Poslovanje preduzetnika pekara

APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
RAČUNOVODSTVO
Uvod – vršenje pekarske delatnosti
Uredbom o Klasifikaciji delatnosti („Sl.
glasnik RS”, br. 54/2010) navedeno ja da se pojedi-
ne delatnosti, u koje spadaju one koje se obavljaju u
pekarama, poslastičarnicama ili mesarama koje
prodaju svoje proizvode, smatraju prerađivačkom
delatnošću, iako je reč o trgovini na malo proi-
zvodima proizvođača koji poseduju svoje radnje.
Istom uredbom dalje je propisano da pekarska de-
latnost spada u sektor C, oblast 10 – Proizvodnja
prehrambenih proizvoda, grana 10. 7 – Proizvod-
nja pekarskih proizvoda i testenine.
-Pekarska delatnost može da se obavlja na
više načina kao proizvodnja pekarskih
proizvoda, prodaja svojih gotovih proizvoda na
veliko i prodaja na malo krajnjim potrošačima
(iz prodavnice, kioska ili sličnog objekta).
Što se tiče načina vođenja poslovnih knjiga,
od ove godine preduzetnik nema pravo izbora
između prostog i dvojnog knjigovodstva. Ono što
ostaje kao opcija u ređim slučajevima jeste pa-
ušalno oporezivanje i vođenje samo poslovne
knjige o ostvarenom prometu.
U skladu sa članom 40. Zakona o porezu na doho-
dak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001…113/2017,
u daljem tekstu: ZPDG):
Obveznik poreza na prihode od samostalne
delatnosti upisan u registar kod nadležnog or-
gana, odnosno organizacije, koji s obzirom na okol-
nosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim
poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome
njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti,
ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode
od samostalne delatnosti plaća na paušalno
utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno opo-
rezivanje).
Pravo na paušalno oporezivanje ne može se
priznati obvezniku iz stava 1. ovog člana:
1) koji obavlja delatnost iz oblasti: računovod-
stvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslo-
va, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i
istraživanja tržišta;
2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine
na veliko i trgovine na malo, hotela i resto-
rana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u
vezi s nekretninama;
3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi
godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je
planirani promet kada počinje obavljanje delat-
nosti – veći od 6.000.000 dinara;
5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na do-
datu vrednost u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje porez na dodatu vrednost.
Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog
člana, obvezniku koji trgovinsku ili ugostitelj-
sku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili
sličnom montažnom ili pokretnom objektu,
može se, na njegov zahtev, odobriti da porez
plaća na paušalno utvrđen prihod.
Pravo na paušalno oporezivanje saglasno st. od
1. do 3. ovog člana može da ostvari obveznik koji
vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstve-
nih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.
Delatnosti iz st. 2. i 3. ovog člana opredelju-
ju se u skladu sa propisima kojima se uređuje kla-
sifikacija delatnosti.
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Poslovanje preduzetnika pekara
Preduzetnici pekari mogu da obavljaju svoju delatnost kao pekari koji se bave
proizvodnjom pekarskih proizvoda i trgovinom na veliko i malo pekarskih
proizvoda. S obzirom na to da je od 1. januara 2019. godine ukinuta mogućnost
preduzetnicima da poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva, po-
sao knjigovođe znatno se povećava ne samo zbog povećanog broja knjiženja nego
i zbog formiranja novih/drugačijih analitičkih evidencija. U ovom članku
prikazano je evidentiranje poslovnih promena, dokumentacija u proizvod-
nom toku i prodaji i poreski tretman pojedinih proizvoda.
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
-Dakle, osim ispunjavanja uslova propisa-
nih članom 40. ZPDG-a, pekar može biti
paušalno oporezivan (i u skladu sa tim vodi-
ti pojednostavljene evidencije) isključivo u
slučaju da svoju trgovinsku ili ugostiteljsku
delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili
sličnom montažnom ili pokretnom objektu,
pri čemu vrši proizvodnju i prodaju isključi-
vo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja
delatnosti.
O tome je mišljenje dalo i Ministarstvo fi-
nansija, a izvod iz Mišljenja br. 011-00-1162/2015-
04 od 20. 9. 2016. godine, kao odgovor na pitanje
da li postoji mogućnost paušalnog oporeziva-
nja prihoda po osnovu delatnosti koja bi, prema
klasifikaciji delatnosti, bila razvrstana u
okviru grupe 10.71 – Proizvodnja hleba, svežeg
peciva i kolača, naveden je u nastavku:
Prema Klasifikaciji delatnosti u okviru
sektora C – Prerađivačka industrija, oblast
10 – Proizvodnja prehrambenih proizvoda, grana
10.7 – Proizvodnja pekarskih proizvoda i teste-
nine, grupa 10.71 – Proizvodnja hleba, svežeg pe-
civa i kolača, obuhvata proizvodnju pekarskih
proizvoda: – hleba i peciva, – slatkiša, kolača,
pita, palačinki, vafli, kifli itd. Ne obuhvata
proizvodnju: – svih dugotrajnih pekarskih proi-
zvoda, del. 10.72 – Testenine, del. 10.73 – Pekar-
skih proizvoda za trenutno konzumiranje, del.
56. Dakle, preduzetnik koji obavlja delatnost
iz grupe 10.71 – Proizvodnja hleba, svežeg peciva
i kolača, koja obuhvata samo proizvodnju pekar-
skih proizvoda, i to hleba i peciva, slatkiša,
kolača, pita, palačinki, vafli, kifli itd., bez
obavljanja prodaje istih, može biti paušalno
oporezovan saglasno članu 40. Zakona. Pored toga,
ukoliko se preduzetnik bavi samo prodajom na-
vedenih proizvoda (koje inače nabavlja od drugog
lica koje se bavi njihovom proizvodnjom) i to u
kiosku, prikolici ili sličnom objektu, može
biti paušalno oporezovan. Međutim, predu-
zetnik koji se bavi proizvodnjom hleba, svežeg
peciva i kolača i ujedno i njihovom prodajom, ne
ispunjava uslove u skladu sa članom 40. Zakona za
paušalno oporezivanje. U tom slučaju preduzet-
nik je dužan da vodi poslovne knjige.
S obzirom na to da je mišljenje dato pre iz-
mena u članu 40. ZPDG-a iz 2017. godine, kada je
dodat stav 4: Pravo na paušalno oporezivanje, sa-
glasno st. od 1. do 3. ovog člana, može da ostvari
obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isklju-
čivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja
delatnosti, smatramo da je uslov ispunjen kada
je u pitanju pekar koji proizvodi pekarske proi-
zvode i prodaje ih u kiosku, prikolici ili sličnom
objektu.
U nastavku teksta akcenat je stavljen na predu-
zetnika pekara koji poslovne knjige vodi u skla-
du sa Zakonom o računovodstvu.
Poslovne knjige i evidencije
Evidencije koje vodi preduzetnik pekar su:
● Glavna knjiga i Dnevnik finansijskog knjigo-
vodstva;
● analitička evidencija (po količini i vredno-
sti) za svaku vrstu materijala, gotovog proizvoda,
sopstvenog gotovog proizvoda u maloprodajnom
objektu i robe, ako uz svoje proizvode prodaje i
tuđu robu – materijalno, pogonsko i robno knji-
govodstvo;
● magacinska evidencija (po vrsti i količini) za
svaku vrstu materijala, gotovog proizvoda i robe;
● KEP knjigu za svoje proizvode (i robu) koje
prodaje u maloprodajnom objektu.
Pogonsko knjigovodstvo =
analitička evidencija proizvodnje
Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini
računa u Kontnom okviru za privredna društva,
zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br.
95/2014) – članom 66. definisano je sledeće:
Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju
proizvodnu delatnost u klasi 9 obavezno vode
osnovne račune 900, 902, grupe računa 95 i 96 i ra-
čune 980, 982 i 983.
Ostale račune predviđene u klasi 9, lica iz
stava 1. ovog člana vode u skladu sa svojim potre-
bama i načinom obračuna troškova i učinaka.
Pravna lica i preduzetnici koji ne obavlja-
ju proizvodnu delatnost nisu obavezni da vode
evidenciju u okviru računa klase 9.
-Izuzetno, pravna lica i preduzetnici
koji nemaju zalihe nedovršene proi-
zvodnje i gotovih proizvoda u toku i na kra-
ju obračunskog perioda, kada se kompletna
proizvodnja proda naručiocu, odnosno kada je
poznat kupac za kog se obavlja proizvodnja go-
tovih proizvoda, nisu obavezni da proizvod-
nju iskazuju na računima klase 9.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
RAČUNOVODSTVO
U vezi sa tim u nastavku sledi Mišljenje Mi-
nistarstva finansija br. 023-02-0223/2008-16 od
15. 7. 2008. godine:
Da li su ugostiteljski objekti registrovani
za pripremu jela dužni da vrše obračun proi-
zvodnje (obračun troškova i učinaka) na računi-
ma klase 9?
…Imajući u vidu da kod ugostiteljskih obje-
kata registrovanih za pripremanje jela postoje
određene specifičnosti u odnosu na druge de-
latnosti tako što nedovršena proizvodnja
praktično i ne postoji jer se proizvedene koli-
čine prodaju u toku dana, odnosno pripremljena
jela se ne zadržavaju na zalihama, prema mišlje-
nju Ministarstva finansija ovi ugostiteljski
objekti nisu u obavezi da vode obračun troško-
va i učinaka u klasi 9 u smislu člana 65. navede-
nog pravilnika. Takođe, Ministarstvo finansija
ukazuje na to da su ova preduzeća obavezna da vode
evidenciju na računima grupe 10, Zalihe materija-
la, kao i da računovodstveno vrednovanje zaliha
materijala vrše u skladu sa MRS 2 Zalihe.
Robno knjigovodstvo =
analitička evidencija gotovih proizvoda
U skladu sa članom 11. Zakona o računovodstvu
(„Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018), poslovne
knjige su Dnevnik, Glavna knjiga i pomoćne knjige.
Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u
materijalnom obliku iskazuju se u količinama i
novčanim iznosima.
Materijalno knjigovodstvo =
analitička evidencija sirovine i materijala
Finansijsko knjigovodstvo podrazumeva da
knjigovođa beleži sve vrednosne promene na
imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i
rashodima firme koje nastanu u okviru knji-
govodstvenih konta (računa). U finansijskom
knjigovodstvu beleže se promene u ukupnom
iznosu i po grupama imovine. Dakle, u njemu se
može naći informacija koliko ukupno vredi sva
roba u prodavnici, a takođe može da se sazna i
vrednost ukupno nabavljene ili prodate robe u
nekom periodu.
Trgovinska i proizvodna preduzeća, pored
finansijskog, vode i posebno robno knjigovod-
stvo. U njemu se vodi analitička evidencija po
vrednosti i količini za svaki artikal. Svaki
artikal vodi se posebno, tako da u svakom tre-
nutku knjigovođa može da iz robnog knjigovod-
stva pruži informaciju koliko je količinski
i vrednosno nekog artikla nabavljeno, prodato
ili koliko ga trenutno ima na stanju.
Svaka promena u količini i vrednosti robe
evidentira se i u finansijskom i u robnom knji-
govodstvu i stanje robe u ove dve evidencije
uvek mora biti isto. Razlika je u tome što robno
knjigovodstvo pruža informaciju o količinama
i novčanim iznosima, a finansijsko samo o vred-
nosnim.
KEP
U skladu sa članom 2. stav 3. Pravilnika o evi-
denciji prometa („Sl. glasnik RS”, br. 99/2015 i
44/2018 – drugi propis), pravna lica i preduzet-
nici (trgovci) koji obavljaju trgovinu na malo
dužni su da vode evidenciju prometa. Knjiga evi-
dencije prometa vodi se na obrascu KEP.
Obrazac KEP vodi se za svako prodajno mesto
– objekat, a u njega se unose sve poslovne promene
u okviru prometa u maloprodaji i to kao zaduže-
nja (kolona 4) i razduženja (kolona 5).
Razumevanje celog toka dokumentacije – od
nabavke materijala za proizvodnju pekarskih
proizvoda do izdavanja fiskalnog računa i pro-
daje krajnjem potrošaču – zasnovano je na struk-
turi pekarske delatnosti, koju prikazuje slika 1.
Slika 1: Struktura poslovnog procesa kod predu-
zetnika pekara
PROIZVODNJA
Dobavljači
skladište materijala
skladište gotovih
proizvoda
maloprodaja
KUPCI
ILI
ILI
U tabeli 1 prikazani su dokumenti i eviden-
cije za svaku poslovnu promenu u procesu proi-
zvodnje i prodaje pekarskih proizvoda.
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Tabela 1: Dokumenti i evidencije
Faza Mesto Poslovna
promena Opis promene Dokument Veza Evidencija/
knjiženje
1)
Magacin
materijala
Ulaz
materijala
Zaduženje
magacina
materijala
Obračun nabavke
Prijemnica
materijala
u magacin
materijala
Otpremnica
i faktura
dobavljača
Finansijsko knjigov.
Zalihe materijala
Obaveze prema
dobavljaču
Materijalno knjigov.
Analitička kartica
materijala – ulaz
Izlaz
materijala u
proizvodnju
Razduženje
magacina
materijala
Izdatnica
materijala
Trebovanje
proizvodnje
Radni nalog –
recepti
Finansijsko knjigov.
Zalihe materijala
Troškovi
materijala
Materijalno knjigov.
Analitička kartica
materijala – izlaz
2)
Magacin
gotovih
proizvoda
Ulaz gotovog
proizvoda
Zaduženje
magacina gotovih
proizvoda
Prijemnica
gotovog
proizvoda u
magacin GP
Izdatnica iz
proizvodnje ili
predajnica u
magacin GP
Robno knjigov.
Kartica proizvoda
– upis predajnice –
ulaz
Izlaz
gotovog
proizvoda
Razduženje
magacina gotovih
proizvoda i
prodaja kupcu
Faktura kupcu/
otpremnica
Kalkulacija
prodajne cene
Narudžbenica Finansijsko knjigov.
Potraživanja od
kupca
Prihodi od prodaje
Robno knjigov.
Kartica proizvoda
– upis otpremnice –
izlaz
Razduženje
magacina gotovih
proizvoda i
prenos u sopstvenu
prodavnicu
Interni prenos Trebovanje
prodavnice
Robno knjigov.
Kartica proizvoda
– upis predajnice
u sopstvenu
prodavnicu – izlaz
3)
Sopstvena
maloprodaja
– prodavnica
Ulaz robe
(sopstvenih
proizvoda)
Prijem sopstvenih
proizvod iz
magacina GP
Interni prenos
proizvoda
Kalkulacija
prodajne cene
Trebovanje
prodavnice
Finansijsko knjigov.
Roba u prometu na
malo
Prihodi od
aktiviranja
proizvoda i usluga
KEP
Robno knjigov.
Kartica proizvoda
– upis prenosa u
maloprodaju – ulaz
Izlaz robe
(sopstvenih
proizvoda)
Prodaja krajnjim
potrošačima
Fiskalni račun Finansijsko knjigov.
Prihodi od prodaje
Blagajna
KEP
Robno knjigov.
Kartica proizvoda
– upis dnevnog
izveštaja fiskalne
kase – izlaz
Ako se gotov proizvod predaje odmah u maloprodaju, nakon faze 1 evidencije se vode odmah u
fazi 3.
Magacinska evidencija Magacinska evidencija
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
RAČUNOVODSTVO
U nastavku je prikazano evidentiranje u fi-
nansijskom, materijalnom i robnom knjigovod-
stvu kroz pojedine faze poslovanja – od nabavke
materijala do prodaje sopstvenih proizvoda
krajnjim potrošačima. Na kraju teksta data je
napomena u vezi sa nekim pojednostavljenjima
u pogledu knjiženja u finansijskom knjigovod-
stvu za male pekare kod kojih se proizvodnja i
prodaja nalazi u okviru istog objekta, a nemaju
magacin gotovih proizvoda niti zalihe gotovih
proizvoda na kraju dana, dok je knjigovodstvo
povereno drugom privrednom društvu, odno-
sno preduzetniku, u skladu sa članom 14. Zakona
o računovodstvu.
Evidentiranje materijala za
proizvodnju
Materijal je obrtno sredstvo preduzeća, a
prema svrsi koju ima u procesu poslovanja pre-
duzeća može da se podeli u sledeće grupe:
● osnovni materijal – osnovna supstanca za pro-
izvodnju proizvoda preduzeća;
● pomoćni materijal – ulazi u sastav proi-
zvoda, ali nema dominantno učešće u njegovom
sastavu, pri čemu doprinosi određenim karak-
teristikama proizvoda ili čuva određena svoj-
stva proizvoda;
● ostali materijal – ulazi posredno u proces
proizvodnje i poslovanja preduzeća (npr. gori-
vo, mazivo, rezervni delovi i sl.).
Kretanje materijala u evidencijama preduzet-
nika prikazuje slika 1.
U dokumentaciju koja se javlja u vezi sa pove-
ćanjem (količinskim i/ili vrednosnim) zali-
ha materijala spadaju: faktura i otpremnica
dobavljača, prijemnica, povratnica materi-
jala iz proizvodnje, komisijski zapisnik sa
knjižnim zaduženjem itd. Dokumentacija koja
se javlja u vezi sa smanjenjem zaliha materija-
la jeste: trebovanje proizvodnje, zapisnik sa
knjižnim odobrenjem, zapisnik o popisu – kon-
statovanje manjka itd.
Slika 1: Kretanje materijala u evidencijama
Obavlja se
vrednosno i
količinski.
Služi za praćenje
stanja u magacinu.
Omogućava
kontrolu
računopolagača.
Analitička
evidencija.
Evidencija se
vodi za svaku
vrstu materijala,
vrednosno i
količinski.
Klasa 1
Sintetička evidencija.
Evidencija se vodi
vrednosno.
Povećanja:
– nabavke,
– povraćaj iz proizvodnje,
– viškovi i sl.
Smanjenja:
– izdavanja u proizvodnju,
– prodaja,
– otpis, manjkovi.
MAGACINSKA EVIDENCIJA
MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO
FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO
Nabavka materijala
Materijal se vrednuje po nabavnoj vrednosti
ili po troškovima izrade (cene koštanja). Na-
bavnu vrednost čine:
● neto fakturna vrednost koja je naznačena na
fakturi dobavljača po odbitku eventualnih po-
pusta, rabata i sličnih stavki, pri čemu porez
na dodatu vrednost ne ulazi u sastav neto fak-
turne vrednosti, osim u slučaju kada ulazni PDV
ne može da se koristi kao odbitna stavka pri
obračunavanju obaveza za PDV, a u tom slučaju
PDV koji preduzeće plaća prilikom nabavke ma-
terijala ulazi u sastav neto fakturne vrednosti;
● zavisni troškovi nabavke – troškovi koji na-
staju zbog dovođenja zaliha na njihovo sadašnje
mesto i stanje, a tu spadaju: uvozne dažbine i
druge takse koje se plaćaju prilikom uvoza robe,
carine, zatim troškovi utovara, istovara i dru-
gi manipulativni troškovi, kao i posrednički
troškovi, špediterski troškovi, troškovi
pratnje prevoza specijalnih roba, troškovi
kala, rastura, loma u transportu i sl.
Račun 100 – Obračun nabavke zaliha materija-
la, rezervnih delova, alata i inventara – služi
za formiranje nabavne vrednosti kupljenog ma-
terijala, rezervnih delova, alata i inventara.
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Upotreba ovog računa nije obavezna. Knjiženje
nabavke materijala vrši se zaduživanjem ovog
računa za neto fakturnu vrednost kupljenog ma-
terijala bez PDV-a, kao i za zavisne troškove
dobavljača bez PDV-a. Takođe, duguje račun 270 –
PDV u primljenim fakturama – za iznos ulaznog
PDV-a koji preduzeće plaća prilikom nabavke
materijala (samo kada se za iznos plaćenog PDV-a
umanjuju obaveze za PDV koje preduzeće obračuna-
va), dok potražuju odgovarajući računi 435 – Do-
bavljači u zemlji.
Prenos materijala na zalihe vrši se zadu-
živanjem računa 101 – Materijal, dok potražuje
račun 100 – Obračun nabavke zaliha materijala.
Primer: Nabavka materijala
Preduzetnik Kiflica nabavio je materijal od
dobavljača Brzi kao što je prikazano u tabeli 2.
Tabela 2: Nabavka materijala
Naziv Jed.
mere Količina Cena
(bez PDV-a)
Vrednost
(bez PDV-a)
Cena sa
PDV-om
Vrednost sa
PDV-om
Brašno T-400 kg 270 12,70 3.429,00 13,97 3.771,90
Šećer beli kristal kg 150 32,00 4.800,00 35,20 5.280,00
Kvasac kg 50 47,80 2.390,00 57,36 2.868,00
Ukupno vrednost 10.619,00 11.919,90
PDV po opštoj stopi 478,00
PDV po posebnoj stopi 822,90
Ukupno PDV 1.300,90
UKUPNO ZA UPLATU 11.919,90
Faktura prevoznika iznosila je 2.400 dinara
(2.000 dinara plus PDV).
Obračun nabavke i prenos na zalihe materi-
jala knjižen je u finansijskom knjigovodstvu na
sledeći način:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
100 Obračun nabavne vred-
nosti zaliha materija-
la, rezervnih delova,
alata i inventara 10.619,00
270 PDV u primljenim
fakturama po opštoj
stopi 478,00
271 PDV u primljenim
fakturama po posebnoj
stopi 822,90
435 Dobavljači u zemlji 11.919,90
– za nabavku materijala
2.
100 Obračun nabavne vred-
nosti zaliha materija-
la, rezervnih delova,
alata i inventara 2.000,00
270 PDV u primljenim
fakturama po opštoj
stopi 400,00
435 Dobavljači u zemlji 2.400
– za prevozne troškove
3.
101 Materijal 14.319,90
100 Obračun nabavne vred-
nosti zaliha materija-
la, rezervnih delova,
alata i inventara 14.319,90
– za prenos na zalihe materijala
Osim knjiženja u finansijskom računo-
vodstvu, neophodno je da se u materijalnom
knjigovodstvu evidentira ulaz materijala na
materijalnoj kartici, odnosno analitičkoj kar-
tici materijala, kao u ilustraciji 11, koja je data
na kraju članka (red. br. 55).
Analitičku evidenciju zaliha materijala po-
trebno je voditi iz više razloga:
● da može da se dokaže utrošak zaliha prema
normativima utroška materijala;
● da može da se uporedi popisano – stvarno sta-
nje zaliha s knjigovodstvenim stanjem;
● da može da se utvrdi eventualna odgovornost
radnika za manjak;
● da može da se dokaže dopušteni manjak, kalo,
kvar, rastur i lom, koji nije oporeziv PDV-om;
● da poreski obveznik ima pravovremenu in-
formaciju o eventualnoj potrebi nabavke novih
zaliha;
● da bi poreski obveznik imao ažurnu infor-
maciju o stanju zaliha koje se dugo ne menjaju,
postale su nekurantne ili čak možda i neupo-
trebljive i dr.
Izdavanje materijala u proizvodnju
Izdavanje materijala u proizvodnju knjigo-
vodstveno se evidentira zaduživanjem računa
511 – Troškovi materijala, dok potražuje račun
101 – Materijal – za vrednost izdatog materijala
u proizvodnju.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
RAČUNOVODSTVO
-Evidentiranje se vrši na osnovu trebo-
vanja, čime se inicira izdavanje materi-
jala iz magacina u proizvodnju. Dokumentom
pod nazivom „Izdatnica” dokazuje se da je
materijal izdat iz magacina, a dokumentom
„Povratnica” dokazuje se povraćaj neiskori-
šćenog materijala iz proizvodnje u magacin.
Kada se zalihe materijala vode po nabavnoj
ceni, postavlja se pitanje izbora cene materija-
la za obračun vrednosti izdatog materijala iz
magacina u proizvodnju. Ovaj problem se javlja
zato što se cene po kojima se materijal nabavlja
u toku godine menjaju. Zbog toga se prilikom ob-
računa troškova materijala najčešće koriste
FIFO metoda i metoda prosečne cene.
FIFO – prva ulazna cena jednaka je prvoj iz-
laznoj ceni. Po ovom metodu, prilikom obra-
čuna troškova materijala najpre se uzima prva
nabavna cena. Ukoliko utrošak materijala, tj.
potrebna količina materijala za proizvodnju,
navedena u trebovanju, premašuje količinu koja
je nabavljena u okviru prve nabavke, ostatak se
obračunava po narednoj nabavnoj ceni.
Metodom prosečne cene utvrđuje se prosečna
cena za jedinicu utroška materijala i to delje-
njem ukupne vrednosti materijala na zalihama i
ukupne količine materijala. Tako dobijena cena
množi se sa utroškom materijala navedenim u
trebovanju.
Primer: Izdavanje materijala u proizvodnju
– FIFO metoda
U magacin materijala je 5. 4. 2019. dato trebo-
vanje br. 48 za izdavanje materijala za proizvod-
nju 200 vekni hleba – „Hleb beli 0,600 kg”.
Prema recepturi, trebovanje br. 48 prikaza-
no je u ilustraciji 1, na osnovu čega su podaci une-
seni i u analitičku karticu sirovina (primer
prikazuje ilustracija 2).
Ukupna vrednost
1.391,74 dinara.
Ilustracija 1: Trebovanje br. 48 – FIFO metoda
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
Datum: 5. 4. 2019.
TREBOVANJE Br. 48
Proizvod: hleb beli 0,600 kg
Količina: 200
Naziv
repromaterijala
Jed.
mere
Količina po:
Cena Vrednost
recepturi trebovanju
Brašno T-400 kg 0,44 88,00 12,79 1.125,10
Kvasac kg 0,005 1,00 47,90 47,90
So kg 0,001 0,20 8,29 1,66
Aditiv kg 0,006 1,20 180,90 217,08
Ilustracija 2: Analitička kartica materijala brašno T-400 (za unos trebovanja) – FIFO metoda
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
Naziv materijala: brašno T-400
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed. mere Količina Cena Vrednost upotreba stanje upotreba stanje
54. 50 642,50
55. 30. 3. 2019. nabavka kg 270 12,70 3.429,00 0 320 0 4.071,50
56. 5. 4. 2019. trebovanje kg 88 88 232 1.125,10 2.946,40
50 × 12,85 = 642,50
38 × 12,70 = 482,60
UKUPNO = 1.125,10
18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Knjiženje u finansijskom knjigovodstvu je
sledeće:
Konto Opis Dug. Potr.
511 Troškovi materijala za
izradu 1.391,74
101 Materijal 1.391,74
– za knjiženje trebovanja br. 48
Primer: Izdavanje materijala u proizvodnju
– prosečna cena
Prema trebovanju broj 48, koje je dato u pret-
hodnom primeru, utrošak materijala Kiflica
evidentira na način prikazan u ilustraciji 3,
ako koristi metodu prosečne cene.
Ilustracija 3: Analitička kartica materijala brašno T-400 (za unos trebovanja) – metoda prosečne
cene
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
Naziv materijala: brašno T-400
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed.
mere Količina Cena Vrednost upotreba stanje upotreba stanje
54. 50 642,50
55. 30. 3. 2019. nabavka kg 270 12,7 3.429,00 0 320 0 4.071,50
56. 5. 4. 2019. trebovanje kg 88 88 232 1.119,66 2.951,84
Prosečna cena 30. 3. 2019. iznosi
12,723 dinara za kilogram brašna
(4.071,50/320).
Knjiženje u finansijskom knjigovodstvu je
sledeće:
Konto Opis Dug. Potr.
511 Troškovi materijala za
izradu 1.386,00
101 Materijal 1.386,00
– za knjiženje trebovanja br. 48
Gotovi proizvodi
Evidencija o početnom stanju, povećanju ili
smanjenju vrednosti zaliha nedovršene proi-
zvodnje, poluproizvoda i delova, kao i nedovr-
šenih usluga, vodi se po ceni koštanja, odnosno
neto prodajnoj ceni, ako je ona niža na kraju ob-
računskog perioda. Sam način evidencije vodi
se u zavisnosti od primenjenog kontnog okvira:
● kod kontnog okvira zasnovanog na funkci-
onalnom principu evidencija ovih sredstava
vodi se u Glavnoj knjizi i Dnevniku glavne knjige
finansijskog knjigovodstva;
● kod kontnog okvira zasnovanog na bilansnom
principu evidencija ovih sredstava vodi se u:
a) finansijskom knjigovodstvu: u Glavnoj knjizi
i Dnevniku glavne knjige,
b) pogonskom knjigovodstvu (na klasi 9) – ob-
račun troškova i učinaka: u Glavnoj knjizi i
Dnevniku glavne knjige klase 9 i u analitičkim
evidencijama nedovršene proizvodnje i goto-
vih proizvoda.
U našoj zemlji zvanični kontni okvir zasno-
van je na bilansnom principu, tako da se eviden-
cija zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih
proizvoda vodi na dva mesta: u finansijskom i u
pogonskom knjigovodstvu – obračun troškova i
učinka, računi klase 9.
U finansijskom knjigovodstvu evidencija o
zalihama nedovršene proizvodnje, poluproi-
zvoda, delova i nedovršenih usluga vodi se pre-
ko računa 110 – Nedovršena proizvodnja, dok se
evidencija o zalihama gotovih proizvoda vodi
preko računa 120 – Gotovi proizvodi.
-Računi 110 i 120 su „mirujući” jer se na
njima u toku godine knjiži početno sta-
nje na početku godine, kao i povećanje ili sma-
njenje vrednosti zaliha tih sredstava na kraju
poslovne godine. Na ovim računima se u toku
obračunskog perioda ne sprovode nikakva
knjiženja. Knjiženja koja se odnose na početak
procesa proizvodnje, završetak procesa proi-
zvodnje, prijem gotovih proizvoda u skladište,
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
RAČUNOVODSTVO
prodaju gotovih proizvoda, manjkova, viškova
i sl., sprovode se u pogonskom knjigovodstvu
(obračun troškova i učinaka – klasa 9).
Račun 110 – Nedovršena proizvodnja – jeste
račun na kome se knjiži stanje zaliha na početku
obračunskog perioda, kao i promene u vrednosti
zaliha nedovršene proizvodnje na kraju obra-
čunskog perioda. Povećanje vrednosti zaliha
nedovršene proizvodnje knjiži se zaduženjem
ovog računa, dok potražuje račun 630 – Poveća-
nje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje,
gotovih proizvoda i nedovršenih usluga.
Smanjenje vrednosti zaliha knjiži se zaduže-
njem računa 631 – Smanjenje vrednosti zaliha ne-
dovršene proizvodnje, gotovih proizvoda, dok
potražuje račun 110 – Nedovršena proizvodnja.
Na računu 120 – Gotovi proizvodni – knjiži
se početno stanje na gotovim proizvodima, kao
i promene tog stanja na kraju poslovne godine.
Povećanje vrednosti stanja gotovih proizvoda
knjiži se zaduživanjem ovog računa, dok potra-
žuje račun 630 – Povećanje vrednosti zaliha
nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i
nedovršenih usluga.
Smanjenje vrednosti zaliha gotovih proizvo-
da knjiži se zaduženjem računa 631 – Smanjenje
vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje, go-
tovih proizvoda, dok potražuje račun 120 – Go-
tovi proizvodi.
S obzirom na to da je ceo članak zasnovan na
pretpostavci da preduzetnik pekar nema zali-
he gotovih proizvoda, na ovom mestu neće biti
detaljnijeg prikazivanja obračuna u pogonskom
knjigovodstvu.
Kalkulacija cene koštanja gotovog
proizvoda – bez „devetke”
Kod preduzetnika pekara radni nalog po pra-
vilu ne sadrži podatke o opštim troškovima
izrade i uprave (npr. amortizacija opreme, tro-
šak električne energije, zakup poslovnog pro-
stora, troškovi zarada i sl.).
ëBez obzira na to, za pekara je važno da
sastavi što tačniju kalkulaciju prodaj-
ne cene proizvedenog pekarskog proizvoda,
pri čemu treba svakako da uzme u obzir i opšte
troškove izrade i uprave kako ne bi došlo do
netačnog utvrđivanja prodajne cene jer nisu
uzeti u obzir svi troškovi nastali u proi-
zvodnji pojedine vrste pekarskog proizvoda,
što može da izazove i gubitke u poslovanju.
Za oblikovanje prodajne cene preporučljiva
je upotreba metode pretkalkulacije. Prethodna
kalkulacija, tj. pretkalkulacija sastavlja se pre
nego što se pristupi proizvodnji. Pri utvrđi-
vanju cene koštanja u pretkalkulaciji u obraču-
nima se koriste predviđeni troškovi, što ovoj
kalkulaciji daje karakter približnog obračuna.
Osim toga pretkalkulacijom se utvrđuje cena
koštanja trenutka, a ne trajna cena koštanja za
odgovarajući vremenski period, npr. za godinu
dana, kao što je slučaj kod standardnih troško-
va, odnosno kalkulacije po standardnim tro-
škovima. Iako se pri izradi pretkalkulacije
direktni troškovi materijala i rada utvrđuju
na osnovu tehnički proračunatih količina –
normativa materijala i rada na izradi, ipak se
pripadajući opšti troškovi utvrđuju predviđa-
njem na osnovu prosečne vrednosti iz prošlo-
sti, iskustva i očekivanih promena.
Primer: Cena koštanja Kifličinih
proizvoda
Kiflica izrađuje kalkulaciju cene koštanja
za svoje proizvode na osnovu normativnog utro-
ška materijala i podelom pripadajućih ostalih
troškova izrade i uprave, kako bi proverila
održivost postavljenih prodajnih cena u rani-
jem periodu.
Prema podacima iz prošle godine, uz pretpo-
stavku da se i u narednoj godini zadržava isti
nivo prodaje, Kiflica prvo analizira troško-
ve prethodne godine i na osnovu toga vrši ra-
spored na pojedini proizvod, kao što prikazuje
tabela 3.
Vrsta troškova Ukupno Troškovi
izrade Ostali
Materijal za izradu 48.261 48.261 0
Gorivo i energija 9.013 7.210 1.803
Zarade 25.849 18.094 7.755
Proizvodne usluge 8.030 7.227 803
Amortizacija 1.361 1.089 272
Nematerijalni
troškovi 17.321 6.928 10.393
UKUPNO 109.835 88.810 21.025
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Materijal za izradu alociran je na pojedini
proizvod u skladu sa stvarnim utroškom mate-
rijala, koji je definisan normativima. Ostali
direktni troškovi izrade i ostali troškovi
alocirani su na proizvod po ključu – njegovom
učešću u ukupnom planskom kapacitetu.
Gubici u proizvodnji pekarskih proizvoda
Prilikom proizvodnje pekarskih proizvo-
da uobičajeno ja da nastaje tehnološki manjak
sirovina. Tehnološki manjak nastao u procesu
proizvodnje pekarskih proizvoda smatra se po-
resko priznatim manjkom do visine utvrđene
normativima.
Normativom iz Uredbe o količini rashoda
(kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća po-
rez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, broj
124/2004 – u daljem tekstu: Uredba) propisan je
procenat za utvrđivanje rashoda dobara koji
nije predmet oporezivanja PDV-om. S obzirom
na to da proizvodnja pekarskih proizvoda nije
obuhvaćena normativom, količina dozvoljenog
rashoda utvrđuje se normativom obveznika ako
nadležni poreski organ ne utvrdi drugu koli-
činu (npr. u postupku kontrole). To znači da pre-
duzetnik pekar mora da ima akt o dozvoljenom
rashodu.
ëPrema tome, za konkretan poreski pe-
riod (mesečni ili tromesečni) dozvo-
ljeni rashod obveznika PDV-a (preduzetnika
pekara) utvrđuje se primenom procenta pred-
viđenog normativom obveznika na količinu
robe (dobara) koja je u tom poreskom perio-
du proizvedena, nezavisno od toga da li je
rashod dobara utvrdio neposredno pošto je
rashod nastao, odnosno redovnim ili vanred-
nim popisom robe u skladištu, stovarištu,
magacinu, prodavnici ili drugom sličnom
Tabela 3: Raspored troškova na proizvode
Proizvod Hleb Kifla Zemička Pašteta Ukupno
Godišnji plan prodaje (komada) 1.000 5.000 2.550 2.000 10.550
Učešće u proizvodnom/planskom kapacitetu 9,5% 47,4% 24,2% 19,0%
u dinarima
Materijal za izradu (po normativu) 10.900 19.000 9.945 8.400 48.245
Raspored ostalih direktnih troškova izrade 3.843 19.217 9.801 7.687 40.549
Raspored ostalih troškova 1.993 9.965 5.082 3.986 21.025
UKUPNO troškovi 16.736 48.182 24.828 20.073 109.819
Cena koštanja 16,7 9,6 9,7 10,0
objektu, i bez obzira na to da li je vršio je-
dan ili više popisa u toku poreskog perioda.
Obveznici PDV-a koji tokom godine u okvi-
ru poreskog perioda NISU utvrđivali rashod
na navedeni način, obavezni su da na ukupan
rashod po godišnjem popisu obračunaju i
plate PDV, osim za rashod dobara za posled-
nji poreski period za koji imaju mogućnost da
primene procenat iz normativa obveznika na
količinu robe (dobara) koja je u tom poreskom
periodu proizvedena.
Za pravilno utvrđivanje tehnološkog manjka
potrebno je raspolagati podacima iz proizvod-
nih specifikacija, normativa i receptura, koje
treba uporediti s podacima koji su upisani u
radne naloge za proizvodnju pekarskih proizvo-
da u obračunskom periodu.
Kod pekara je utvrđivanje manjka posebno
složen posao jer se manjak ne odnosi samo na go-
tove pekarske proizvode, već i na sirovine od
trenutka istovara pa do rastura u procesu proi-
zvodnje, ali i na ambalažu potrebnu za pakovane
pekarske proizvode.
-Iz navedenih razloga potrebno je da se
sirovine, materijal i ambalaža evi-
dentiraju po vrsti, količini i vrednosti u
analitičkim evidencijama (npr. evidenci-
ja o nabavci i upotrebi reprodukcionog i
potrošnog materijala, analitička kartica
materijala) kako bi što jednostavnije mo-
gla da se utvrdi dopuštena visina manjka.
Neophodno je odvojeno pratiti utrošak si-
rovine, materijala i ambalaže u procesu
proizvodnje pekarskih proizvoda, zatim
samu proizvodnju pekarskih proizvoda (npr.
pomoću radnog naloga), proizvedene goto-
ve pekarske proizvode po vrsti, količini i
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
RAČUNOVODSTVO
vrednosti u analitičkim evidencijama (npr.
evidencija o proizvodnji gotovih proizvoda,
analitička kartica gotovog proizvoda), kao i
prodaju gotovih pekarskih proizvoda.
Prodaja pekarskih proizvoda
Nakon završetka proizvodnje pekarskih pro-
izvoda pekar svoje gotove proizvode prodaje na
veliko drugim pravnim ili fizičkim osobama
(npr. ugostiteljima, trgovcima i dr.), a pritom
ih najčešće i dostavlja kupcima. Ipak, najveći
broj malih pekara svoje gotove proizvode pro-
daje direktno na malo krajnjim potrošačima –
građanima iz svojih prodavnica, kioska, preko
pokretnih prodavaca i sl.
Prodaja pekarskih proizvoda na veliko
Trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovi-
na) predstavlja skup svih poslovnih aktivnosti u
vezi sa prodajom robe/usluga licima koja kupuju
radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne
svrhe.
Pekar koji prodaje pekarske proizvode na
veliko treba da vodi i analitičku evidenciju
o nabavci i prodaji robe – pekarskog proizvoda
po vrsti, količini i vrednosti, koja se obično
vodi po nabavnim cenama.
Evidentiranje poslovnih promena mora da
bude zasnovano na verodostojnim dokumentima
koji prate robu u pojedinim fazama, a odnose se
na ulazne i izlazne račune (npr. prijemnica, ot-
premnica, povratnica, odobrenje, zapisnik o do-
zvoljenom kalu, kvaru, rasturu i lomu, zapisnik o
promeni cena, međuskladišnica i sl.).
Za proizvedene pekarske proizvode pekar
koji prodaje pekarske proizvode na veliko iz-
rađuje kalkulaciju nabave cene proizvedenog pe-
karskog proizvoda. Kalkulacija troška nabavke
robe obuhvata sve izdatke u vezi sa nabavkom
robe i nabavnu cenu robe. Dakle, u troškove
nabavke uključuju se svi troškovi nastali radi
dovođenja robe u odgovarajuće stanje i u vele-
prodajni magacin.
Obveznici PDV‑a u nabavnu vrednost ne uklju-
čuju obračunati PDV po ulaznim računima, već
ostvaruju pravo na pretporez ako su zadovolje-
ni uslovi propisani Zakonom o porezu na dodatu
vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 30/2018
– u daljem tekstu: Zakon o PDV-u). Razlika između
prodajne i nabavne cene robe jeste ostvarena ra-
zlika u ceni, tj. zarada. U tabeli 4 dat je mogući
izgled kalkulacije prodajne cene robe u trgovi-
ni na veliko.
Tabela 4: Kalkulacija prodajne cene robe u trgo-
vini na veliko za pekarske proizvode
Red.
br. Opis
1. Trošak proizvodnje ili nabavna cena
2. Zavisni troškovi nabavke (prevoz, utovar,
istovar, pretovar, skladištenje, pakovanje i sl.)
3. Cena proizvedenog pekarskog proizvoda (1 + 2)
4. Razlika u ceni – marža (zarada)
5. Prodajna cena bez PDV-a (3 + 4)
6. 10% ili 20% PDV-a
7. Prodajna cena sa PDV-om (5 + 6)
U analitičkoj evidenciji roba se evidentira
na osnovu verodostojnih dokumenata po koli-
čini i vrednosti za svaku vrstu robe. Nakon is-
poruke/prodaje pekarskih proizvoda na veliko
pekar razdužuje analitičku evidenciju pekar-
skog proizvoda po vrsti, količini i vrednosti
isporučenog pekarskog proizvoda.
Prilikom prodaje pekarskih proizvoda u tr-
govini na veliko pekar – obveznik PDV‑a mora
da ispostavi račun, uz koji prilaže i primerak
otpremnice, koja služi za razduženje analitičke
evidencije za prodate pekarske proizvode.
Prilikom prodaje pekarskih proizvoda u tr-
govini na veliko pekar – obveznik PDV‑a, koji
tokom obračunskog perioda kontinuirano ispo-
ručuje proizvode, može da ih isporuči samo uz
otpremnicu, a račun ispostavlja krajem obračun-
skog perioda, u skladu sa članom 12a. Pravilnika
o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze
izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu
izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”,
br. 123/2012, 86/2015 i 52/2018).
U trgovini na veliko pekarskim proizvodi-
ma pekar može da odobrava i popuste, koji mogu
biti redovni i naknadno odobreni popusti.
Redovni popusti odobravaju se kupcu u tre-
nutku ispostavljanja računa, a u poresku osno-
vicu ne ulaze sniženja i popusti koji se kupcu
odobre u momentu vršenja prometa dobara (član
17. Zakona o PDV‑u).
Naknadno odobreni popusti kod obveznika
PDV‑a umanjuju poresku obvezu samo ako su dati
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
u direktnom međusobnom odnosu između kup-
ca i dobavljača, uz uslov da dobavljač sme da
umanji obavezu za PDV tek nakon što ga kupac
pismeno obavesti da je ispravio pretporez
(član 21. stav 3. Zakona o PDV‑u).
Primer: Prodaja pekarskih proizvoda na
veliko uz naknadni popust
Kiflica je odobrila kupcu Zdrav život d.
o. o. kasa-skonto od 5% zbog plaćanja računa pre
dospeća. Računi po kojima Kiflica odobrava po-
pust iznose ukupno 110.000 dinara (100.000 proi-
zvodi + 10.000 PDV).
Obračun popusta = 110.000 × 5% = 5.500 dinara,
od čega je neto iznos odobrenja 10.000 dinara, a
iznos PDV-a 500 dinara.
Za odobreni popust Kiflica šalje knjižno
odobrenje:
Samostalni preduzetnik
Kiflica
Zdrav život d. o. o.
Na sunčanoj strani br. 7,
Dragograd
U zelenom gaju 25,
Dragograd
PIB: 112548147825 PIB: 3528748153
Dragograd, 22. 4. 2019.
Knjižno odobrenje br. 12/19
Po računima br. 100/2019 od 28. 2. 2019. i 105/2019 od 31.
3. 2019. u ukupnom iznosu od 110.000 dinara odobravamo
vam 5% kasa-skonta, što na ukupnu vrednost navedenih
računa iznosi 5.500 dinara.
Poreska
osnovica:
5.000
PDV 10%: 500
Ukupno: 5.500
Molimo vas da nakon prijema ovog knjižnog odobrenja
isti provedete u svojim knjigama i overite Izjavu kupca
koju šaljemo uz ovo odobrenje i jedan primerak Izjave
vratite na našu adresu.
Šef računovodstva:
Izjava kupca
Potvrđujemo da smo na osnovu knjižnog odobrenja broj
12/19 od 22. 4. 2019. godine za primljeni kasa-skonto u
iznosu od 5.500 dinara u svojoj poreskoj evidenciji
izvršili ispravak (umanjenje) pretporeza za iznos 500
dinara u periodu 1. 4 – 30. 4. 2019. godine.
U Dragogradu, 27. 4. 2019.
godine
Ovlašćena osoba:
Ime i prezime
Ispravak poreske osnovice mora da se izvr-
ši u periodu oporezivanja u kome je osnovica
izmenjena, što je u datom primeru april 2019.
godine.
Prodaja pekarskih proizvoda na malo
Trgovina na malo (maloprodaja) predstavlja
prodaju robe/usluga potrošačima radi zadovolja-
vanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.
Prilikom prodaje pekarskih proizvoda na
malo pekari svoje proizvode najčešće prodaju
krajnjim potrošačima iz sopstvene prodavnice,
koja je obično smeštena neposredno uz sam pro-
izvodni pogon. Pekari – proizvođači pekarskih
proizvoda, koji svoje pekarske proizvode proda-
ju na tržištu izvan svog sedišta, nisu obavezni
da se registruju za trgovinu na malo jer ne proda-
ju robu na trgovački način (kupovina radi dalje
prodaje), već sopstvene pekarske proizvode.
Pekar koji svoje sopstvene pekarske proizvo-
de prodaje na malo treba da vodi i Knjigu evi-
dencije prometa na obrascu KEP i analitičku
evidenciju o nabavci i prodaji robe na malo –
pekarskog proizvoda po vrsti, količini i malo-
prodajnoj vrednosti.
Evidentiranje poslovnih promena mora da
bude zasnovano na verodostojnim ispravama
koje prate robu u pojedinim fazama, a odnose se
na ulazne i izlazne račune (npr. prijemnica, ot-
premnica, povratnica, prijemnica–kalkulacija,
maloprodajna kalkulacija, odobrenje, zapisnik
o dozvoljenom kalu, kvaru, rasturu i lomu, zapi-
snik o promeni cena, međuskladišnica i sl.).
-Za sopstvene proizvedene pekarske
proizvode koje prodaje na malo pekar
izrađuje kalkulaciju maloprodajne cene pe-
karskog proizvoda. Isto važi i za nabavljenu
robu ukoliko, osim svojih proizvoda, prodaje
i drugu robu.
Roba u maloprodaji (u prodavnici) eviden-
tira se po maloprodajnoj ceni sa uračunatim
PDV-om. Evidentiranje se vrši na osnovu kalku-
lacije, a Pravilnikom o evidenciji propisana je
i obaveza vođenja KEP knjige.
Roba se prodaje za gotov novac, za čekove, ali
i putem prenosa novca, a svaka prodaja mora da
bude registrovana putem fiskalne kase.
U trgovini na malo isprava o zaduženju
robom (kalkulacija maloprodajne cene i sl.)
sastavlja se na osnovu verodostojnog ulaznog
dokumenta i to obavezno pre nego što roba
počne da se prodaje.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
RAČUNOVODSTVO
Zaduženje za ukupnu maloprodajnu vrednost
sa uključenim PDV‑om upisuje se u kolonu 4 ob-
rasca KEP.
Za sopstvene proizvedene pekarske proi-
zvode koje prodaje na malo pekar sprovodi i
evidentiranje po maloprodajnoj ceni i u ana-
litičkoj evidenciji robe – proizvedeni pe-
karski proizvodi u trgovini na malo.
U skladu sa članom 13. Pravilnika o Kontnom
okviru i sadržini računa u Kontnom okviru
za privredna društva, zadruge i preduzetnike
(„Sl. glasnik RS”, br. 95/2014):
Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju
proizvodnu delatnost koja na računu 912 – Pro-
izvodi i roba u prodavnicama proizvođača, vode
evidenciju o stanju, ulazu, nabavci i prodaji
zaliha proizvoda i robe, na računima grupe 13 –
Roba, vode evidenciju o početnom stanju zaliha
robe i promene vrednosti na dan bilansa.
Izuzetno od stava 19. ovog člana, pravna lica
i preduzetnici koji obavljaju proizvodnu de-
latnost i koji vrše prodaju proizvoda i robe u
sopstvenim maloprodajnim objektima, mogu vr-
šiti prenos zaliha sopstvenih proizvoda na
račun 134 – Roba u prometu na malo, zaduženjem
tog računa u korist računa 621 – Prihod od ak-
tiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za
sopstvene potrebe.
Primer: Kalkulacija ili prijemnica –
zaduženje za sopstvenu robu
Nakon završenog proizvodnog procesa Ki-
flica prima proizvedene sopstvene proizvode
iz magacina gotovih proizvoda u maloprodajni
objekat i sačinjava dokument „Prijemnica” kao
što je prikazano u ilustraciji 5.
Ilustracija 4: Prijemnica – zaduženje za sopstvene proizvode
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
PIB: 112548147825
Prijemnica za sopstvene proizvedene pekarske proizvode br. 89/2019 od 5. 4. 2019.
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere
Koli-
čina
Cena
koštanja
Ukal.
razlika u
ceni
Ukal.
PDV MPC MPV
1. Hleb crni kom. 100 27,00 13,00 4,00 44,00 4.400,00
2. Pogačica sa čvarcima kom. 80 24,36 12,00 3,64 40,00 3.200,00
3. Burek – meso kg 5 250,00 150,00 40,00 440,00 2.200,00
4. UKUPNO 9.800,00
Ukalkulisana razlika u ceni knjiži se na potražnoj
strani računa 134 (npr. 1349). Ovaj račun pripada grupi
korektivnih računa. Ostvarena razlika u ceni knjiži
se na dugovnoj strani računa, a utvrđuje se prilikom re-
alizacije.
Napomena: Ako se gotov proizvod prima di-
rektno iz proizvodnje, što je veoma čest slučaj,
analitička evidencija proizvedenih i isporuče-
nih gotovih proizvoda vodi se u proizvodnji.
Za svaki primljeni sopstveni proizvod na nje-
govu analitičku karticu unosi se ulaz proizvoda
u maloprodajni objekat, kao u ilustraciji 13 koja
je data na kraju članka (red. br. 24), a u analitičku
karticu gotovog proizvoda u magacinu goto-
vih proizvoda unosi se izlaz, odnosno prenos u
maloprodajni objekat, kao što je prikazano u ilu-
straciji 12 na kraju članka (unos na red. br. 25).
Osim toga, zadužuje se za primljene proizvo-
de i obrazac KEP, kao u ilustraciji 14 koja je data
na kraju članka (stav 155).
Kiflica knjiži u finansijskom knjigovod-
stvu:
Konto Opis Dug. Potr.
1340 Roba u prometu na malo 9.800,00
1344 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 890,88
1349 Ukalulisana razlika u
ceni u prometu na malo 3.010,00
621 Prihod od aktiviranja
ili potrošnje proizvoda
i usluga za sopstvene
potrebe 5.899,12
– za prijem sopstvenih proizvoda u maloprodajni objekat
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Prilikom prodaje pekarskih proizvoda na
malo pekar na kraju svakog radnog dana ukupan
iznos dnevnog prometa na osnovu iznosa eviden-
tiranog preko naplatnih (fiskalnih) uređaja po
gotovinskim računima evidentira u koloni 5
(razduženje) obrasca KEP. Poreski obveznici
koji obavljaju promet dobara na malo, odnosno
pružaju usluge fizičkim licima, dužni su da
vrše evidentiranje svakog pojedinačno ostva-
renog prometa preko fiskalne kase, u skladu sa
odredbama Zakona o fiskalnim kasama („Sl. gla-
snik RS”, br. 135/2004 i 93/2012).
Primer: Prodaja pekarskih proizvoda
i knjiženje pazara
Pretpostavlja se da je Kiflica prodala sve
proizvedene proizvode po Prijemnici za sop-
stvene proizvedene pekarske proizvede br.
89/2019 od 5. 4. 2019. iz prethodnog primera.
Na osnovu Dnevnog izveštaja fiskalne kase
unosi u knjigu KEP razduženje, u kolonu 5, u izno-
su od 9.800 dinara.
Kiflica knjiži u finansijskom knjigovod-
stvu:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
243 Blagajna 9.800,00
614 Prihodi od prodaje proizv. i usl. na
dom. trž. 8.909,12
476 Obaveze za PDV po osnovu prodaje za
gotovinu 890,88
– za uplatu pazara – knjiženje Dnevnog izveštaja iz fiskalne kase
2.
621 Prihod od aktiv. ili potrošnje
proizv. i usluga za sopstvene potrebe 5.899,12
1340 Roba u prometu na malo 9.800,00
1344 Ukalkulisani PDV u prometu na malo 890,88
1349 Ukalulisana razlika u ceni u prometu
na malom 3.010,00
– za korekciju prenosa zaliha sopstvenih proizvoda za PDV i razliku u ceni
Prilikom realizaci-
je prodaje ukalkulisa-
na RUC se ostvaruje, a
prikazana je u okviru
prihoda od prodaje.
U skladu sa članom 3. Zakona o obavljanju
plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fi-
zičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl.
glasnik RS”, br. 68/2015), pravna lica i predu-
zetnici dužni su da dinare primljene u goto-
vom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući
račun u roku od sedam radnih dana.
U vezi sa tim neophodno je da svaki predu-
zetnik pekar poseduje odluku o visini depozita
za svaki maloprodajni objekat i svaku fiskal-
nu kasu (ako ih u okviru jednog maloprodajnog
objekta ima više). U nastavku je dat i isečak iz
Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-
00210/2017-04 od 30. 8. 2018. godine:
Prema tome, u vezi sa vašim pitanjem koje se
odnosi na depozit za potrebe vraćanja kusura
na početku radnog dana koji bi se obezbeđivao
podizanjem gotovine kod poslovne banke na osno-
vu odluke o visini depozita koja bi predviđala
ukupan iznos depozita za konkretnu prodavnicu,
mišljenja smo da u cilju pravilnog postupanja sa
gotovim novcem radi obezbeđivanja depozita za
potrebe vraćanja kusura obveznici mogu done-
ti odluku o ukupnom iznosu depozita na nivou
konkretne prodavnice kojom bi se precizira-
la visina depozita koji bi bio u glavnoj blagaj-
ni (trezoru) i pojedinačni depoziti po svakoj
fiskalnoj kasi (ukoliko ih ima više), pri čemu
napominjemo da svako naplatno mesto, odnosno
fiskalna kasa u maloprodajnom objektu mora
imati kopiju odluke o depozitu kojom je preci-
ziran i pojedinačni depozit po svakoj fiskalnoj
kasi (ukoliko ih ima više). Odluka o depozitu je
akt privrednog društva, pa, shodno tome, for-
ma nije propisana odredbama koje regulišu evi-
dentiranje prometa preko fiskalne kase.
Čitajte najnovija mišljenja
Ministarstva finansija na
propisi.net
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
RAČUNOVODSTVO
Primer: Odluka o iznosu depozita
Analitička evidencija o nabavci i prodaji
robe – proizvedenih pekarskih proizvoda – za
prodaju na malo preduzetniku pekaru služi i za
utvrđivanje dozvoljene visine kala, rastura,
kvara i loma prema Uredbi. U skladu sa Uredbom,
u trgovini na malo normativ gubitaka iznosi
0,5% za pecivo svih vrsta, proizvode od brašna
(dvopek, mrvice, keks), od količine robe koja je
u određenom poreskom periodu nabavljena, pre-
rađena, proizvedena ili prodata.
U članu 2. Pravilnika o utvrđivanju usluga
predaje jela i pića za konzumaciju na licu me-
sta za svrhu određivanja mesta prometa usluga,
u smislu Zakona o PDV-u („Sl. glasnik RS”, br.
21/17), kojim je utvrđeno šta se smatra uslugama
predaje jela i pića za konzumaciju na licu mesta,
propisano je da se dodatnim uslugama koje omo-
gućavaju trenutnu potrošnju hrane i pića ne sma-
traju usluge serviranja i posluživanja hrane i
pića u objektu pekare.
U skladu s tim, uslugom predaje jela i pića
za konzumaciju na licu mesta, u smislu Zakona o
PDV-u, ne smatra se serviranje hrane i pića za
konzumaciju u objektima pekare, što znači da se
prodaja, kao i serviranje i posluživanje peciva
i bureka u objektima pekare, smatra prometom
peciva i bureka koji se oporezuje posebnom sto-
pom PDV-a od 10%.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-01-
212/2017-04 od 20. 11. 2017. godine:
Predaja, odnosno isporuka pekarskih proi-
zvoda oporezuje se PDV-om u skladu sa Zakonom o
porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br.
84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13,
U skladu sa članom 3. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne
obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS”, br. 68/2015), Zdravko Kiflica (PIB 112548147825), vlasnik pekare
„Kiflica”, Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd, dana 30. 12. 2015. godine donosi
Odluku o iznosu depozita
Utvrđuje se visina depozita za pekaru u celini u iznosu od 5.000 dinara, odnosno 2.500 dinara po poje-
dinoj fiskalnoj kasi u okviru objekta.
Iznos dnevnog pazara, koji se utvrđuje na kraju radnog dana, odgovorna osoba polaže na žiro račun
pekare najkasnije sledećeg radnog dana.
Odluka se primenjuje od 1. 1. 2016. godine.
Vlasnik pekare:
Zdravko Kiflica
68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15 i 108/16 – u daljem
tekstu: Zakon). U zavisnosti od toga da li je reč
o prometu dobara ili o prometu usluga primenju-
je se opšta stopa PDV-a od 20% ili posebna stopa
PDV-a od 10%…
Na promet i uvoz pekarskih proizvoda PDV se
obračunava po posebnoj stopi od 10%. Pravilni-
kom o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet
oporezuje po posebnoj stopi PDV-a („Sl. glasnik
RS”, br. 108/04… 109/16) uređeno je koja se dobra
smatraju pekarskim proizvodima.
Saglasno navedenom, kada obveznik PDV-a u
objektu koji se ne smatra pekarom izvrši pre-
daju pekarskih proizvoda uz dodatne usluge koje
omogućavaju njihovu trenutnu potrošnju (servi-
ranje, posluživanje i dr.), reč je o prometu usluga
koji se oporezuje po opštoj stopi PDV-a od 20%.
Međutim, ako se predaja tih pekarskih proizvo-
da vrši bez dodatnih usluga koje omogućavaju nji-
hovu trenutnu potrošnju, u tom slučaju reč je
o prometu dobara koji se oporezuje po posebnoj
stopi PDV-a od 10%.
Neprodati pekarski proizvodi
Na kraju dana hleb, pecivo i drugi pekarski
proizvodi koji su u sopstvenoj prodavnici osta-
li neprodati, a za iste rok trajanja ne dopušta
prodaju tokom narednog dana, verodostojnim do-
kumentom – povratnicom vraćaju se u skladište
gotovih proizvoda i evidentiraju u analitičkoj
evidenciji gotovih proizvoda kao ulaz, sada
kao neprodati pekarski proizvodi ili otpad
pekarskih proizvoda. Povratnica kao verodo-
stojan dokument treba da sadrži vrstu vraćenih
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
pekarskih proizvoda, njihovu količinu i malo-
prodajnu cenu.
Na maloprodajnom mestu potrebno je da se,
na osnovu zapisnika o povratu pekarskih proi-
zvoda ili povratnice, za maloprodajnu vrednost
vraćenih pekarskih proizvoda smanji (storni-
ra) zaduženje u koloni 4. obrasca KEP.
Kako bi pekari lakše pratili i kontroli-
sali vraćene količine pekarskih proizvoda,
preporučuje se da vraćene količine pekarskih
proizvoda evidentiraju na analitičkim eviden-
cijama gotovih proizvoda po vrsti, količini i
vrednosti.
Primer: Neprodati pekarski proizvodi –
povrat u magacin gotovih proizvoda
Sledi nastavak primera preduzetnika Ki-
flice. Nakon preuzimanja sopstvenih proizvo-
da u maloprodajni objekat, na kraju dana ostalo
je neprodatih 20 komada crnog hleba, 14 komada
pogačica sa čvarcima i 1,5 kg bureka sa mesom.
Ti proizvodi ne mogu da se prodaju sutradan.
Prodavac, odgovorno lice iz maloprodajnog
objekta, sačinjava povratnicu kojom navedenu
količinu neprodatih proizvoda vraća u maga-
cin gotovih proizvoda, kao što prikazuje ilu-
stracija 5.
Ilustracija 5: Povratnica iz maloprodajnog objekta u skladište gotovih proizvoda
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
PIB: 112548147825
Povratnica za sopstvene proizvedene pekarske proizvode br. 89-P/2019 od 5. 4. 2019.
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Količ. Cena
koštanja
Ukal.
razlika u
ceni
Ukal. PDV MPC MPV
1. Hleb crni kom. 20 27,00 13,00 4,00 44,00 880,00
2. Pogačica – čvarci kom. 14 24,36 12,00 3,64 40,00 560,00
3. Burek – meso kg 1,5 250,00 150,00 40,00 440,00 660,00
4. UKUPNO 2.100,00
U skladištu gotovih proizvoda Povratnica
se unosi u analitičku karticu gotovog proizvo-
da – magacin, kao na ilustraciji 12, red. br. 26 na
kraju članka.
S obzirom na to da je u finansijskom knjigo-
vodstvu primljena roba po osnovu Prijemnice
– zaduženja za sopstvene proizvode ukupne vred-
nosti 9.800 dinara, sa ukalkulisanom razlikom
u ceni (3.010 dinara) i ukalkulisanim PDV-om
(890,88 dinara), u korist računa 621 evidenti-
rano je 5.899,12 dinara.
Pošto je Kiflica prodala samo deo primlje-
nih sopstvenih proizvoda, taj deo knjiži u fi-
nansijskom knjigovodstvu po Dnevnom izveštaju
iz fiskalne kase, a ostatak vraća u skladište
gotovih proizvoda.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga na
domaćem tržištu 7.000,00
476 Obaveze za PDV po
osnovu prodaje za
gotovinu 700,00
– za uplatu pazara – knjiženje Dnevnog izveštaja iz
fiskalne kase
2.
621 Prihod od aktiviranja
ili potrošnje
proizvoda i usluga za
sopstvene potrebe 4.643,02
1340 Roba u prometu na
malo 7.700,00
1344 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 699,98
1349 Ukalkulisana razlika u
ceni u prometu na malo 2.357,00
– za korekciju prenosa zaliha sopstvenih proizvoda za
PDV i razliku u ceni – za prodate proizvode
243 Blagajna 7.700,00
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
RAČUNOVODSTVO
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
3.
621 Prihod od aktiviranja
ili potrošnje
proizvoda i usluga za
sopstvene potrebe 1.256,10
1340 Roba u prometu na
malo 2.100,00
1344 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 190,90
1349 Ukalulisana razlika u
ceni u prometu na malo 653,00
– za prenos robe – sopstvenih proizvoda u skladište
gotovih proizvoda
Povrat neprodatih proizvoda u magacin go-
tovih proizvoda Kiflica evidentira i u KEP
obrascu kao na ilustraciji 6, red. br. 157.
Ilustracija 6: Povrat neprodatih proizvoda –
unos u KEP obrazac
Samostalni preduzetnik Kiflica Obrazac KEP
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
KNJIGA EVIDENCIJE PROMETA ZA 2019. GODINU
Red.
br.
Datum
evidencije
(dan i mesec)
Opis evidentirane promene
(naziv, broj i datum dokumenta)
Iznos dinara
zaduženje razduženje
155. 5. april Prijemnica za sopstvene
proizvedene pekarske proizvede
br. 89/2019 od 5. 4. 2019. 9.800,00
156. 5. april Dnevni izveštaj iz fiskalne
kase br. 125418/19 od 5. 4. 2019. 7.700,00
157. 5. april Povratnica za sopstvene
proizvedene pekarske proizvede
br. 89-P/2019 od 5. 4. 2019. -2.100,00
U praksi pekarske delatnosti često se po-
stavlja pitanje kako postupiti sa neprodatim
proizvodima (hleb, pecivo i ostali pekarski
proizvodi). Prihvaćeno rešenje u poslovnoj
praksi jeste povrat pekarskih proizvoda iz sop-
stvene prodavnice i prodaja kao „starog hleba”
za prehranu životinja. Druga mogućnost je jed-
nostavno bacanje, odnosno uništenje neprodate
količine kao otpada.
Ako se vraćeni proizvodi prodaju kao „sta-
ri hleb” za prehranu životinja, preporučljivo
je da se vode kao poseban artikal, uz oblikova-
nje posebne cene za taj artikal. Uobičajeno je
oblikovanje cene po vreći ili kilogramu sta-
rog hleba.
Gledajući praksu u okruženju primećuje se
da pekari često, kako bi uspeli da prihoduju
makar određeni procenat, pred kraj radnog
dana objavljuju akcijsku prodaju proizvoda
za koje procenjuju da će do kraja radnog dana
ostati neprodati.
Bez obzira na to o kom prodajnom podsticaju
se radi, trgovac mora da se pridržava određe-
nih pravila, odnosno da:
● uradi popis robe koja se tako nudi i izlaže
prodaji;
● sačini odgovarajuće kalkulacije (nivelacije)
cena te robe;
● kalkulacije (nivelacije) cena evidentira u
poslovnoj dokumentaciji;
● snižene cene memoriše u fiskalnoj kasi;
● robu nudi i prodaje po ceni koja je niža od
osnovne – prethodno utvrđene cene, kao i da na
nedvosmislen, lako uočljiv i čitak način istakne
cenu koja se primenjivala pre
umanjenja i umanjenu cenu.
Preporučljivo je da se pe-
karski proizvodi koji će se
nuditi po akcijskim uslovi-
ma vode po posebnim šifra-
ma artikala, kako u robnom
knjigovodstvu (na karticama)
tako i u fiskalnoj kasi.
Primer: Rasprodaja
neprodatih proizvoda na
kraju dana
U nastavku sledi nastavak primera preduzet-
nika – pekara „Kiflica” – koji pred kraj radnog
dana konstatuje da ima neprodatih još 20 koma-
da crnog hleba, 14 komada pogačica sa čvarcima
i 1,5 kg bureka sa mesom. Kiflica sačinjava po-
pis tih proizvoda koje će da izloži prodaji po
akcijskoj ceni.
28 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
PIB: 112548147825
Popis sopstvenih proizvoda koji će se izložiti akcijskoj
prodaji br. 89-AKCIJA/2019 od 5. 4. 2019.
Red.
br.
Naziv gotovog
proizvoda
Jed.
mere Kol. Cena
koštanja Vrednost
1. Hleb crni kom. 20 27,00 540,00
2. Pogačica – čvarci kom. 14 24,36 341,04
3. Burek – meso kg 1,5 250,00 375,00
4. UKUPNO 1.256,04
Odgovorno lice:
Eustahije Brzić
Na osnovu popisa Kiflica izrađuje
kalkulaciju za vlastite proizvode, kao
u ilustraciji 7, a zatim i zapisnik o pro-
meni cene zbog akcijske prodaje (ilu-
stracija 8), na osnovu kojeg će izvršiti
i korekciju u KEP obrascu (ilustracija
14 na kraju članka).
Ilustracija 7: Kalkulacija za vlastite
proizvedene pekarske proizvede za ak-
cijsku prodaju
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
PIB: 112548147825
Kalkulacija za vlastite proizvedene pekarske proizvode za AKCIJSKU PRODAJU br. 89-AKCIJA/2019 od 5. 4. 2019.
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Količ. Cena
koštanja
Ukal.
razlika u
ceni
Ukal.
PDV MPC MPV
1. Hleb crni kom. 20 22,73 0,00 2,27 25,00 500,00
2. Pogačica – čvarci kom. 14 18,18 0,00 1,82 20,00 280,00
3. Burek – meso kg 1,5 181,82 0,00 18,18 200,00 300,00
4. UKUPNO 1.080,00
Ilustracija 8: Zapisnik o promeni cena zbog akcijske prodaje
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
PIB: 112548147825
Zapisnik o promeni cena zbog AKCIJSKE prodaje br. 89-AKCIJA/2019 od 5. 4. 2019.
Maloprodajna cena Maloprodajna vrednost
Red.
br. Naziv robe Jed.
mere Količ. Stara Nova Stara Nova Razlika
1. Hleb crni kom. 20 44,00 25,00 880,00 500,00 380,00
2. Pogačica – čvarci kom. 14 40,00 20,00 560,00 280,00 280,00
3. Burek – meso kg 1,5 440,00 200,00 660,00 300,00 360,00
4. UKUPNO 2.100,00 1.080,00 1.020,00
5. PDV 92,72
Odgovorno lice:
Eustahije Brzić
U primeru ovog zapisnika o promeni cena
zbog sniženja maloprodajnih cena pekarskih
proizvoda uočljivo je da je ukupna nova malopro-
dajna cena manja za 1.020,00 dinara, od čega PDV
iznosi 92,72 dinara.
U finansijskom knjigovodstvu evidentira se
nivelacija cena na osnovu obračuna prikazanog
u tabeli:
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 29
RAČUNOVODSTVO
Tabela 5: Obračun nivelacije cena za akcijske proizvode
Naziv robe Jed.
mere Kol.
Cena koštanja Ukalkulisani
PDV
Ukalkulisana
RUC Razlika
stara nova stara nova stara nova cena
koštanja
ukal.
PDV ukal. RUC
Hleb crni kom. 20 540,00 454,54 80,00 45,46 260,00 0,00 -85,46 -34,54 -260,00
Pogačica –
čvarci
kom. 14
341,04 254,49 50,90 25,45 168,00 0,00 -86,55 -25,45 -168,00
Burek – meso kg 1,5 375,00 272,73 60,00 27,27 225,00 0,00 -102,27 -32,73 -225,00
UKUPNO 1.256,04 981,76 190,90 98,19 653,00 0,00 -274,28 -92,72 -653,00
Konto Opis Dug. Potr.
1340 Roba u prometu na malo –1.020,00
1344 Ukalkulisani PDV u prometu
na malo –92,72
1349 Ukalulisana razlika u ceni u
prometu na malo –653,00
621 Prihod od aktiviranja ili
potrošnje proizvoda i
usluga za sopstvene potrebe –274,28
– za korekciju cena za proizvode na akciji
Na osnovu zapisnika o promeni cena prili-
kom sniženja maloprodajnih cena za razliku se
smanjuje (stornira) zaduženje u koloni 4 u ob-
rascu KEP, prikazanom u ilustraciji 14 na kraju
članka, pod rednim brojem 156.
Dnevni izveštaj se knjiži celovito, a u na-
stavku je, zbog praktičnijeg prikaza, dat odvoje-
no za redovne i akcijske vrednosti.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga na
domaćem tržištu 7.000,00
476 Obaveze za PDV po
osnovu prodaje za
gotovinu 700,00
– za uplatu pazara – knjiženje Dnevnog izveštaja iz
fiskalne kase (deo redovna prodaja)
2.
234 Blagajna 1.080,00
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga na
domaćem tržištu 981,76
476 Obaveze za PDV po
osnovu prodaje za
gotovinu 98,19
– za uplatu pazara – knjiženje Dnevnog izveštaja iz
fiskalne kase (deo akcijska prodaja)
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
3.
621 Prihod od aktiviranja
ili potrošnje
proizvoda i usluga za
sopstvene potrebe -5.624,84
1340 Roba u prometu na
malo 8.780,00
1344 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 798,16
1349 Ukalulisana razlika
u ceni u prometu na
malo 2.357,00
– za korekciju prenosa zaliha sopstvenih proizvoda za
PDV i razliku u ceni – za prodate proizvode
U datom primeru može da se vidi da je počet-
ni prenos zaliha sopstvenih proizvoda na ana-
litičkim kontima u okviru računa 134 na kraju
dana, odnosno nakon evidentiranja prodaje tih
artikala „anuliran” kontrastavom.
Na kraju ostaje još da se razmotri slučaj kada
ni nakon akcijske prodaje pekarskih proizvoda
svi nisu prodati do kraja radnog dana, a proda-
ja narednog dana nije moguća jer proizvod gubi
vrednost i nemoguće ga je prodati (bajatog). To
znači da rashodovani/bačeni pekarski proizvo-
di nemaju vrednost. Ako rashodovana sredstva
(ili druga otpisana dobra) nemaju vrednost, pri-
likom uništavanja tih dobara ne postoji ni oba-
veza obračunavanja i plaćanja PDV-a (zato što je
osnovica za obračunavanje PDV-a u tom slučaju
jednaka nuli, a ne zbog toga što se uništavanje
predmetnih dobara ne smatra predmetom opo-
rezivanja).
Drugo je pitanje koliko često se u praksi
javlja slučaj da rashodovana sredstva koja se
uništavaju imaju neku vrednost (može se pret-
postaviti da nemaju vrednost inače ih obve-
znik ne bi uništavao, ali obveznik mora da
243 Blagajna 7.700,00
30 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
obezbedi dokaze da predmetna dobra nemaju
vrednost – npr. kao sekundarna sirovina i sl.).
U Pravilniku o utvrđivanju sekundarnih siro-
vina i usluga koje su neposredno povezane sa
sekundarnim sirovinama („Sl. glasnik RS”,
br. 107/2012 i 74/2013) pekarski proizvodi nisu
navedeni na spisku sirovina koje se smatraju
sekundarnim sirovinama.
Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija
broj 413-00-03762/2010-04 od 11. 1. 2011. godine:
Na promet dobara bez naknade (slanje na
uništavanje), koja je obaveznik PDV-a zamenio
u garantnom, odnosno vangarantnom roku jer je
utvrđeno da su neispravna, pri čemu je pri na-
bavci predmetnih dobara obveznik PDV-a mogao
da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza,
PDV se obračunava po propisanoj poreskoj stopi i
plaća u skladu sa Zakonom. U ovom slučaju, osnovi-
cu za obračunavanje PDV-a čini nabavna cena tih
ili sličnih dobara u momentu prometa, u koju
nije uračunat PDV. Nabavnom cenom, kao osnovi-
com za obračunavanje PDV-a, smatra se cena po
kojoj se takva ili slična dobra mogu nabaviti u
momentu slanja na uništavanje, a koja ne sadrži
PDV, pri čemu napominjemo da, ako je reč o dobri-
ma koja nemaju vrednost, u tom slučaju ne postoji
obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a.
Pored toga ukazujemo na to da, kada obveznik
PDV-a šalje na uništavanje dobra koja su posle
upotrebe postala opasan otpad u skladu sa pro-
pisima kojima se uređuje upravljanje otpadom,
PDV se ne obračunava i ne plaća, s obzirom da
predmetna dobra, prema našem mišljenju, ne-
maju vrednost.
Primer: Neprodati proizvodi
na kraju dana – bacanje
Pretpostavlja se da Kiflica ni nakon akcij-
ske ponude pred kraj radnog dana nije uspeo da
proda sve proizvode i da je ostalo 10 vekni cr-
nog hleba. Neprodati hleb je bačen.
Kiflica sastavlja zapisnik o rashodovanju
neprodatih sopstvenih proizvoda kao što pri-
kazuje ilustracija 9. Na osnovu tog zapisnika
stornira se zaduženje u obrascu KEP, u koloni
4, kao – 250,00 dinara.
Ilustracija 9: Zapisnik o rashodovanju neprodatih sopstvenih proizvoda
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
PIB: 112548147825
Zapisnik o rashodovanju neprodatih sopstvenih proizvoda br. 89-Z/2019 od 5. 4. 2019.
Red. br. Naziv robe Jed.
mere Količ. Cena
koštanja
Ukal. razlika
u ceni Ukal. PDV MP cena MP vrednost
1. Hleb crni kom 10 22,73 0,00 2,27 25,00 250,00
2. UKUPNO 250,00
Odgovorno lice:
Eustahije Brzić
Zapisnik je osnova za evidentiranje izlaza
na analitičkoj kartici proizvoda „Hleb crni”
u maloprodajnom objektu, što je prikazano u ilu-
straciji 13 na kraju članka (unos na red. br. 28).
Rashodovanje po zapisniku u finansijskom
knjigovodstvu evidentira se na sledeći način:
Konto Opis Dug. Potr.
1344 Ukalkulisani PDV u prometu na
malo
22,70
Konto Opis Dug. Potr.
621 Prihod od aktiviranja ili
potrošnje proizvoda i usluga
za sopstvene potrebe
-227,30
1340 Roba u prometu na malo 250,00
Na kontima Glavne knjige, nakon prodaje po
redovnim cenama, zatim akcijske prodaje na
kraju radnog dana i rashodovanja neprodatih
sopstvenih proizvoda na kraju dana, stanje je kao
što prikazuje ilustracija 10.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 31
RAČUNOVODSTVO
Ilustracija 10: Kifličina Glavna knjiga na kraju 5. aprila 2019. godine
1340 1344 1349
PZ 9.800,00 890,88 PZ 3.010,00 PZ
N -1.020,00 -92,72 N -653,00 N
8.529,92 PR PR 775,43 PR 2.357,00
250,03 RAS RAS 22,73
8.780,00 8.779,95 798,16 798,16 2.357,00 2.357,00
-227,30 RAS
0,00 0,00 0,00 7.754,48 0,00 775,43 8.529,92 0,00
Legenda: PZ – prenos zaliha sopstvenih proi-
zvoda; N – nivelacija cena (akcijska prodaja); PR
– prodaja sopstvenih proizvoda krajnjim potro-
šačima; RAS – rashodovanje (bacanje) neprodatih
pekarskih proizvoda na kraju dana.
Nakon rashodovanja neprodatih sopstvenih
proizvoda efekat na bilans uspeha je rashod u
visini obračunatog PDV-a na bačene proizvode.
Šta od dokumentacije mora da se nalazi u
prodavnici?
U prodavnici, uz obrazac KEP, moraju da se
vode i čuvaju dokumenta o ulazu i izlazu arti-
kala (robe i proizvoda):
● Kalkulacija maloprodajne cene – prijemni-
ca tuđe trgovačke robe nabavljene od dobavlja-
ča;
● prijemnica sopstvenih proizvoda – interna
kalkulacija maloprodajne cene – dobijenih iz
magacina gotovih proizvoda ili direktno iz
proizvodnje;
● Zapisnik o nivelaciji cena, Popisna lista,
Zapisnik o kalu i otpisu i drugi ako ih ima;
● Knjiga dnevnih izveštaja fiskalne kase i
Dnevni izveštaji fiskalne kase u njoj;
● dupla traka fiskalne kase za protekli pe-
riod;
● Odluka o iznosu depozita.
Kakav je status pekarskih proizvoda u
sistemu PDV-a?
Pekari – obveznici PDV‑a na svoje gotove pe-
karske proizvode primenjuju dve poreske stope
i to:
● 10% za hleb i pekarske proizvode definisa-
ne članom 2. Pravilnika o utvrđivanju dobara i
usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj sto-
pi PDV-a;
● 20% za sve ostale pekarske proizvode.
U skladu sa članom 23. Zakona o PDV-u:
Opšta stopa PDV-a za oporezivi promet do-
bara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%.
Po posebnoj stopi PDV-a od 10% oporezuje se
promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to:
1) hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i
mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog
ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i
masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog
porekla i meda…
Prema članu 2. Pravilnika o utvrđivanju do-
bara i usluga čiji se promet oporezuje po poseb-
noj stopi PDV-a („Sl. glasnik RS”, br. 108/2004,
130/2004, 140/2004, 65/2005, 63/2007, 29/2011,
95/2012, 113/2013, 86/2015 i 109/2016 i 48/2018):
Hlebom, u smislu člana 23. stav 2. tačka 1) Za-
kona, smatraju se sve vrste hleba, nezavisno od
naziva, oblika, težine i pakovanja, uključujući
i tost hleb.
Pekarskim proizvodima, u smislu člana 23.
stav 2. tačka 1) Zakona, smatraju se sve vrste pe-
civa, uključujući i punjena peciva, burek – pita,
simit, pogačice, krofne i slični proizvodi, me-
kike i slični proizvodi, perece i đevreci, gri-
sini, penjerlije, kore za pitu i kore za gibanicu.
Ako se proizvodi iz stava 2. ovog člana sta-
vljaju u promet u originalnom pakovanju, sma-
traju se pekarskim proizvodima ako im je rok
trajanja do sedam dana.
Pekarskim proizvodima smatraju se i proi-
zvodi iz st. 2. i 3. ovog člana kada se stavljaju u
promet u smrznutom stanju, nezavisno od roka
trajanja.
621 614 476 243
5.899,12 PZ 7.754,48 PR 775,43 PR PR 8.529,92
-274,28 N
-5.397,54 PR
32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Ilustracija 11: Analitička kartica materijala brašno T-400
Samostalni preduzetnik Kiflica Prosečna cena
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
Analitička kartica materijala
Naziv materijala: brašno T-400
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed.
mere Količina Cena Vrednost upotreba stanje upotreba stanje
54. 50 642,5
55. 30. 3. 2019. nabavka kg 270 12,70 3.429,00 0 320 0 4.071,50
56. 5. 4. 2019. trebovanje kg 88 12,72 88 232 1.119,66 2.951,84
Ilustracija 12: Analitička kartica proizvoda u magacinu gotovih proizvoda: hleb crni
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
Analitička kartica gotovog proizvoda u magacinu
Naziv gotovog proizvoda: hleb crni
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed.
mere Količina Cena Vrednost promena stanje promena stanje
23. 0 0
24. 5. 4. 2019. prijem iz
proizvodnje
kom. 100 27,00 2.700,00 100 100 0 2.700,00
25. 5. 4. 2019. izdavanje u
maloprodajni
objekat
kom. 100 27,00 2.700,00 -100 0 -2.700,00 0,00
26. 5. 4. 2019. povratnica iz
maloprodaje
kom. 20 27,00 540,00 20 20 540,00 540,00
Ilustracija 13: Analitička kartica sopstvenog proizvoda u maloprodajnom objektu: hleb crni
Samostalni preduzetnik Kiflica
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
Analitička kartica sopstvenog proizvoda u maloprodaji
Naziv gotovog proizvoda: hleb crni
KOLIČINA VREDNOST
Red.
br. Datum Opis Jed.
mere Količina Cena Vrednost promena stanje promena stanje
23. 0 0
24. 5. 4. 2019. prijem iz
magacina GP
kom. 100 44,00 4.400,00 100 100 0,00 4.400,00
25. 5. 4. 2019. prodaja kom. 80 44,00 3.520,00 -80 20 3.520,00 880,00
26. 5. 4. 2019. nivelacija
cene
kom. 20 25,00 500,00 20 -380,00 500,00
27. 5. 4. 2019. prodaja kom. 10 25,00 250,00 -10 10 -250,00 250,00
28 5. 4. 2019. rashodovanje
– bačeno
kom. 10 25,00 250,00 -10 0 -250,00 0,00
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 33
RAČUNOVODSTVO
Ilustracija 14: Obrazac KEP
Samostalni preduzetnik Kiflica Obrazac KEP
Na sunčanoj strani br. 7, Dragograd
KNJIGA EVIDENCIJE PROMETA ZA 2019. GODINU
Red.
br.
Datum evidencije
(dan i mesec)
Opis evidentirane promene
(naziv, broj i datum dokumenta)
Iznos dinara
zaduženje razduženje
155. 5. april Prijemnica za vlastite proizvedene pekarske proizvode
br. 89/2019 od 5. 4. 2019. 9.800,00
156. 5. april Zapisnik o promeni cena zbog AKCIJSKE prodaje
br. 89-AKCIJA/2019 od 5. 4. 2019. -1.020,00
157. 5. april Dnevni izveštaj iz fiskalne kase br. 125418/19 od 5. 4. 2019. 8.530,00
158. 5. april Zapisnik o rashodovanju neprodatih sopstvenih proizvoda
br. 89-Z/2019 od 5. 4. 2019. -250,00
Pojednostavljenje umesto zaključka
Najčešća je poslovna praksa da mali pekarski
obrti poveravaju vođenje poslovnih knjiga dru-
gom privrednom društvu (preduzetniku) koje ima
registrovanu pretežnu delatnost za pružanje ra-
čunovodstvenih usluga. Kada preduzetnik pekar
dostavi svom knjigovođi trebovanje materijala,
radni nalog za proizvodnju pekarskih proizvo-
da prethodnog dana (i prijemnicu proizvedenih
sopstvenih proizvoda u maloprodajni objekat, na
osnovu koje je urađena kalkulacija maloprodajne
cene pre početka prodavanja proizvoda), dnevni
izveštaj fiskalne kase, eventualnu nivelaciju
maloprodajne cene zbog akcijske prodaje na kraju
dana (i popis/zapisnik pekarskih proizvoda koji
su izloženi na akciji) i zapisnik o rashodova-
nju (bacanju) neprodatih proizvoda na kraju dana,
najčešće se u finansijskom knjigovodstvu ne evi-
dentira prenos zaliha sopstvenih proizvoda na
račune 134/621 i kasnije rasknjižavanje na kraju
dana, kada se faktički stanje zaliha sopstvenih
proizvoda svodi na nulu. Umesto toga, po osnovu
dnevnog izveštaja fiskalne kase evidentiraju se
prihodi od prodaje proizvoda na domaćem trži-
štu i nastale obaveze za PDV. Na osnovu receptu-
re knjiži se utrošak materijala koji je naveden
i u trebovanju. PS