Porez na dobit po odbitku donekle je rogobatan pojam, koji obuhvata specifičan oblik oporezivanja (uglavnom) međunarodnih transakcija koje se odvijaju između pravnih lica. Iako je u svakodnevnom poresko-finansijskom izražavanju uobičajen skraćeni naziv – porez po odbitku, on ipak može da se primeni i na druge poreske oblike, pri čemu se prvenstveno misli na poreze koji pogađaju dohodak fizičkih lica, koji se, kao i porez koji je predmet ovog članka, obustavljaju po odbitku prilikom isplate. Uvod Upravo iz navedenog razloga za naslov ovog članka odabran je pun naziv poreskog oblika kako bi se čitaocima na prvi pogled precizno predstavila tema o kojoj će biti reč i izbegle moguće zablude. Međutim, u cilju jednostavnijeg izražavanja u nastavku teksta ipak će biti korišćen skraćeni naziv, tj. porez po odbitku, koji treba razumeti, u smislu prethodno iznetih navoda, kao porez iz oblasti oporezivanja dobiti pravnih lica. Porez po odbitku jedan je od nekoliko elemenata međunarodnog oporezivanja u užem smislu te reči i svakako predstavlja element sa kojim se poreski obveznici u Srbiji najčešće susreću i koji ima najveći uticaj na budžet Republike Srbije, pri čemu je i najčešće predmet kontrola poreskih organa. S obzirom na njegovu zastupljenost u praksi, može da se očekuje da se primena poreza po odbitku uobičaji i da usled toga dođe do korišćenja prečica u primeni, koje dovode ili mogu da dovedu do previđanja njegovih karakteristika i, posledično, grešaka u primeni. Shodno tome, cilj ovog članka bio bi predstavljanje osnovnih pravnih instituta poreza po odbitku koji su neophodni za njegovu pouzdanu primenu, a uključuju lokalnu regulativu (materijalnu i procesnu), praksu Ministarstva finansija i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u daljem tekstu: UIDO). Uprkos činjenici da je porez po odbitku element međunarodnog oporezivanja, on je ipak lokalni poreski oblik, tako da je na prvom mestu uređen lokalnim propisima. Dakle, lokalna regulativa je početna tačka i bez odgovarajućeg razumevanja iste nije moguće uopšte govoriti o porezu po odbitku. Tek kada se utvrdi lokalni pravni okvir, moguće je govoriti o primeni UIDO-a, koja, strogo govoreći, nije obavezna budući da UIDO mogu samo da ograničavaju pravo Republike Srbije na oporezivanje, koje inicijalno mora da bude utvrđeno lokalnom regulativom. Međutim, tek kada se primeni i lokalna regulativa i UIDO, dolazi se do pravog tretmana za dati slučaj. Iako je porez po odbitku moguć i u okviru lokalnih transakcija, tj. prometa sekundarnih sirovina, o tom njegovom obliku neće biti reči u okviru ovog članka, s obzirom






POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVEPREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.

Existing Users Log In