Обављање угоститељске делатности регулисано је Законом о туризму („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – други закон, 93/2012 и 84/2015 – у даљем тексту: Закон), као и:
– Уредбом о висини и врсти трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије у зависности од њихове врсте, подврсте и величине („Сл. гласник РС”, бр. 69/2011);
– Уредбом о условима које мора да испуњава здравствена установа за пружање угоститељских услуга трећим лицима („Сл. гласник РС”, бр. 18/2012);
– Правилником о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај („Сл. гласник РС”, бр. 41/2010 и 103/2010);
– Правилником о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката („Сл. гласник РС”, бр. 48/2012 и 58/2016);
– Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције гостију у угоститељском објекту за смештај („Сл. гласник РС”, бр. 96/2009).
Закон дефинише да је угоститељска делатност пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту, а угоститељ је привредно друштво, предузетник, друго правно лице или огранак страног правног лица или физичко лице које обавља угоститељску делатност под условима прописаним овим законом.
Уредбом о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, бр. 54/2010) угоститељска делатност је разврстана у Сектор И – Услуге смештаја и исхране, а обављање угоститељске делатности дефинисано је чл. од 59. до 79. Закона. Правилником о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката (у даљем тексту: Правилник о обављању угоститељске делатности) прописани су услови и начин обављања угоститељске делатности, начин пружања угоститељских услуга, разврставање угоститељских објеката, минимални технички услови за уређење и опремање угоститељских објеката у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта, у покретном објекту, у домаћој радиности и у сеоском туристичком домаћинству.
- Обављање угоститељске делатности
Како је већ речено, угоститељ обавља делатност пружања услуга смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона, па, сходно томе, ову делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник (осим у периоду прекида пословања), огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Поједине угоститељске услуге може да пружа и физичко лице, под условима прописаним Законом и прописима донетим на основу овог закона. Услуге смештаја и исхране трећим лицима може да пружа и правно лице које има одмаралишта, домове или друге објекте за пружање услуга смештаја и исхране својим запосленима, такође на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу њега.
Услуге смештаја могу да се пружају у просторији и на отвореном. Услуге исхране и пића могу да се пружају:
– услуживањем у просторији и услуживањем на отвореном простору;
– услуживањем на угоститељски начин (врши се у посуђу, са прибором за јело, а храна и пиће најчешће се конзумирају за столом) и услуживањем преко пулта или шалтера;
– самоуслуживањем.
Према одредбама члана 61. Закона, обављањем угоститељске делатности не сматра се:
– пружање услуга смештаја и исхране запосленима и корисницима у одмаралиштима, установама друштвене бриге о деци, старим лицима, ученицима и студентима, здравственим, социјалним, образовноваспитним и другим сличним установама, ако услуге пружају лица запослена у тим установама;
– пружање услуга исхране и пића запосленима у сопственим просторијама у току процеса рада у привредним субјектима, установама, државним органима и другим организацијама, ако услуге пружају лица запослена у тим привредним субјектима, установама, органима и организацијама.
Објекти односно просторије, уређаји и опрема, као и лица која пружају наведене услуге, морају да испуњавају санитарно-хигијенске и здравствене услове прописане за угоститељски објекат, у делу објекта у коме се те услуге пружају.
Пружање угоститељских услуга одређеним групама корисника (у оквиру спортских клубова, струковних и других удружења и сл.) мора да се врши само у складу са овим законом и прописима донетим у складу са њим.
Ради обављања угоститељске делатности, према одредбама члана 62. Закона, угоститељ је дужан да:
– на улазу у угоститељски објекат видно истакне пословно име и седиште, назив и врсту угоститељског објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају, као и радно време и да се у свом пословању придржава прописаног радног времена;
– на улазу у угоститељски објекат видно истакне ознаку категорије, односно посебног стандарда који се у њему пружа, утврђеног решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;
– евидентира се у Регистру туризма и да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља угоститељску делатност, држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма;
– у угоститељском објекту одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;
– истакне цене смештаја, пансиона и полупансиона, износ боравишне таксе у свакој соби и на рецепцији, као и да истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају бити доступни корисницима услуга у довољном броју примерака и на сваком месту где се корисници услужују;
– за сваку пружену услугу изда прописани рачун;
– утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима;
– у угоститељском објекту за смештај води евиденцију гостију дневно и уредно на прописан начин;
– утврди кућни ред у свим објектима за смештај и истакне га на рецепцији, као и да изводе из кућног реда истакне у свим смештајним јединицама;
– за угоститељски објекат обезбеди прописане услове у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину;
– за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм обезбеди прописане услове у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке;
– за угоститељски објекат који се налази у стамбеној згради обезбеди техничке и друге прописане услове, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту;
– обавља делатност са пажњом доброг привредника.
Важно је напоменути да је Скупштина Привредне коморе Србије донела Посебне узансе у туризму („Сл. гласник РС”, бр. 33/2001), из којих детаљније могу да се сагледају сва права и обавезе угоститеља, правила понашања и поступања и др.
- Примена ПДВ-а у обављању угоститељске делатности
Опорезивање промета у угоститељству врши се у складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 30/2018 – у даљем тексту: Закон о ПДВ) и подзаконским актима донетим на основу њега, па сходно томе треба знати шта може бити предмет опорезивања, шта чини пореску основицу, која пореска стопа се примењује и др.
2.1. Предмет опорезивања ПДВ-ом
У угоститељској делатности предмет опорезивања ПДВ-ом су услуге смештаја, као и услуге припремања и услуживања хране и пића у угоститељским објектима. Када је у питању промет јела и пића, у зависности од начина, односно места конзумирања зависи и да ли ће тај промет имати третман промета услуга или промета добара, па је неопходно да се прецизира када се сматра да је извршен промет услуга, а када промет добара.
а) Промет услуга у угоститељству
Према одредби члана 5. став 3. тачка 5) Закона о ПДВ-у, прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се предаја јела и пића за конзумацију на лицу места. Како би се продаја јела и пића сматрала прометом услуга, неопходно је да се иста конзумирају на лицу места, тј. у угоститељском објекту, односно објекту који је просторно везан за угоститељски објекат или је у непосредној близини истог (нпр. башта, тераса и сл.). Прометом услуга сматрају се и услуге смештаја, као и све друге услуге које се у оквиру угоститељске делатности пружају гостима и посебно наплаћују (нпр. прање и пеглање одеће, издавање соба за дневни боравак, боравак кућних љубимаца, издавање простора у закуп на краћи или дужи временски период).
б) Промет добара у угоститељству је:
– припремање и послуживање хране на основу уговорних аранжмана са потрошачима и на локацији назначеној од стране потрошача, и то за одређене прилике – кетеринг (шифра делатности 56.21);
– припремање и достављање хране на основу уговорних аранжмана с потрошачима за одређени период, нпр. за предузећа која се баве саобраћајем; на основу концесије – у спортским и сличним објектима; пословање кантина и кафетерија (нпр. у фабрикама, установама, болницама или школама) на основу уговора (шифра делатности 56.29).
Поред наведеног, у угоститељским објектима могу да се продају и друга добра (цигарете, сувенири и сл.).
2.2. Место и време промета услуга у угоститељству (чл. 12. и 15. Закона о ПДВ-у)
а) Местом промета услуга смештаја сматра се место у којем се налази објекат у којем се пружају ове услуге, односно, сходно члану 12. став 6. тачка 1) Закона о ПДВ-у, местом промета услуга у вези са непокретностима сматра се место у којем се налази непокретност. Које су то услуге – дефинисано је Правилником о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 21/2017) који је у примени од 1. 4. 2017. године. У члану 2. прописано је да се услугама у вези са непокретностима сматрају само оне услуге које су непосредно повезане са непокретностима. Према одредби става 2. истог члана Правилника, сматра се да су услуге непосредно повезане са непокретностима ако се пружају помоћу непокретности у смислу да је непокретност кључна и нужна за пружање услуге и ако се пружају на непокретности или су усмерене ка непокретности, а за циљ имају промену која се односи на непокретност (правну или физичку). Одредбом члана 3. став 1. тачка 11) овог правилника прописано је да се услугама из члана 2. овог правилника сматрају услуге смештаја у хотелима, мотелима, камповима и другим угоститељским објектима за смештај.
б) Место промета услуга предаје јела и пића за конзумацију на лицу места јесте, сходно члану 12. став 6. тачка 4) подтачка (5) Закона, место где је услуга стварно и пружена. Шта се подразумева под тим услугама, ближе је уређено Правилником о утврђивању услуга предаје јела и пића за конзумацију на лицу места за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 21/2017 и 41/2017), који је такође у примени од 1. 4. 2017. године. Према одредбама члана 2. овог правилника, услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места, у смислу члана 12. став 6. тачка 4) подтачка (5) Закона, сматрају се услуге предаје припремљене или неприпремљене хране, пића или хране и пића за људску потрошњу, уз додатне услуге које омогућавају њихову тренутну потрошњу (сервирање, послуживање и др.), независно од тога да ли се конзумација врши у угоститељском објекту у којем је храна припремљена, у угоститељском објекту у којем храна није припремљена, у пословном или стамбеном простору примаоца услуга или на другом месту. Ставом 2. истог члана овог правилника прописано је да се предаја хране, пића или хране и пића, са или без превоза, али без додатних услуга које омогућавају њихову тренутну потрошњу, не сматра услугом предаје јела и пића за конзумацију на лицу места из става 1. овог члана, већ се сматра испоруком добара.
в) Време промета услуга у угоститељству утврђује се у складу са одредбама члана 15. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у, односно услуга се сматра пруженом оног дана када је завршено појединачно пружање услуге. Када су у питању услуге смештаја за период дужи од једног дана, услуга се сматра пруженом последњег дана боравка у угоститељском објекту (хотелу, мотелу и сл.). У случају када услуга смештаја почиње у једном пореском периоду, а завршава се у другом, такође се сматра пруженом последњег дана боравка до напуштања објекта, тј. у другом пореском периоду.
2.3. Пореска основица и пореска стопа
Према одредбама члана 17. Закона о ПДВ-у, пореска основица приликом промета добара и услуга јесте износ накнаде коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано. Угоститељ који пружа услуге смештаја, поред услуге коју пружа, од госта наплаћује и боравишну таксу и осигурање (ако има такву услугу). Међутим, боравишна такса (наплаћује се у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе и Законом о туризму) не улази у пореску основицу сходно члану 17. став 4. тачка 2) Закона о ПДВ-у, с обзиром на то да је угоститељи наплаћују у име и за рачун локалне самоуправе, а наплаћена средства пребацују на њен рачун.
Када су у питању услуге осигурања гостију у хотелском смештају, ако хотелијер жели да има и такво осигурање за госте, ова услуга улази у пореску основицу (што је потврђено у Мишљењу Министарства финансија РС, бр. 413-00-02556/2009-04 од 30. 12. 2009. године).
Угоститељи приликом пружања услуге конзумирања јела и пића наплаћују и посебну накнаду за слушање музике, тзв. музички динар, који се исказује на фискалном исечку и опорезује општом стопом ПДВ-а.
Када је у питању примена пореске стопе за промет добара и услуга у угоститељству, морају се имати у виду одредбе члана 23. Закона о ПДВ-у и Правилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 108/04… и 48/2018). Наиме, према одредби члана 23. став 1. Закона о ПДВ-у, општа стопа ПДВ-а за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%, док је одредбом став 2. тачка 11) истог члана прописано да се по посебној стопи ПДВ-а од 10% опорезује промет услуга смештаја у угоститељским објектима за смештај, у складу са Законом о туризму (услуга преноћишта у хотелима, мотелима, туристичким насељима, камповима, пансионима, хостелима, преноћиштима, одмаралиштима, апартманима, собама, сеоским туристичким домаћинствима, ловачким вилама, кућама, колибама и другим објектима за пружање услуга смештаја).
Према одредби става 2. члана 11. Правилника, ако се уз услугу смештаја пружа и услуга конзумације јела и пића на лицу места (ноћење са доручком, полупансион, пансион и сл.), посебна стопа примењује се само на услугу смештаја (преноћишта), док је ставом 3. прописано да је обвезник дужан да у рачуну посебно искаже накнаду за услугу смештаја, а посебно накнаду за услугу конзумације јела и пића на лицу места.
Што се тиче опорезивања промета услуга издавања соба за дневни боравак, оне се опорезују се по општој стопи ПДВ-а од 20%, док се промет услуге боравка животиње у хотелу опорезује општом стопом ПДВ-а.
2.4. Право на одбитак ПДВ-а за набавку добара и услуга у обављању угоститељске делатности
Обвезници ПДВ-а који се баве угоститељством остварују право на одбитак ПДВ-а уколико испуњавају све услове из члана 28. Закона о ПДВ-у. Међутим, ова делатност често изискује набавке добара и услуга од лица која нису у систему ПДВ-а или од лица која не могу да издају рачун (набавка пољопривредних производа од пољопривредних произвођача или на пијачним тезгама).
Када је у питању набавка пољопривредних производа од пољопривредника, примењују се одредбе члана 34. Закона о ПДВ-у, што значи да угоститељ, као обвезник ПДВ-а, за сваку набавку пољопривреднику издаје признаницу на којој исказује податке који су прописани чланом 16. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/12, 86/15 и 52/2018). Овим чланом прописано је да се рачуном, у смислу члана 42. став 1. Закона о ПДВ-у, сматра и документ за обрачун ПДВ надокнаде (признаница) коју обвезник издаје пољопривреднику у смислу члана 34. став 3. Закона о ПДВ-у. На основу овог документа угоститељ има све податке за правилно евидентирање улаза пољопривредних производа, као и за право на одбитак исплаћене ПДВ надокнаде, која се обрачунава по стопи од 8% на вредност откупљених пољопривредних добара. Право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, сходно члану 34. став 4. Закона о ПДВ-у, обвезници имају под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику. ПДВ надокнада не може бити плаћена у добрима или услугама, већ на текући рачун или рачун штедње пољопривредника.
2.5. Промет у угоститељству који је ослобођен ПДВ-а уз испуњење прописаних услова
Чланом 24. Закона о ПДВ-у прописано је који је промет добара и услуга ослобођен ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза. Обвезници ПДВ-а који обављају угоститељску делатност за одређени промет добара и услуга такође могу да остваре пореско ослобођење, што је утврђено одредбама члана 24. став 1. т. 2), 3), 11), 14) и 16) Закона о ПДВ-у.
Пошто се пореско ослобођење односи на промет добара и услуга, односно промет пића (алкохолна и безалкохолна), дуванских прерађевина, јело и пиће ради конзумирања на лицу места и друге услуге у угоститељству, обвезник ПДВ-а који врши овај промет мора да има образац СНПДВ – за службене потребе или образац ЛНПДВ – за личне потребе купаца, тј. корисника услуга. Уз пореску пријаву за порески период у којем је извршио промет добара, односно услуга из члана 24. став 1. тачка 16) Закона о ПДВ-у, обвезник ПДВ-а доставља један примерак налога на обрасцу СНПДВ, односно на обрасцу ЛНПДВ. Када је уговорено да ће се услуге пружати, односно промет добра вршити, односно испоручивати у периоду дужем од годину дана, примерак налога на обрасцу СНПДВ, односно на обрасцу ЛНПДВ обвезник доставља уз пореску пријаву за порески период у којем отпочиње наредна година пружања услуге, односно испоруке добара.
2.6. Евидентирање промета у угоститељству, издавање рачуна и обрачун ПДВ-а
Евидентирање промета у угоститељству, издавање рачуна и обрачун ПДВ-а такође се врши у складу са одредбама Закона о ПДВ-у, односно у складу са одредбама прописа који регулишу евидентирање промета у малопродајним објектима. Обвезник је дужан да, ради правилног обрачунавања и плаћања ПДВ-а, води евиденцију која обезбеђује вршење контроле, као и да за сваки порески период сачини Преглед обрачуна ПДВ-а (члан 46. Закона о ПДВ-у). Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017) прописује садржину и начин вођења евиденције о ПДВ-у која обезбеђује вршење контроле правилног обрачунавања и плаћања ПДВ-а, као и облик и садржину Прегледа обрачуна ПДВ-а, који се саставља на обрасцу ПОПДВ.
Промет који се обавља у угоститељству, с обзиром на то да се врши физичким лицима, евидентира се преко фискалне касе или фискалног штампача, у складу са Законом о фискалним касама, што обвезнику даје дневно ажурне податке реализованог промета. Такође обезбеђује и тачан износ обрачунатог ПДВ-а по одговарајућим пореским стопама за реализован промет, штампањем дневног или периодичних извештаја, па се дневни извештај евидентира и кроз ПДВ евиденцију као промет за један дан.
- Пословне књиге и евидентирање промета у угоститељству
Начин вођења пословних књига до краја 2018. године зависи од тога да ли је у питању правно лице или предузетник, с обзиром на то да их правна лица воде у складу са прописима из области рачуноводства, док предузетници имају могућност да се определе да ли ће их водити по систему двојног или простог књиговодства. Међутим, од 1. 1. 2019. године предузетници који обавља угоститељску делатност из области хотела и ресторана морају да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства (упућујемо на текст о пословним књигама предузетника у броју 23/2018 овог часописа). Само предузетник-пољопривредник и предузетник – друго лице од 1. 1. 2019. могу да воде пословне књиге по систему простог књиговодства, што значи да сви остали предузетници морају да их воде по систему двојног књиговодства у складу са Законом о рачуноводству.
Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 и 30/2018) уређују се, поред осталог, и организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига. Рачуноводствено евидентирање пословних промена у угоститељској делатности има одређених специфичности, с обзиром на то да је у питању услужно припремање и послуживања хране, односно истовремена производња и промет хране и пића. С обзиром на то да је у питању услужно припремање хране, по правилу се не појављују залихе готових производа или недовршене производње, изузев у случају када је у питању угоститељ који сам справља неке намирнице (нпр. зимске салате, сушено месо и сл.).
Угоститељи у финансијском књиговодству морају да евидентирају материјале које набављају за припремање јела и пића по набавним ценама, у које улази фактурна вредност добављача (осим ПДВ-а који обвезник ПДВ-а одбија као претходни порез) и сви зависни трошкови (превоз, кало у транспорту, претовар, акциза и сл.). Такође се за сваку врсту материјала води и аналитика по врсти и количини, што је важно за правилно правдање норматива утрошака.
Евиденцију промета угоститељ води у складу са прописима из области рачуноводства, туризма, ПДВ-а, што је битно и због праћења утрошака, стања залиха и ажурног праћења прихода и расхода, при чему је дужан да сваки промет евидентира преко фискалне касе у складу са Законом о фискалним касама, што је битно и за правилно утврђивање ПДВ обавезе. Мада прописима из области рачуноводства није прописана обавеза вођења обрасца ДПУ – Лист дневног промета угоститеља (прописан је Правилником о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по систему простог књиговодства – „Сл. гласник РС”, бр. 140/2004 и 44/2018), због његове практичне примене могу да га воде сви угоститељи пошто обвезницима омогућава квалитетно и једноставно евидентирање дневног промета, праћење залиха, утрошака материјала и др. Наиме, према одредби члана 9. Правилника о простом књиговодству, образац ДПУ попуњава се најкасније пре почетка рада, наредног дана за претходни дан, а подаци се уносе на следећи начин:
1) у колону 1 – редни број;
2) у колону 2 – назив јела и пића;
3) у колону 3 – прописана стопа ПДВ-а на услуге конзумирања јела и пића на лицу места;
4) у колону 4 – јединица мере (литар, килограм, флаша, чаша, порција, комад и др.);
5) у колону 5 – стање залиха јела и пића из претходног радног дана;
6) у колону 6 – набављене количине јела и пића у току дана;
7) у колону 7 – збир износа из кол. 5 и 6;
8) у колону 8 – залихе јела и пића на крају радног дана, које се утврђују пописом;
9) у колону 9 – утрошене количине јела и пића, као разлика износа из кол. 7 и 8;
10) у колону 10 – продајна цена робе по јединици мере, са ПДВ-ом на услуге конзумирања јела и пића на лицу места;
11) у кол. 11 и 12 – остварени промет од услуга конзумирања пића, односно јела на лицу места;
12) у колону 13 – продајна вредност набављених количина јела и пића, са ПДВ-ом на услуге конзумирања јела и пића на лицу места, која се добија множењем износа из колоне 6 са износом из колоне 10.
Као што може да се види на основу ових података, угоститељ има све битне податке на дневном нивоу.
Евидентирање промета преко фискалне касе је, како је већ речено, обавеза која је прописана Законом о фискалним касама. Евидентира се сваки појединачни промет, независно од начина наплате. Евидентира се и промет услуга које се непосредно врше физичком лицу, који плаћа правно лице или предузетник. Ипак, у случају промета без накнаде, нпр. конзумирања јела и пића приликом сопствене репрезентације, тај се промет не евидентира преко фискалне касе. У Мишљењу Министарства финансија РС, бр. 430-00-00740/2006-04 од 20. 6. 2006. године, у вези са тим речено је следеће: „Када привредни субјект пружа услуге за сопствене пословне потребе (репрезентација), према нашем мишљењу такво узимање добара, односно пружање услуга није дужан да евидентира преко фискалне касе, с обзиром на то да није извршен промет, односно не постоји накнада за узета добра, односно за пружене услуге. Из горенаведеног произлази да је привредни субјект у обавези да за тако узета добра изврши раздужење, у конкретном случају угоститељског објекта, и интерним рачуном задужи место трошка (трошак репрезентације) у привредном субјекту по набавној цени, у складу са прописима који регулишу област рачуноводства и ревизије.”
Угоститељ има могућност избора врсте фискалне касе, па има и избор да евидентира промет на каси која има ресторански режим рада. Ако евидентира промет на фискалној каси која нема ресторански режим рада, односно подршку за такозване отворене столове, дужан је да издаје фискалне исечке при сваком евидентирању промета, односно по свакој поруџбини. Међутим, уколико евидентира промет на фискалној каси која има ресторански режим рада, ова каса може да памти све поруџбине за сваки сто понаособ и да штампа фискални исечак када то корисник услуге захтева.
Када је у питању могућност обједињеног евидентирања услуге конзумације хране и пића на лицу места и услуге ноћења, односно могућности да се конзумација хране и пића на лицу места прикључи на рачун собе и евидентира приликом одласка госта, фискални исечак кориснику услуга обвезник може да изда приликом конзумације хране и пића на лицу места, независно од издавања фискалног исечка за услугу ноћења, или може да изда обједињени фискални исечак за све пружене услуге до момента напуштања хотела корисника услуга, у којем ће предметне услуге бити посебно евидентиране. Овакав став је дат и у Мишљењу Министарства финансија РС, бр. 413-00-1532/2008-04 од 9. 3. 2010. године.
При уносу података у базу фискалне касе о добрима и услуга које се прометују, морају се унети недвосмислени називи и не постоји могућност уопштавања (нпр. „сокови”), већ мора да се означи тачан назив сока, пића и сл. (о чему постоји Мишљење Министарства финансија РС, бр. 430-00-00535/2011-04 од 22. 12. 2011. године).
Када је у питању евидентирање промета путем тзв. комплетних менија, у чијем су саставу и појединачни артикли који чине комплетан мени уговорен по конзументу (нпр. матурска вечера за једног конзумента), у бази података фискалне касе може да се формира артикал „комплетни мени”, односно матурска вечера, а цена артикла је у том случају укупна накнада уговорена по конзументу, с тим да у уговору или неком другом документу мора бити назначен комплетан мени, разврстан по појединачним артиклима, њиховим ценама и количини, као и укупна накнада уговорена за комплетан мени (део Мишљења Министарства финансија РС, бр. 430-00-00206/2006-04 од 19. 6. 2006. године).
Угоститељски објекти у највећем броју случајева пружају посебне услуге музичког програма, за које наплаћују накнаду (тзв. музички динар), коју такође евидентирају преко фискалне касе, изузев у случају када се привредни субјект – ресторан појављује као организатор (Мишљење МФ РС, бр. 430-00-00069/2008-04 од 23. 4. 2008. године).
Овде је потребно скренути пажњу на обавезу угоститеља који отпочињу да обављају делатност да поднесу пријаву надлежној Пореској управи која води Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на које се порез плаћа по одбитку интерпретаторима, као и ауторима или носиоцима сродних права, ансамблима и оркестрима, имитаторима, илузионистима и другим извођачима (у даљем тексту: интерпретатор), менаџерима и другим ангажованим лицима, ако су исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, како је то прописано чланом 108а Закона о порезу на доходак грађана и Правилником о садржини пријаве за упис у Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма и садржини обавештења о закљученим уговорима о извођењу тих програма („Сл. гласник РС”, бр. 139/04 и 44/2018).