NOVINE U ZAKONU O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

U okviru aktivnosti na sprovođenju mera ekonomske reforme u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom Vlade, Narodna skupština Republike Srbije donela je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS” br. 95/2018 od 8. 12. 2018. godine (u daljem tekstu: Izmene Zakona). Izmene Zakona stupile su na snagu 16. decembra 2018. godine, a datum početka primene pojedinih odredbi Izmena Zakona biće naveden u narednom komentaru.

U Zakonu o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15 i 113/17 – u daljem tekstu: Zakon) poslednjim izmenama utvrđene su bitne novine o kojima će biti reči u nastavku.

Novine prilikom izuzimanja iz dohotka za oporezivanje

U članu 9. Zakona, koji reguliše izuzimanja iz dohotka za oporezivanje, beleži se nekoliko novina:

• Inovirana je tačka 9), kojom je sada propisano da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu pomoći u slučaju smrti zaposlenog, penzionisanog bivšeg zaposlenog ili člana porodice zaposlenog – do 67.145 dinara. U vezi sa ovom odredbom treba podsetiti na to da se, shodno članu 10. Zakona, članom porodice, u smislu ovog zakona, smatraju bračni drug, roditelji, deca, usvojenik i usvojilac obveznika.
• Dopunjena je tačka 17), kojom je sada propisano da se, pored penzije i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, porez na dohodak ne plaća ni na primanja ostvarena po osnovu naknada uz penziju.
• Radi potpunog pojašnjenja poreskog tretmana isplata zaposlenima za čijim je radom prestala potreba, u tački 19) precizira se da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, odnosno radni odnosi, odnosno zaposlenom koji radi na poslovima za koje više ne postoji potreba ili postoji potreba smanjenja broja izvršilaca u skladu sa zakonom kojim se uređuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru – do iznosa koji je KAO NAJNIŽI utvrđen tim zakonima.
• U član 9. takođe je uneta i nova tačka 23a), kojom je propisano da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknade koju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dualno obrazovanje, kao materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika ostvaruju učenici koji obavljaju učenje kroz rad. Primena ovog stava vezana je za sprovođenje Zakona o dualnom obrazovanju („Sl. glasnik RS”, br. 101/2017), koji počinje da se primenjuje od školske 2019/2020. godine. Znači, poslodavci će biti oslobođeni plaćanja poreza kada učeniku koji obavlja učenje kroz rad obezbeđuju: sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu; naknadu stvarnih troškova prevoza od škole do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad, najviše u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz; naknadu troškova ishrane u skladu sa opštim aktom poslodavca; osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca; naknadu za učenje kroz rad na teret poslodavca; a eventualno i ako obezbede učeniku i pokriće troškova smeštaja i ishrane u učeničkom domu.

Novi uslovi za priznavanje primljenih hartija od vrednosti kao zarade

Izmenama u čl. 14. i 18. Zakona preciznije je utvrđen poreski tretman akcija i drugih hartija od vrednosti koje stiču zaposleni.

Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu: sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije ili sopstvenih udela poslodavca ili  akcija, opcija na akcije ili udela sa poslodavcem povezanog lica (u daljem tekstu: sopstvene akcije), koje zaposleni stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni od tog poslodavca.

 

Prema tome, kada poslodavac ili s poslodavcem povezano lice raspodeli zaposlenom stečene sopstvene akcije društva, na to primanje po osnovu raspodeljenih akcija poslodavac u momentu raspodele nema obavezu obračunavanja i plaćanja poreza na zarade.

Međutim, prema stavu 3. člana 18, zaradom zaposlenog, izuzetno:

• ukoliko zaposleni otuđi sopstvene akcije pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na tim sopstvenim akcijama – takve sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u momentu otuđenja;
• ukoliko poslodavac ili povezano lice poslodavca otkupe od zaposlenog sopstvene akcije – te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u momentu otkupa;
• ukoliko zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja nad sopstvenim akcijama (osim u slučaju prestanka radnog odnosa nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u skladu sa zakonom koji uređuje rad, prestanka radnog odnosa usled sticanja prava na starosnu penziju u skladu sa zakonom koji uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje i prestanka radnog odnosa radi zasnivanja radnog odnosa kod povezanog lica poslodavca) – te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog isplaćenom na poslednji dan trajanja radnog odnosa zaposlenog kod poslodavca.

U svim navedenim slučajevima, kada sopstvene akcije u vlasništvu zaposlenog dobiju karakter oporezive zarade, saglasno st. 6. i 7. člana 14, osnovicu na koju se obračunava porez na zaradu čini:

• njihova tržišna vrednost uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno prilikom samooporezivanja – njihova tržišna vrednost u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog;
• ako ih je zaposleni stekao kupovinom po ceni koja je niža od tržišne – razlika između njihove tržišne cene u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog i iznosa koji je zaposleni platio, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno prilikom samooporezivanja – razlika između njihove tržišne cene u momentu u kojem se smatraju oporezivom zaradom zaposlenog i iznosa koji je zaposleni platio.

U posebnom slučaju, ako je tržišna vrednost hartija od vrednosti izražena u stranoj valuti, osnovicu poreza na zarade predstavlja njena dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog.

Tržišnu vrednost hartija od vrednosti sa karakterom zarade utvrđuje isplatilac zarade, odnosno zaposleni na osnovu dostupnih podataka ukoliko su hartije od vrednosti dobijene od s poslodavcem povezanog lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku.

Odredbe Izmena Zakona u delu koji se odnosi na poreski tretman sopstvenih akcija primenjivaće se na akcije, opcije na akcije ili udele koje zaposleni stekne od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica počev od 1. januara 2019. godine.

 

Novine prilikom definisanja poreskih oslobođenja određenih primanja zaposlenog od poslodavca

Prema inoviranim odredbama člana 18. Zakona, ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu (novine su boldirane):

1)naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.837 dinara mesečno;

2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji – do 2.303 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa;

3) dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a najviše do 50 evra dnevno, utvrđene na način i u skladu sa uslovima propisanim od strane nadležnog državnog organa;

4) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju prema priloženom računu;

5) naknade prevoza na službenom putovanju prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno Zakonu, drugim propisima, odnosno aktima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 6.716 dinara mesečno;

6) dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije;

7) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 38.370 dinara;

8) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića – do 9.592 dinara godišnje po jednom detetu;

9) jubilarne nagrade zaposlenima u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do 19.183 dinara godišnje;

10) novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica;

11) sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije ili sopstvenih udela poslodavca ili akcija, opcija na akcije ili udela sa poslodavcem povezanog lica (u daljem tekstu: sopstvene akcije), koje zaposleni stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni od poslodavca;

12) pomoći u slučaju smrti člana porodice zaposlenog – do 67.145 dinara;

13) solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta, do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po novorođenom detetu.

Uz navedeni spisak primanja zaposlenih i njihov poreski tretman, Zakon u ovom članu daje i sledeće napomene:

1) Ne plaća se porez na zarade na primanja po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, dnevnice za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu, naknadu troškova smeštaja na službenom putovanju i naknadu prevoza na službenom putovanju, uključujući i korišćenje sopstvenog automobila – koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu Zakona.

2) Za utvrđivanje poreza na zarade po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, primanja iznad iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, odnosno iznad neoporezivog iznosa od 50 evra, konvertuju se u dinarski iznos po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna troškova.

Ministar finansija bliže će urediti ostvarivanje prava na poresko oslobođenje na primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu i sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije ili sopstvenih udela poslodavca ili akcija, opcija na akcije ili udela sa poslodavcem povezanog lica.

Uslovi za neplaćanje poreza na izdatke za rekreaciju zaposlenih – novi član 18a Zakona

Odredbe čl. 18a primenjivaće se počev od 1. januara 2019. godine.

 

Poreski tretman izdataka poslodavaca za razne oblike rekreacije zaposlenih do sada je bio regulisan tumačenjima Ministarstva finansija. Kako su primeri rekreacije sve češći u praksi, ta materija sada je našla mesto u Zakonu.

Konkretno, novim članom 18a Zakona uređuje se pravo na poresko oslobođenje po osnovu aktivnosti kolektivne rekreacije zaposlenih kod poslodavca. Prema tim novim odredbama, ne plaća se porez na zarade na:

– izdatke poslodavca u cilju stvaranja i održavanja uslova za rekreaciju zaposlenih na radnom mestu (izdaci za izgradnju i/ili nabavku opreme za rekreaciju na radnom mestu);

– naknade troškova kolektivne rekreacije zaposlenih;

– organizovanje sportskih događaja;

– aktivnosti zaposlenih koje se sprovode u cilju poboljšanja zdravlja zaposlenih i/ili izgradnje boljih odnosa između samih zaposlenih, odnosno zaposlenih i poslodavca.

Pravo na ovo novo poresko oslobođenje može da se ostvari samo:

• ukoliko se navedene aktivnosti kolektivne rekreacije zaposlenih sprovode u skladu sa aktima poslodavca i
• ukoliko svi zaposleni poslodavca imaju pravo na rekreaciju iste vrste, kvaliteta i obima.

Takođe, pravo na poresko oslobođenje postoji i u slučaju organizovanja sportskih događaja, odnosno aktivnosti zaposlenih, pod uslovom da se oni sprovode na osnovu obrazložene odluke poslodavca, pri čemu pravo učešća u njima ima i koristi ga značajan broj zaposlenih kod poslodavca.

Izuzetno, pravo na navedeno poresko oslobođenje može da se ostvari i ukoliko svi zaposleni nemaju pravo na rekreaciju iste vrste, kvaliteta i obima, pod uslovom da razlika u ostvarivanju prava može da se obrazloži odgovarajućom ekspertizom medicine rada.

Ministar finansija će bliže urediti korišćenje poreskog oslobođenja po osnovu aktivnosti zaposlenih iz ovog člana.

Poresko oslobođenje za novoosnovane poslodavce

Navedena zakonska mera primenjivaće se počev od 1. januara 2019. godine. Izuzetno, poslodavac koji je do dana stupanja na snagu Izmena Zakona stekao pravo na oslobođenje iz prethodno važećeg člana 21đ Zakona, nastavlja da koristi oslobođenje u skladu sa tim odredbama.

 

U Zakonu je promenjen član 21đ, koji propisuje stimulativne mere za niže oporezivanje (zajedno sa članom 45g Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje) za novoosnovane poslodavce.

Prema tim novim odredbama, poslodavac – novoosnovano privredno društvo, novoosnovani preduzetnik i novoosnovani preduzetnik-poljoprivrednik, koji je upisan u registar nadležnog organa, odnosno organizacije – može da ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja poreza osnivača koji su zaposleni u tom privrednom društvu, odnosno po osnovu lične zarade preduzetnika i preduzetnika-poljoprivrednika. Pravo na ovo oslobođenje poslodavac može da ostvari za zarade osnivača i lične zarade preduzetnika i preduzetnika-poljoprivrednika, isplaćene u periodu od 12 meseci od dana kada je osnovano privredno društvo, odnosno registrovan preduzetnik i preduzetnik-poljoprivrednik, čiji mesečni iznos pojedinačno za svako lice u periodu korišćenja oslobođenja nije viši od 37.000 dinara, a u sebi ne sadrži porez i pripadajuće doprinose iz zarade. Pravo na ovo oslobođenje poslodavac ostvaruje pod sledećim uslovima:

• da je fizičko lice – osnivač, odnosno svaki od osnivača ako ih je više, zasnovao radni odnos sa novoosnovanim privrednim društvom, zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi i da je prijavljen na obavezno socijalno osiguranje u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja;
• da je fizičko lice – preduzetnik, odnosno preduzetnik-poljoprivrednik prijavljen na obavezno socijalno osiguranje u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja;
• da u periodu za koji ostvaruje pravo na oslobođenje, to pravo može da ostvari za najviše devet osnivača zaposlenih koji ispunjavaju uslove;
• da su fizička lica – osnivači privrednog društva, preduzetnik i preduzetnik-poljoprivrednik u periodu od najmanje šest meseci neprekidno pre dana osnivanja privrednog društva, odnosno registrovanja preduzetnika ili preduzetnika-poljoprivrednika u Nacionalnoj službi za zapošljavanje bili prijavljeni kao nezaposleni ili da su u periodu od 12 meseci pre dana osnivanja odnosno registrovanja stekli srednje, više ili visoko obrazovanje, u skladu sa Zakonom.

Oslobođenje se ostvaruje zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.

Ovom merom predviđeno je potpuno ukidanje plaćanja poreza na zarade osnivača koji su zaposleni u novoosnovanom privrednom društvu i to najviše za devet osnivača zaposlenih, pod uslovima koji su prethodno navedeni.

 

Novine u vezi sa porezom na kapitalne dobitke

U Zakonu je inoviran član 72a, koji propisuje kada se razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti ne smatra kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom. Prema važećim odredbama stava 1. tačka 5) ovog člana, kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom ne smatra se razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti, kada je poreski obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje 10 godina.

Izuzetno, prema izmenjenom stavu 3. u ovom članu, pravo na poresko izuzimanje ne ostvaruje se u slučaju kada član društva prenese udeo ili akcije, odnosno deo udela ili akcija koje ima u društvu, a po osnovu tog prenosa društvo stiče sopstvene udele odnosno akcije u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Prema novom stavu 8. u članu 74. Zakona, izuzetno od propisanih pravila za utvrđivanje nabavne cene za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavnom cenom akcija, opcija na akcije i udela koje zaposleni stekne od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica, smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, smatra se da je nabavna cena nula dinara.

Prema novom stavu u članu 75. Zakona, nabavna cena hartija od vrednosti koje zaposleni dobije bez naknade od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica jeste nula dinara.

Ostale novine u Zakonu

U Zakon je uneto više odredbi u vezi sa uvođenjem oporezivanja prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga. Te odredbe primenjivaće se od 1. jula 2019. godine, a odnose se (član 84a) na prihode koje fizičko lice, saglasno zakonima kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam, ostvari od pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljskom objektu domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i objektu seoskog turističkog domaćinstva.

Obveznik poreza po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga jeste fizičko lice koje ostvaruje te prihode, a podnošenje poreskih prijava za porez na prihode po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga počeće 1. jula 2019. godine, pa će obveznici koji prijave pružanje ovih usluga biti dužni da podnesu poresku prijavu u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u odgovarajuću kategoriju u skladu sa zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo (član 95a).

Prema novom stavu 9. u članu 85. Zakona, porez na druge prihode ne plaća se ni u slučaju otpisa dela potraživanja koji banka ima prema dužniku po osnovu kredita kada, saglasno međusobnom vansudskom poravnanju, dužnik isplati deo potraživanja koji banka ima prema njemu, a preostali deo tog potraživanja banka otpiše. Cilj ove novine je smanjenje problematičnih kredita, posebno u kontekstu onog dela portfolija stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

 

U članu 8. Zakona preciznije je utvrđen poreski status nerezidenta. Prema tim novim odredbama, obveznik poreza na dohodak građana jeste i fizičko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike, pri čemu se dohotkom naročito smatra dohodak koji to fizičko lice ostvari po osnovu:

• rada koji obavlja na teritoriji Republike;
• korišćenja ili raspolaganja pravom na teritoriji Republike.

Cilj ovog rešenja je preciziranje šta se smatra dohotkom koji je ostvaren na teritoriji Republike Srbije od strane nerezidenta.

Od 16. 12. 2018. godine porez na dobitke od igara na sreću ne plaća se na pojedinačno ostvaren dobitak do iznosa od 100.000 dinara.

 

Izmenama u članu 83. Zakona povećan je neoporezivi iznos za pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću sa 11.684 dinara na 100.000 dinara.