НОВИНЕ У ЗАКОНУ О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

У оквиру активности на спровођењу мера економске реформе у складу са економском и социјалном политиком Владе, Народна скупштина Републике Србије донела је и Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 95/2018 од 8. 12. 2018. године (у даљем тексту: Измене Закона). Измене Закона ступиле су на снагу 16. децембра 2018. године, а датум почетка примене појединих одредби Измена Закона биће наведен у наредном коментару.

У Закону о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15 и 113/17 – у даљем тексту: Закон) последњим изменама утврђене су битне новине о којима ће бити речи у наставку.

Новине приликом изузимања из дохотка за опорезивање

У члану 9. Закона, који регулише изузимања из дохотка за опорезивање, бележи се неколико новина:

• Иновирана је тачка 9), којом је сада прописано да се не плаћа порез на доходак грађана на примања остварена по основу помоћи у случају смрти запосленог, пензионисаног бившег запосленог или члана породице запосленог – до 67.145 динара. У вези са овом одредбом треба подсетити на то да се, сходно члану 10. Закона, чланом породице, у смислу овог закона, сматрају брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника.
• Допуњена је тачка 17), којом је сада прописано да се, поред пензије и инвалиднина које се остварују по основу права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања, порез на доходак не плаћа ни на примања остварена по основу накнада уз пензију.
• Ради потпуног појашњења пореског третмана исплата запосленима за чијим је радом престала потреба, у тачки 19) прецизира се да се не плаћа порез на доходак грађана на примања остварена по основу отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба у складу са законом којим се уређује рад, односно радни односи, односно запосленом који ради на пословима за које више не постоји потреба или постоји потреба смањења броја извршилаца у складу са законом којим се уређује начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору – до износа који је КАО НАЈНИЖИ утврђен тим законима.
• У члан 9. такође је унета и нова тачка 23а), којом је прописано да се не плаћа порез на доходак грађана на примања остварена по основу накнаде коју, у складу са законом којим се уређује дуално образовање, као материјално и финансијско обезбеђење ученика остварују ученици који обављају учење кроз рад. Примена овог става везана је за спровођење Закона о дуалном образовању („Сл. гласник РС”, бр. 101/2017), који почиње да се примењује од школске 2019/2020. године. Значи, послодавци ће бити ослобођени плаћања пореза када ученику који обавља учење кроз рад обезбеђују: средства и опрему за личну заштиту на раду; накнаду стварних трошкова превоза од школе до места извођења учења кроз рад и назад, највише у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, уколико послодавац није обезбедио сопствени превоз; накнаду трошкова исхране у складу са општим актом послодавца; осигурање за случај повреде током учења кроз рад код послодавца; накнаду за учење кроз рад на терет послодавца; а евентуално и ако обезбеде ученику и покриће трошкова смештаја и исхране у ученичком дому.

Нови услови за признавање примљених хартија од вредности као зараде

Изменама у чл. 14. и 18. Закона прецизније је утврђен порески третман акција и других хартија од вредности које стичу запослени.

Према томе, када послодавац или с послодавцем повезано лице расподели запосленом стечене сопствене акције друштва, на то примање по основу расподељених акција послодавац у моменту расподеле нема обавезу обрачунавања и плаћања пореза на зараде.

Међутим, према ставу 3. члана 18, зарадом запосленог, изузетно:

• уколико запослени отуђи сопствене акције пре истека две године од дана стицања права располагања на тим сопственим акцијама – такве сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом запосленог у моменту отуђења;
• уколико послодавац или повезано лице послодавца откупе од запосленог сопствене акције – те сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом запосленог у моменту откупа;
• уколико запосленом престане радни однос код послодавца пре истека две године од дана стицања права располагања над сопственим акцијама (осим у случају престанка радног односа независно од његове воље и воље послодавца у складу са законом који уређује рад, престанка радног односа услед стицања права на старосну пензију у складу са законом који уређује пензијско и инвалидско осигурање и престанка радног односа ради заснивања радног односа код повезаног лица послодавца) – те сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом запосленог исплаћеном на последњи дан трајања радног односа запосленог код послодавца.

У свим наведеним случајевима, када сопствене акције у власништву запосленог добију карактер опорезиве зараде, сагласно ст. 6. и 7. члана 14, основицу на коју се обрачунава порез на зараду чини:

• њихова тржишна вредност увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно приликом самоопорезивања – њихова тржишна вредност у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог;
• ако их је запослени стекао куповином по цени која је нижа од тржишне – разлика између њихове тржишне цене у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог и износа који је запослени платио, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно приликом самоопорезивања – разлика између њихове тржишне цене у моменту у којем се сматрају опорезивом зарадом запосленог и износа који је запослени платио.

У посебном случају, ако је тржишна вредност хартија од вредности изражена у страној валути, основицу пореза на зараде представља њена динарска противвредност по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог.

Тржишну вредност хартија од вредности са карактером зараде утврђује исплатилац зараде, односно запослени на основу доступних података уколико су хартије од вредности добијене од с послодавцем повезаног лица које није обвезник обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.

Одредбе Измена Закона у делу који се односи на порески третман сопствених акција примењиваће се на акције, опције на акције или уделе које запослени стекне од послодавца или од с послодавцем повезаног лица почев од 1. јануара 2019. године.

Новине приликом дефинисања пореских ослобођења одређених примања запосленог од послодавца

Према иновираним одредбама члана 18. Закона, не плаћа се порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу (новине су болдиране):

1)накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.837 динара месечно;

2) дневнице за службено путовање у земљи – до 2.303 динара по основу целе дневнице, односно до припадајућег износа за половину дневнице, утврђене на начин и у складу са прописима надлежног државног органа;

3) дневнице за службено путовање у иностранство – до износа прописаног од стране надлежног државног органа, а највише до 50 евра дневно, утврђене на начин и у складу са условима прописаним од стране надлежног државног органа;

4) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању према приложеном рачуну;

5) накнаде превоза на службеном путовању према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно Закону, другим прописима, односно актима, одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе – до износа 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 6.716 динара месечно;

6) дневне накнаде коју остварују припадници Војске Србије у вези са вршењем службе, сагласно прописима који уређују Војску Србије;

7) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице – до 38.370 динара;

8) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића – до 9.592 динара годишње по једном детету;

9) јубиларне награде запосленима у складу са законом који уређује рад – до 19.183 динара годишње;

10) новчане помоћи која служи за лечење запосленог у земљи или иностранству, у висини стварних трошкова лечења, документовано рачунима здравствене установе која је лечење извршила, као и документовани трошкови превоза и смештаја за потребе лечења тог лица;

11) сопствених акција, опција на сопствене акције или сопствених удела послодавца или акција, опција на акције или удела са послодавцем повезаног лица (у даљем тексту: сопствене акције), које запослени стекне без накнаде или по повлашћеној цени од послодавца;

12) помоћи у случају смрти члана породице запосленог – до 67.145 динара;

13) солидарне помоћи за случај рођења детета, до висине просечне зараде исплаћене у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, по новорођеном детету.

Уз наведени списак примања запослених и њихов порески третман, Закон у овом члану даје и следеће напомене:

1) Не плаћа се порез на зараде на примања по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, дневнице за службено путовање у земљи и иностранству, накнаду трошкова смештаја на службеном путовању и накнаду превоза на службеном путовању, укључујући и коришћење сопственог аутомобила – која остварују лица која нису у радном односу, али за свој рад остварују приходе за које су обвезници пореза на зараду у смислу Закона.

2) За утврђивање пореза на зараде по основу дневнице за службено путовање у иностранство, примања изнад износа прописаног од стране надлежног државног органа, односно изнад неопорезивог износа од 50 евра, конвертују се у динарски износ по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна трошкова.

Министар финансија ближе ће уредити остваривање права на пореско ослобођење на примања по основу солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице, новчане помоћи која служи за лечење запосленог у земљи или иностранству и сопствених акција, опција на сопствене акције или сопствених удела послодавца или акција, опција на акције или удела са послодавцем повезаног лица.

Услови за неплаћање пореза на издатке за рекреацију запослених – нови члан 18а Закона

Одредбе чл. 18а примењиваће се почев од 1. јануара 2019. године.

Порески третман издатака послодаваца за разне облике рекреације запослених до сада је био регулисан тумачењима Министарства финансија. Како су примери рекреације све чешћи у пракси, та материја сада је нашла место у Закону.

Конкретно, новим чланом 18а Закона уређује се право на пореско ослобођење по основу активности колективне рекреације запослених код послодавца. Према тим новим одредбама, не плаћа се порез на зараде на:

– издатке послодавца у циљу стварања и одржавања услова за рекреацију запослених на радном месту (издаци за изградњу и/или набавку опреме за рекреацију на радном месту);

– накнаде трошкова колективне рекреације запослених;

– организовање спортских догађаја;

– активности запослених које се спроводе у циљу побољшања здравља запослених и/или изградње бољих односа између самих запослених, односно запослених и послодавца.

Право на ово ново пореско ослобођење може да се оствари само:

• уколико се наведене активности колективне рекреације запослених спроводе у складу са актима послодавца и
• уколико сви запослени послодавца имају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима.

Такође, право на пореско ослобођење постоји и у случају организовања спортских догађаја, односно активности запослених, под условом да се они спроводе на основу образложене одлуке послодавца, при чему право учешћа у њима има и користи га значајан број запослених код послодавца.

Изузетно, право на наведено пореско ослобођење може да се оствари и уколико сви запослени немају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима, под условом да разлика у остваривању права може да се образложи одговарајућом експертизом медицине рада.

Министар финансија ће ближе уредити коришћење пореског ослобођења по основу активности запослених из овог члана.

Пореско ослобођење за новоосноване послодавце

Наведена законска мера примењиваће се почев од 1. јануара 2019. године. Изузетно, послодавац који је до дана ступања на снагу Измена Закона стекао право на ослобођење из претходно важећег члана 21ђ Закона, наставља да користи ослобођење у складу са тим одредбама.

У Закону је промењен члан 21ђ, који прописује стимулативне мере за ниже опорезивање (заједно са чланом 45г Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање) за новоосноване послодавце.

Према тим новим одредбама, послодавац – новоосновано привредно друштво, новоосновани предузетник и новоосновани предузетник-пољопривредник, који је уписан у регистар надлежног органа, односно организације – може да оствари право на ослобођење од плаћања пореза оснивача који су запослени у том привредном друштву, односно по основу личне зараде предузетника и предузетника-пољопривредника. Право на ово ослобођење послодавац може да оствари за зараде оснивача и личне зараде предузетника и предузетника-пољопривредника, исплаћене у периоду од 12 месеци од дана када је основано привредно друштво, односно регистрован предузетник и предузетник-пољопривредник, чији месечни износ појединачно за свако лице у периоду коришћења ослобођења није виши од 37.000 динара, а у себи не садржи порез и припадајуће доприносе из зараде. Право на ово ослобођење послодавац остварује под следећим условима:

• да је физичко лице – оснивач, односно сваки од оснивача ако их је више, засновао радни однос са новооснованим привредним друштвом, закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи и да је пријављен на обавезно социјално осигурање у Централном регистру обавезног социјалног осигурања;
• да је физичко лице – предузетник, односно предузетник-пољопривредник пријављен на обавезно социјално осигурање у Централном регистру обавезног социјалног осигурања;
• да у периоду за који остварује право на ослобођење, то право може да оствари за највише девет оснивача запослених који испуњавају услове;
• да су физичка лица – оснивачи привредног друштва, предузетник и предузетник-пољопривредник у периоду од најмање шест месеци непрекидно пре дана оснивања привредног друштва, односно регистровања предузетника или предузетника-пољопривредника у Националној служби за запошљавање били пријављени као незапослени или да су у периоду од 12 месеци пре дана оснивања односно регистровања стекли средње, више или високо образовање, у складу са Законом.

Ослобођење се остварује закључно са 31. децембром 2020. године.

Новине у вези са порезом на капиталне добитке

У Закону је иновиран члан 72а, који прописује када се разлика настала преносом права, удела или хартија од вредности не сматра капиталним добитком, односно губитком. Према важећим одредбама става 1. тачка 5) овог члана, капиталним добитком, односно губитком не сматра се разлика настала преносом права, удела или хартија од вредности, када је порески обвезник извршио пренос права, удела или хартија од вредности које је пре преноса имао у свом власништву непрекидно најмање 10 година.

Изузетно, према измењеном ставу 3. у овом члану, право на пореско изузимање не остварује се у случају када члан друштва пренесе удео или акције, односно део удела или акција које има у друштву, а по основу тог преноса друштво стиче сопствене уделе односно акције у смислу закона којим се уређују привредна друштва.

Према новом ставу 8. у члану 74. Закона, изузетно од прописаних правила за утврђивање набавне цене за сврху одређивања капиталног добитка, набавном ценом акција, опција на акције и удела које запослени стекне од послодавца или од с послодавцем повезаног лица, сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, сматра се да је набавна цена нула динара.

Према новом ставу у члану 75. Закона, набавна цена хартија од вредности које запослени добије без накнаде од послодавца или од с послодавцем повезаног лица јесте нула динара.

Остале новине у Закону

У Закон је унето више одредби у вези са увођењем опорезивања прихода по основу пружања угоститељских услуга. Те одредбе примењиваће се од 1. јула 2019. године, а односе се (члан 84а) на приходе које физичко лице, сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам, оствари од пружања угоститељских услуга у угоститељском објекту домаће радиности (кућа, апартман и соба) и објекту сеоског туристичког домаћинства.

Обвезник пореза по основу пружања угоститељских услуга јесте физичко лице које остварује те приходе, а подношење пореских пријава за порез на приходе по основу пружања угоститељских услуга почеће 1. јула 2019. године, па ће обвезници који пријаве пружање ових услуга бити дужни да поднесу пореску пријаву у року од 15 дана од дана правоснажности решења којим се објекат домаће радиности и сеоског туризма разврстава у одговарајућу категорију у складу са законом којим се уређује угоститељство (члан 95а).

У члану 8. Закона прецизније је утврђен порески статус нерезидента. Према тим новим одредбама, обвезник пореза на доходак грађана јесте и физичко лице које није резидент (у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике, при чему се дохотком нарочито сматра доходак који то физичко лице оствари по основу:

• рада који обавља на територији Републике;
• коришћења или располагања правом на територији Републике.

Циљ овог решења је прецизирање шта се сматра дохотком који је остварен на територији Републике Србије од стране нерезидента.

Изменама у члану 83. Закона повећан је неопорезиви износ за појединачно остварен добитак од игара на срећу са 11.684 динара на 100.000 динара.