U narednom periodu očekuju se sledeći dani praznika u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 – u daljem tekstu: Zakon):
– 25. decembar – prvi dan Božića za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih zajednica (koji pada u utorak);
– 1. i 2. januar – dani državnog praznika Nova godina (koji padaju u utorak i sredu);
– 7. januar – verski praznik na prvi dan pravoslavnog Božića za vernike pravoslavne veroispovesti (koji pada u ponedeljak);
– 27. januar – Sveti Sava – Dan duhovnosti (praznuje se radno);
– prvi dan krsne slave, koji praznuju zaposleni pravoslavne veroispovesti.
U nastavku teksta data su objašnjenja u vezi sa pravom na odsustvo u dane praznika, kao i na naknadu zarade za odsustvo, odnosno uvećanje zarade za rad na dan praznika.
Pravo na odsustvo sa rada na dan praznika
Pravo na odsustvo sa rada za dane državnog praznika Nova godina (koji padaju u utorak i sredu) ostvaruje se u sledećim varijantama:
1) zaposleni koji rade u petodnevnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak–petak) i šestodnevnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak–subota), u utorak 1. i sredu 2. januara odsustvuju sa posla po osnovu dana praznika sa pravom na naknadu zarade;
2) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa su mu nedelja 30. i ponedeljak 31. decembar radni dani, a utorak 1. januar dan nedeljnog odmora, u nedelju i ponedeljak ostvaruje zaradu za rad u svoje dane rada, a u utorak 1. januara odsustvuje sa posla po osnovu nedeljnog odmora, bez prava na naknadu zarade;
3) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa su mu ponedeljak 31. decembar i utorak 1. januar dani nedeljnog odmora, za oba dana ne ostvaruje ni zaradu ni naknadu zarade, jer to nisu njegovi radni dani;
4) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, ako mu je utorak 1. januar dan nedeljnog odmora, a sreda 2. januar radni dan, za utorak ne ostvaruje naknadu zarade jer koristi dan nedeljnog odmora, a u sredu ima pravo da odsustvuje sa posla po osnovu praznika sa pravom na naknadu zarade;
5) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, ako radi u petodnevnoj radnoj nedelji koja počinje u četvrtak, a završava se u ponedeljak, ima dane nedeljnog odmora u utorak i sredu, kada su istovremeno i novogodišnji praznici, a kada odsustvuje u utorak i sredu – za vreme novogodišnjih praznika – ne pripada mu pravo na naknadu zarade za ove dane jer su to njegovi dani nedeljnog odmora;
6) zaposlenom kome je rasporedom radnog vremena utvrđen rad u turnusu, pravo na naknadu zarade za dane državnog praznika utvrđuje se u zavisnosti od toga da li su dani državnog praznika radni ili dani nedeljnog odmora, a kada su dani državnog praznika istovremeno i dani nedeljnog odmora, zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade jer su ovi dani plaćeni kroz 40-časovnu radnu nedelju (Mišljenje Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, broj 120-02-75/97).
Prema tome, opšte pravilo koje se odnosi na ostvarivanje naknade zarade za vreme dana praznika glasi: Zaposleni ima pravo na naknadu zarade samo ako praznik padne u dane koji su po rasporedu radnog vremena kod poslodavca njegovi radni dani. Ovo pravilo važi kako za zaposlene koji stalno rade u prvoj smeni tako i za one koji rade u smenskom radu ili u turnusima.
Pošto pravoslavni Božić ove godine pada u ponedeljak, za zaposlene u petodnevnom i šestodnevnom rasporedu nedeljnog radnog vremena ponedeljak je radni dan, pa na taj dan imaju pravo na odsustvo sa posla uz pravo na naknadu zarade. Zaposleni kojima je ponedeljak 7. januar dan nedeljnog odmora (smenski rad ili drugačiji raspored radnog vremena), na ovaj dan odsustvuju sa posla po osnovu rasporeda radnog vremena i nemaju pravo na naknadu zarade. Treba napomenuti da za ove zaposlene ne važi pomeranje dana praznika na naredni radni dan. Naime, prema Tumačenju Ministarstva za rad i zapošljavanje broj 011-00-45/2002-04 od 30. 5. 2002, pravo na pomeranje dana praznovanja utvrđeno je samo ako praznik padne u nedelju prema zvaničnom kalendaru, a ne na dan nedeljnog odmora prema drugačijem rasporedu radnog vremena kod poslodavca.
Naknada zarade za vreme odsustva u dane praznika
Prema članu 114. Zakona o radu, za odsustvo u dane praznika zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prosečna zarada, kao osnov za obračun naknade zarade, utvrđuje se tako što se sabere ukupno isplaćeni iznos zarada za časove rada u prethodnih 12 meseci, pa se dobijeni zbir podeli sa zbirom ostvarenih efektivnih sati rada u prethodnih 12 meseci.
Naknada zarade za dva dana odsustva na dane praznika u januaru (1. i 2. januar) utvrđuje se na osnovu prosečne zarade zaposlenog za prethodnih 12 meseci, dakle za period od januara 2018. do decembra 2018. godine. U prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci računaju se sva primanja koja, u skladu sa Zakonom, čine zaradu, a zaposlenom su isplaćena u tih 12 meseci (osnovna zarada, radni učinak, bonusi i nagrade, topli obrok, regres, minuli rad i druga uvećanja koja su zaposlenom isplaćena).
U posebnom slučaju, ako zaposleni u prethodnih 12 meseci nije imao zaradu bilo zato što je svih 12 prethodnih meseci proveo na raznim vrstama odsustva sa rada (bolovanje, porodiljsko) bilo zato što uopšte nije radio u tih 12 meseci (što je slučaj sa novozaposlenim radnicima koji odsustvuju sa rada u prvom mesecu rada), obračun naknade zarade u tekućem mesecu obavlja se na osnovicu koju čini ugovorena osnovna zarada koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana za minuli rad.
Zaposleni u javnom sektoru za odsustvo na dane praznika Nova godina i Božić ostvaruju pravo na naknadu plate prema sledećem:
1) Državni službenici i nameštenici ostvaruju naknadu plate u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 63/2006 – ispr., 115/2006 – ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014), koji u članu 32. propisuje da državni službenik i nameštenik koji nije radio na dan praznika koji je po zakonu neradni dan, ima pravo na naknadu zarade u visini zarade kao da je radio.
2) Zaposleni u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ostvaruju naknadu plate na dan praznika u skladu sa Zakonom o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS”, br. 48/2091, 66/2091, 44/2098 – dr. zakon, 49/2099 – dr. zakon, 34/2001 – dr. zakon, 39/2002, 49/2005 – odluka USRS, 79/2005 – dr. zakon, 81/2005 – ispr. dr. zakona, 83/2005 – ispr. dr. zakona i 23/2013 – odluka US), koji u članu 37. stav 3. propisuje da se plata prima i za dane praznika za koje je predviđeno da se ne radi. To znači da zaposleni u ovim organima i organizacijama za vreme odsustvovanja sa rada u dane praznika ne primaju naknadu plate, već platu u visini koju bi ostvarili da rade u mesecu u kom odsustvuju sa rada po ovom osnovu.
3) Zaposleni u javnim službama (zdravstvo, školstvo i sl.), agencijama, ustanovama i kod drugih korisnika javnih sredstava ostvaruju naknadu plate za odsustvovanje na dan praznika u skladu sa opštim propisima o radu, dakle u skladu sa članom 114. Zakona o radu.
Pravo na uvećanje zarade za rad na praznik
Rad na praznik i uvećanje zarade po tom osnovu imaće zaposleni koji rade u petodnevnom ili šestodnevnom rasporedu radnog vremena, a moraju da rade na neki od dana praznika Nova godina ili Božić ili svoje krsne slave, zbog potreba posla. Konkretno, kada zaposleni, kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od pet radnih dana, mora da radi na dan praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vremena njegov radni dan (na primer utorak 1. januar ili sreda 2. januar), tada ostvaruje:
– zaradu za rad na praznik prema merilima raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom učinku na taj dan rada,
– uvećanje zarade za rad na dan praznika i
– ostala uvećanja zarade ako ih je poslodavac propisao svojim aktom donetim na osnovu Zakona o radu (minuli rad, topli obrok, smenski rad itd.).
Za rad na dan praznika zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, saglasno članu 108. tačka 1) Zakona o radu, od najmanje 110% od osnovice, pri čemu osnovicu čini osnovna zarada zaposlenog.
Izuzetno, kada je zaposleni, kome je rasporedom radnog vremena utvrđen smenski rad, morao da radi na dan praznika, u utorak 1. januara, koji je dan njegovog nedeljnog odmora, proširuje se lista njegovih primanja. U ovakvom slučaju zaposleni prima zaradu za rad na praznik prema merilima raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom učinku na taj dan rada, uvećanje zarade za rad na dan praznika i uvećanje zarade za prekovremeni rad (od najmanje 26%). Sva uvećanja zarade za rad na praznik obračunavaju se na srazmernu osnovnu zaradu za dan rada na praznik, dok se uvećanje za prekovremeni rad dodaje samo za časove prekovremenog rada.