У наредном периоду очекују се следећи дани празника у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон):
– 25. децембар – први дан Божића за католике и припаднике других хришћанских заједница (који пада у уторак);
– 1. и 2. јануар – дани државног празника Нова година (који падају у уторак и среду);
– 7. јануар – верски празник на први дан православног Божића за вернике православне вероисповести (који пада у понедељак);
– 27. јануар – Свети Сава – Дан духовности (празнује се радно);
– први дан крсне славе, који празнују запослени православне вероисповести.
У наставку текста дата су објашњења у вези са правом на одсуство у дане празника, као и на накнаду зараде за одсуство, односно увећање зараде за рад на дан празника.
Право на одсуство са рада на дан празника
Право на одсуство са рада за дане државног празника Нова година (који падају у уторак и среду) остварује се у следећим варијантама:
1) запослени који раде у петодневном распореду радног времена (понедељак–петак) и шестодневном распореду радног времена (понедељак–субота), у уторак 1. и среду 2. јануара одсуствују са посла по основу дана празника са правом на накнаду зараде;
2) запослени који ради у сменском распореду радног времена, па су му недеља 30. и понедељак 31. децембар радни дани, а уторак 1. јануар дан недељног одмора, у недељу и понедељак остварује зараду за рад у своје дане рада, а у уторак 1. јануара одсуствује са посла по основу недељног одмора, без права на накнаду зараде;
3) запослени који ради у сменском распореду радног времена, па су му понедељак 31. децембар и уторак 1. јануар дани недељног одмора, за оба дана не остварује ни зараду ни накнаду зараде, јер то нису његови радни дани;
4) запослени који ради у сменском распореду радног времена, ако му је уторак 1. јануар дан недељног одмора, а среда 2. јануар радни дан, за уторак не остварује накнаду зараде јер користи дан недељног одмора, а у среду има право да одсуствује са посла по основу празника са правом на накнаду зараде;
5) запослени који ради у сменском распореду радног времена, ако ради у петодневној радној недељи која почиње у четвртак, а завршава се у понедељак, има дане недељног одмора у уторак и среду, када су истовремено и новогодишњи празници, а када одсуствује у уторак и среду – за време новогодишњих празника – не припада му право на накнаду зараде за ове дане јер су то његови дани недељног одмора;
6) запосленом коме је распоредом радног времена утврђен рад у турнусу, право на накнаду зараде за дане државног празника утврђује се у зависности од тога да ли су дани државног празника радни или дани недељног одмора, а када су дани државног празника истовремено и дани недељног одмора, запослени не остварује право на накнаду зараде јер су ови дани плаћени кроз 40-часовну радну недељу (Мишљење Министарства за рад, борачка и социјална питања, број 120-02-75/97).
Према томе, опште правило које се односи на остваривање накнаде зараде за време дана празника гласи: Запослени има право на накнаду зараде само ако празник падне у дане који су по распореду радног времена код послодавца његови радни дани. Ово правило важи како за запослене који стално раде у првој смени тако и за оне који раде у сменском раду или у турнусима.
Пошто православни Божић ове године пада у понедељак, за запослене у петодневном и шестодневном распореду недељног радног времена понедељак је радни дан, па на тај дан имају право на одсуство са посла уз право на накнаду зараде. Запослени којима је понедељак 7. јануар дан недељног одмора (сменски рад или другачији распоред радног времена), на овај дан одсуствују са посла по основу распореда радног времена и немају право на накнаду зараде. Треба напоменути да за ове запослене не важи померање дана празника на наредни радни дан. Наиме, према Тумачењу Министарства за рад и запошљавање број 011-00-45/2002-04 од 30. 5. 2002, право на померање дана празновања утврђено је само ако празник падне у недељу према званичном календару, а не на дан недељног одмора према другачијем распореду радног времена код послодавца.
Накнада зараде за време одсуства у дане празника
Према члану 114. Закона о раду, за одсуство у дане празника запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Просечна зарада, као основ за обрачун накнаде зараде, утврђује се тако што се сабере укупно исплаћени износ зарада за часове рада у претходних 12 месеци, па се добијени збир подели са збиром остварених ефективних сати рада у претходних 12 месеци.
Накнада зараде за два дана одсуства на дане празника у јануару (1. и 2. јануар) утврђује се на основу просечне зараде запосленог за претходних 12 месеци, дакле за период од јануара 2018. до децембра 2018. године. У просечну зараду за претходних 12 месеци рачунају се сва примања која, у складу са Законом, чине зараду, а запосленом су исплаћена у тих 12 месеци (основна зарада, радни учинак, бонуси и награде, топли оброк, регрес, минули рад и друга увећања која су запосленом исплаћена).
У посебном случају, ако запослени у претходних 12 месеци није имао зараду било зато што је свих 12 претходних месеци провео на разним врстама одсуства са рада (боловање, породиљско) било зато што уопште није радио у тих 12 месеци (што је случај са новозапосленим радницима који одсуствују са рада у првом месецу рада), обрачун накнаде зараде у текућем месецу обавља се на основицу коју чини уговорена основна зарада коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад.
Запослени у јавном сектору за одсуство на дане празника Нова година и Божић остварују право на накнаду плате према следећем:
1) Државни службеници и намештеници остварују накнаду плате у складу са Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 63/2006 – испр., 115/2006 – испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014), који у члану 32. прописује да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника који је по закону нерадни дан, има право на накнаду зараде у висини зараде као да је радио.
2) Запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе остварују накнаду плате на дан празника у складу са Законом о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС”, бр. 48/2091, 66/2091, 44/2098 – др. закон, 49/2099 – др. закон, 34/2001 – др. закон, 39/2002, 49/2005 – одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона, 83/2005 – испр. др. закона и 23/2013 – одлука УС), који у члану 37. став 3. прописује да се плата прима и за дане празника за које је предвиђено да се не ради. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања са рада у дане празника не примају накнаду плате, већ плату у висини коју би остварили да раде у месецу у ком одсуствују са рада по овом основу.
3) Запослени у јавним службама (здравство, школство и сл.), агенцијама, установама и код других корисника јавних средстава остварују накнаду плате за одсуствовање на дан празника у складу са општим прописима о раду, дакле у складу са чланом 114. Закона о раду.
Право на увећање зараде за рад на празник
Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени који раде у петодневном или шестодневном распореду радног времена, а морају да раде на неки од дана празника Нова година или Божић или своје крсне славе, због потреба посла. Конкретно, када запослени, коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан (на пример уторак 1. јануар или среда 2. јануар), тада остварује:
– зараду за рад на празник према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада,
– увећање зараде за рад на дан празника и
– остала увећања зараде ако их је послодавац прописао својим актом донетим на основу Закона о раду (минули рад, топли оброк, сменски рад итд.).
За рад на дан празника запослени има право на увећану зараду, сагласно члану 108. тачка 1) Закона о раду, од најмање 110% од основице, при чему основицу чини основна зарада запосленог.
Изузетно, када је запослени, коме је распоредом радног времена утврђен сменски рад, морао да ради на дан празника, у уторак 1. јануара, који је дан његовог недељног одмора, проширује се листа његових примања. У оваквом случају запослени прима зараду за рад на празник према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада, увећање зараде за рад на дан празника и увећање зараде за прековремени рад (од најмање 26%). Сва увећања зараде за рад на празник обрачунавају се на сразмерну основну зараду за дан рада на празник, док се увећање за прековремени рад додаје само за часове прековременог рада.