zakona, stope po kojima se obračunavaju i
plaćaju doprinosi jesu:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje – 26%;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje –
10,3%;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti –
1,5% 0,75%.
Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz
osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa
vrši se po sledećim stopama:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje – 14% na teret zaposlenog, a 12% na
teret poslodavca;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 5,15%
na teret zaposlenog i na teret poslodavca;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti
– 0,75% na teret zaposlenog, 0% na teret
poslodavca.
Dakle, doprinos za osiguranje za slučaj
nezaposlenosti plaća se samo iz osnovice
po stopi od 0,75%.
Ove zakonske odredbe primenjivaće se počev
od 1. januara 2019. godine.
MOGUĆNOST FISKALNOG
OSLOBOĐENJA ZA NOVOOSNOVANE
POSLODAVCE
U Zakonu je promenjen član 45g, koji propisuje
mogućnosti za oslobađanje novoosnovanih po-
slodavaca od plaćanja doprinosa na zarade (i
poreza, prema istovetnim odredbama člana 21đ
Zakona o porezu na dohodak građana).
Oslobođenje pod tačno definisanim
uslovima:
● za zarade isplaćene u periodu od 12
meseci od dana osnivanja;
● mesečni iznos pojedinačno za svako lice
nije viši od 37.000 dinara (iznos bez poreza
i doprinosa iz zarade).
Prema tim novim odredbama, poslodavac –
novoosnovano privredno društvo, novoosno-
vani preduzetnik i novoosnovani preduzetnik
poljoprivrednik – koji je upisan u registar na-
dležnog organa, odnosno organizacije, može da
ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja dopri-
nosa na teret zaposlenog i na teret poslodavca
po osnovu zarade osnivača koji su zaposleni u
tom privrednom društvu, odnosno po osnovu
lične zarade preduzetnika i preduzetnika-po-
ljoprivrednika. Pravo na ovo oslobođenje po-
slodavac može da ostvari za zarade osnivača
i lične zarade preduzetnika i preduzetnika-
-poljoprivrednika, isplaćene u periodu od 12
meseci od dana kada je osnovano privredno dru-
štvo, odnosno registrovan preduzetnik i pre-
duzetnik-poljoprivrednik, čiji mesečni iznos
pojedinačno za svako lice u periodu korišće-
nja oslobođenja nije viši od 37.000 dinara, a u
sebi ne sadrži porez i pripadajuće doprinose
iz zarade. Pravo na ovo oslobođenje poslodavac
ostvaruje pod sledećim uslovima:
1) da je fizičko lice – osnivač, odnosno sva-
ki od osnivača ako ih je više, zasnovao radni
odnos sa novoosnovanim privrednim društvom,
zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom ko-
jim se uređuju radni odnosi i da je prijavljen na
obavezno socijalno osiguranje u Centralnom re-
gistru obaveznog socijalnog osiguranja;
2) da je fizičko lice – preduzetnik, odnosno
preduzetnik-poljoprivrednik prijavljen na oba-
vezno socijalno osiguranje u Centralnom regi-
stru obaveznog socijalnog osiguranja;
3) da u periodu za koji ostvaruje pravo na
oslobođenje navedeno pravo može da ostvari
za najviše devet osnivača zaposlenih koji ispu-
njavaju uslove;
4) da su fizička lica – osnivači privred-
nog društva, preduzetnik i preduzetnik-poljo-
privrednik u periodu od najmanje šest meseci
neprekidno pre dana osnivanja privrednog dru-
štva, odnosno registrovanja preduzetnika ili
preduzetnika-poljoprivrednika, u Nacionalnoj
službi za zapošljavanje bili prijavljeni kao ne-
zaposleni ili da su u periodu od 12 meseci pre
dana osnivanja odnosno registrovanja stekli
srednje, više ili visoko obrazovanje, u skladu
sa Zakonom.
JANUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
AKTUELNA TEMA
Ovom merom predviđeno je potpuno ukidanje
plaćanja (poreza i) doprinosa na zarade
osnivača koji su zaposleni u novoosnovanom
privrednom društvu i to najviše za devet
osnivača zaposlenih, pod uslovima koji su
prethodno navedeni.
Navedeno fiskalno oslobođenje može da
ostvari poslodavac – privredno društvo, pre-
duzetnik i preduzetnik-poljoprivrednik, koji
je osnovan odnosno registrovan zaključno sa 31.
decembrom 2020. godine.
Navedena zakonska mera primenjivaće se
počev od 1. januara 2019. godine. Izuzetno,
poslodavac koji je do dana stupanja na snagu
Izmena Zakona stekao pravo na oslobođenje
iz prethodno važećeg člana 45g Zakona,
nastavlja da koristi oslobođenje u skladu sa
tim odredbama.
OSTALE IZMENE U ZAKONU
U Zakonu je izvršeno nekoliko izmena sa ci-
ljem stvaranja uslova za njegovu adekvatniju pri-
menu.
1) U članu 6. tačka 15) promenjena je definici-
ja osnivača, odnosno člana privrednog društva,
pa je to sada osiguranik – fizičko lice koje radi
u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno
član, bez obzira na to da li je sa privrednim
društvom zasnovalo radni odnos. Iz ove de-
finicije izbrisane su reči kao i obavljanje
poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravlja-
nja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj
privrednih društava, u cilju usklađivanja sa
izmenama izvršenim u Zakonu o penzijskom i in-
validskom osiguranju.
2) Prema inoviranoj tački 3) u članu 11. Zako-
na (novina je boldirana), obveznici doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj
invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu po-
vrede na radu i profesionalne bolesti i dopri-
nosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede
na radu i profesionalne bolesti, u slučajevima
utvrđenim zakonom jesu i organ, organizacija
ili ustanova (škola, fakultet i dr.) ili dru-
go lice, u kojoj se učenik ili student nalazi na
obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj
praksi, praktičnoj nastavi ili učenju kroz rad
u sistemu dualnog obrazovanja.
Ovo preciziranje obveznika doprinosa iz-
vršeno je imajući u vidu da, prema Zakonu o du-
alnom obrazovanju, koji će biti u primeni od 1.
septembra 2019. godine, učenici koji obavljaju
učenje kroz rad imaju pravo na materijalno i fi-
nansijsko obezbeđenje.
ZAKLJUČAK
Razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba
stvaranja uslova za dalje fiskalno rasterećenje
prihoda po osnovu rada kroz smanjenje stope do-
prinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i
usklađivanja odredaba sa rokom u kome se objavlju-
ju podaci o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republi-
ci Srbiji, u cilju utvrđivanja najniže i najviše
mesečne osnovice doprinosa, kao iznosa koji se
primenjuju za celu kalendarsku godinu i objavljuju
jednom godišnje. S tim u vezi predloženo je sma-
njenje stope doprinosa za osiguranje za slučaj ne-
zaposlenosti sa 1,5% na 0,75%. To praktično znači
da je, sa stanovišta obračunavanja i plaćanja do-
prinosa po osnovu zarade, poslodavac oslobođen
plaćanja dela doprinosa koji se obračunava i pla-
ća na teret poslodavca (na teret zarade), kao i da
se doprinos od 0,75% plaća na teret zaposlenog (iz
zarade). Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno
opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po
osnovu rada, s jedne strane, i smanjenje troškova
poslovanja za poslodavce i druge isplatioce pri-
hoda, s druge strane.
U pogledu utvrđivanja osnovica doprinosa va-
žno je napomenuti da je Republički zavod za sta-
tistiku od januara 2018. godine promenio izvor
podataka i metodologiju za obračun prosečnih
zarada. Umesto sprovođenja mesečnog istraži-
vanja o zaradama, obračunom prosečne zarade
po novoj metodologiji obuhvaćene su sve obra-
čunate zarade za izveštajni mesec i odnose se
na zarade zaposlenih koji rade sa punim radnim
vremenom. PS