View Fullscreen
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK
PRIVREDNA STATISTIKA
Porezi
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-12/2019-04 od 1. 2. 2019. god.
Sadržina verodostojne računovodstvene is-
prave na osnovu koje poslodavac knjiži obavezu
i vrši isplatu naknade troškova za dolazak i
odlazak sa rada zaposlenima, priznavanja ras-
hoda po tom osnovu u poreskom bilansu, kao i
poreski tretman isplate predmetne naknade
zaposlenima
Odredbama člana 7. stav 1. Zakona o raču-
novodstvu („Službeni glasnik RS”, br. 62/13 i
30/18 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da
pravna lica, odnosno preduzetnici opštim ak-
tom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organi-
zaciju računovodstva na način koji omogućava
sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje
i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslov-
nih promena, uređuju interne računovodstvene
kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene
politike, određuju lica koja su odgovorna za za-
konitost i ispravnost nastanka poslovne prome-
ne i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih
isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje
računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za
njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje
u poslovnim knjigama.
Saglasno članu 8. st. 1. i 2. Zakona, knjiženje
poslovnih promena na računima imovine, oba-
veza i kapitala, prihodima i rashodima vrši
se na osnovu verodostojnih računovodstvenih
isprava. Računovodstvena isprava predstavlja
pisani dokument ili elektronski zapis o nasta-
loj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podat-
ke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama
tako da se iz računovodstvene isprave nedvo-
smisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj
poslovne promene.
Verodostojnom računovodstvenom ispravom,
u smislu člana 9. stav 1. Zakona, smatra se raču-
novodstvena isprava koja je potpuna, istinita,
računski tačna i prikazuje poslovnu promenu.
Računovodstvena isprava, sastavljena kao elek-
tronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu
Izvod iz aktuelnih mišljenja
Ministarstva finansija
identifikacionu oznaku odgovornog lica, od-
nosno lica ovlašćenog za izdavanje računovod-
stvene isprave, odnosno elektronski potpis u
skladu sa zakonom.
Odredbom člana 7a tačka 1) Zakona o porezu na
dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br.
25/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10,
101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14,
91/15 − autentično tumačenje, 112/15, 113/17 i 95/18)
propisano je da se na teret rashoda ne priznaju
troškovi koji se ne mogu dokumentovati.
Odredbom člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o
porezu na dohodak građana („Službeni glasnik
RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04,
62/06, 65/06 − ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,
91/11 − US, 93/12, 114/12 − US, 47/13, 48/13 − ispravka,
108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18)
propisano je da se ne plaća porez na zarade na
primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu
naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak
sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte
u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih
troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara me-
sečno.
Imajući u vidu navedeno, ukazujemo na to da je
u skladu sa napred navedenim odredbama zako-
na pravno lice (poslodavac) u obavezi da uredi
organizaciju računovodstva na način koji omo-
gućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i spre-
čavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih
poslovnih promena, uredi interne računovod-
stvene kontrolne postupke, utvrdi računovod-
stvene politike, odredi lica koja su odgovorna
za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne
promene i sastavljanje i kontrolu računovod-
stvenih isprava o poslovnoj promeni, uredi
kretanje računovodstvenih isprava i utvrdi
rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i
knjiženje u poslovnim knjigama, jer ukoliko po-
slodavac nema verodostojne isprave na osnovu
kojih dokazuje da je na adekvatan način nadokna-
dio trošak zaposlenog za odlazak i dolazak sa
rada (npr. račun za kupovinu mesečne pretplatne
karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u
javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju kori-
POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
šćenja sopstvenog vozila i sl.), ti troškovi mu
se ne mogu priznati kao rashod.
U slučaju da se naknada za dolazak i odlazak
sa rada ne dokumentuje verodostojnom računo-
vodstvenom ispravom, isplate zaposlenima na
ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa
rada smatraju se nedokumentovanim troškovi-
ma u smislu člana 7a tačka 1) Zakona o porezu na
dobit pravnih lica. Takođe, na isplate zaposle-
nima se može primeniti član 18. stav 1. tačka 1)
Zakona o porezu na dohodak građana samo u slu-
čaju kada se takve isplate mogu dokumentovati
odgovarajućom verodostojnom računovodstve-
nom ispravom.
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na doda-
tu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04,
86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14
− dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u
daljem tekstu: Zakon o PDV) propisano je da su
predmet oporezivanja PDV isporuka dobara
i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet do-
bara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u
Republici uz naknadu, u okviru obavljanja de-
latnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Pro-
met dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa
odredbom člana 4. stav 1. Zakona o PDV, je prenos
prava raspolaganja na telesnim stvarima (u da-
ljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može
raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije
drukčije određeno. Promet usluga, u smislu ovog
zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavlja-
nja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana
4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona o PDV).
Prema odredbi člana 5. stav 3. tačka 2) Zakona
o PDV, prometom usluga, u smislu ovog zakona,
smatra se i pružanje usluga uz naknadu na osnovu
propisa ili drugog akta državnih organa, orga-
na teritorijalne autonomije ili lokalne samo-
uprave.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama,
isplata naknade troškova za dolazak i odlazak
sa rada, od strane poslodavca zaposlenom, nije
predmet oporezivanja PDV, nezavisno od toga
da li poslodavac poseduje dokaz da je zaposleni
iskoristio primljena novčana sredstva u svrhu
plaćanja naknade za prevoz.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-54/2019-04 od 12. 2. 2019. god.
Poreski tretman prenosa uz naknadu − pro-
daje dela imovine obveznika PDV drugom obve-
zniku PDV
1. Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vred-
nost
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na doda-
tu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04,
86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14
− dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u
daljem tekstu: ZPDV) propisano je da su predmet
oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje
usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga)
koje poreski obveznik izvrši u Republici uz
naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i
uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skla-
du sa odredbom člana 4. stav 1. ZPDV, je prenos
prava raspolaganja na telesnim stvarima (u da-
ljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može
raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije
drukčije određeno.
Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa
ili bez naknade, ili kao ulog, isporuka svakog
dobra u imovini koja se prenosi smatra se po-
sebnim prometom (član 4. stav 8. ZPDV).
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi
poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti
koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona
(član 5. stav 1. ZPDV).
Saglasno odredbi člana 5. stav 7. ZPDV, kod
prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez
naknade, ili kao ulog, svaka usluga koja se pruža
prenosom imovine smatra se posebnim
prometom. Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1)
ZPDV propisano je da se smatra da promet do-
bara i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvr-
šen kod prenosa celokupne ili dela imovine,
sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac
poreski obveznik ili tim prenosom postane po-
reski obveznik i ako produži da obavlja istu
delatnost. Delom imovine iz stava 1. tačka 1)
ovog člana smatra se celina kojom se omoguća-
va samostalno obavljanje delatnosti sticaoca
dela imovine (član 6. stav 2. ZPDV). Kod prenosa
celokupne ili dela imovine iz stava 1. tačka 1)
ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto
prenosioca (član 6. stav 3. ZPDV). Prenosilac
imovine ili dela imovine iz stava 1. tačka 1)
ovog člana dužan je da sticaocu dostavi sve po-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 201
PRIVREDNA STATISTIKA
datke koji se odnose na dobra i usluge koji čine
imovinu ili deo imovine čiji je prenos izvršen
(član 6. stav 4. ZPDV).
Prema odredbi člana 3. stav 1. Pravilnika o
utvrđivanju prenosa celokupne ili dela imovi-
ne, sa ili bez naknade, ili kao ulog, kod kojeg se
smatra da promet dobara i usluga nije izvršen
(„Službeni glasnik RS”, br. 118/12 – u daljem tek-
stu: Pravilnik o prenosu imovine), prenos dela
imovine kod kojeg se, u smislu člana 6. stav 1. tačka
1) Zakona, smatra da promet dobara i usluga
nije izvršen je prenos dela imovine kao poslov-
ne celine kojom se omogućava samostalno oba-
vljanje delatnosti sticaoca tog dela imovine
kod:
1) statusne promene privrednog društva, u skla-
du sa zakonom kojim se uređuju privredna dru-
štva;
2) prodaje, ulaganja, odnosno besteretnog davanja;
3) nasleđivanja.
Poslovnom celinom, u smislu stava 1. ovog
člana, smatra se celina kojom se omogućava sa-
mostalno obavljanje delatnosti sticaoca, a či-
jim je prenosom u momentu prenosa onemogućeno
prenosiocu da obavlja tu delatnost (stav 2. istog
člana Pravilnika o prenosu imovine).
Saglasno navedenom, kada obveznik PDV iz-
vrši prenos dela imovine, uz naknadu, smatra
se da promet dobara i usluga nije izvršen ako
predmetni deo imovine predstavlja poslovnu
celinu čijim se prenosom sticaocu omogućava
samostalno obavljanje delatnosti, a prenosiocu
je, u momentu prenosa, onemogućeno da obavlja
tu delatnost, uz ispunjenje ostalih propisanih
uslova: da je sticalac predmetnog dela imovine
obveznik PDV, odnosno da tim prenosom postaje
obveznik PDV i da sticalac imovine nastavlja
da obavlja istu delatnost koju je obavljao pre-
nosilac.
Prema tome, a uzimajući u obzir navode iz va-
šeg zahteva prema kojima je u konkretnom slučaju
reč o prenosu uz naknadu − prodaji dela imovine
obveznika PDV (drugom obvezniku PDV), da taj
deo imovine čine nepokretnosti, oprema, vozni
park, nematerijalna imovina, računari i druge
pokretne stvari, tj. imovina koja služi obvezni-
ku PDV − prenosiocu za obavljanje delatnosti,
kao i da će sticalac imovine preuzeti celo-
kupno poslovanje od prenosioca, pod pretpo-
stavkom da preuzimanje celokupnog poslovanja
podrazumeva da će prenosom navedenog dela
imovine obvezniku PDV − prenosiocu biti one-
mogućeno da obavlja delatnost koju je obavljao
tom imovinom i da će obveznik PDV − sticalac
nastaviti da obavlja istu delatnost koju je oba-
vljao obveznik PDV − prenosilac, na prenos dela
imovine u konkretnom slučaju primenjuje se član
6. stav 1. tačka 1) ZPDV.
Napominjemo, obveznik PDV koji izvrši pre-
nos dela imovine u skladu sa članom 6. stav 1.
tačka 1) ZPDV, dužan je da sticaocu dostavi sve
podatke koji se odnose na dobra, odnosno usluge
koji čine deo imovine čiji je prenos izvršen,
kao i da izda račun sa specifikacijom dobara,
odnosno usluga koji čine taj deo imovine.
2. Sa stanovišta Zakona o porezima na imo-
vinu
Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o porezi-
ma na imovinu „Službeni glasnik RS”, br. 26/01,
45/02 − SUS, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04, 61/07,
5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 − US, 47/13, 68/14 − dr.
zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tekstu: ZPI)
propisano je da se porez na prenos apsolutnih
prava plaća kod prenosa uz naknadu:
− prava svojine na nepokretnosti;
− prava intelektualne svojine;
− prava svojine na upotrebljavanom motornom
vozilu − osim na mopedu, moto-kultivatoru,
traktoru i radnoj mašini, prava svojine na upo-
trebljavanom plovilu, odnosno prava svojine na
upotrebljavanom vazduhoplovu sa sopstvenim
pogonom – osim državnog;
− prava korišćenja građevinskog zemljišta.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se
i kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj
svojini u zakup, u skladu sa zakonom koji uređuje
planiranje i izgradnju, odnosno vodnog zemlji-
šta u javnoj svojini u zakup, u skladu sa zakonom
kojim se uređuju vode, na period duži od jedne
godine ili na neodređeno vreme, radi izgradnje
objekata (član 23. stav 2. ZPI). Prema odredbi
člana 24. ZPI, prenosom uz naknadu, koji je pred-
met oporezivanja porezom na prenos apsolutnih
prava, smatra se i:
− sticanje prava svojine i drugih prava iz člana
23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske
odluke ili drugog pojedinačnog akta državnog,
odnosno drugog nadležnog organa ili lica sa
javnim ovlašćenjem;
− sticanje prava svojine održajem;
− prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog
lica;
202 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
− prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica −
ako kupac nije preuzeo obaveze pravnog lica koje
je kupio, ili je preuzeo samo deo tih obaveza.
Odredbom člana 24a tačka 1) ZPI propisano je
da se od oporezivanja porezom na prenos apso-
lutnih prava izuzima prenos, odnosno sticanje
apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona na
koji se plaća porez na dodatu vrednost u skla-
du sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu
vrednost.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je
prodavac, odnosno prenosilac prava iz člana 23.
stav 1. t. 1), 2) i 4) ovog zakona (član 25. stav 1. ZPI).
Prema članu 42. ZPI, lice na koje je preneto
apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, jemči
supsidijarno za plaćanje poreza na prenos ap-
solutnih prava, odnosno za plaćanje poreza na
poklon. Lice na koje je preneto apsolutno pravo,
odnosno poklonodavac, koji se ugovorom obave-
zao da plati porez na prenos apsolutnih prava,
odnosno porez na poklon, jemči solidarno za
plaćanje tog poreza.
Prema tome, imajući u vidu da u zahtevu navo-
dite da privredno društvo ugovorom o prodaji
prodaje deo svoje imovine drugom privrednom
društvu, uz ugovorenu naknadu, ako taj prenos
podleže plaćanju poreza na dodatu vrednost, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na do-
datu vrednost — izuzet je od oporezivanja po-
rezom na prenos apsolutnih prava (pa se za taj
prenos ne podnosi poreska prijava za utvrđiva-
nje poreza na prenos apsolutnih prava). Ako se
na prenos uz naknadu dela imovine privrednog
društva po osnovu ugovora o prodaji ne plaća
porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom
kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, pred-
met oporezivanja porezom na prenos apsolutnih
prava po osnovu tog ugovora jeste prenos prava
i stvari pobrojanih članom 23. ZPI koji se po
osnovu tog ugovora vrši (npr. Prava svojine na
nepokretnosti, prava intelektualne svojine,
prava svojine na upotrebljavanim motornim
vozilima − osim na mopedu, moto-kultivatoru,
traktoru i radnoj mašini i dr.).
Obveznik poreza na prenos apsolutnih pra-
va po tom osnovu je prodavac, a kupac je jemac za
izmirenje poreske obaveze, i to: supsidijarni
− ako ugovorom nije preuzeo obavezu da izmiri
porez na prenos apsolutnih prava, odnosno so-
lidarni − ako je ugovorom preuzeo obavezu da
izmiri porez na prenos apsolutnih prava.
Porez na dodatu vrednost
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-563/2018-04 od 11. 2. 2019. god.
Određivanje mesta prometa usluga popravke
uređaja u garantnom roku pruženih poreskom
obvezniku
Kada obveznik PDV − ovlašćeni servis na-
plaćuje naknadu za uslugu popravke uređaja (koji
se nalazi u Republici Srbiji) u garantnom roku
od ogranka kompanije sa sedištem u Holandiji
registrovanog u Švajcarskoj, a koji vrši prodaju
uređaja za Republiku Srbiju i koji ima ulogu glav-
nog garanta za ispravnost funkcionisanja tih
uređaja, reč je o naknadi za uslugu radova na po-
kretnim stvarima pruženoj poreskom obvezniku
iz člana 12. stav 2. tačka 1) Zakona o porezu na do-
datu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04,
86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 −
dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u da-
ljem tekstu: Zakon). S tim u vezi, mesto prometa
predmetne usluge, u konkretnom slučaju, je mesto
u Švajcarskoj u kojem se nalazi stalna poslovna
jedinica − ogranak kompanije sa sedištem u Ho-
landiji. Na naknadu za promet predmetne usluge
obveznik PDV − ovlašćeni servis ne obračunava
PDV, a po osnovu prometa te usluge ima pravo na
odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-561/2018-04 od 11. 2. 2019. god.
Poreski tretman prenosa dela imovine kada
obveznik PDV koji se bavi građevinskom delat-
nošću – pripremom gradilišta izvrši prenos
dela imovine, kao ulog, drugom obvezniku PDV
− novoosnovanom privrednom društvu koji će
se baviti istom delatnošću kojom se bavio i
obveznik PDV − prenosilac dela imovine, pri
čemu imovinu koja se prenosi čine građevinske
mašine, motorna vozila i druge pokretne stva-
ri, a imovinu čiji se prenos ne vrši nepokret-
nosti i jedan automobil
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04
− ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem
tekstu: Zakon), kada obveznik PDV izvrši pre-
nos dela imovine, kao ulog, smatra se da promet
dobara i usluga nije izvršen ako predmetni deo
imovine predstavlja poslovnu celinu čijim se
prenosom sticaocu omogućava samostalno oba-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 203
PRIVREDNA STATISTIKA
vljanje delatnosti, a prenosiocu je, u momentu
prenosa, onemogućeno da obavlja tu delatnost, uz
ispunjenje ostalih propisanih uslova: da je sti-
calac predmetnog dela imovine obveznik PDV,
odnosno da tim prenosom postaje obveznik PDV
i da sticalac imovine nastavlja da obavlja istu
delatnost koju je obavljao prenosilac.
Naime, kada obveznik PDV koji se bavi građe-
vinskom delatnošću − pripremom gradilišta
izvrši prenos dela imovine, kao ulog, drugom
obvezniku PDV − novoosnovanom privrednom
društvu koji će se baviti istom delatnošću ko-
jom se bavio i obveznik PDV − prenosilac dela
imovine, pri čemu imovinu koja se prenosi čine
građevinske mašine, motorna vozila i druge po-
kretne stvari, a imovinu čiji se prenos ne vrši
nepokretnosti i jedan automobil, na prenos
dela imovine u konkretnom slučaju primenjuje
se odredba člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona, s ob-
zirom da pokretne stvari (građevinske mašine
i dr.) čine poslovnu celinu čijim je prenosom
obvezniku PDV − prenosiocu onemogućeno, a
obvezniku PDV − sticaocu omogućeno bavljenje
građevinskom delatnošću − pripremom gradi-
lišta.
Napominjemo, obveznik PDV koji izvrši pre-
nos dela imovine u skladu sa članom 6. stav 1.
tačka 1) Zakona, dužan je da sticaocu dostavi sve
podatke koji se odnose na dobra, odnosno usluge
koji čine deo imovine čiji je prenos izvršen,
kao i da izda račun sa specifikacijom dobara,
odnosno usluga koji čine taj deo imovine.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-521/2018-04 od 11. 2. 2019. god.
Ko je poreski dužnik u slučaju kada obveznik
PDV kupi polovno putničko vozilo od Ambasade
NR Kine u Beogradu?
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04
− ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16 i 30/18 – u daljem tek-
stu: Zakon), u slučaju kada obveznik PDV kupi po-
lovno putničko vozilo od Ambasade NR Kine u
Beogradu (koje je Ambasada NR Kine u Beogradu
nabavila u 2011. godini), dužan je da u svojstvu
poreskog dužnika obračuna PDV i da obračuna-
ti PDV plati u skladu sa Zakonom. Naime, s ob-
zirom da stalna diplomatska misija – ambasada
jedne države predstavlja tu državu na terito-
riji države prijema i da se stalna diplomatska
misija − ambasada ne smatra pravnim licem per
se, u slučaju kada Ambasada NR Kine u Beogradu
izvrši prodaju polovnog putničkog vozila obve-
zniku PDV, pri čemu NR Kina nije obveznik PDV
u Republici Srbiji, poreski dužnik za taj pro-
met je obveznik PDV − kupac polovnog putničkog
vozila. Po osnovu kupovine predmetnog dobra,
a pod pretpostavkom da je u konkretnom slučaju
reč o kupovini putničkog automobila koji ob-
veznik PDV ne koristi isključivo za obavljanje
delatnosti navedenih u članu 29. stav 2. Zakona,
obveznik PDV nema pravo da PDV koji je obra-
čunao u svojstvu poreskog dužnika odbije kao
prethodni porez.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-49/2019-04 od 11. 2. 2019. god.
Ko je poreski dužnik u slučaju kada obveznik
PDV drugom obvezniku PDV − naručiocu izvrši
promet montažnog kontejnera, koji se sastoji od
osnovne konstrukcije, poda, zidova, stolarije,
elektroinstalacija, klima-uređaja i drugih
elemenata, uz obavezu montaže svih elemenata
na betonsku podlogu koju je obezbedio naruči-
lac, na površinskom kopu na kojem obveznik
PDV – naručilac vrši istraživanje i eksplo-
ataciju rude?
Za promet dobara i usluga iz oblasti gra-
đevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom
obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1.
Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05,
61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15,
108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon),
obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obve-
znik PDV − primalac dobara i usluga kao pore-
ski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.
Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz
oblasti građevinarstva za svrhu određivanja
poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost
(„Službeni glasnik RS”, br. 86/15 – u daljem tek-
stu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu
člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima
i uslugama iz oblasti građevinarstva.
Saglasno navedenom, kada obveznik PDV
drugom obvezniku PDV − naručiocu izvrši pro-
met montažnog kontejnera, koji se sastoji od
osnovne konstrukcije, poda, zidova, stolarije,
elektroinstalacija, klima-uređaja i drugih ele-
menata, uz obavezu montaže svih elemenata na
betonsku podlogu koju je obezbedio naručilac,
204 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
na površinskom kopu na kojem obveznik PDV −
naručilac vrši istraživanje i eksploataciju
rude, obveznik PDV – isporučilac vrši promet
dobra iz oblasti građevinarstva iz člana 10.
stav 2. tačka 3) Zakona, za koji je poreski dužnik
obveznik PDV – primalac dobra (naručilac).
Naime, u ovom slučaju reč je o aktivnostima iz
grupe 42.99 − Izgradnja ostalih nepomenutih gra-
đevina Klasifikacije delatnosti, koja je nave-
dena u članu 2. stav 1. tačka 8) Pravilnika.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-00441/2017-04 od 11. 2. 2019. god.
Izmena poreske osnovice u slučaju reklama-
cije i vraćanja dobara
Kada obveznik PDV − prodavac, koji se bavi
proizvodnjom navlaka za automobilska sedišta,
isporuči predmetna dobra drugom obvezniku
PDV − kupcu, posle čega dođe do reklamacije odre-
đene količine dobara od strane obveznika PDV
− kupca (zbog određenih nedostataka) i vraćanja
tih dobara obvezniku PDV − prodavcu, sa aspekta
Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05,
61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15,
108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) sma-
tra se da je došlo do smanjenja poreske osnovi-
ce za izvršeni promet. U ovom slučaju, obveznik
PDV − prodavac izdaje obvezniku PDV − kupcu do-
kument o smanjenju osnovice u skladu sa članom 15.
Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema
obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih
se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni
glasnik RS”, br. 123/12, 86/15 i 52/18 – u daljem tek-
stu: Pravilnik o računima). Iznos obračunatog
PDV za promet za koji je smanjena osnovica obve-
znik PDV − prodavac može da smanji uz ispunjenje
uslova propisanih Zakonom i Pravilnikom o na-
činu izmene poreske osnovice za obračunavanje
poreza na dodatu vrednost („Službeni glasnik
RS”, br. 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik o izme-
ni osnovice). Naime, kada obveznik PDV − proda-
vac izvrši promet dobara drugom obvezniku PDV
− kupcu, koji po osnovu nabavke tih dobara ima
pravo na odbitak prethodnog poreza, obveznik
PDV − prodavac može da smanji iznos obračuna-
tog PDV ako obveznik PDV − kupac ispravi odbi-
tak prethodnog poreza i o tome pismeno obavesti
obveznika PDV − prodavca. Na osnovu navedenog
obaveštenja obveznik PDV − prodavac ima pravo
da smanji iznos obračunatog PDV.
Ako obveznik PDV − kupac navlaka za auto-
mobilska sedišta, koji je zbog utvrđenih nedo-
stataka vratio određenu količinu tih dobara
obvezniku PDV − prodavcu, ne izda obvezniku
PDV − prodavcu dokument kojim ga obaveštava
da je ispravio odbitak prethodnog poreza, već
mu na ime utrošenog vremena za postavljanje
i skidanje navlaka za koje je utvrđeno da ima-
ju nedostatke izda dokument u kojem je iskazan
obračunati PDV, obveznik PDV − prodavac na-
vlaka nema pravo da taj iznos obračunatog PDV
odbije kao prethodni porez, s obzirom da ob-
veznik PDV − kupac navlaka nije izvršio ni
promet dobara niti promet usluga obvezniku
PDV − prodavcu.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-32/2019-04 od 11. 2. 2019. god.
Poreski tretman uvoza mineralnog đubriva
(amonijum sulfat)
Pravo na odbitak prethodnog poreza u slučaju
kada je obveznik PDV − prethodni učesnik u pro-
metu za promet dobara izdao neispravan račun,
u smislu pogrešne primene poreske stope PDV
1. U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04
− ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem
tekstu: Zakon), na promet i uvoz đubriva, u kon-
kretnom slučaju, na promet i uvoz mineralnog
đubriva (amonijum sulfat) PDV se obračunava i
plaća po posebnoj stopi PDV od 10%, nezavisno
od namene korišćenja predmetnog dobra.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-00329/2018-04 od 11. 2. 2019. god.
Određivanje mesta prometa usluge popravke
informatičke opreme, kao i mogućnost isprav-
ke pogrešno obračunatog PDV
Od 1. aprila 2017. godine primenjuju se nova
pravila za određivanje mesta prometa uslu-
ga, koja su propisana odredbama člana 12. Za-
kona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05,
61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15,
108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon).
Prema tim pravilima, mesto prometa usluga
određuje se u zavisnosti od toga da li se usluge
pružaju poreskom obvezniku ili licu koje nije
poreski obveznik, u smislu člana 12. Zakona, pri
čemu je Zakonom uređeno koja se lica smatraju
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 205
PRIVREDNA STATISTIKA
poreskim obveznicima za svrhu primene pravi-
la za određivanje mesta prometa usluga. Strano
privredno društvo koje obavlja delatnost kao
trajnu aktivnost, između ostalih lica, smatra se
poreskim obveznikom iz člana 12. Zakona. S tim
u vezi, a u slučaju kada za određivanje mesta pro-
meta usluga nisu propisani izuzeci od prime-
ne načela propisanog članom 12. stav 4. Zakona,
već se mesto prometa usluga određuje u skladu
sa tim načelom, prema kojem se mestom prometa
usluga koji se vrši poreskom obvezniku smatra
mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili
stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga
vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nala-
zi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište,
odnosno mesto u kojem primalac usluga ima pre-
bivalište ili boravište, mesto prometa tih
usluga pruženih stranom privrednom društvu
određuje se prema mestu (adresi) njegovog sedi-
šta.
Prema tome, kada obveznik PDV − ovlašćeni
servis naplaćuje naknadu za uslugu popravke in-
formatičke opreme (koja se nalazi u Republici
Srbiji) u garantnom roku od proizvođača i glav-
nog garanta sa sedištem u inostranstvu, reč je o
naknadi za uslugu radova na pokretnim stvarima
pruženoj poreskom obvezniku iz člana 12. stav
2. tačka 1) Zakona, što znači da je mesto prometa
predmetne usluge, u konkretnom slučaju, mesto
u inostranstvu u kojem se nalazi sedište pri-
maoca usluge. Na naknadu za promet predmetne
usluge obveznik PDV − ovlašćeni servis ne ob-
računava PDV, a po osnovu prometa te usluge ima
pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa
Zakonom.
Ako je reč o usluzi popravke informatičke
opreme van garantnog roka ili o popravci opre-
me u garantnom roku čiji kvar nije obuhvaćen
garancijom, za koju obveznik PDV – ovlašćeni
servis naplaćuje naknadu od vlasnika opreme
koji je poreski obveznik iz člana 12. stav 2. Za-
kona, sa sedištem u Republici Srbiji, PDV se
obračunava i plaća u skladu sa Zakonom. Tako-
đe, ako je reč o predmetnoj popravci opreme u
vlasništvu lica koje nije poreski obveznik iz
člana 12. stav 2. Zakona, a koja se faktički vrši
u Republici Srbiji, PDV se obračunava i plaća u
skladu sa Zakonom. Po osnovu navedenih prome-
ta usluga, obveznik PDV − ovlašćeni servis ima
pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa
Zakonom.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-01088/2018-04 od 11. 2. 2019. god.
Određivanje mesta prometa usluga iz oblasti
informacionih i telekomunikacionih tehno-
logija, primera radi, usluga izrade programa za
upravljanje, usluga čuvanja, obrade, održavanja,
ažuriranja, prenosa i prezentacije podataka
i informacija pruženih elektronskim putem,
koje obveznik PDV vrši stranom pravnom licu,
tj. licu koje u Republici Srbiji nema sedište
ni stalnu poslovnu jedinicu
U skladu sa odredbama člana 12. Zakona o po-
rezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik
RS”, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07,
93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16,
113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), mesto pro-
meta usluga određuje se u zavisnosti od toga da
li se usluge pružaju poreskom obvezniku ili
licu koje nije poreski obveznik, u smislu člana
12. Zakona, pri čemu je Zakonom uređeno koja se
lica smatraju poreskim obveznicima za svrhu
primene pravila za određivanje mesta prometa
usluga. U slučaju kada za određivanje mesta pro-
meta usluga koje se pružaju poreskom obvezniku
nisu propisani izuzeci od primene načela pro-
pisanog članom 12. stav 4. Zakona, mesto prome-
ta usluga određuje se u skladu sa tim načelom.
Prema navedenom načelu, tj. prema članu 12. stav
4. Zakona, mestom prometa usluga koje se vrše
poreskom obvezniku smatra se mesto u kojem pri-
malac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu
jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj po-
slovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem
primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u
kojem primalac usluga ima prebivalište ili
boravište.
U skladu sa navedenim, kada obveznik PDV –
privredno društvo sa sedištem u Republici
Srbiji pruža usluge iz oblasti informacionih
i telekomunikacionih tehnologija, primera
radi, usluge izrade programa za upravljanje,
usluge čuvanja, obrade, održavanja, ažuriranja,
prenosa i prezentacije podataka i informacija,
elektronskim putem, stranom pravnom licu tj.
licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni
stalnu poslovnu jedinicu, mesto prometa tih
usluga je u inostranstvu. Na promet predmetnih
usluga PDV se ne obračunava i ne plaća, a obve-
znik PDV − pružalac usluga ima pravo na odbi-
tak prethodnog poreza po osnovu prometa tih
usluga u skladu sa Zakonom. Za poreski period
206 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
u kojem je izvršen promet usluga, čije je mesto
prometa van Republike Srbije u skladu sa Zako-
nom, iskazuju se podaci u delu 11. Obrasca POPDV
propisanog Pravilnikom o obliku, sadržini i
načinu vođenja evidencije o PDV i o obliku i
sadržini pregleda obračuna PDV („Službeni
glasnik RS”, br. 90/17, 119/17, 48/18 i 60/18 – u da-
ljem tekstu: Pravilnik), i to u polju 11.1 − Promet
dobara i usluga izvršen van Republike, sa ili
bez naknade. Ako je pre izvršenog prometa uslu-
ge naplaćen avans, u polje 11.1 Obrasca POPDV, za
poreski period u kojem je avans naplaćen, unosi
se podatak o iznosu naplaćenog avansa, a za po-
reski period u kojem je izvršen promet usluge
podatak o iznosu naknade za taj promet umanjen
za iznos avansa.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-00955/2018-04 od 11. 2. 2019. god.
Da li obveznik PDV koji se, na osnovu odo-
brenja nadležnog organa, bavi istraživanjem
mineralnih resursa u cilju buduće eksploa-
tacije i prometa rude, ima pravo na odbitak
prethodnog poreza za promet usluga koji su
mu izvršili drugi obveznici PDV, pri čemu
u periodu istraživanja ne ostvaruje prihode
od obavljanja delatnosti, kao i pitanje pret-
hodnog poreza koji je obveznik PDV koristio u
poreskim periodima u kojima se bavio istraži-
vanjem mineralnih resursa u slučaju donošenja
odluke o obustavljanju istražnih aktivnosti i
prestanku obavljanja PDV aktivnosti?
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vred-
nost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04
− ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16 i 30/18 – u daljem tek-
stu: Zakon), obveznik PDV ima pravo da PDV
obračunat i iskazan u računu ili drugom doku-
mentu koji služi kao račun prethodnog učesnika
u prometu obveznika PDV odbije kao prethodni
porez, ako nabavljena dobra i primljene usluge
koristi ili će ih koristiti za promet sa pravom
na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji
je oporeziv PDV, za promet za koji u skladu sa
članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od
plaćanja PDV, odnosno za promet koji je izvršen
u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo
pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr-
šen u Republici. S tim u vezi, obveznik PDV koji
se, na osnovu rešenja nadležnog organa, bavi
istraživanjem mineralnih resursa u cilju bu-
duće eksploatacije i prometa rude, ima pravo
na odbitak prethodnog poreza za promet usluga
koji su mu izvršili drugi obveznici PDV u skla-
du sa Zakonom, nezavisno od toga što u periodu
istraživanja ne ostvaruje prihode od obavlja-
nja delatnosti. Naime, s obzirom da je promet
rude promet sa pravom na odbitak prethodnog
poreza, činjenica da je u periodu nabavke usluga,
tj. u periodu istraživanja mineralnih resursa
neizvesno da li će i u kojoj meri obveznik PDV
vršiti eksploataciju i promet tog dobra, ne
utiče na pravo na odbitak prethodnog poreza tog
obveznika PDV.
Ako na osnovu rezultata istraživanja mine-
ralnih resursa obveznik PDV donese odluku da
obustavi istraživanje i da prestane da obavlja
PDV aktivnost, obustavljanje istraživanja i
prestanak obavljanja PDV aktivnosti nema uti-
caj na prethodni porez po osnovu prometa usluga
koji su mu izvršili drugi obveznici PDV, a koji
je obveznik PDV koristio u poreskim periodi-
ma u kojima se bavio istraživanjem mineralnih
resursa.
Napominjemo, obveznik koji je podneo zahtev
za brisanje iz evidencije za PDV dužan je da, u
skladu sa članom 40. Zakona, izvrši popis doba-
ra, uključujući opremu, objekte za vršenje delat-
nosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa, po
osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethod-
nog poreza u skladu sa Zakonom, da o tome sači-
ni popisnu listu, da izvrši ispravku odbitka
prethodnog poreza za opremu, objekte i ulaganja
u objekte, da utvrdi iznos prethodnog poreza
za dobra (osim za opremu, objekte i ulaganja u
objekte), kao i da iznos ispravljenog odbitka
prethodnog poreza za opremu, objekte i ulaganja
u objekte i utvrđeni iznos prethodnog poreza za
dobra (osim za opremu, objekte i ulaganja u objek-
te) iskaže u poreskoj prijavi PDV kao dugovani.
Za usluge koje su obvezniku PDV izvršene u toku
obavljanja PDV aktivnosti ne postoji obaveza
utvrđivanja iznosa prethodnog poreza koji se u
poreskoj prijavi PDV iskazuje kao dugovani.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-580/2018-04 od 11. 2. 2019. god.
Poreski tretman prometa dobara, odnosno
usluga iz oblasti građevinarstva kada dva ob-
veznika PDV zaključe ugovor nazvan ugovorom
o zakupu poslovnog prostora (koji je u „sivoj
fazi”), uz obavezu zakupca da, na osnovu pret-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 207
PRIVREDNA STATISTIKA
hodnog odobrenja zakupodavca, izvrši ulaganje
u taj poslovni prostor u cilju privođenja name-
ni poslovnog prostora (koje podrazumeva anga-
žovanje drugih lica za građevinske poslove),
pri čemu određene troškove koji se odnose na
predmetno ulaganje zakupac potražuje od zaku-
podavca
Za promet dobara i usluga iz oblasti građe-
vinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obve-
zniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona
o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik
RS, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12,
108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17
i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), obavezu obraču-
navanja i plaćanja PDV ima obveznik PDV − pri-
malac dobara i usluga kao poreski dužnik iz
člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom o
utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevi-
narstva za svrhu određivanja poreskog dužnika
za porez na dodatu vrednost („Službeni glasnik
RS”, br. 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik) bli-
že se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2.
tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz
oblasti građevinarstva, pri čemu ukazujemo da
registracija delatnosti obveznika PDV nema
uticaj na određivanje da li se određeni promet
dobara, odnosno usluga smatra prometom iz
oblasti građevinarstva za svrhu određivanja
poreskog dužnika za PDV.
U vezi sa navedenim, a u konkretnom slučaju,
kada dva obveznika PDV zaključe ugovor nazvan
ugovorom o zakupu poslovnog prostora (koji je u
„sivoj fazi”), uz obavezu zakupca da, na osnovu
prethodnog odobrenja zakupodavca, izvrši ula-
ganje u taj poslovni prostor u cilju privođenja
nameni poslovnog prostora (koje podrazumeva
angažovanje drugih lica za građevinske poslo-
ve), pri čemu određene troškove koji se odno-
se na predmetno ulaganje zakupac potražuje od
zakupodavca, to faktički znači da je zakupoda-
vac angažovao zakupca za građevinske poslo-
ve potrebne za privođenje nameni poslovnog
prostora (građevinski poslovi za koje zakupac
potražuje naknadu u novcu, stvarima ili uslu-
gama). Prema tome, za promet dobara, odnosno
usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana
10. stav 2. tačka 3) Zakona, koji obveznik PDV −
izvođač radova vrši obvezniku PDV − zakupcu,
poreski dužnik je obveznik PDV − zakupac, a za
promet dobara, odnosno usluga iz oblasti građe-
vinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zako-
na, koji obveznik PDV − zakupac vrši obvezniku
PDV − zakupodavcu, poreski dužnik je obveznik
PDV − zakupodavac.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 413-00-66/2018-04 od 12. 2. 2019. god.
Nastanak poreske obaveze za promet dobara
i usluga
Odredbama člana 16. t. l)−2a) Zakona o porezu
na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br.
84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13,
68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18
– u daljem tekstu: Zakon) uređuje se nastanak po-
reske obaveze za promet dobara i usluga. S tim
u vezi, poreska obaveza (tj. obaveza da se obra-
čuna PDV) za promet dobara i usluga nastaje da-
nom kada se najranije izvrši jedna od sledećih
radnji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili
deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu
pre prometa dobara i usluga;
3) izdavanja računa kod usluga iz člana 5. stav
3. tačka 1) ovog zakona, uključujući i usluge ne-
posredno povezane sa tim uslugama koje pruža
isto lice.
Za izvršeni promet dobara i usluga, kao i za
naplatu avansa za promet dobara i usluga za koji
je obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno
pružalac usluga poreski dužnik u skladu sa Za-
konom, obveznik PDV − isporučilac dobara, od-
nosno pružalac usluga dužan je da izda račun u
skladu sa odredbama člana 42. Zakona i odredba-
ma Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima
nema obaveze izdavanja računa i o računima kod
kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Slu-
žbeni glasnik RS”, br. 123/12, 86/15 i 52/18 – u da-
ljem tekstu: Pravilnik o računima).
Nastanak obaveze plaćanja naknade za promet
dobara i usluga (samim tim i nastanak potraži-
vanja, odnosno dugovanja) ne uređuje se ni Zako-
nom niti podzakonskim propisima donetim na
osnovu Zakona.
Saglasno navedenom, ako je u konkretnom
slučaju nastala obaveza za obračunavanje PDV u
skladu sa članom 16. t. 1) i 2) Zakona, obveznik
PDV − pružalac usluga koji je istovremeno i
poreski dužnik, dužan je da obračuna PDV, da
po tom osnovu izda račun u skladu sa Zakonom i
Pravilnikom o računima, da u svojoj evidenciji
obezbedi podatke o izvršenom prometu, odno-
208 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
sno naplaćenom avansu, da te podatke iskaže
u propisanim obrascima, kao i da obračunati
PDV plati u skladu sa Zakonom. Neizdavanje ra-
čuna za promet za koji poreska obaveza nastaje u
skladu sa članom 16. t. 1) i 2) Zakona, nema uticaj
na određivanje nastanka poreske obaveze, s ob-
zirom da se nastanak poreske obaveze utvrđuje
na osnovu izvršenog prometa, odnosno napla-
ćenog avansa.
Napominjemo, utvrđivanje da li je u konkret-
noj situaciji došlo do nastanka poreske obave-
ze u skladu sa Zakonom, da li postoji osnov za
pokretanje prekršajnog ili krivičnog postupka,
kao i da li postoji prekršaj ili krivično delo,
nije u nadležnosti Ministarstva finansija −
Sektora za fiskalni sistem.
Porez na dobit pravnih lica
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-75/2019-04 od 25. 2. 2019. god.
Primena odredaba člana 25a st. 5. i 6. Zakona
o porezu na dobit pravnih lica
Prema članu 6. st. 1. i 2. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br.
25/01… i 95/18 – u daljem tekstu: Zakon), osnovica
poreza na dobit pravnih lica je oporeziva do-
bit koja se utvrđuje u poreskom bilansu uskla-
đivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu
uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarod-
nim računovodstvenim standardima (MRS),
odnosno međunarodnim standardima finan-
sijskog izveštavanja (MSFI), odnosno međuna-
rodnim standardom finansijskog izveštavanja
za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP) i
propisima kojima se uređuje računovodstvo, na
način utvrđen ovim zakonom. Oporeziva dobit
obveznika koji, prema propisima kojima se ure-
đuje računovodstvo, ne primenjuje MRS, odnosno
MSFI i MSFI za MSP, utvrđuje se u poreskom
bilansu usklađivanjem dobiti obveznika, iska-
zane u skladu sa načinom priznavanja, merenja i
procenjivanja prihoda i rashoda koji propisuje
ministar finansija, na način utvrđen ovim zako-
nom (član 6. stav 3. Zakona). Odredbom člana 25a
stav 5. Zakona propisano je da se efekti promene
računovodstvene politike nastali usled prve
primene MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP,
po osnovu kojih se, saglasno propisima o računo-
vodstvu, vrši korekcija odgovarajućih pozicija
u bilansu stanja, priznaju kao prihod, odnosno
rashod u poreskom bilansu, počev od poreskog
perioda u kojem je ta korekcija izvršena.
Shodno odredbi člana 25a stav 6. Zakona, pri-
hodi i rashodi iz stava 5. ovog člana priznaju se
u jednakim iznosima u pet poreskih perioda. U
smislu odredbe člana 25a stav 5. Zakona, korek-
cija prihoda i rashoda u poreskom bilansu vrši
se po osnovu efekata promene računovodstvene
politike usled prve primene novih standarda u
Republici Srbiji.
S tim u vezi, u slučaju kada obveznik koji je,
kao u konkretnom slučaju, zaključno sa 2017. godi-
nom primenjivao Pravilnik o načinu priznava-
nja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja
pozicija u pojedinačnim finansijskim izvešta-
jima mikro i drugih pravnih lica („Službeni
glasnik RS”, br. 118/13 i 95/14), a potom je za na-
rednu (2018) poslovnu godinu razvrstan kao malo
pravno lice, i, shodno propisima kojima se ure-
đuje računovodstvo, dužan da, počev od 2018. go-
dine, primenjuje MSFI za MSP, smatramo da se, u
tom konkretnom slučaju, ne primenjuju odredbe
člana 25a st. 5. i 6. Zakona.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-616/2018-04 od 25. 2. 2019. god.
Priznavanje rashoda koji je, u skladu sa MRS,
odnosno MSFI, iskazan u poslovnim knjigama
obveznika po osnovu plaćanja naknade u skladu
sa ugovorom o franšizi zaključenim između
obveznika i njegovog nerezidentnog povezanog
lica
Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br.
25/01 … i 95/18 – u daljem tekstu Zakon) propi-
sano je da je osnovica poreza na dobit pravnih
lica oporeziva dobit. Oporeziva dobit utvr-
đuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobi-
ti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je
sačinjen u skladu sa međunarodnim računovod-
stvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), od-
nosno međunarodnim standardima finansijskog
izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno
međunarodnim standardom finansijskog izve-
štavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem
tekstu: MSFI za MSP) i propisima kojima se
uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim
zakonom (član 6. stav 2. Zakona).
U smislu člana 7. stav 1. Zakona, za utvrđivanje
oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosi-
ma utvrđenim u bilansu uspeha, koji je sačinjen
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 209
PRIVREDNA STATISTIKA
u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP,
kao i propisima kojima se uređuje računovod-
stvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom pro-
pisan drugi način utvrđivanja. Kako proizilazi
iz sadržine podnetog dopisa, obveznik (kao
proizvođač i distributer proizvoda u okviru
grupe povezanih pravnih lica) namerava da za-
počne sa plaćanjem naknade za franšizu poveza-
nom pravnom licu (iz Švajcarske) za korišćenje
tehnološke premije, patentirane tehnologije
i prava intelektualne svojine, pri čemu bi se
navedena naknada određivala u zavisnosti od
prodaje gotovih proizvoda proizvedenih od
strane obveznika. Predmetnu naknadu obveznik
bi u svojim poslovnim knjigama evidentirao kao
rashod, pa se, s tim u vezi, postavilo pitanje da
li bi se navedeni rashod priznavao, kao takav, u
poreskom bilansu obveznika. Shodno navedenim
zakonskim odredbama, ukoliko obveznik u svo-
jim poslovnim knjigama, a u skladu sa relevant-
nim MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se
uređuje računovodstvo, iskaže rashod po osnovu
plaćanja naknade za franšizu, kao u konkretnom
slučaju, pri čemu predmetna naknada ne ispunja-
va kriterijume iz MRS 38 (Nematerijalna imo-
vina) za priznavanje nematerijalne imovine,
smatramo da se tako iskazan rashod priznaje u
poreskom bilansu obveznika.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-924/2018-04 od 22. 2. 2019. god.
Priznavanje rashoda po osnovu ispravke
vrednosti, odnosno otpisa vrednosti pojedi-
načnog potraživanja nastalog: 1) po osnovu da-
tog zajma; 2) po osnovu (prethodno zaključenog)
ugovora o ustupanju potraživanja
Odredbama člana 16. stav 1. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br.
25/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10,
101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14,
91/15 − autentično tumačenje, 112/15, 113/17 i 95/18
– u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se na te-
ret rashoda priznaje otpis vrednosti pojedinač-
nih potraživanja koja se u skladu sa propisima o
računovodstvu i MRS, odnosno MSFI i MSFI za
MSP iskazuju kao prihod, osim potraživanja iz
člana 7a tačka 2) ovog zakona, pod uslovom:
1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja
prethodno bila uključena u prihode obveznika;
2) da su ta potraživanja u knjigama poreskog ob-
veznika otpisana kao nenaplativa;
3) da poreski obveznik pruži dokaze da su po-
traživanja utužena, odnosno da je pokrenut iz-
vršni postupak radi naplate potraživanja, ili
da su potraživanja prijavljena u likvidacionom
ili stečajnom postupku nad dužnikom.
Na teret rashoda priznaje se i otpis vredno-
sti pojedinačnih potraživanja koja se u skladu
sa propisima o računovodstvu i MRS, odnosno
MSFI i MSFI za MSP ne iskazuju kao prihod,
osim potraživanja iz člana 7a tačka 2) ovog za-
kona, ukoliko obveznik ispuni uslove propisane
odredbama stava 1. t. 2) i 3) ovog člana. Na teret
rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedi-
načnih potraživanja iz st. 1. i 2. ovog člana, ako
je od roka za njihovu naplatu, odnosno realiza-
ciju, do kraja poreskog perioda prošlo najmanje
60 dana (član 16. stav 7. Zakona).
U smislu člana 16. stav 8. Zakona, za iznos ras-
hoda po osnovu ispravke vrednosti pojedinač-
nih potraživanja iz stava 7. ovog člana, koji su
bili priznati u poreskom bilansu, uvećavaju se
prihodi u poreskom bilansu u poreskom perio-
du u kome obveznik izvrši otpis vrednosti is-
tih potraživanja, ako nije kumulativno ispunio
uslove iz stava 1, odnosno stava 2. ovog člana.
1. Kako proizilazi iz sadržine podnetog dopi-
sa, obveznik je (kao zajmodavac) zaključio ugovor
o zajmu (nazvan, kako navodite u dopisu, ugovor
o pretfinansiranju) sa privrednim društvom
− zajmoprimcem. Imajući u vidu da je nad zajmo-
primcem otvoren stečajni postupak, obveznik je
celokupno potraživanje iz ugovora o zajmu (po
osnovu kamate, odnosno glavnice) prijavio u
stečajnom postupku. U skladu sa navedenim, ras-
hod (obveznika) po osnovu otpisa predmetnog
potraživanja, priznaje se u poreskom bilansu
obveznika, u skladu sa članom 16. stav 1, odnosno
stav 2. Zakona.
2. Prema Zakonu o obligacionim odnosima („Slu-
žbeni list SFRJ”, br. 29/78 … 57/89 i „Službeni
list SRJ”, br. 31/93 – u daljem tekstu: ZOO), pove-
rilac može ugovorom zaključenim sa trećim pre-
neti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji
je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za
ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi
protivi prenošenju na drugoga. Saglasno odred-
bama ZOO, ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje
prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i do-
spelu obavezu dužnika, ako ovaj to ne učini. Jemac
koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje
može zahtevati od dužnika da mu naknadi sve
210 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
što je isplatio za njegov račun, kao i kamatu od
dana isplate (član 1013. ZOO). U konkretnom slu-
čaju, ugovorom o ustupanju potraživanja − cesiji,
obveznik je stekao potraživanje prema dužniku,
pri čemu se ustupilac potraživanja obavezao da
će (kao jemac) ispuniti punovažnu i dospelu oba-
vezu dužnika, ako ovaj to ne učini.
Imajući u vidu da se, shodno odredbama ZOO,
jemac obavezuje da će prema poveriocu izmiriti
dužnikovu obavezu, napominjemo da se prizna-
vanje rashoda po osnovu ispravke vrednosti,
odnosno otpisa potraživanja (u skladu sa odred-
bama člana 16. Zakona) odnosi na potraživanje
obveznika prema dužniku. Prema tome, da bi se
rashod po osnovu otpisa potraživanja priznao
u poreskom bilansu obveznika, potrebno je da
obveznik u poreskom periodu u kojem vrši ot-
pis potraživanja pruži dokaz da je protiv du-
žnika pokrenuo odgovarajući sudski postupak,
odnosno da je predmetno potraživanje prijavio
u likvidacionom (ili stečajnom) postupku nad
dužnikom (a ne nad jemcem).
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-1194/2014-04 od 18. 2. 2019. god.
Poreski tretman povraćaja stranih investi-
cija koje su vršene putem specifičnog ugovor-
nog modaliteta
Odredbom člana 40. stav 1. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br.
25/01… 95/18 – u daljem tekstu: Zakon) propisano
je da ukoliko međunarodnim ugovorom o izbega-
vanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije ure-
đeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20%
obračunava se i plaća na prihode koje ostvari
nerezidentno pravno lice od rezidentnog prav-
nog lica po osnovu:
1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu,
uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona;
2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava
industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska
naknada);
3) kamata;
4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti
i pokretnih stvari na teritoriji Republike;
5) naknada od usluga istraživanja tržišta, ra-
čunovodstvenih i revizorskih usluga i drugih
usluga iz oblasti pravnog i poslovnog saveto-
vanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili
korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene
ili korišćene.
U smislu odredaba člana 71. st. 1. i 2. Zakona,
porez po odbitku, između ostalog, na prihode iz
člana 40. stav 1. Zakona, za svakog obveznika i za
svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaće-
ni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i
uplaćuje na propisane račune u roku od tri dana
od dana kada je prihod ostvaren, odnosno ispla-
ćen, na osnovicu koju čini bruto prihod koji bi
nerezidentno pravno lice primilo da porez
nije odbijen od ostvarenog, odnosno isplaćenog
prihoda.
Imajući u vidu da u podnetom dopisu posta-
vljate pitanje „u vezi sa poreskim tretmanom
povraćaja stranih investicija koje su vršene
putem specifičnog ugovornog modaliteta”, nije
jasno o kakvoj se poreskopravnoj situaciji radi
u konkretnom slučaju. Napominjemo da, ukoliko
se radi o beskamatnom zajmu koji je rezidentni
obveznik dobio od nerezidentnog nepovezanog
pravnog lica, prilikom vraćanja sredstava ne-
rezidentnom pravnom licu od strane rezident-
nog obveznika (u visini dobijenog zajma), ne
obračunava se i ne plaća porez po odbitku.
Međutim, ukoliko je rezidentni obveznik
dobio zajam od nerezidentnog nepovezanog lica
koji je dužan da vrati sa (ugovorenom) kamatom,
prilikom isplate kamate nerezidentnom prav-
nom licu obveznik je dužan da obračuna i plati
porez po odbitku na način propisan odredbom
člana 40. stav 1. tačka 3) Zakona.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-1070/2018-04 od 13. 2. 2019. god.
Obaveza utvrđivanja kapitalnog dobitka po
osnovu prodaje akcija i nepokretnosti u slučaju
kada je nad obveznikom (vlasnikom akcija i ne-
pokretnosti) otvoren stečajni postupak
Odredbama člana 5. Zakona o izmenama i do-
punama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
(„Službeni glasnik RS”, br. 142/14), koje su stu-
pile na snagu 26. decembra 2014. godine, izme-
njene su odredbe člana 34. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br.
25/01… 68/14 − dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon)
koje su uređivale način oporezivanja dobiti ob-
veznika u postupku likvidacije i stečaja.
Članom 20. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezu na dobit pravnih lica, propi-
sano je da se na utvrđivanje, obračunavanje i
plaćanje poreske obaveze obveznika nad koji-
ma nije okončan postupak likvidacije, odnosno
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 211
PRIVREDNA STATISTIKA
zaključen postupak stečaja, do dana stupanja na
snagu ovog zakona, primenjuju odredbe Zakona.
Saglasno članu 34. stav 1. Zakona, dobit utvrđe-
na u postupku likvidacije obveznika podleže
oporezivanju. Dobit obveznika u toku likvida-
cije se utvrđuje kao pozitivna razlika imovine
obveznika sa kraja i sa početka likvidacionog
postupka, odnosno kao razlika imovine u toku
trajanja likvidacionog postupka za koji se pod-
nosi poreska prijava i poreski bilans, utvrđena
u finansijskim izveštajima podnetim u skladu
sa propisima kojima se uređuje računovodstvo
i revizija, pri čemu je početni bilans perioda
likvidacije jednak bilansu na kraju poreskog pe-
rioda pre početka likvidacionog postupka (član
34. stav 2. Zakona).
Prema stavu 3. istog člana Zakona, obveznik
nad kojim se otvara postupak likvidacije dužan
je da nadležnom poreskom organu podnese pri-
javu i poreski bilans, i to:
1) sa stanjem na dan otvaranja postupka likvi-
dacije − u roku od 15 dana od dana dostavljanja
finansijskih izveštaja u skladu sa propisima
kojima se uređuje računovodstvo i revizija;
2) sa stanjem na dan okončanja postupka likvida-
cije – u roku od 15 dana od dostavljanja finansij-
skih izveštaja u skladu sa propisima kojima se
uređuje računovodstvo i revizija.
Saglasno članu 34. stav 4. Zakona, period za
koji se utvrđuje osnovica iz stava 2. ovog člana
odgovara stvarnom trajanju postupka likvida-
cije, ali ne može biti duži od jedne godine, s
tim što, ukoliko se postupak prenese u nared-
nu godinu, obveznik sastavlja i poreski bilans
sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine,
koji se podnosi u roku od 10 dana od dana iste-
ka roka propisanog za podnošenje finansijskih
izveštaja. Odredbe člana 34. ovog zakona shod-
no se primenjuju i u postupku stečaja (član 37.
Zakona). U konkretnom slučaju, nad obveznikom
je u toku 2005. godine pokrenut postupak likvi-
dacije koji je, na osnovu rešenja trgovinskog
suda donetog 2009. godine, obustavljen. Istim
rešenjem, nad obveznikom je otvoren postupak
stečaja. U cilju unovčenja imovine obveznika
(kao stečajnog dužnika) i, s tim u vezi, nami-
renja troškova stečajnog postupka i stečajnih
poverilaca, u toku 2018. godine izvršena je
prodaja akcija (koje obveznik ima u kapitalu
drugog pravnog lica), odnosno nepokretnosti
u vlasništvu obveznika (konkretno, poslovnog
prostora u izgradnji). Imajući u vidu navedeno,
a pre svega činjenicu da postupak likvidacije,
odnosno stečaja nad obveznikom nije zaključen
do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama
i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih
lica, na utvrđivanje poreske obaveze, u kon-
kretnom slučaju, primenjuju se odredbe čl. 34.
i 37. Zakona.
S tim u vezi, po osnovu prodaje akcija i nepo-
kretnosti (u vlasništvu obveznika) izvršene u
postupku stečaja, obveznik nije dužan da utvrđu-
je kapitalni dobitak, odnosno gubitak, imajući
u vidu da obveznik (u periodu trajanja likvida-
cije, odnosno stečaja) utvrđuje dobit (poresku
osnovicu) kao pozitivnu razliku imovine u
toku trajanja likvidacionog, odnosno stečajnog
postupka za koji se podnosi poreska prijava i
poreski bilans, u skladu sa odredbama čl. 34. i
37. Zakona.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 401-00-4274/2018-04 od 6. 2. 2019. god.
Priznavanje rashoda po osnovu otpisa potra-
živanja u slučaju smrti dužnika prema odredba-
ma Zakona o porezu na dobit pravnih lica
Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o porezu
na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”,
br. 25/01… 95/18 – u daljem tekstu: Zakon) propi-
sano je da je osnovica poreza na dobit pravnih
lica oporeziva dobit. Za utvrđivanje oporezive
dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrđe-
nim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno
MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima
se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je
ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja
(član 7. stav 1. Zakona). Odredbama člana 16. stav
1. Zakona propisano je da se na teret rashoda pri-
znaje otpis vrednosti pojedinačnih potraživa-
nja koja se u skladu sa propisima o računovodstvu
i MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP iskazuju
kao prihod, osim potraživanja iz člana 7a tačka
2) ovog zakona, pod uslovom:
1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja
prethodno bila uključena u prihode obveznika;
2) da su ta potraživanja u knjigama poreskog ob-
veznika otpisana kao nenaplativa;
3) da poreski obveznik pruži dokaze da su po-
traživanja utužena, odnosno da je pokrenut iz-
vršni postupak radi naplate potraživanja, ili
da su potraživanja prijavljena u likvidacionom
ili stečajnom postupku nad dužnikom.
212 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
U skladu sa članom 16. stav 2. Zakona, na teret
rashoda priznaje se i otpis vrednosti pojedinač-
nih potraživanja koja se u skladu sa propisima o
računovodstvu i MRS, odnosno MSFI i MSFI za
MSP ne iskazuju kao prihod, osim potraživanja
iz člana 7a tačka 2) ovog zakona, ukoliko obve-
znik ispuni uslove propisane odredbama stava
1. t. 2) i 3) ovog člana. Na teret rashoda priznaje
se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja
za koja su ispunjeni uslovi iz stava 1. t. 1) i 2),
odnosno stava 2. ovog člana, pod uslovom da su
troškovi utuženja pojedinačnog dužnika veći
od ukupnog iznosa potraživanja od tog dužnika
(član 16. stav 5. Zakona). Sva otpisana, ispra-
vljena i druga potraživanja koja nisu priznata
kao rashod, a koja se kasnije naplate, u momentu
naplate ne ulaze u prihode poreskog obveznika
(član 16. stav 11. Zakona).
U skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju
(„Službeni glasnik RS”, br. 46/95 6/15), nasled-
nik odgovara za ostaviočeve dugove do visine
vrednosti nasleđene imovine. Imajući u vidu
navedeno, odredbama člana 16. st. 1. i 2. Zako-
na propisani su uslovi koje obveznik treba da
ispuni da bi se otpis vrednosti pojedinačnog
potraživanja priznao kao rashod u poreskom
bilansu obveznika, a među kojima je (ukoliko je
dužnik fizičko lice, kao u konkretnom slučaju)
i pružanje dokaza da su potraživanja utužena,
odnosno da je pokrenut izvršni postupak radi
naplate potraživanja, osim ukoliko su ispunjeni
uslovi iz člana 16. stav 5. Zakona (što znači da su
troškovi utuženja pojedinačnog dužnika veći
od ukupnog iznosa potraživanja od tog dužnika).
S tim u vezi, ukoliko obveznik izvrši otpis
vrednosti potraživanja dužnika koji je premi-
nuo, pri čemu predmetno potraživanje obveznik
nije (prethodno) utužio, u smislu da nije pokre-
nuo odgovarajući sudski postupak protiv du-
žnika, odnosno (posle smrti dužnika) njegovih
naslednika (koji saglasno odredbama Zakona o
nasleđivanju odgovaraju za njegov dug), rashod
po osnovu tako izvršenog otpisa pojedinačnog
potraživanja ne priznaje se u poreskom bilansu
obveznika (osim ukoliko nisu ispunjeni uslovi
iz člana 16. stav 5. Zakona).
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-830/2018-04 od 4. 2. 2019. god.
Postojanje povezanosti između obveznika po-
reza na dobit pravnih lica
U skladu sa članom 59. stav 1. Zakona o porezu
na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”,
br. 25/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 43/03, 84/04,
18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 − dr. zakon,
142/14, 91/15 − autentično tumačenje, 112/15, 113/17
i 95/18 – u daljem tekstu: Zakon), transfernom
cenom smatra se cena nastala u vezi sa transak-
cijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među
povezanim licima. Saglasno stavu 2. istog člana
Zakona, licem povezanim sa obveznikom smatra
se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odno-
sima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole
ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke. Pre-
ma stavu 3. istog člana Zakona, u slučaju posred-
nog ili neposrednog posedovanja najmanje 25%
akcija ili udela smatra se da postoji mogućnost
kontrole nad obveznikom. Mogućnost značajnijeg
uticaja na poslovne odluke postoji, pored sluča-
ja predviđenog u stavu 3. ovog člana i kada lice
posredno ili neposredno poseduje najmanje 25%
glasova u obveznikovim organima upravljanja
(član 59. stav 4. Zakona). Saglasno stavu 5. istog
člana Zakona, licem povezanim sa obveznikom
smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kod
obveznika, ista fizička ili pravna lica nepo-
sredno ili posredno učestvuju u upravljanju, kon-
troli ili kapitalu, na način predviđen u st. 3. i
4. ovog člana. Prema stavu 6. istog člana Zakona,
licima povezanim sa obveznikom smatraju se
bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojeni-
ci i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci,
braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe
i njihovi potomci, kao i braća i sestre i rodi-
telji bračnog ili vanbračnog druga, lica koje je
sa obveznikom povezano na način predviđen u st.
3. i 4. ovog člana.
Prema odredbama člana 31. st. 2. i 4. Zakona
o privrednim društvima („Službeni glasnik
RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 − dr. zakon, 5/15, 44/18 i
95/18 – u daljem tekstu: ZPD), zakonski zastupnik
društva može biti fizičko lice ili društvo
registrovano u Republici Srbiji, a društvo koje
ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju
vrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fi-
zičko lice ili fizičkog lica koje je za to ovla-
šćeno posebnim punomoćjem izdatim u pisanoj
formi. Saglasno odredbama člana 198. st. 1. i 2.
ZPD, upravljanje društvom može biti organizo-
vano kao jednodomno ili dvodomno, a u slučaju
jednodomnog upravljanja, organi društva su skup-
ština i jedan ili više direktora. Shodno članu
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 213
PRIVREDNA STATISTIKA
199. ZPD, skupštinu čine svi članovi društva, a
ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno,
svaki član društva ima pravo glasa u skupštini
srazmerno udelu.
Društvo ima jednog ili više direktora koji
su zakonski zastupnici društva (član 218. stav
1. ZPD).
U podnetom dopisu navodite sledeće:
1. Fizičko lice (u daljem tekstu: fizičko lice H)
ima posredno 25% učešća u kapitalu privrednog
društva Alfa (organizovano kao jednodomno
društvo). Fizičko lice H, istovremeno je di-
rektor i zakonski zastupnik društva Alfa, pri
čemu skupština tog društva ne prenosi direkto-
ru svoja glasačka prava u skupštini.
2. Društvo Alfa je jedan od (tri) direktora i
zakonska zastupnika društva Beta (takođe or-
ganizovano kao jednodomno društvo), pri čemu
tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastup-
nika − fizičkog lica H. Skupština tog društva
ne prenosi direktorima svoja glasačka prava u
skupštini.
3. Društvo Alfa i fizičko lice H nemaju (po-
sredno ili neposredno) učešće u kapitalu dru-
štva Beta.
Saglasno navedenom činjeničnom stanju, u
konkretnom slučaju, fizičko lice H smatra se
povezanim sa društvom Alfa, shodno odredbi
člana 59. stav 3. Zakona. Imajući u vidu da fizičko
lice H nema najmanje 25% učešća u kapitalu,
odnosno glasova u organima upravljanja društva
Beta, kao i da društvo Alfa nema učešće u ka-
pitalu, odnosno glasove u organima upravljanja
društva Beta, između društva Alfa i društva
Beta, ne postoji povezanost u smislu Zakona.
Napominjemo da Poreska uprava u svakom kon-
kretnom slučaju, saglasno načelu fakticiteta
propisanog odredbama člana 9. Zakona o pore-
skom postupku i poreskoj administraciji („Slu-
žbeni glasnik RS”, br. 80/02… 95/18), u postupku
kontrole utvrđuje sve neophodne činjenice (na
osnovu podataka iz poslovnih knjiga i eviden-
cija poreskog obveznika, kao i drugih isprava
i dokaza) koje su od uticaja na visinu poreske
obaveze.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-622/2018-04 od 14. 12. 2018. god.
a) Da li obveznik ostvaruje pravo na poresko
oslobođenje saglasno propisima kojima se ure-
đuje oporezivanje dobiti pravnih lica u slučaju
kada je osnovno sredstvo stekao po osnovu ugo-
vora o finansijskom lizingu?
b) Da li se u cilju sticanja prava na poresko
oslobođenje priznaju plaćanja izvršena putem
kompenzacije, cesije i sl.?
v) Na koji način se utvrđuje ispunjenost uslo-
va za korišćenje poreskog oslobođenja u pogle-
du dodatnog zapošljavanja novih 100 lica na
neodređeno vreme?
Saglasno odredbi člana 50a stav 1. Zakona
o porezu na dobit pravnih lica („Službeni
glasnik RS”, br. 25/01… 95/18 – u daljem tekstu:
Zakon), poreski obveznik koji uloži u svoja
osnovna sredstva, odnosno u čija osnovna sred-
stva drugo lice uloži više od jedne milijarde
dinara, koji ta sredstva koristi za obavljanje
pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u
osnivačkom aktu obveznika, odnosno navede-
nih u drugom aktu obveznika, kojim se određuju
delatnosti koje obveznik obavlja i u periodu
ulaganja dodatno zaposli na neodređeno vreme
najmanje 100 lica, oslobađa se plaćanja poreza na
dobit pravnih lica u periodu od deset godina
srazmerno tom ulaganju.
U skladu sa članom 50z Zakona, nadležna or-
ganizaciona jedinica Poreske uprave utvrđuje
ispunjenost uslova za korišćenje poreskih pod-
sticaja iz člana 50a ovog zakona. Pravo na po-
reski podsticaj kod ulaganja iz člana 50a ovog
zakona, ne ostvaruje se za nabavku opreme već
korišćene u Republici (član 50i stav 1. Zako-
na).
a) Prema Zakonu o finansijskom lizingu („Slu-
žbeni glasnik RS”, br. 55/03 99/11), posao
finansijskog lizinga je posao finansijskog po-
sredovanja koji obavlja davalac lizinga i koji
podrazumeva da davalac lizinga, zadržavajući
pravo svojine nad predmetom lizinga, na pri-
maoca lizinga prenosi, na određeni vremen-
ski period, predmetom lizinga, na primaoca
lizinga prenosi, na određeni vremenski peri-
od, ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta
lizinga, sa svim rizicima i svim koristima po-
vezanim sa pravom svojine, a primalac mu za to
plaća lizing naknadu, ukoliko je ispunjen najma-
nje jedan od uslova propisanih ovim zakonom, a,
između ostalih, i da se pravo svojine nad pred-
metom lizinga prenosi sa davaoca na primaoca
lizinga istekom roka na koji je zaključen ugovor
i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog izno-
sa lizing naknade.
214 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
U skladu sa članom 6. stav 1. Zakona o finansij-
skom lizingu, ugovor o lizingu je ugovor zaklju-
čen između davaoca lizinga i primaoca lizinga,
kojim se davalac lizinga obavezuje da na prima-
oca lizinga prenese ovlašćenje držanja i kori-
šćenja predmeta lizinga, na određeno vreme, u
kome primalac lizinga uživa sve koristi i sno-
si sve rizike u vezi sa vlasništvom, a primalac
lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu
naknadu, u ugovorenim rokovima. Prema članu
42. stav 2. Zakona o finansijskom lizingu, ugovo-
rom o lizingu može se predvideti pravo prima-
oca lizinga da, po proteku roka na koji je ugovor
zaključen, otkupi predmet lizinga po ceni koja
je ugovorom određena ili da produži ugovor o
lizingu (pravo opcije).
U konkretnom slučaju, na osnovu ugovora o
lizingu, obveznik (kao primalac lizinga) ko-
risti opremu za obavljanje delatnosti koja je u
vlasništvu davaoca lizinga, pa se, s tim u vezi,
postavlja pitanje da li po osnovu plaćene ugovo-
rene lizing naknade obveznik ostvaruje pravo na
poreski podsticaj iz člana 50a Zakona. U skladu
sa navedenim odredbama Zakona, poreski pod-
sticaj iz člana 50a Zakona priznaje se (isklju-
čivo) po osnovu ulaganja izvršenih u osnovna
sredstva koja su u vlasništvu obveznika i koja
su, kao takva, evidentirana u poslovnim knjiga-
ma obveznika u skladu sa relevantnim računo-
vodstvenim propisima. Prema tome, u periodu u
kojem koristi predmet lizinga i, po tom osnovu
(davaocu lizinga) plaća lizing naknadu, obve-
znik ne ostvaruje pravo na poreski podsticaj iz
člana 50a Zakona.
Međutim, ukoliko u periodu ulaganja (peri-
od od dana kada je započeto ulaganje po članu
50a Zakona, do završetka ulaganja) obveznik u
celosti isplati ugovorenu lizing naknadu i, sa-
glasno ugovoru o lizingu, odnosno Zakonu o fi-
nansijskom lizingu, postane vlasnik predmeta
lizinga, smatramo da obveznik po osnovu svih
naknada koje su plaćene u periodu ulaganja na
osnovu ugovora o (finansijskom) lizingu, odno-
sno Zakona o finansijskom lizingu, ostvaruje
pravo na predmetni poreski podsticaj.
b) Saglasno Zakonu o obavljanju plaćanja prav-
nih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne
obavljaju delatnost („Službeni glasnik RS”, br.
68/15), pravna lica i preduzetnici mogu među-
sobne novčane obaveze izmirivati i ugovara-
njem promene poverilaca, odnosno dužnika u
određenom obligacionom odnosu (asignacija,
cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustu-
panje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na
drugi način u skladu sa zakonom.
Saglasno navedenom, mišljenja smo da se pra-
vo na poreski podsticaj iz člana 50a Zakona,
priznaje obvezniku i u slučaju kada (uz ispunjenje
Zakonom propisanih uslova) plaćanje dobavlja-
ču (u svrhu nabavke osnovnog sredstva) izvrši
putem kompenzacije, odnosno cesije, sprovede-
ne na način propisan zakonom.
v) Na osnovu člana 43. st. 1. i 2. Zakona o pore-
skom postupku i poreskoj administraciji („Slu-
žbeni glasnik RS”, br. 80/02 … 95/18) činjenice u
poreskom postupku utvrđuju se na osnovu dokaza,
a kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotre-
biti poreska prijava, poreski bilans, poslovne
knjige i evidencije, računovodstveni iskazi,
poslovna dokumentacija i druge isprave i in-
formacije kojima raspolaže Poreska uprava,
prikupljene od poreskog obveznika ili trećih
lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj i sva-
ko drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvr-
diti.
Imajući u vidu navedeno, nadležni organ
Poreske uprave u postupku poreske kontrole, u
skladu sa odredbom člana 50z Zakona i na osnovu
svih raspoloživih dokaza propisanih odredba-
ma Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-
ministraciji, utvrđuje ispunjenost uslova za
korišćenje poreskog podsticaja iz člana 50a
Zakona, pa, iz među ostalog, da li je obveznik u
periodu ulaganja dodatno zaposlio na neodređe-
no vreme najmanje 100 lica.
Porezi na imovinu
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-00031/2019-04 od 30. 1. 2019. god.
Da li osnovicu poreza na imovinu za nepo-
kretnosti malog pravnog lica, čija je pretežna
delatnost iznajmljivanje nekretnina, koje pri-
menjuje MSFI za MSP, čini fer vrednost nepo-
kretnosti?
Prema odredbi člana 7. stav 1. Zakona o po-
rezima na imovinu („Službeni glasnik RS”,
br. 26/01, 45/02 − SUS, 80/02, 80/02 − dr. zakon,
135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 − US,
47/13, 68/14 − dr. zakon, 95/18 i 99/18 – US – u da-
ljem tekstu: Zakon), osnovica poreza na imovinu
za nepokretnosti obveznika koji vodi poslov-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 215
PRIVREDNA STATISTIKA
ne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama
iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa
međunarodnim računovodstvenim standardi-
ma (MRS), odnosno međunarodnim standardima
finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim
računovodstvenim politikama je fer vrednost
iskazana na poslednji dan poslovne godine obve-
znika u tekućoj godini.
Prema odredbi člana 2. tačka 4) Zakona o
računovodstvu („Službeni glasnik RS”, br.
62/13 i 30/18, u daljem tekstu: ZOR), Međunarod-
ni standardi finansijskog izveštavanja (u da-
ljem tekstu: MSFI), u smislu ovog zakona, su:
Okvir za pripremanje i prikazivanje finansij-
skih izveštaja (Framework for the Preparation
and Presentation of Financial Statements), Među-
narodni računovodstveni standardi − MRS
(International Accounting Standards − IAS), Me-
đunarodni standardi finansijskog izvešta-
vanja − MSFI (lnternational Financial Reporting
Standards − IFRS) i sa njima povezana tumačenja,
izdata od Komiteta za tumačenje računovodstve-
nih standarda (Intemational Financial Reporting
Interpretations Committee − IFRIC), naknadne izme-
ne tih standarda i sa njima povezana tumačenja,
odobreni od Odbora za međunarodne računo-
vodstvene standarde (lnternational Accounting
Standards Board − IASB), čiji je prevod utvrdilo
i objavilo ministarstvo nadležno za poslo-
ve finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Prevod MSFI koji utvrđuje i objavljuje Mini-
starstvo čine osnovni tekstovi MRS, odnosno
MSFI, izdati od Odbora za međunarodne raču-
novodstvene standarde, kao i tumačenja izdata
od Komiteta za tumačenje računovodstvenih
standarda u obliku u kojem su izdati i koji ne
uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće
primere, smernice, komentare, suprotna mi-
šljenja, razrađene primere i drugi dopunski ob-
jašnjavajući materijal koji može da se usvoji u
vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim
ako se izričito ne navodi da je on sastavni deo
standarda, odnosno tumačenja. Odredbom člana
2. tačka 5) ZOR propisano je da je Međunarodni
standard finansijskog izveštavanja za mala i
srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za
MSP) računovodstveni standard finansijskog
izveštavanja za mala i srednja pravna lica
(International Financial Reporting Standard for Small
and Mediumsized entities − IFRS for SMEs), odobren
od Odbora za međunarodne računovodstvene
standarde (IASB), čiji je prevod utvrdilo i ob-
javilo Ministarstvo.
Saglasno odredbi člana 20. ZOR, za priznava-
nje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje
pozicija u finansijskim izveštajima, velika
pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu
sastavljanja konsolidovanih finansijskih iz-
veštaja (matična pravna lica), javna društva,
odnosno društva koja se pripremaju da postanu
javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje trži-
šte kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju
MSFI. Za priznavanje, vrednovanje, prezenta-
ciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim
izveštajima, mala i srednja pravna lica prime-
njuju MSFI za MSP (član 21. stav 1. ZOR).
Imajući u vidu da je Zakonom uređeno za koje
nepokretnosti fer vrednost čini poresku osno-
vicu, pri čemu je izričito naveden MSFI, ali
ne i MSFI za MSP, kao i da mala pravna lica za
priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelo-
danjivanje pozicija u finansijskim izveštajima
primenjuju MSFI za MSP (tj. nemaju mogućnost
da primenjuju MSFI), nema zakonskog osnova da
osnovicu poreza na imovinu za nepokretnosti
za koje je poreski obveznik malo pravno lice
čini fer vrednost nepokretnosti iskazana u
poslovnim knjigama tog lica.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-00374/2018-04 od 14. 1. 2019. god.
Da li poreski obveznik koji vodi poslov-
ne knjige može da izvrši umanjenje poreza na
imovinu za površinu zemljišta pod objektima
− parkingom i saobraćajnicama na koje porez
plaća, s obzirom da to nisu objekti koji imaju
zidove?
Prema odredbi člana 2b stav 1. Zakona o po-
rezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br.
26/01, 45/02 − SUS, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04,
61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 − US, 47/13,
68/14 − dr. zakon, 95/18 i 99/18 – US – u daljem tek-
stu: Zakon), koja se primenjuje počev od poreza
na imovinu za 2019. godinu, sastavnim delom
zemljišta, u smislu predmeta oporezivanja po-
rezom na imovinu, smatra se i ne oporezuje kao
objekat:
1) staza i drugi otvoreni prostor prekriven
šljakom, asfaltom, betonom, pločama ili dru-
gim čvrstim materijalom u nivou zemljišta,
otvoreni prostor za parkiranje, kolski prilaz
objektu, otvoreni poligon − pista za obuku kan-
216 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
didata za vozače i vozača, osim linijskih infra-
strukturnih objekata u skladu sa zakonom kojim
se uređuju planiranje i izgradnja;
2) ograda, potporni zid, stepenište izvan gaba-
rita objekta, vrtno senilo do 15 m2 osnove, vrtni
bazen (uključujući fontane) površine do 12 m2 i
dubine do 1 m, nadstrešnica osnove do 10 m2,
dvorišni kamin površine do 2 m2 i visine do
3 m, stočna jama, septička jama, ploča za obave-
štavanje površine do 6 m2, dečje igralište, spo-
menik i spomen-obeležje na površinama javne
namene ili na grobljima i grobnica.
Porez na imovinu ne plaća se na puteve u jav-
noj svojini (uključujući putno zemljište i putne
objekte, osim funkcionalnih sadržaja puta i
pratećih sadržaja za potrebe korisnika puta, u
skladu sa zakonom kojim se uređuju putevi), pru-
ge u javnoj svojini (uključujući zemljišni pojas
ispod pruge i sa obe strane pruge koji se smatra
pružnim pojasom, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje železnica), na druga dobra u opštoj upo-
trebi u javnoj svojini, prema propisima kojima
se uređuje javna svojina, kao i na izgrađene obale
za pristajanje plovila (kejske zidove i slično),
brodske prevodnice, manevarsku površinu i po-
letno-sletne staze na aerodromima (uključujući
zemljište ispod njih) − član 12. stav 1. tačka 7)
Zakona.
Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 8) Zako-
na, koja se primenjuje počev od poreza na imovinu
za 2019. godinu, porez na imovinu ne plaća se na
zemljište − za površinu pod objektom na koji
se porez plaća, osim na zemljište pod skladi-
šnim ili stovarišnim objektom ili objektom
iz člana 2b stav 1. Zakona. Prema odredbi člana
2. stav 1. t. 22), 23) i 26) Zakona o planiranju i iz-
gradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09
− ispravka, 64/10 − US, 24/11, 121/12, 42/13 − US, 50/13
− US, 98/13 − US, 132/14, 145/14 i 83/18 – u daljem
tekstu: Zakon o planiranju i izgradnji):
− objekat jeste građevina spojena sa tlom, izve-
dena od svrsishodno povezanih građevinskih
proizvoda, odnosno građevinskih radova, koja
predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-
-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade i
inženjerski objekti i sl.), koji može biti pod-
zemni ili nadzemni;
− zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zido-
vima, izgrađena kao samostalna upotrebna celi-
na koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih
uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje
neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje živo-
tinja, robe, opreme za različite proizvodne i
uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i
objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove
(npr. nadstrešnice), kao i objekti koji su pre-
težno ili potpuno smešteni ispod površine
zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.);
− linijski infrastrukturni objekat jeste javni
put, javna železnička infrastruktura, elektro-
energetski vod, naftovod, produktovod, gaso-
vod, derivacioni cevovod, objekat visinskog
prevoza, linijska infrastruktura elektronskih
komunikacija, vodovodna i kanalizaciona in-
frastruktura i sl. koji može biti nadzemni ili
podzemni, čija izgradnja je predviđena odgova-
rajućim planskim dokumentom.
Dakle, za ostvarivanje prava na poresko oslo-
bođenje zemljišta pod objektom na koji se porez
na imovinu plaća primenom člana 12. stav 1. tačka
8) Zakona, nije od uticaja da li taj objekat
ima (sve) obodne zidove.
Počev od poreza na imovinu za 2019. godinu,
ne može se primenom odredbe člana 12. stav 1.
tačka 8) Zakona ostvariti oslobođenje od pore-
za na imovinu za zemljište ispod objekata koji
se u skladu sa članom 2b. stav 1. Zakona smatraju
sastavnim delom tog zemljišta, što znači ni za
zemljište ispod otvorenog prostora za parki-
ranje, kolskog prilaza objektu, drugog otvore-
nog prostora prekrivenog šljakom, asfaltom,
betonom, pločama ili drugim čvrstim materija-
lom u nivou zemljišta… Međutim, za zemljište
ispod linijskog infrastrukturnog objekta, npr.
ispod javnog puta, poresko oslobođenje ostvaru-
je se u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 7) Zakona.
Porez na dohodak građana
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-496/2018-04 od 25. 2. 2019. god.
Paušalno oporezovani preduzetnik kod koga
su se stekle okolnosti koje isključuju pravo na
paušalno oporezivanje
Prema navodima u zahtevu, paušalno opore-
zovani obveznik koji delatnost obavlja u okviru
agencije za konsultantske usluge, po osnovu pro-
meta usluga u okviru obavljanja delatnosti, a koje
(usluge) je obveznik izvršio u Republici Srbiji
u toku kalendarske godine, ostvario je prihod u
visini od 5.000.000 dinara. Pored toga, ostva-
ren je i prihod po osnovu prometa usluga koji je
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 217
PRIVREDNA STATISTIKA
izvršen u inostranstvu. Ističe se da je ukupan
promet novčanih sredstava preko računa agenci-
je u predmetnoj kalendarskoj godini, po osnovu
prometa usluga koji je izvršen u Republici Sr-
biji i u inostranstvu veći od 8.000.000 dinara.
Odredbom člana 40. stav 1 . Zakona o porezu
na dohodak građana („Službeni glasnik RS”,
br. 24/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04, 62/06,
65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 –
US, 93/12, 114/12 − US, 47/13, 48/13 − ispravka, 108/13,
57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18 – u
daljem tekstu: Zakon) propisano je da obveznik
poreza na prihode od samostalne delatnosti
upisan u registar kod nadležnog organa, odno-
sno organizacije koji s obzirom na okolnosti
nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim po-
slovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome
njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti,
ima pravo da podnese zahtev da porez na priho-
de od samostalne delatnosti plaća na paušalno
utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno opo-
rezivanje).
Pravo na paušalno oporezivanje ne može se
priznati obvezniku iz stava 1. tog člana Zakona,
čiji je ukupan promet u godini koja prethodi go-
dini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je
planirani promet kada počinje obavljanje de-
latnosti veći od 6.000.000 dinara, kao i obve-
zniku koji je evidentiran kao obveznik poreza
na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim
se uređuje porez na vrednost (član 40. stav 2. t.
4) i 5) Zakona). Prema članu 42. stav 5. Zakona,
obveznik poreza na prihode od samostalne de-
latnosti kome je utvrđeno pravo na paušalno
oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi
dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za pa-
ušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni
uslovi isključuju pravo na paušalno oporezi-
vanje.
Prema stavu 6. istog člana Zakona, u tom slu-
čaju nadležni poreski organ će rešenjem na-
ložiti obvezniku vođenje poslovnih knjiga od
polovine tekuće godine ili od početka naredne
godine.
Preduzetnik paušalac kome prestaje pravo
na paušalno oporezivanje po osnovu iz člana
40. stav 2. tačka 5) ovog zakona, dužan je da vodi
poslovne knjige najkasnije od dana kada postane
obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa
zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vred-
nost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslov-
nih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa
(član 42. stav 7. Zakona).
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe,
preduzetnik može da koristi pravo na paušal-
no oporezivanje dok se ne utvrdi da su prestali
razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da
izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno
oporezivanje. Paušalno oporezovani preduzet-
nik kod koga su se stekle okolnosti koje isključu-
ju pravo na paušalno oporezivanje, u konkretnom
slučaju po osnovu pružanja konsultantskih uslu-
ga obveznik je ostvario u kalendarskoj godini
promet veći od 6.000.000 dinara, gubi pravo na
paušalno oporezivanje.
S tim u vezi, kako je za pravo na paušalno
oporezivanje od značaja ukupan promet ostva-
ren u kalendarskoj godini, imajući u vidu da je,
u konkretnom slučaju, po osnovu pruženih usluga
u zemlji i inostranstvu zbirni promet veći od
8.000.000 dinara, okolnost da je po osnovu pru-
žanja usluga u Republici Srbiji promet manji
od 6.000.000 dinara (kako se navodi, iznosi
5.000.000 dinara) koji iznos je cenzus za paušal-
no oporezivanje, ne omogućava obvezniku da i
dalje bude paušalno oporezovan s obzirom da
se u ukupan promet u toj godini uračunava kako
promet u Republici Srbiji tako i promet koji je
obveznik ostvario (po osnovu pružanja usluga)
u inostranstvu.
U tom slučaju nadležni poreski organ će re-
šenjem naložiti preduzetniku vođenje poslov-
nih knjiga od polovine tekuće godine ili od
početka naredne godine.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 413-00-13/2019-04 od 25. 2. 2019. god.
Preduzetnik paušalac koji u toku godine
prestane sa obavljanjem samostalne delatnosti
Prema navodima koje ste izneli u zahtevu i na
osnovu naknadnog usmenog pojašnjenja zahteva,
dana 13. maja 2016. godine registrovali ste pre-
duzetničku radnju kod Agencije za privredne re-
gistre, a dana 2. jula 2018. godine preduzetnička
radnja je brisana iz Registra privrednih subje-
kata zbog prestanka obavljanja delatnosti. Uka-
zujete da ste bili poreski obveznik po osnovu
prihoda od samostalne delatnosti na paušalno
utvrđeni prihod, kao i da ste podneli poresku
prijavu kod početka obavljanja delatnosti, a da
po prestanku obavljanja delatnosti niste pod-
neli poresku prijavu. Takođe, napominjete da
218 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
za period dok je radnja bila registrovana kao
privredni subjekt, nije ostvarivala nikakav
prihod.
Obveznik poreza na prihode od samostalne
delatnosti, saglasno članu 32. stav 1. Zakona o
porezu na dohodak građana („Službeni glasnik
RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04,
62/06, 65/06 − ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,
91/11 − US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 108/13, 57/14,
68/14 − dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18 – u daljem
tekstu: Zakon), je fizičko lice koje ostvaruje
prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. ovog
zakona. Obveznik iz stava 1. tog člana je fizičko
lice koje je upisano u registar kod nadležnog
organa, odnosno organizacije, a porez na priho-
de od samostalne delatnosti plaća na oporezivu
dobit (kao preduzetnik), odnosno na paušalno
utvrđeni prihod (kao preduzetnik paušalac),
saglasno stavu 2. člana 32. Zakona.
Saglasno članu 40. stav 1. Zakona, obveznik po-
reza na prihode od samostalne delatnosti upi-
san u registar kod nadležnog organa, odnosno
organizacije koji s obzirom na okolnosti nije
u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne
knjige o ostvarenom prometu, ili kome njiho-
vo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima
pravo da podnese zahtev da porez na prihode od
samostalne delatnosti plaća na paušalno utvr-
đen prihod. Preduzetnik koji porez plaća na pa-
ušalni prihod, kome se u godini koja prethodi
godini za koju se vrši utvrđivanje poreza značaj-
nije izmeni obim poslovanja, odnosno prometa i
drugi uslovi od uticaja na ostvarivanje prava na
paušalno oporezivanje i visinu poreske obave-
ze, dužan je da podnese poresku prijavu najkasni-
je do 31. januara godine za koju se utvrđuje porez
(član 93. stav 2. Zakona).
Preduzetnik paušalac koji u toku godine za-
počne obavljanje samostalne delatnosti dužan
je da podnese poresku prijavu u kojoj će dati pro-
cenu prometa do kraja prve poslovne godine,
najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u regi-
star nadležnog organa, odnosno od dana početka
obavljanja delatnosti (član 94. stav 2. Zakona).
Saglasno odredbi člana 94. stav 4. Zakona, pre-
duzetnik paušalac koji u toku godine prestane,
odnosno prekine obavljanje samostalne delatno-
sti, dužan je da o tome obavesti poreski organ
podnošenjem poreske prijave u roku od 30 dana
od dana prestanka, odnosno prekida obavljanja
delatnosti.
Porez na paušalno utvrđen prihod od samo-
stalne delatnosti poreski organ utvrđuje na
osnovu podataka iz poreske prijave, kriterijuma
i elemenata utvrđenih u skladu sa članom 41. Za-
kona i do donošenja rešenja o utvrđivanju pore-
za za tekuću godinu, obveznici poreza dužni su
da plaćaju porez u visini obaveze koja odgovara
iznosu poreza utvrđenog rešenjem za prethod-
nu godinu (član 109. st. 1 . i 2. Zakona). Poreska
prijava podnosi se na Obrascu PPDG – 1R, koji je
propisan Pravilnikom o obrascima poreskih
prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građa-
na koji se plaća po rešenju („Službeni glasnik
RS”, br. 90/17 i 38/18).
Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o doprino-
sima za obavezno socijalno osiguranje („Službe-
ni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11,
101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15,
113/17 i 95/18 – u daljem tekstu: Zakon o doprino-
sima) propisano je da za preduzetnike koji porez
plaćaju na paušalno utvrđeni prihod osnovica
doprinosa je paušalno utvrđen prihod skladu sa
zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.
Odredbom člana 18. stav 1. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji („Službe-
ni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03
− ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 − dr. zakon,
62/06 − dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 − dr. zakon,
53/10, 101/11, 2/12 − ispravka, 93/12, 47/13, 108/13,
68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15,
15/16, 108/16, 30/18 i 95/18 – u daljem tekstu: ZPPPA)
propisano je da obaveza plaćanja poreza iz člana
10. stav 1 . tačka 1) ZPPPA (u daljem tekstu: pore-
ska obaveza) predstavlja dužnost poreskog ob-
veznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima
propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim
zakonom.
Prema odredbi člana 26. stav 1. ZPPPA, u
cilju identifikacije poreskih obveznika,
Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima,
preduzetnicima, pravnim licima i stalnim
poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog
lica PIB. PIB je jedinstveni i jedini broj fi-
zičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve
javne prihode i zadržava se do prestanka po-
stojanja, odnosno smrti tog lica (član 26. stav
11. ZPPPA). Odredbama člana 29. st. 7. i 8. ZPPPA
propisano je da organ, organizacija ili drugo
lice nadležno za upis u propisani registar
lica koja obavljaju delatnost ne može brisati
lice iz propisanog registra bez dokaza o pre-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 219
PRIVREDNA STATISTIKA
stanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz
evidencije propisane poreskim zakonom koji
izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od
pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisa-
nje iz propisanog registra. Organ, organizacija
ili drugo lice nadležno za upis u propisani
registar lica koja obavljaju delatnost, može
brisati poreskog obveznika preduzetnika iz
propisanog registra, pod uslovima propisanim
u stavu 7. ovog člana, pa i u slučaju nepostojanja
dokaza o prestanku obaveza po osnovu dopri-
nosa za penzijsko i invalidsko osiguranje uko-
liko cu ta lica stekla pravo na penziju shodno
odredbama zakona kojim se uređuje penzijsko i
invalidsko osiguranje.
Odredbama člana 54. ZPPPA propisano je da
je utvrđivanje poreza delatnost Poreske uprave,
odnosno poreskog obveznika, koja se sastoji u iz-
davanju upravnih akata, odnosno u preduzimanju
zakonom propisanih radnji, kojima se ustano-
vljava postojanje pojedinačne poreske obaveze i
određuju poreski obveznik, poreska osnovica i
iznos poreske obaveze.
Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada pre-
duzetnik (kao poreski obveznik na prihode od
samostalne delatnosti iz člana 32. stav 1. Zako-
na) prestane sa obavljanjem delatnosti, poreska
obaveza koja je pre momenta brisanja preduzet-
nika iz registra aktivnih subjekata kod Agencije
za privredne registre, bila utvrđena za period
tokom kog je preduzetnik obavljao registrovanu
delatnost, predstavlja obavezu poreskog obve-
znika koja je nastala dok je obavljao delatnost
kao preduzetnik. Nakon brisanja iz evidencije
aktivnih subjekata kod Agencije za privredne
registre, ne postoji osnov da se naknadno utvr-
đuje poreska obaveza nastala u vreme dok je su-
bjekt obavljao delatnost kao preduzetnik.
Ukazujemo da je preduzetnik paušalac koji u
toku godine prestane sa obavljanjem samostalne
delatnosti dužan da o tome obavesti poreski
organ podnošenjem poreske prijave u roku od 30
dana od dana prestanka obavljanja delatnosti.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 413-00-78/2018-04 od 7. 2. 2019. god.
Poreski tretman prihoda koji ostvari fi-
zičko lice po osnovu prodaje šumskih plodova
− tartufa
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 15) Zakona o
porezu na dohodak građana („Službeni glasnik
RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04,
62/06, 65/06 − ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,
91/11 − US, 93/12, 114/12, 47/13, 48/13 − ispravka,
108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18
– u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se osta-
lim prihodima, u smislu tog zakona, smatraju i
drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine doho-
dak fizičkog lica, a naročito prihodi od pro-
daje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i
usluga, uključujući i prihod po osnovu prikuplja-
nja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja,
kao i uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja
(pčela) i puževa. Obveznik poreza na druge
prihode je fizičko lice koje ostvari prihode
iz stava 1. ovog člana (član 85. stav 2. Zakona).
Oporezivi prihod koji fizičko lice ostvari od
prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i
usluga, uključujući i prihod po osnovu prikuplja-
nja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja,
kao i uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja
(pčela) i puževa, čini bruto prihod umanjen za
normirane troškove u visini od 90% (član 85.
stav 4. Zakona).
Odredbama člana 85. stav 13. Zakona propi-
sano je da se, izuzetno od stava 1. tačke 15) ovog
člana, ne oporezuju prihodi od prodaje poljopri-
vrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključu-
jući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje
šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzga-
janja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i
puževa, koje ostvare fizička lica:
1) nosioci poljoprivrednog gazdinstva;
2) koja doprinose za obavezno socijalno osigura-
nje plaćaju po rešenju kao osiguranici po osnovu
poljoprivredne delatnosti, u skladu sa zakonom
kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijal-
no osiguranje;
3) korisnici poljoprivredne penzije.
Stopa poreza na ostale prihode je 20%, sagla-
sno članu 86. stav 1. Zakona.
Ako je isplatilac drugog prihoda pravno
lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac,
porez se obračunava i plaća po odbitku tako
da za svakog obveznika i za svaki pojedinačno
isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obu-
stavlja i uplaćuje porez na propisani jedinstve-
ni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u
skladu sa propisima koji važe na dan isplate
prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije
propisano (član 99. stav 1. tačka 9) i član 101. Za-
kona).
220 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Zakonom o šumama („Službeni glasnik RS”,
br. 30/10, 93/12, 89/15 i 95/18) odredbom člana
8. tačka 23) propisano je da šumski proizvodi
jesu svi proizvodi šuma i šumskog zemljišta
(šumsko drveće i žbunje i svi njihovi delovi;
biomasa ukupne šumske vegetacije; cvetovi,
seme, plodovi, kora drveta, korenje; mahovina,
paprat, trava, trska, cveće, lekovito, aromatič-
no i jestivo bilje, druge biljke i njihovi delovi;
gljive; med, smola; šušanj, treset i humus; trav-
nati ili pašnjački pokrivač; divljač i ostale
životinje koje žive u šumi).
Imajući u vidu navedeno, prihod koji ostvari
fizičko lice (koje nije nosilac poljoprivred-
nog gazdinstva, odnosno nije lice koje doprino-
se plaća po rešenju kao osiguranik po osnovu
poljoprivredne delatnosti, odnosno nije kori-
snik poljoprivredne penzije) od prodaje, u kon-
kretnom slučaju, šumskih plodova − tartufa,
predstavlja prihod koji podleže oporezivanju
porezom na dohodak građana kao drugi prihod
po članu 85. Zakona. Porez se plaća po stopi od
20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini
oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za
normirane troškove u visini od 90%. Isplati-
lac prihoda obračunava i plaća porez po odbit-
ku saglasno odredbama čl. 99. i 101. Zakona.
U slučaju kada nosilac poljoprivrednog ga-
zdinstva, odnosno lice koje doprinose za oba-
vezno socijalno osiguranje plaća po rešenju
kao osiguranik po osnovu poljoprivredne de-
latnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju
doprinosi za obavezno socijalno osiguranje,
odnosno lice koje je korisnik poljoprivredne
penzije, ostvari prihod od prodaje šumskih
plodova − tartufa, ne plaća se porez na doho-
dak građana.
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 430-00-399/2018-04 od 7. 2. 2019. god.
Obračunavanje i plaćanje poreza i doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje po osnovu pri-
manja zaposlenog za slučaj rođenja deteta, koje je
kao pravo zaposlenog regulisano kolektivnim
ugovorom kod poslodavca
Kako navodite, u kolektivnom ugovoru kod po-
slodavca, u delu pod nazivom „Ostala primanja”
uređeno je pravo na pomoć zaposlenom za rođenje
deteta, u visini iznosa dve prosečne zarade po
zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec
koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata.
Prema članu 13. stav 1. Zakona o porezu na do-
hodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01,
80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 −
ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − US, 93/12,
114/12 − US, 47/13, 48/13 − ispravka, 108/13, 57/14,
68/14 − dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18 – u daljem
tekstu: Zakon), pod zaradom u smislu tog zakona
smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu rad-
nog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju
radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Za-
radom, u smislu tog zakona, smatraju se i prima-
nja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim
akcija stečenih u postupku svojinske transfor-
macije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja
ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti,
opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda ob-
veznika novčanom nadoknadom ili neposrednim
plaćanjem (član 14. stav 1. Zakona). Odredbom čla-
na 18. stav 1. tačka 12) Zakona propisano je da se
ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog
od poslodavca po osnovu solidarne pomoći za
slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade
isplaćene u Republici prema poslednjem obja-
vljenom podatku republičkog organa nadležnog
za poslove statistike, po novorođenom detetu.
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosi-
ma za obavezno socijalno osiguranje („Službe-
ni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11,
101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15,
113/17 i 95/18 – u daljem tekstu: Zakon o doprino-
sima) propisano je da osnovica doprinosa za
zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno
plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu
sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim
aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem na-
dležnog organa. Izuzetno od stava 1. tog člana,
u osnovicu doprinosa za zaposlene i za poslo-
davce ne uračunavaju se primanja koja zaposleni
ostvari od poslodavca, na koja se ne plaća porez
na zarade saglasno zakonu kojim se uređuje porez
na dohodak građana (član 13. stav 5. Zakona o do-
prinosima).
Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu
(„Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09,
32/13, 75/14, 13/17 − US, 113/17 i 95/18 − dr. propis)
propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1.
tog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i
vreme provedeno na radu, zarade po osnovu do-
prinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodav-
ca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po
osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 221
PRIVREDNA STATISTIKA
i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava
1. tog člana zakona smatra se zarada koja sadrži
porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav
2. tog člana Zakona o radu). Pod zaradom se sma-
traju sva primanja iz radnog odnosa, osim pri-
manja iz člana 14, člana 42. stav 3. t. 4) i 5), člana
118. t. 1) do 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana
158. ovog zakona (stav 3. člana 105. Zakona o radu).
Odredbom člana 120. tačka 4) Zakona o radu, pro-
pisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o
radu može da se utvrdi pravo na druga primanja.
Imajući u vidu navedeno, kada saglasno ko-
lektivnom ugovoru kod poslodavca zaposleni
ostvari drugo primanje u vidu pomoći za slučaj
rođenja deteta, do visine neoporezivog iznosa
iz člana 18. stav 1. tačka 12) Zakona (do visine
prosečne zarade isplaćene u Republici prema
poslednjem objavljenom podatku republičkog
organa nadležnog za poslove statistike, po no-
vorođenom detetu), tako ostvareno primanje
predmet je poreskog oslobođenja i ne podleže
plaćanju poreza na dohodak građana na zarade,
kao ni doprinosa za obavezno socijalno osigu-
ranje.
Međutim, ako se navedeno primanje zaposle-
nog isplaćuje preko propisanog neoporezivog iz-
nosa, ono predstavlja deo zarade (za iznos iznad
neoporezivog iznosa) i podleže plaćanju poreza
i doprinosa po osnovu zarade.
Računovodstvo
Mišljenje Ministarstva finansija
br. 011-00-00047/2019-16 od 4. 2. 2019. god.
Da li privredno društvo koje je prešlo iz
kategorije mikro u malo pravno lice i počelo
da primenjuje Međunarodni standard finansij-
skog izveštavanja za mala i srednja pravna lica
(MSFI za MSP), može da nastavi da vodi inve-
sticione nekretnine po nabavnoj vrednosti?
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”,
br: 62/13 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) uređuju
se obveznici primene ovog zakona, razvrstava-
nje pravnih lica, organizacija računovodstva
i računovodstvene isprave, uslovi i način
vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vred-
novanje pozicija u finansijskim izveštajima,
sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje
finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja
o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja,
Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i
nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Odredbama člana 21. stav l. Zakona propisano je
da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i
obelodanjivanje pozicija u finansijskim izve-
štajima, mala i srednja pravna lica primenjuju
MSFI za MSP.
Rešenje ministra finansija broj: 401-00-
3683/2018-16 od 16. 10. 2018. godine, o utvrđiva-
nju prevoda MSFI za MSP, objavljeno je zajedno
sa tekstom prevoda MSFI za MSP u „Službenom
glasniku RS”, broj: 83/18 od 29. oktobra 2018. go-
dine.
Prema podacima iz predmetnog zahteva,
privredno društvo koje je bilo razvrstano
kao mikro pravno lice u skladu sa Zakonom je
prelaskom u kategoriju mala pravna lica sada
u obavezi da primenjuje MSFI za MSP. U zahte-
vu je dodatno istaknuto da privredno društvo
nije entitet sa javnom odgovornošću i da je ru-
kovodstvo istog donelo odluku da će nastaviti
da vodi investicione nekretnine u poslovnim
knjigama po nabavnoj vrednosti.
Odeljak 16. (Investicione nekretnine) para-
graf 1. MSFI za MSP primenjuje se na računovod-
stveno obuhvatanje investicija u zemljište ili
objekte koje zadovoljavaju definiciju investi-
cionih nekretnina datu u paragrafu 16.2 i nekih
učešća u nekretninama koje drži korisnik li-
zinga u poslovnom lizingu (videti 16.3) koja se
tretiraju kao investicione nekretnine. Samo
investicione nekretnine čija se fer vrednost
može pouzdano odmeravati, bez prekomernih
troškova ili napora na kontinuiranoj osnovi
se računovodstveno obuhvataju u skladu sa ovim
odeljkom po fer vrednosti kroz dobitak ili
gubitak. Sve druge investicione nekretnine se
računovodstveno obuhvataju korišćenjem mode-
la nabavne vrednosti iz Odeljka 17 Nekretnine,
postrojenja i oprema i ostaju pod delokrugom
Odeljka 17 osim ukoliko pouzdano odmeravanje
fer vrednosti ne postane dostupno i ukoliko
se ne očekuje da će fer vrednost biti pouzdano
merljiva na kontinuiranoj osnovi. U skladu sa
paragrafom 5. Odeljka 16. MSFI za MSP propi-
sano je da entitet početno odmerava investici-
one nekretnine po nabavnoj vrednosti. Nabavna
vrednost pribavljene investicione nekretni-
ne obuhvata njenu kupovnu cenu i sve direktno
pripisive izdatke, poput naknada za pravne i
posredničke usluge, takse za prenos imovine i
ostalih troškova transakcija.
222 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
PRIVREDNA STATISTIKA
Investicione nekretnine čija se fer vred-
nost može pouzdano odmeriti bez prekomernih
troškova ili napora treba da se odmeravaju po
fer vrednosti na svaki datum izveštavanja sa
promenama fer vrednosti koje se priznaju u do-
bitak ili gubitak. Ako se učešće u nekretninama
koje se drže pod lizingom klasifikuje kao inve-
sticione nekretnine, stavka koja se računovod-
stveno obuhvata po fer vrednosti je to učešće, a
ne osnovna nekretnina. U paragrafima 11.27-11.32
se daje uputstvo za određivanje fer vrednosti.
Entitet treba računovodstveno da obuhvata sve
ostale investicione nekretnine korišćenjem
modela nabavne vrednosti datog u Odeljku 17
(Nekretnine, postrojenja i oprema).
Primena nekog zahteva MSFI za MSP bi pod-
razumevala nepotrebne troškove ili napore
od strane malih i srednjih pravnih lica ako bi
inkrementalni troškovi (na primer, naknade
za procenitelja) ili dodatni napori (na pri-
mer, angažovanje zaposlenih) bili znatno veći
od koristi koje bi oni za koje se očekuje da će
koristiti finansijske izveštaje malih i sred-
njih pravnih lica ostvarili od posedovanja te
informacije.
Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da
malo pravno lice može da nastavi da vodi in-
vesticione nekretnine po nabavnoj vrednosti
u svojim poslovnim knjigama, u skladu sa MSFI
za MSP, ukoliko je rukovodstvo nakon sagleda-
vanja procenilo da bi primena zahteva da se
investicione nekretnine odmeravaju po fer
vrednosti izazvala nepotrebne troškove i na-
pore u smislu paragrafa 2.14A – 2.14D MSFI za
MSP. Takođe, napominjemo da je u paragrafu 4.2
(ea) MSFI za MSP propisano da se u Bilansu sta-
nja odvojeno iskazuju investicione nekretnine
po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju
i umanjenje vrednosti.
Odgovor u vezi sa primenom propisa dajemo
prema podacima iznetim u zahtevu. Napominje-
mo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj
skupštini („Službeni glasnik RS”, br. 9/10),
Narodna skupština donosi autentično tumače-
nje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav
2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik
RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18
– dr. zakon), mišljenja organa državne uprave
nisu obavezujuća.
PS