Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 od 3. 4. 2019. godine, stupio na snagu 11. 4. 2019. godine – dalje: Zakon) uređuje sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, njegovu organizaciju, društvenu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. Zakon je, između ostalog, dao i inoviranu regulativu prekovremenog i dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama u cilju poboljšanja usluga u zdravstvenom sektoru i jasnijeg radnopravnog položaja zdravstvenih radnika kada obavljaju svoje poslove van redovnog radnog vremena. U tekstu je data inovirana metodologija i način obračuna prekovremenog i dopunskog rada u zdravstvenoj delatnosti.
Skip to PDF content Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 od 3. 4. 2019.
godine, stupio na snagu 11. 4. 2019. godine – dalje: Zakon) uređuje sistem zdrav-
stvene zaštite u Republici Srbiji, njegovu organizaciju, društvenu brigu za
zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i druga pita-
nja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. Zakon je, iz-
među ostalog, dao i inoviranu regulativu prekovremenog i dopunskog rada u
zdravstvenim ustanovama u cilju poboljšanja usluga u zdravstvenom sektoru i
jasnijeg radnopravnog položaja zdravstvenih radnika kada obavljaju svoje po-
slove van redovnog radnog vremena. U tekstu je data inovirana metodologija
i način obračuna prekovremenog i dopunskog rada u zdravstvenoj delatnosti.
Prekovremeni rad u zdravstvenim
ustanovama
Zakon reguliše raspored rada i radno vreme
u zdravstvenoj ustanovi, a u okviru toga i preko-
vremeni rad, koji se javlja po potrebi.
Prema članu 56. Zakona, nedeljni raspored
rada, početak i završetak radnog vremena
u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi
utvrđuje se u zavisnosti od vrste zdravstvene
ustanove, odnosno privatne prakse, kao i vrste
zdravstvene delatnosti koju obavljaju u skladu
sa potrebama građana i organizacijom rada
drugih zdravstvenih ustanova i privatne prak-
se na određenoj teritoriji. Nedeljni raspored
rada, početak i završetak radnog vremena u
zdravstvenoj ustanovi u privatnoj svojini utvr-
đuje direktor, a u zdravstvenoj ustanovi u javnoj
svojini i privatnoj praksi osnivač, o čemu su
dužni da obaveštavaju Agenciju za privredne
registre (dalje: APR) zbog upisa u nadležni re-
gistar.
Zdravstvena ustanova je dužna da u okviru
utvrđenog nedeljnog rasporeda rada, početka i
završetka radnog vremena, pruža zdravstvenu
zaštitu radom u jednoj, dve ili više smena, u
skladu sa delatnošću zdravstvene ustanove, o
čemu odluku donosi direktor zdravstvene usta-
nove. U pogledu ovog pitanja treba imati u vidu
i odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za
zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika
Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne
samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 106/2018 od
31. 12. 2018. godine, stupio na snagu 8. 1. 2019. go-
dine – dalje: PKU), koji precizira (član 40) da
puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno,
pri čemu nedeljni raspored rada, početak i za-
vršetak radnog vremena u zdravstvenoj ustano-
vi utvrđuje osnivač, a za zdravstvene ustanove
koje osniva Republika – Ministarstvo. Saglasno
članu 36. PKU-a, zdravstvena ustanova u kojoj je
zbog prirode posla potrebno obezbediti nepre-
kidno pružanje zdravstvene zaštite, odnosno
zdravstvenih usluga, obezbeđuje neprekidnost
rada sledećim redosledom:
1) smenskim radom (koji traje 24 sata u kontinu-
itetu);
2) prekovremenim radom (dežurstvom, priprav-
nošću i u izuzetnim slučajevima radom po po-
zivu);
3) preraspodelom radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, rad-
no vreme zaposlenog u toku nedelje ne može da
bude duže od 60 sati.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
ZARADE
Prema tome, zdravstvena ustanova može da
uvede neki od oblika prekovremenog rada ako
organizacijom rada u smenama nije u mogućno-
sti da obezbedi zdravstvenu zaštitu. Dakle,
uvođenje prekovremenog rada uslovljeno je ne-
mogućnošću konkretne ustanove da sve poslove
iz svoje redovne delatnosti obavi uobičajenim
angažovanjem svog osoblja u okviru punog radnog
vremena prve i druge smene.
Prema odredbama člana 58. Zakona, prekovre-
menim radom u zdravstvenim ustanovama smatra-
ju se:
● dežurstvo,
● pripravnost i
● rad po pozivu.
Napominjemo da je materija prekovremenog
rada u zdravstvu regulisana i odredbama PKU-a,
pa i te odredbe treba imati u vidu prilikom raz-
matranja ove teme.
Dežurstvo
Uslovi uvođenja dežurstva u zdravstvenim
ustanovama
Prema odredbi člana 58. stav 1. Zakona, zdrav-
stvena ustanova može da uvede dežurstvo kao
prekovremeni rad ako organizacijom rada u sme-
nama ili preraspodelom radnog vremena nije u
mogućnosti da obezbedi kontinuitet pružanja
zdravstvene zaštite. Za vreme trajanja dežur-
stva zdravstveni radnik mora da bude prisutan
u zdravstvenoj ustanovi.
Uvođenje dežurstva kao prekovremenog rada
u zdravstvenim ustanovama, kao što može da se
vidi, uslovljeno je nemogućnošću te ustanove da
sve poslove iz svoje redovne delatnosti obavi
uobičajenim angažovanjem sopstvenog osoblja u
okviru punog radnog vremena prve i druge smene.
Rad u smenama je redovan rad u redovno radno vre-
me za dve ekipe zaposlenih i ne predstavlja pre-
kovremeni rad, kao što to nije ni preraspodela
radnog vremena. Znači, oba ova oblika rada pred-
stavljaju način na koji zdravstvena ustanova može
da obavlja svoju delatnost u redovnom radnom
vremenu. Tek ako ni organizovanjem rada u sme-
nama ni preraspodelom radnog vremena ne može
da obezbedi zdravstvenu zaštitu svojim pacijen-
tima koja se od nje traži, zdravstvena ustanova
može da uvede dežurstvo kao prekovremeni rad.
Može se zaključiti da je uvođenje dežur-
stva u zdravstvenim ustanovama pre svega
izuzetak, a ne pravilo, jer se dežurstvo uvo-
di samo ako rad u smenama ili preraspodela
radnog vremena, kao oblici prilagođavanja
obima rada i radnog vremena, nisu dovoljni
za radno organizovanje zdravstvene ustanove
prema potrebama njenih pacijenata.
Način obavljanja dežurstva u zdravstvenim
ustanovama
Prema članu 58. stav 3. Zakona, dežurstvo,
kao prekovremeni rad, može da se uvede noću,
u dane državnog praznika i nedeljom.
Činjenica da dežurstvo postoji u ovim termi-
nima istovremeno znači da je utvrđen raspored
rada u radno vreme zdravstvene ustanove upravo
u to vreme, odnosno da se dežurstvo u ovo vre-
me (noću, u dane državnih praznika i nedeljom)
razume kao mogućnost uslovljena okolnošću da
ne može da se obezbedi pružanje zdravstvene
zaštite organizacijom rada u smenama ili pre-
raspodelom radnog vremena, pa se isto uvodi
ukoliko je zdravstvena ustanova obavezna da
radi noću, na državni praznik ili nedeljom.
Drugim rečima, samo ako zdravstvena ustanova
zaista i radi u navedenim terminima, mogućno je
da u istima organizuje i dežurstvo, jer za vreme
trajanja dežurstva zdravstveni radnik mora da
bude prisutan u zdravstvenoj ustanovi. Prema
tome, odluci direktora o uvođenju i obimu de-
žurstva prethode utvrđeni nedeljni raspored
rada, kao i početak i završetak radnog vreme-
na zdravstvene ustanove, koje je odredio osni-
vač, odnosno nadležno ministarstvo, a zatim
i odluka direktora o organizaciji rada zdrav-
stvene ustanove u jednoj, dve ili više smena u
okviru utvrđenog nedeljnog rasporeda rada, i to
u skladu sa delatnošću ustanove i početkom i
završetkom radnog vremena u zdravstvenoj usta-
novi, koje je utvrdio osnivač, odnosno nadležno
ministarstvo.
U Zakonu je precizirano da dežurstvo koje se
uvodi noću počinje posle druge smene, a zavr-
šava se početkom rada prve smene (stav 4. člana
58), što nije u suprotnosti sa Zakonom o radu, u
kome je utvrđeno da noćni rad traje od 22.00 časa
do 6.00 časova narednog dana. Naime, u članu 54.
Zakona o radu propisano je da se dežurstvo u
zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni
rad, uređuje posebnim zakonom, što je u ovom
slučaju i urađeno kao specifičnost za zdrav-
stvenu delatnost.
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na ni-
vou zdravstvene ustanove, kao i po zdravstvenom
radniku, donosi direktor zdravstvene ustanove
(stav 5. člana 58). Dakle, ako konkretna zdrav-
stvena ustanova radom u jednoj, dve ili više
smena, pa i uvođenjem preraspodele radnog vre-
mena, nije u stanju da obezbedi potreban obim
i nivo zdravstvenih usluga, direktor ustanove
donosi odluku o uvođenju dežurstva kao preko-
vremenog rada.
FPrema novim zakonskim odredbama
u stavu 6. člana 58. Zakona, prosečno
nedeljno radno vreme, sa prekovremenim ra-
dom, odnosno dežurstvom i radom po pozi-
vu, na četvoromesečnom nivou zdravstvenom
radniku ne može da traje duže od 48 časova
nedeljno. Kolektivnim ugovorom može da se
utvrdi da se prosečno radno vreme vezuje za
period duži od četiri meseca, a najduže de-
vet meseci (do sada je dežurstvo bilo ogra-
ničeno po zdravstvenom radniku na 10 časova
nedeljno).
Sličnu regulativu utvrđuje i PKU. U članu 39.
PKU-a navedeno je sledeće:
● Zdravstvena ustanova može da, radi obezbe-
đivanja neprekidne zdravstvene zaštite, uvede
dežurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa
Zakonom i ovim PKU-om.
● Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na ni-
vou zdravstvene ustanove, kao i po zaposlenom
zdravstvenom radniku, donosi direktor.
● Zdravstvenom radniku dežurstvo ne može da
traje duže od 10 časova nedeljno, a izuzetno, po-
slodavac može da donese odluku da za određenog
zdravstvenog radnika dežurstvo traje i duže, a
najviše do 20 časova nedeljno, u zavisnosti od
delatnosti zdravstvene ustanove i raspoloživog
kadra, kao i organizacije zdravstvene službe za
teritoriju koju pokriva zdravstvena ustanova.
FMože se primetiti da PKU na drugači-
ji način reguliše trajanje prekovreme-
nog rada po zdravstvenom radniku nedeljno,
zapravo PKU prenosi odredbe prethodnog Za-
kona o zdravstvenoj zaštiti, pa treba videti
da li će se ove odredbe PKU-a prilagođavati
novim zakonskim odredbama ili oba propisa
mogu da važe istovremeno.
Pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj
ustanovi
Prema članu 58. Zakona, pod dežurstvom se
smatraju i pripravnost i rad po pozivu, što zna-
či da zdravstvena ustanova može da uvede i pri-
pravnost i rad po pozivu.
Pripravnost je poseban oblik prekovreme-
nog rada kada zaposleni zdravstveni radnik nije
prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora da
bude stalno dostupan radi pružanja neodložne
medicinske pomoći u zdravstvenoj ustanovi i da
se odazove na poziv nadležnog lica.
Rad po pozivu je poseban oblik prekovre-
menog rada kada zdravstveni radnik dolazi na
poziv radi pružanja zdravstvene zaštite van
utvrđenog radnog vremena. Rad po pozivu može
da se uvede za zaposlene koji se nalaze u pri-
pravnosti, a izuzetno može da se uvede i za zapo-
slene koji se ne nalaze u pripravnosti, u slučaju
nastupanja elementarnih i drugih većih nepogo-
da, saobraćajnih nezgoda, kriznih i vanrednih
situacija, u skladu sa Zakonom.
Odlukom o uvođenju i obimu rada po pozivu i
pripravnosti, koju donosi direktor zdravstve-
ne ustanove, utvrđuje se vreme pripravnosti
i zaposleni koji su pripravni, imajući u vidu
efikasnost, ekonomičnost i racionalnost or-
ganizacije rada, kao i podjednaku opterećenost
zaposlenih, u skladu sa Zakonom.
Kao što se vidi, oba navedena oblika pre-
kovremenog rada karakteriše odsustvo oba-
vezne prisutnosti zdravstvenog radnika u
zdravstvenoj ustanovi, a razlikuju se po stal-
noj dostupnosti i obavezi odazivanja na poziv
u slučaju rada po pozivu. U pitanju je razlika
u stepenu obaveze zdravstvenog radnika pre-
ma zdravstvenoj ustanovi (stalna dostupnost
u slučaju pripravnosti i obaveza odazivanja
na poziv u slučaju rada po pozivu). Zaključak o
većem stepenu ove obaveze u slučaju priprav-
nosti potvrđuje okolnost da se pripravnost
uvodi radi obezbeđenja hitne medicinske po-
moći u zdravstvenoj ustanovi.
Treba pomenuti i novu odredbu iz stava
14. člana 58. Zakona, prema kojoj se, izuzetno,
navedene odredbe o prekovremenom radu u
zdravstvenoj ustanovi odnose i na druge za-
poslene u zdravstvenoj ustanovi, ukoliko za
tim postoji neodložna potreba.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
ZARADE
Prema odredbama čl. 40. i 41. PKU-a:
1) Pripravnost je poseban oblik prekovreme-
nog rada kada zaposleni zdravstveni radnik ne
mora da bude prisutan u zdravstvenoj ustanovi,
ali mora da bude stalno dostupan radi pruža-
nja hitne medicinske pomoći u zdravstvenim
ustanovama. Odluku o uvođenju i obimu priprav-
nosti donosi direktor. Zaposleni zdravstveni
radnik koji je u pripravnosti mora da obavesti
neposrednog rukovodioca o broju telefona na
koji može biti pozvan. Zaposleni zdravstveni
radnik mora da se javi na posao u što kraćem
roku.
2) Rad po pozivu je poseban oblik prekovreme-
nog rada kada zdravstveni radnik ne mora da
bude prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora
da se odazove na poziv radi pružanja zdravstve-
ne zaštite. Ako organizacijom rada zdravstvene
ustanove u redovnom radnom vremenu, odnosno
dežurstvu, odnosno pripravnosti, ne može da
se obezbedi kontinuirano pružanje zdravstve-
ne zaštite, zdravstvena ustanova, izuzetno (u
slučaju nastupanja elementarnih i drugih većih
nepogoda, saobraćajnih nezgoda), može da orga-
nizuje rad po pozivu. Odluku o uvođenju rada po
pozivu donosi direktor, odnosno lice koje on
ovlasti, na predlog rukovodioca organizacione
jedinice, pri čemu se njom određuju zdravstveni
radnici koji se pozivaju radi pružanja zdrav-
stvene zaštite neposredno po nastupanju van-
rednih okolnosti koje zahtevaju rad po pozivu.
Prema posebnoj odredbi u članu 44. PKU-a,
pripravnost radnim danom može da traje naj-
više 16 sati, a subotom, nedeljom i praznikom
24 sata, pri čemu se sati dežurstva, rada po
pozivu i pripravnosti međusobno isključuju.
Uvećana plata za vreme prekovremenog
rada u vidu dežurstva, pripravnosti i
rada po pozivu
Stavom 7. člana 58. Zakona utvrđeno je da
zdravstveni radnik kojem je odlukom direkto-
ra zdravstvene ustanove uvedeno dežurstvo,
ima pravo na uvećanu platu za dežurstvo kao
prekovremeni rad, u skladu sa Zakonom. Zakon
nije predvideo uvećanu platu za rad po pozivu
ili pripravnost.
Istovremeno, prema članu 42. PKU-a, za-
posleni zdravstveni radnik koji radi pre-
kovremeno, ima pravo na dodatak na platu za
prekovremeni rad u skladu sa ovim PKU-om,
a ista prava ima i zaposleni nemedicinski
radnik i zdravstveni saradnik koji radi pre-
kovremeno.
Saglasno tome, prema članu 94. PKU-a, zapo-
sleni ima pravo na dodatak na platu:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – 110%
od osnovne plate;
2) za rad noću – 26% od osnovne plate;
3) za rad nedeljom – 20% od osnovne plate;
4) za prekovremeni rad zdravstvenih radnika
(dežurstvo i rad po pozivu) – 26% od osnovne
plate;
5) za prekovremeni rad nemedicinskih radnika
i zdravstvenih saradnika – 26% od osnovne plate.
Uz navedeno:
● za vreme pripravnosti zaposleni ima pravo
na dodatak za svaki sat proveden u pripravnosti
u iznosu od 10% vrednosti radnog sata osnovne
plate;
● u slučaju kada se zaposleni zdravstveni rad-
nik pozove iz pripravnosti, prestaje stanje
pripravnosti i otpočinje rad, za koji zaposleni
ima pravo na dodatak na platu u visini od 26%
osnovne plate;
● ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje
plate po više osnova, plata se uvećava procen-
tom dobijenim sabiranjem procenata uvećanja
po svim osnovama.
Osnovnu platu za utvrđivanje dodatka na pla-
tu čini osnovna plata uvećana za radni učinak, u
skladu sa Zakonom.
Dakle, zdravstveni radnik ima pravo na
uvećanje plate najmanje u visini 26% na iznos
osnovne plate ostvarene u časovima ostvarenog
prekovremenog rada:
● za sve časove provedene na dežurstvu;
● za sve časove provedene u radu po pozivu.
FDok traje pripravnost, za vreme u koje
ne radi zaposleni ima pravo na doda-
tak za svaki sat proveden u pripravnosti u
iznosu od 10% vrednosti radnog sata osnovne
plate. Tek ako bude pozvan da radi u vreme
pripravnosti, zaposleni ima pravo na uveća-
nje plate za sate prekovremenog rada (26% na
osnovnu platu za časove na radu). Ova odredba
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
PKU-a znači da zaposleni u vreme pripravno-
sti za vreme u koje ne radi ima niži doda-
tak na platu, a tek ako u vreme pripravnosti
bude pozvan da radi, dobija dodatak od 26% na
osnovnu platu. Ovakva formulacija razdvaja
one koji su „samo” bili pripravni i one koji
su radili u vreme te pripravnosti, jer nije
isto biti pripravan kod kuće i doći u usta-
novu i raditi.
Pravo zaposlenog na slobodne sate
umesto prava na dodatak na platu
Kao što je već rečeno, zaposleni nemedicin-
ski radnik i saradnik i zdravstveni radnik koji
rade prekovremeno imaju pravo na dodatak na
platu za prekovremeni rad.
Međutim, prema odredbama čl. 42. i 43. PKU-a,
na pismeni zahtev zaposlenog realizovani pre-
kovremeni rad preračunava se tromesečno u
slobodne sate, umesto prava na dodatak na pla-
tu. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi
korišćenje slobodnih sati najkasnije u roku od
šest meseci od proteka tromesečja u kome ih je
ostvario. Za svaki sat prekovremenog rada zapo-
sleni ima pravo na sat i po slobodno. Ako zbog
potreba procesa i organizacije rada slobodni
sati ne mogu da budu iskorišćeni u roku od 6 me-
seci od proteka tromesečja u kome ih je ostvario,
zaposleni ostvaruje pravo na dodatak na platu za
prekovremeni rad u skladu sa Zakonom i PKU-om.
Ako zaposleni ne može da iskoristi slobodne
sate zbog prestanka radnog odnosa ili premešta-
ja na poslove u drugu radnu jedinicu, ima pravo na
dodatak na platu za prekovremeni rad.
Poslodavac je dužan da vodi dnevnu eviden-
ciju o prekovremenom radu zaposlenih, a dužan
je i da reprezentativnom sindikatu u ustanovi,
koji pripada reprezentativnom sindikatu u de-
latnosti zdravstvene zaštite stanovništva u
Republici Srbiji, najmanje kvartalno dostavlja
izveštaj o prekovremenom i noćnom radu.
Primer: Obračun uvećanja po osnovu
dežurstva
Zdravstveni radnik je u toku meseca radio
u dežurstvu 30 časova, pri čemu njegovi ukupni
časovi rada u tom mesecu iznose 190 časova, a
njegova osnovna plata za ukupne časove na radu
76.000 dinara.
Visina uvećanja za prekovremeni rad je sledeća:
1) srazmerna osnovna plata za 30 časova dežur-
stva, kao prekovremenog rada, jeste 12.000,00
dinara (76.000 : 190 č. x 30 č.);
2) iznos uvećanja plate za 30 časova dežurstva je
3.120 dinara (12.000 x 26%).
Ovo je osnovna metodologija obračuna uveća-
nja plate za časove dežurstva, a isti je obračun i
za časove pripravnosti za vreme u koje su ostva-
reni na radu ili za vreme časova rada po pozivu.
Na isti način obračunava se dodatak na platu za
pripravnost dok zaposleni ne radi, već je samo
u stanju pripravnosti, s tim da je iznos dodatka
u ovom slučaju 10% na osnovnu platu zaposlenog.
Primer: Obračun uvećanja po osnovu
pripravnosti
Zdravstveni radnik je bio u toku meseca u
pripravnosti 10 časova, pri čemu njegovi ukupni
časovi rada u mesecu iznose 180 časova, a njegova
osnovna plata za te ukupne časove na radu iznosi
81.000 dinara.
Visina uvećanja za pripravnost je sledeća:
1) srazmerna osnovna plata za 10 časova priprav-
nosti, kao prekovremenog rada, jeste 4.500 dina-
ra (81.000 : 180 č. x 10 č.);
2) iznos uvećanja plate za 10 časova pripravno-
sti je 450 dinara (4.500 x 10%).
Primer: Obračun uvećanja po osnovu
pripravnosti i dežurstva
Zdravstveni radnik je u toku meseca bio u
pripravnosti 10 časova, a 20 časova je radio
kada je za vreme pripravnosti pozvan da radi
u prekovremenom radu. Ukupni časovi rada u
mesecu iznose 190 časova, od čega je 30 časova
prekovremeni rad, a njegova osnovna plata za te
ukupne časove na radu iznosi 66.500 dinara.
Visina uvećanja za prekovremeni rad je sle-
deća:
1) srazmerna osnovna plata za 10 časova priprav-
nosti, kao prekovremenog rada, jeste 3.500 dina-
ra (66.500 : 190 č. x 10 č.);
2) srazmerna osnovna plata za 20 časova rada po
pripravnosti iznosi 7.000 dinara (66.500 : 190
č. x 20 č.);
3) iznos uvećanja plate za 30 časova ukupnog pre-
kovremenog rada je:
● za pripravnost: 3.500 x 10% = 350 dinara;
● za rad kada je posle pripravnosti zaposleni
pozvan da radi: 7.000 x 26% = 1.820 dinara;
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
ZARADE
● ukupno: 350 + 1.820 = 2.170 dinara.
Ovo je osnovna metodologija obračuna uveća-
nja plate za časove dežurstva, a isti je obračun i
za časove pripravnosti za vreme u koje su ostva-
reni na radu ili za vreme časova rada po pozi-
vu. Iznos ovog uvećanja obračunava se zajedno sa
mesečnim obračunom plate, pa će zato u nastavku
uslediti dva primera obračuna mesečne plate
zaposlenom koji je imao neki od oblika preko-
vremenog rada u zdravstvenoj ustanovi.
Primer: Prekovremeni rad bez odsustva sa
rada u toku meseca
Početni podaci su:
1. Osnovna plata zaposlenog 61.600
2. Mogućni časovi rada u mesecu 176
3. Časovi provedeni na radu 200
4. Časovi dežurstva kao prekovremeni rad 24
Ovaj zaposleni je radio propisani pun fond
časova, a uz to je imao još 24 časa dežurstva, koji
se računaju kao prekovremeni rad. U ovakvom
slučaju osnovna plata se prilagođava broju ča-
sova rada, odnosno povećava se srazmerno po-
većanom broju časova rada. Obračun je prikazan
u sledećoj tabeli.
1. Osnovna plata zaposlenog 61.600
2. Mogućni časovi rada u mesecu 176
3. Časovi provedeni na radu 200
4. Osnovna plata za časove na radu
(61.600 din. : 176 č. ) x 200 č. 70.000
5. Uvećanje za minuli rad (8% na red. br. 4) 5.600
6. Osnovna plata po času rada
(70.000 din. : 200 č.) 350
7. Uvećanje plate za prekovremeni rad
(350 din. x 24 č.) x 26% 2.184
8. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno
na radu (red. br. 4 + red. br. 5 + red. br. 7) 77.784
9. Doprinosi na teret zaposlenog
(19,9% na red. br. 8) 15.479
10. Poreska osnovica (77.784 – 15.300) 62.484
11. Porez (10% na red. br. 10) 6.248
12. Neto plata za isplatu
(red. br. 8 – red. br. 9 – red. br. 11) 56.057
13. Doprinosi na teret poslodavca
(17,15% na red. br. 8) 13.340
Uvek kada zaposleni ostvaruje veći broj časo-
va rada od propisanog mesečnog, osnovna plata
zaposlenog zbog prekovremenog rada mora da
se prilagodi tom uvećanju i da se iskaže u sra-
zmerno većem iznosu, da bi se na taj iznos ob-
računali radni učinak i uvećanje plate. U oba
slučaja, i kada se računa u redovnom (za 176 časo-
va) i u stvarnom radnom vremenu (za 200 časova),
osnovna plata po času rada je ista (u primeru 350
dinara). To znači da osnovna plata, kao osnovica
za obračun uvećanja za prekovremeni rad, iznosi
8.400 dinara (24 časa x 350 dinara), na koju se ob-
računava procenat od 26% radi dobijanja iznosa
uvećanja.
Primer: Prekovremeni rad po osnovu
pripravnosti i rada posle pripravnosti
Početni podaci su:
1. Osnovna plata zaposlenog 61.600
2. Mogućni časovi rada u mesecu 176
3. Časovi provedeni na radu 200
4. Časovi pripravnosti kao prekovremeni rad 10
5. Časovi rada posle pripravnosti kao
prekovremeni rad 14
Ovaj zaposleni je radio propisani pun fond
časova, a uz to je imao još 10 časova pripravnosti
kod kuće i 14 časova rada kada je u pripravnosti
pozvan da radi, tako da mu se 24 časa računaju kao
prekovremeni rad. U ovakvom slučaju osnovna
plata se prilagođava broju časova rada, odnosno
povećava se srazmerno povećanom broju časova
rada. Obračun je prikazan u sledećoj tabeli.
1. Osnovna plata zaposlenog 61.600
2. Mogućni časovi rada u mesecu 176
3. Časovi provedeni na radu 200
4. Osnovna plata za časove na radu
(61.600 din. : 176 č.) x 200 č. 70.000
5. Uvećanje za minuli rad (8% na red. br. 4) 5.600
6. Osnovna plata po času rada
(70.000 din. : 200 č.) 350
7. Uvećanje plate za pripravnost
(350 din. x 10 č.) x 10% 350
8. Uvećanje plate za rad posle pripravnosti
(350 din. x 14 č.) x 26% 1.274
9. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno
na radu
(red. br. 4 + red. br. 5 + red. br. 7 + red. br. 8) 77.224
Dopunski rad u zdravstvenim
ustanovama
Dopunski rad je oblik ugovornog rada van rad-
nog odnosa, a njegovo sprovođenje u zdravstvenoj
delatnosti regulisano je Zakonom.
Prema članu 60. stav 1. Zakona, zdravstveni
radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odno-
sno privatnoj praksi, koji radi puno radno vre-
me, a ne radi na poslovima na kojima je uvedeno
skraćeno radno vreme u skladu sa odredbama
zakona kojim se uređuje rad i zakona kojim se
uređuje rad zaposlenih u javnim službama, može
da obavlja određene poslove iz svoje struke kod
poslodavca kod koga je zaposlen sa punim rad-
nim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca
van redovnog radnog vremena, zaključivanjem
ugovora o dopunskom radu sa svojim poslodav-
cem, odnosno najviše tri ugovora o dopunskom
radu sa drugim poslodavcem, u ukupnom trajanju
do jedne trećine punog radnog vremena.
Navedene odredbe stava 1. člana 60. o dopun-
skom radu odnose se na zdravstvene radnike,
zdravstvene saradnike i druga lica zaposlena
u zdravstvenoj ustanovi, pa stoga treba imati u
vidu sledeće definicije:
a) Prema čl. 150. Zakona, zdravstveni radnik je,
u zavisnosti od nivoa obrazovanja:
● doktor medicine, doktor dentalne medici-
ne, magistar farmacije i magistar farmacije
– medicinski biohemičar, sa završenim odgo-
varajućim integrisanim akademskim studijama
zdravstvene struke;
● medicinska sestra, zdravstveni tehničar, od-
nosno drugo lice sa završenom odgovarajućom
visokom odnosno srednjom školom zdravstvene
struke, u skladu sa Zakonom.
b) Prema članu 151. Zakona, zdravstveni sarad-
nik je lice koje nema stečeno srednje odnosno vi-
soko obrazovanje zdravstvene struke, a učestvuje
u obavljanju određenih poslova zdravstvene za-
štite (prevencija, dijagnostika, terapija i re-
habilitacija) u zdravstvenoj ustanovi, odnosno
privatnoj praksi.
v) Drugo zaposleno lice u zdravstvenim usta-
novama i privatnoj praksi jeste tzv. nemedicin-
sko osoblje, koje obavlja razne stručne poslove
(pravnici, ekonomisti, socijalni radnici i sl.)
ili pomoćne poslove (vozači, spremačice, pri-
prema hrane, majstori i sl.).
Iz navedene definicije dopunskog rada tako-
đe se uočava da dopunski rad može da obavlja
samo onaj zdravstveni radnik, saradnik ili
drugo zaposleno lice koje:
a) radi puno radno vreme kod svog poslodavca,
b) ne radi na poslovima na kojima je uvedeno
skraćeno radno vreme (radi se o zaposlenima
koji rade na naročito teškim, napornim i za
zdravlje štetnim poslovima na kojima i, pored
primene odgovarajućih mera bezbednosti i za-
štite života i zdravlja na radu, sredstava i
opreme lične zaštite, postoji povećano štetno
dejstvo na zdravlje zaposlenog).
Dopunski rad je, dakle, i u zdravstvenoj delat-
nosti dodatni rad zaposlenog sa punim radnim
vremenom. Pri tome, u skladu sa članom 50. Za-
kona o radu i članom 35. Posebnog kolektivnog
ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedini-
ca lokalne samouprave, precizira se (član 40)
da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.
Prema tome, dopunski rad ne mogu da obavljaju
zdravstveni radnici, saradnici ili druga za-
poslena lica u zdravstvu koja su penzionisana i
nezaposlena lica, kao ni oni koji su kod svojih
poslodavaca zaposleni sa nepunim ili skraćenim
radnim vremenom (iz člana 51. Zakona o radu).
Bitna nova odlika dopunskog rada u zdrav-
stvu ogleda se u činjenici da zaposleni u zdrav-
stvenoj ustanovi može da obavlja dopunski rad:
a) kod svog poslodavca kod koga je zaposlen sa
punim radnim vremenom ili
b) kod drugog poslodavca.
Dopunski rad se ugovara zaključivanjem pi-
smenog ugovora o dopunskom radu bilo sa svojim
bilo sa drugim poslodavcem.
Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik,
odnosno drugo lice zaposleno u zdravstvenoj
ustanovi, radi obavljanja dopunskog rada može
da zaključi samo jedan ugovor o dopunskom radu
sa svojim poslodavcem, a najviše tri ugovora o
dopunskom radu sa drugim poslodavcem.
Po definiciji, dopunski rad je rad van re-
dovnog radnog vremena, i to važi i za dopunski
rad u zdravstvenoj delatnosti. Dakle, nakon što
odrade puno radno vreme kod svog poslodavca,
zdravstveni radnici, saradnici i drugi zapo-
sleni kod svog ili drugog poslodavca nastavlja-
ju istog dana da rade, ali ne u radnom odnosu,
već u dopunskom radu, kao obliku ugovornog
rada van radnog odnosa. U navedenom stavu 1.
člana 60. Zakona jasno je rečeno da dopunski
rad može da se obavlja samo van redovnog rad-
nog vremena konkretnog zaposlenog, što znači
da on najpre mora da „odradi” svojih osam sati
redovnog rada kod poslodavca kod koga je u rad-
nom odnosu sa punim radnim vremenom, pa tek
nakon toga kod drugog poslodavca može da na-
stavi da radi dopunski.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 125
ZARADE
Još jedan uslov obavljanja dopunskog rada
zdravstvenih radnika, saradnika i drugih zapo-
slenih iz navedenog člana 60. stav 1. Zakona jeste
uslov da pri dopunskom radu obavljaju određene
poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke.
FDopunski rad, po svim ugovorima koje
konkretno lice zaključi, može da traje
najviše do jedne trećine punog radnog vre-
mena – dakle 13,33 časa nedeljno, tj. 13 sati i
20 minuta.
Saglasnost za dopunski rad
Prema ostalim odredbama u članu 60. Zakona,
saglasnost za obavljanje dopunskog rada zdrav-
stvenog radnika, odnosno zdravstvenog sarad-
nika, direktor zdravstvene ustanove, odnosno
osnivač privatne prakse u kojoj je navedeni rad-
nik zaposlen sa punim radnim vremenom, daje u
roku od pet radnih dana od podnošenja zahteva
za davanje saglasnosti, pod uslovom da je podno-
silac zahteva u kalendarskoj godini koja pret-
hodi podnošenju zahteva ostvario propisane
mere izvršenja. Zdravstveni radnik, odnosno
zdravstveni saradnik može da zaključi ugovor o
dopunskom radu uz prethodnu saglasnost direk-
tora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača
privatne prakse u kojoj je zaposlen sa punim rad-
nim vremenom. Ova saglasnost daje se na period
od godinu dana.
U slučaju da poslodavac, zdravstveni, odno-
sno farmaceutski inspektor utvrdi da zdrav-
stveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik
obavlja dopunski rad bez navedene saglasno-
sti direktora, saglasnost za dopunski rad tom
zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom
saradniku ne može biti data u periodu od dve
godine od dana utvrđivanja pomenute činjenice.
O zaključenju ugovora o dopunskom radu sa
drugim poslodavcem zdravstveni radnik, od-
nosno zdravstveni saradnik dužan je da u roku
od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora
pismeno obavesti direktora zdravstvene usta-
nove, rukovodioca drugog pravnog lica, odnosno
osnivača privatne prakse u kojoj je zaposlen sa
punim radnim vremenom. U posebnom slučaju,
ako zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni
saradnik radi sa nepunim radnim vremenom
kod jednog poslodavca, a kod jednog ili više
poslodavaca do punog radnog vremena, dužan je
da obezbedi saglasnost za dopunski rad od svih
poslodavaca kod kojih radi sa nepunim radnim
vremenom, odnosno ukupno sa punim radnim vre-
menom.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna
praksa dužna je da čuva primerak saglasnosti
date zdravstvenom radniku, odnosno zdravstve-
nom saradniku za dopunski rad, kao i ugovore o
dopunskom radu koje su zaključili.
Kao što može da se vidi, za svako obavljanje
dopunskog rada – i kod svog i kod drugog poslo-
davca – potrebna je saglasnost poslodavca kod
koga zaposleni radi puno radno vreme.
Naknada za dopunski rad
Ugovor o dopunskom radu obavezno se zaklju-
čuje u pisanom obliku i sadrži naročito:
● vrstu, način i vreme trajanja posla,
● način utvrđivanja novčane naknade,
● druga prava i obaveze po osnovu rada.
Iznos naknade za dopunski rad slobodno se
ugovara u neto ili bruto iznosu, a pored te nak-
nade, moguće je ugovoriti i plaćanje troškova za
dolazak i odlazak sa rada, troškova službenog
puta i sl., što je u funkciji izvršenja posla. Sva
plaćanja po osnovu dopunskog rada ulaze u iznos
naknade po Ugovoru o dopunskom radu.
Prema članu 85. stav 1. tačka 3) Zakona o po-
rezu na dohodak građana i članu 12. Zakona o do-
prinosima za obavezno socijalno osiguranje, na
naknadu koja se ostvaruje za obavljanje poslova
po Ugovoru o dopunskom radu plaćaju se sledeće
fiskalne obaveze:
1) porez na lična primanja po stopi od 20% na
osnovicu koju čini bruto ugovoren prihod uma-
njen za 20% normiranih troškova;
2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje
na teret izvršioca poslova po stopi od 26% na
osnovicu na koju se plaća porez na dohodak gra-
đana (ne primenjuju se zakonske odredbe o najvi-
šoj i najnižoj osnovici doprinosa).
Na ugovorenu naknadu za dopunski rad ne pla-
ća se doprinos za zdravstveno osiguranje.
Ako je naknada za rad po Ugovoru o dopunskom
radu utvrđena u bruto iznosu, na taj iznos obra-
čunavaju se i odbijaju poreske obaveze, a izvrši-
ocu se isplaćuje ostatak.
Ukoliko je naknada za dopunski rad ugovorena
u neto iznosu, prevodi se u bruto iznos deljenjem
sa koeficijentom 0,632, koji je dobijen na osnovu
umanjenja poreske stope za 20% i stope doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje za 20%, po-
126 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
što se ta stopa primenjuje na umanjenu osnovicu
za 20% po osnovu normiranih troškova, po for-
muli: (100 – (16 + 20,8) : 100 = 0,632).
Primer: Obračun naknade za dopunski rad
1. Neto naknada 25.000,00
2. Koeficijent za preračun u bruto 0,632
3. BRUTO NAKNADA (red. br. 1 : red. br. 2) 39.556,96
4. Normirani troškovi (20% na red. br. 3) 7.911,39
5. OPOREZIVI PRIHOD
(red. br. 3 – red. br. 4) 31.645,57
6. Porez (20% na red. br. 5) 6.329,11
7. Doprinos PIO (26% na red. br. 5) 8.227,85
8. Za isplatu
(red. br. 3 – red. br. 6 – red. br. 7) 25.000,00
Pre isplate naknade po Ugovoru o dopunskom
radu isplatilac podnosi poresku prijavu PPP-
-PD nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske
uprave, nakon čega dobija BOP za plaćanje oba-
veza po osnovu isplate ove naknade. Prihodi po
osnovu dopunskog rada u obrascu PPP-PD prija-
vljuju se pod OVP 605.
Porezi i doprinosi po odbitku po osnovu Ugo-
vora o dopunskom radu plaćaju se na račun 840-
4848-37. Na nalogu za plaćanje navodi se šifra
plaćanja 254 i broj odobrenja za plaćanje (BOP)
dobijen od strane Poreske uprave.
Takođe, isplatilac ugovorene naknade po
osnovu Ugovora o dopunskom radu dužan je da na-
dležnom fondu PIO podnese prijavu podataka
za matičnu evidenciju, i to prijavu o uplati do-
prinosa po osnovu ugovorene naknade i visini
te naknade, koja se podnosi na obrascu:
1) obrazac M-UN – Prijava o uplati doprinosa
po osnovu ugovorene naknade, odnosno naknade
po osnovu Ugovora o dopunskom radu i visine te
naknade – ako se prijava podnosi za jedno lice;
2) obrazac M-UNK – Prijava o uplati doprinosa
za više lica po osnovu ugovorene naknade, odno-
sno naknade po osnovu Ugovora o dopunskom radu
i visine te naknade.
Prijava se podnosi u roku od tri dana od dana
uplate doprinosa.
Knjiženje po osnovu isplate prihoda za do-
punski rad prema Kontnom okviru za budžetski
sistem dato je u nastavku:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
131211 Obračunati
neplaćeni rashodi 39.556,96
237311 Obaveze po osnovu
neto isplata za
usluge po Ugovoru 25.000,00
237411 Obaveze po osnovu
poreza na isplate
za usluge po
Ugovoru 6.329,11
237511 Obaveze po
osnovu doprinosa
za penzijsko
i invalidsko
osiguranje za usluge
po Ugovoru 8.227,85
– obračun naknade po Ugovoru o dopunskom radu
2.
237311 Obaveze po osnovu
neto isplata za
usluge po Ugovoru 25.000,00
237411 Obaveze po osnovu
poreza na isplate
za usluge po
Ugovoru 6.329,11
237511 Obaveze po
osnovu doprinosa
za penzijsko
i invalidsko
osiguranje za usluge
po Ugovoru 8.227,85
121112 Žiro računi 39.556,96
– po izvodu
3
423599 Ostale stručne
usluge 39.556,96
131211 Obračunati
neplaćeni rashodi 39.556,96
– po Ugovoru
Prestanak ugovora o dopunskom radu
Kao što je već navedeno, dopunski rad je jedan
od oblika rada van radnog odnosa, pa se prava i
obaveze, kao i razlozi za otkaz, regulišu ugovo-
rom. Za slučaj da navedeni ugovor o dopunskom
radu ne sadrži odgovarajuće norme o otkazu,
primenjuju se odgovarajuća pravila Zakona o
obligacionim odnosima, po kojima ovaj ugovor
može biti raskinut:
● sporazumom, pa i kada on nije u pisanom obli-
ku zaključen (član 68. ZOO-a),
● zbog neispunjenja (čl. 124–132. ZOO-a),
● zbog promenjenih okolnosti (čl. 133–136. ZOO-a).
Takođe, ovaj ugovor prestaje i istekom vreme-
na na koje je zaključen. PS
godine, stupio na snagu 11. 4. 2019. godine – dalje: Zakon) uređuje sistem zdrav-
stvene zaštite u Republici Srbiji, njegovu organizaciju, društvenu brigu za
zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i druga pita-
nja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. Zakon je, iz-
među ostalog, dao i inoviranu regulativu prekovremenog i dopunskog rada u
zdravstvenim ustanovama u cilju poboljšanja usluga u zdravstvenom sektoru i
jasnijeg radnopravnog položaja zdravstvenih radnika kada obavljaju svoje po-
slove van redovnog radnog vremena. U tekstu je data inovirana metodologija
i način obračuna prekovremenog i dopunskog rada u zdravstvenoj delatnosti.
Prekovremeni rad u zdravstvenim
ustanovama
Zakon reguliše raspored rada i radno vreme
u zdravstvenoj ustanovi, a u okviru toga i preko-
vremeni rad, koji se javlja po potrebi.
Prema članu 56. Zakona, nedeljni raspored
rada, početak i završetak radnog vremena
u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi
utvrđuje se u zavisnosti od vrste zdravstvene
ustanove, odnosno privatne prakse, kao i vrste
zdravstvene delatnosti koju obavljaju u skladu
sa potrebama građana i organizacijom rada
drugih zdravstvenih ustanova i privatne prak-
se na određenoj teritoriji. Nedeljni raspored
rada, početak i završetak radnog vremena u
zdravstvenoj ustanovi u privatnoj svojini utvr-
đuje direktor, a u zdravstvenoj ustanovi u javnoj
svojini i privatnoj praksi osnivač, o čemu su
dužni da obaveštavaju Agenciju za privredne
registre (dalje: APR) zbog upisa u nadležni re-
gistar.
Zdravstvena ustanova je dužna da u okviru
utvrđenog nedeljnog rasporeda rada, početka i
završetka radnog vremena, pruža zdravstvenu
zaštitu radom u jednoj, dve ili više smena, u
skladu sa delatnošću zdravstvene ustanove, o
čemu odluku donosi direktor zdravstvene usta-
nove. U pogledu ovog pitanja treba imati u vidu
i odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za
zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika
Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne
samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 106/2018 od
31. 12. 2018. godine, stupio na snagu 8. 1. 2019. go-
dine – dalje: PKU), koji precizira (član 40) da
puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno,
pri čemu nedeljni raspored rada, početak i za-
vršetak radnog vremena u zdravstvenoj ustano-
vi utvrđuje osnivač, a za zdravstvene ustanove
koje osniva Republika – Ministarstvo. Saglasno
članu 36. PKU-a, zdravstvena ustanova u kojoj je
zbog prirode posla potrebno obezbediti nepre-
kidno pružanje zdravstvene zaštite, odnosno
zdravstvenih usluga, obezbeđuje neprekidnost
rada sledećim redosledom:
1) smenskim radom (koji traje 24 sata u kontinu-
itetu);
2) prekovremenim radom (dežurstvom, priprav-
nošću i u izuzetnim slučajevima radom po po-
zivu);
3) preraspodelom radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, rad-
no vreme zaposlenog u toku nedelje ne može da
bude duže od 60 sati.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
ZARADE
Prema tome, zdravstvena ustanova može da
uvede neki od oblika prekovremenog rada ako
organizacijom rada u smenama nije u mogućno-
sti da obezbedi zdravstvenu zaštitu. Dakle,
uvođenje prekovremenog rada uslovljeno je ne-
mogućnošću konkretne ustanove da sve poslove
iz svoje redovne delatnosti obavi uobičajenim
angažovanjem svog osoblja u okviru punog radnog
vremena prve i druge smene.
Prema odredbama člana 58. Zakona, prekovre-
menim radom u zdravstvenim ustanovama smatra-
ju se:
● dežurstvo,
● pripravnost i
● rad po pozivu.
Napominjemo da je materija prekovremenog
rada u zdravstvu regulisana i odredbama PKU-a,
pa i te odredbe treba imati u vidu prilikom raz-
matranja ove teme.
Dežurstvo
Uslovi uvođenja dežurstva u zdravstvenim
ustanovama
Prema odredbi člana 58. stav 1. Zakona, zdrav-
stvena ustanova može da uvede dežurstvo kao
prekovremeni rad ako organizacijom rada u sme-
nama ili preraspodelom radnog vremena nije u
mogućnosti da obezbedi kontinuitet pružanja
zdravstvene zaštite. Za vreme trajanja dežur-
stva zdravstveni radnik mora da bude prisutan
u zdravstvenoj ustanovi.
Uvođenje dežurstva kao prekovremenog rada
u zdravstvenim ustanovama, kao što može da se
vidi, uslovljeno je nemogućnošću te ustanove da
sve poslove iz svoje redovne delatnosti obavi
uobičajenim angažovanjem sopstvenog osoblja u
okviru punog radnog vremena prve i druge smene.
Rad u smenama je redovan rad u redovno radno vre-
me za dve ekipe zaposlenih i ne predstavlja pre-
kovremeni rad, kao što to nije ni preraspodela
radnog vremena. Znači, oba ova oblika rada pred-
stavljaju način na koji zdravstvena ustanova može
da obavlja svoju delatnost u redovnom radnom
vremenu. Tek ako ni organizovanjem rada u sme-
nama ni preraspodelom radnog vremena ne može
da obezbedi zdravstvenu zaštitu svojim pacijen-
tima koja se od nje traži, zdravstvena ustanova
može da uvede dežurstvo kao prekovremeni rad.
Može se zaključiti da je uvođenje dežur-
stva u zdravstvenim ustanovama pre svega
izuzetak, a ne pravilo, jer se dežurstvo uvo-
di samo ako rad u smenama ili preraspodela
radnog vremena, kao oblici prilagođavanja
obima rada i radnog vremena, nisu dovoljni
za radno organizovanje zdravstvene ustanove
prema potrebama njenih pacijenata.
Način obavljanja dežurstva u zdravstvenim
ustanovama
Prema članu 58. stav 3. Zakona, dežurstvo,
kao prekovremeni rad, može da se uvede noću,
u dane državnog praznika i nedeljom.
Činjenica da dežurstvo postoji u ovim termi-
nima istovremeno znači da je utvrđen raspored
rada u radno vreme zdravstvene ustanove upravo
u to vreme, odnosno da se dežurstvo u ovo vre-
me (noću, u dane državnih praznika i nedeljom)
razume kao mogućnost uslovljena okolnošću da
ne može da se obezbedi pružanje zdravstvene
zaštite organizacijom rada u smenama ili pre-
raspodelom radnog vremena, pa se isto uvodi
ukoliko je zdravstvena ustanova obavezna da
radi noću, na državni praznik ili nedeljom.
Drugim rečima, samo ako zdravstvena ustanova
zaista i radi u navedenim terminima, mogućno je
da u istima organizuje i dežurstvo, jer za vreme
trajanja dežurstva zdravstveni radnik mora da
bude prisutan u zdravstvenoj ustanovi. Prema
tome, odluci direktora o uvođenju i obimu de-
žurstva prethode utvrđeni nedeljni raspored
rada, kao i početak i završetak radnog vreme-
na zdravstvene ustanove, koje je odredio osni-
vač, odnosno nadležno ministarstvo, a zatim
i odluka direktora o organizaciji rada zdrav-
stvene ustanove u jednoj, dve ili više smena u
okviru utvrđenog nedeljnog rasporeda rada, i to
u skladu sa delatnošću ustanove i početkom i
završetkom radnog vremena u zdravstvenoj usta-
novi, koje je utvrdio osnivač, odnosno nadležno
ministarstvo.
U Zakonu je precizirano da dežurstvo koje se
uvodi noću počinje posle druge smene, a zavr-
šava se početkom rada prve smene (stav 4. člana
58), što nije u suprotnosti sa Zakonom o radu, u
kome je utvrđeno da noćni rad traje od 22.00 časa
do 6.00 časova narednog dana. Naime, u članu 54.
Zakona o radu propisano je da se dežurstvo u
zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni
rad, uređuje posebnim zakonom, što je u ovom
slučaju i urađeno kao specifičnost za zdrav-
stvenu delatnost.
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na ni-
vou zdravstvene ustanove, kao i po zdravstvenom
radniku, donosi direktor zdravstvene ustanove
(stav 5. člana 58). Dakle, ako konkretna zdrav-
stvena ustanova radom u jednoj, dve ili više
smena, pa i uvođenjem preraspodele radnog vre-
mena, nije u stanju da obezbedi potreban obim
i nivo zdravstvenih usluga, direktor ustanove
donosi odluku o uvođenju dežurstva kao preko-
vremenog rada.
FPrema novim zakonskim odredbama
u stavu 6. člana 58. Zakona, prosečno
nedeljno radno vreme, sa prekovremenim ra-
dom, odnosno dežurstvom i radom po pozi-
vu, na četvoromesečnom nivou zdravstvenom
radniku ne može da traje duže od 48 časova
nedeljno. Kolektivnim ugovorom može da se
utvrdi da se prosečno radno vreme vezuje za
period duži od četiri meseca, a najduže de-
vet meseci (do sada je dežurstvo bilo ogra-
ničeno po zdravstvenom radniku na 10 časova
nedeljno).
Sličnu regulativu utvrđuje i PKU. U članu 39.
PKU-a navedeno je sledeće:
● Zdravstvena ustanova može da, radi obezbe-
đivanja neprekidne zdravstvene zaštite, uvede
dežurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa
Zakonom i ovim PKU-om.
● Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na ni-
vou zdravstvene ustanove, kao i po zaposlenom
zdravstvenom radniku, donosi direktor.
● Zdravstvenom radniku dežurstvo ne može da
traje duže od 10 časova nedeljno, a izuzetno, po-
slodavac može da donese odluku da za određenog
zdravstvenog radnika dežurstvo traje i duže, a
najviše do 20 časova nedeljno, u zavisnosti od
delatnosti zdravstvene ustanove i raspoloživog
kadra, kao i organizacije zdravstvene službe za
teritoriju koju pokriva zdravstvena ustanova.
FMože se primetiti da PKU na drugači-
ji način reguliše trajanje prekovreme-
nog rada po zdravstvenom radniku nedeljno,
zapravo PKU prenosi odredbe prethodnog Za-
kona o zdravstvenoj zaštiti, pa treba videti
da li će se ove odredbe PKU-a prilagođavati
novim zakonskim odredbama ili oba propisa
mogu da važe istovremeno.
Pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj
ustanovi
Prema članu 58. Zakona, pod dežurstvom se
smatraju i pripravnost i rad po pozivu, što zna-
či da zdravstvena ustanova može da uvede i pri-
pravnost i rad po pozivu.
Pripravnost je poseban oblik prekovreme-
nog rada kada zaposleni zdravstveni radnik nije
prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora da
bude stalno dostupan radi pružanja neodložne
medicinske pomoći u zdravstvenoj ustanovi i da
se odazove na poziv nadležnog lica.
Rad po pozivu je poseban oblik prekovre-
menog rada kada zdravstveni radnik dolazi na
poziv radi pružanja zdravstvene zaštite van
utvrđenog radnog vremena. Rad po pozivu može
da se uvede za zaposlene koji se nalaze u pri-
pravnosti, a izuzetno može da se uvede i za zapo-
slene koji se ne nalaze u pripravnosti, u slučaju
nastupanja elementarnih i drugih većih nepogo-
da, saobraćajnih nezgoda, kriznih i vanrednih
situacija, u skladu sa Zakonom.
Odlukom o uvođenju i obimu rada po pozivu i
pripravnosti, koju donosi direktor zdravstve-
ne ustanove, utvrđuje se vreme pripravnosti
i zaposleni koji su pripravni, imajući u vidu
efikasnost, ekonomičnost i racionalnost or-
ganizacije rada, kao i podjednaku opterećenost
zaposlenih, u skladu sa Zakonom.
Kao što se vidi, oba navedena oblika pre-
kovremenog rada karakteriše odsustvo oba-
vezne prisutnosti zdravstvenog radnika u
zdravstvenoj ustanovi, a razlikuju se po stal-
noj dostupnosti i obavezi odazivanja na poziv
u slučaju rada po pozivu. U pitanju je razlika
u stepenu obaveze zdravstvenog radnika pre-
ma zdravstvenoj ustanovi (stalna dostupnost
u slučaju pripravnosti i obaveza odazivanja
na poziv u slučaju rada po pozivu). Zaključak o
većem stepenu ove obaveze u slučaju priprav-
nosti potvrđuje okolnost da se pripravnost
uvodi radi obezbeđenja hitne medicinske po-
moći u zdravstvenoj ustanovi.
Treba pomenuti i novu odredbu iz stava
14. člana 58. Zakona, prema kojoj se, izuzetno,
navedene odredbe o prekovremenom radu u
zdravstvenoj ustanovi odnose i na druge za-
poslene u zdravstvenoj ustanovi, ukoliko za
tim postoji neodložna potreba.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
ZARADE
Prema odredbama čl. 40. i 41. PKU-a:
1) Pripravnost je poseban oblik prekovreme-
nog rada kada zaposleni zdravstveni radnik ne
mora da bude prisutan u zdravstvenoj ustanovi,
ali mora da bude stalno dostupan radi pruža-
nja hitne medicinske pomoći u zdravstvenim
ustanovama. Odluku o uvođenju i obimu priprav-
nosti donosi direktor. Zaposleni zdravstveni
radnik koji je u pripravnosti mora da obavesti
neposrednog rukovodioca o broju telefona na
koji može biti pozvan. Zaposleni zdravstveni
radnik mora da se javi na posao u što kraćem
roku.
2) Rad po pozivu je poseban oblik prekovreme-
nog rada kada zdravstveni radnik ne mora da
bude prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora
da se odazove na poziv radi pružanja zdravstve-
ne zaštite. Ako organizacijom rada zdravstvene
ustanove u redovnom radnom vremenu, odnosno
dežurstvu, odnosno pripravnosti, ne može da
se obezbedi kontinuirano pružanje zdravstve-
ne zaštite, zdravstvena ustanova, izuzetno (u
slučaju nastupanja elementarnih i drugih većih
nepogoda, saobraćajnih nezgoda), može da orga-
nizuje rad po pozivu. Odluku o uvođenju rada po
pozivu donosi direktor, odnosno lice koje on
ovlasti, na predlog rukovodioca organizacione
jedinice, pri čemu se njom određuju zdravstveni
radnici koji se pozivaju radi pružanja zdrav-
stvene zaštite neposredno po nastupanju van-
rednih okolnosti koje zahtevaju rad po pozivu.
Prema posebnoj odredbi u članu 44. PKU-a,
pripravnost radnim danom može da traje naj-
više 16 sati, a subotom, nedeljom i praznikom
24 sata, pri čemu se sati dežurstva, rada po
pozivu i pripravnosti međusobno isključuju.
Uvećana plata za vreme prekovremenog
rada u vidu dežurstva, pripravnosti i
rada po pozivu
Stavom 7. člana 58. Zakona utvrđeno je da
zdravstveni radnik kojem je odlukom direkto-
ra zdravstvene ustanove uvedeno dežurstvo,
ima pravo na uvećanu platu za dežurstvo kao
prekovremeni rad, u skladu sa Zakonom. Zakon
nije predvideo uvećanu platu za rad po pozivu
ili pripravnost.
Istovremeno, prema članu 42. PKU-a, za-
posleni zdravstveni radnik koji radi pre-
kovremeno, ima pravo na dodatak na platu za
prekovremeni rad u skladu sa ovim PKU-om,
a ista prava ima i zaposleni nemedicinski
radnik i zdravstveni saradnik koji radi pre-
kovremeno.
Saglasno tome, prema članu 94. PKU-a, zapo-
sleni ima pravo na dodatak na platu:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – 110%
od osnovne plate;
2) za rad noću – 26% od osnovne plate;
3) za rad nedeljom – 20% od osnovne plate;
4) za prekovremeni rad zdravstvenih radnika
(dežurstvo i rad po pozivu) – 26% od osnovne
plate;
5) za prekovremeni rad nemedicinskih radnika
i zdravstvenih saradnika – 26% od osnovne plate.
Uz navedeno:
● za vreme pripravnosti zaposleni ima pravo
na dodatak za svaki sat proveden u pripravnosti
u iznosu od 10% vrednosti radnog sata osnovne
plate;
● u slučaju kada se zaposleni zdravstveni rad-
nik pozove iz pripravnosti, prestaje stanje
pripravnosti i otpočinje rad, za koji zaposleni
ima pravo na dodatak na platu u visini od 26%
osnovne plate;
● ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje
plate po više osnova, plata se uvećava procen-
tom dobijenim sabiranjem procenata uvećanja
po svim osnovama.
Osnovnu platu za utvrđivanje dodatka na pla-
tu čini osnovna plata uvećana za radni učinak, u
skladu sa Zakonom.
Dakle, zdravstveni radnik ima pravo na
uvećanje plate najmanje u visini 26% na iznos
osnovne plate ostvarene u časovima ostvarenog
prekovremenog rada:
● za sve časove provedene na dežurstvu;
● za sve časove provedene u radu po pozivu.
FDok traje pripravnost, za vreme u koje
ne radi zaposleni ima pravo na doda-
tak za svaki sat proveden u pripravnosti u
iznosu od 10% vrednosti radnog sata osnovne
plate. Tek ako bude pozvan da radi u vreme
pripravnosti, zaposleni ima pravo na uveća-
nje plate za sate prekovremenog rada (26% na
osnovnu platu za časove na radu). Ova odredba
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
PKU-a znači da zaposleni u vreme pripravno-
sti za vreme u koje ne radi ima niži doda-
tak na platu, a tek ako u vreme pripravnosti
bude pozvan da radi, dobija dodatak od 26% na
osnovnu platu. Ovakva formulacija razdvaja
one koji su „samo” bili pripravni i one koji
su radili u vreme te pripravnosti, jer nije
isto biti pripravan kod kuće i doći u usta-
novu i raditi.
Pravo zaposlenog na slobodne sate
umesto prava na dodatak na platu
Kao što je već rečeno, zaposleni nemedicin-
ski radnik i saradnik i zdravstveni radnik koji
rade prekovremeno imaju pravo na dodatak na
platu za prekovremeni rad.
Međutim, prema odredbama čl. 42. i 43. PKU-a,
na pismeni zahtev zaposlenog realizovani pre-
kovremeni rad preračunava se tromesečno u
slobodne sate, umesto prava na dodatak na pla-
tu. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi
korišćenje slobodnih sati najkasnije u roku od
šest meseci od proteka tromesečja u kome ih je
ostvario. Za svaki sat prekovremenog rada zapo-
sleni ima pravo na sat i po slobodno. Ako zbog
potreba procesa i organizacije rada slobodni
sati ne mogu da budu iskorišćeni u roku od 6 me-
seci od proteka tromesečja u kome ih je ostvario,
zaposleni ostvaruje pravo na dodatak na platu za
prekovremeni rad u skladu sa Zakonom i PKU-om.
Ako zaposleni ne može da iskoristi slobodne
sate zbog prestanka radnog odnosa ili premešta-
ja na poslove u drugu radnu jedinicu, ima pravo na
dodatak na platu za prekovremeni rad.
Poslodavac je dužan da vodi dnevnu eviden-
ciju o prekovremenom radu zaposlenih, a dužan
je i da reprezentativnom sindikatu u ustanovi,
koji pripada reprezentativnom sindikatu u de-
latnosti zdravstvene zaštite stanovništva u
Republici Srbiji, najmanje kvartalno dostavlja
izveštaj o prekovremenom i noćnom radu.
Primer: Obračun uvećanja po osnovu
dežurstva
Zdravstveni radnik je u toku meseca radio
u dežurstvu 30 časova, pri čemu njegovi ukupni
časovi rada u tom mesecu iznose 190 časova, a
njegova osnovna plata za ukupne časove na radu
76.000 dinara.
Visina uvećanja za prekovremeni rad je sledeća:
1) srazmerna osnovna plata za 30 časova dežur-
stva, kao prekovremenog rada, jeste 12.000,00
dinara (76.000 : 190 č. x 30 č.);
2) iznos uvećanja plate za 30 časova dežurstva je
3.120 dinara (12.000 x 26%).
Ovo je osnovna metodologija obračuna uveća-
nja plate za časove dežurstva, a isti je obračun i
za časove pripravnosti za vreme u koje su ostva-
reni na radu ili za vreme časova rada po pozivu.
Na isti način obračunava se dodatak na platu za
pripravnost dok zaposleni ne radi, već je samo
u stanju pripravnosti, s tim da je iznos dodatka
u ovom slučaju 10% na osnovnu platu zaposlenog.
Primer: Obračun uvećanja po osnovu
pripravnosti
Zdravstveni radnik je bio u toku meseca u
pripravnosti 10 časova, pri čemu njegovi ukupni
časovi rada u mesecu iznose 180 časova, a njegova
osnovna plata za te ukupne časove na radu iznosi
81.000 dinara.
Visina uvećanja za pripravnost je sledeća:
1) srazmerna osnovna plata za 10 časova priprav-
nosti, kao prekovremenog rada, jeste 4.500 dina-
ra (81.000 : 180 č. x 10 č.);
2) iznos uvećanja plate za 10 časova pripravno-
sti je 450 dinara (4.500 x 10%).
Primer: Obračun uvećanja po osnovu
pripravnosti i dežurstva
Zdravstveni radnik je u toku meseca bio u
pripravnosti 10 časova, a 20 časova je radio
kada je za vreme pripravnosti pozvan da radi
u prekovremenom radu. Ukupni časovi rada u
mesecu iznose 190 časova, od čega je 30 časova
prekovremeni rad, a njegova osnovna plata za te
ukupne časove na radu iznosi 66.500 dinara.
Visina uvećanja za prekovremeni rad je sle-
deća:
1) srazmerna osnovna plata za 10 časova priprav-
nosti, kao prekovremenog rada, jeste 3.500 dina-
ra (66.500 : 190 č. x 10 č.);
2) srazmerna osnovna plata za 20 časova rada po
pripravnosti iznosi 7.000 dinara (66.500 : 190
č. x 20 č.);
3) iznos uvećanja plate za 30 časova ukupnog pre-
kovremenog rada je:
● za pripravnost: 3.500 x 10% = 350 dinara;
● za rad kada je posle pripravnosti zaposleni
pozvan da radi: 7.000 x 26% = 1.820 dinara;
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
ZARADE
● ukupno: 350 + 1.820 = 2.170 dinara.
Ovo je osnovna metodologija obračuna uveća-
nja plate za časove dežurstva, a isti je obračun i
za časove pripravnosti za vreme u koje su ostva-
reni na radu ili za vreme časova rada po pozi-
vu. Iznos ovog uvećanja obračunava se zajedno sa
mesečnim obračunom plate, pa će zato u nastavku
uslediti dva primera obračuna mesečne plate
zaposlenom koji je imao neki od oblika preko-
vremenog rada u zdravstvenoj ustanovi.
Primer: Prekovremeni rad bez odsustva sa
rada u toku meseca
Početni podaci su:
1. Osnovna plata zaposlenog 61.600
2. Mogućni časovi rada u mesecu 176
3. Časovi provedeni na radu 200
4. Časovi dežurstva kao prekovremeni rad 24
Ovaj zaposleni je radio propisani pun fond
časova, a uz to je imao još 24 časa dežurstva, koji
se računaju kao prekovremeni rad. U ovakvom
slučaju osnovna plata se prilagođava broju ča-
sova rada, odnosno povećava se srazmerno po-
većanom broju časova rada. Obračun je prikazan
u sledećoj tabeli.
1. Osnovna plata zaposlenog 61.600
2. Mogućni časovi rada u mesecu 176
3. Časovi provedeni na radu 200
4. Osnovna plata za časove na radu
(61.600 din. : 176 č. ) x 200 č. 70.000
5. Uvećanje za minuli rad (8% na red. br. 4) 5.600
6. Osnovna plata po času rada
(70.000 din. : 200 č.) 350
7. Uvećanje plate za prekovremeni rad
(350 din. x 24 č.) x 26% 2.184
8. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno
na radu (red. br. 4 + red. br. 5 + red. br. 7) 77.784
9. Doprinosi na teret zaposlenog
(19,9% na red. br. 8) 15.479
10. Poreska osnovica (77.784 – 15.300) 62.484
11. Porez (10% na red. br. 10) 6.248
12. Neto plata za isplatu
(red. br. 8 – red. br. 9 – red. br. 11) 56.057
13. Doprinosi na teret poslodavca
(17,15% na red. br. 8) 13.340
Uvek kada zaposleni ostvaruje veći broj časo-
va rada od propisanog mesečnog, osnovna plata
zaposlenog zbog prekovremenog rada mora da
se prilagodi tom uvećanju i da se iskaže u sra-
zmerno većem iznosu, da bi se na taj iznos ob-
računali radni učinak i uvećanje plate. U oba
slučaja, i kada se računa u redovnom (za 176 časo-
va) i u stvarnom radnom vremenu (za 200 časova),
osnovna plata po času rada je ista (u primeru 350
dinara). To znači da osnovna plata, kao osnovica
za obračun uvećanja za prekovremeni rad, iznosi
8.400 dinara (24 časa x 350 dinara), na koju se ob-
računava procenat od 26% radi dobijanja iznosa
uvećanja.
Primer: Prekovremeni rad po osnovu
pripravnosti i rada posle pripravnosti
Početni podaci su:
1. Osnovna plata zaposlenog 61.600
2. Mogućni časovi rada u mesecu 176
3. Časovi provedeni na radu 200
4. Časovi pripravnosti kao prekovremeni rad 10
5. Časovi rada posle pripravnosti kao
prekovremeni rad 14
Ovaj zaposleni je radio propisani pun fond
časova, a uz to je imao još 10 časova pripravnosti
kod kuće i 14 časova rada kada je u pripravnosti
pozvan da radi, tako da mu se 24 časa računaju kao
prekovremeni rad. U ovakvom slučaju osnovna
plata se prilagođava broju časova rada, odnosno
povećava se srazmerno povećanom broju časova
rada. Obračun je prikazan u sledećoj tabeli.
1. Osnovna plata zaposlenog 61.600
2. Mogućni časovi rada u mesecu 176
3. Časovi provedeni na radu 200
4. Osnovna plata za časove na radu
(61.600 din. : 176 č.) x 200 č. 70.000
5. Uvećanje za minuli rad (8% na red. br. 4) 5.600
6. Osnovna plata po času rada
(70.000 din. : 200 č.) 350
7. Uvećanje plate za pripravnost
(350 din. x 10 č.) x 10% 350
8. Uvećanje plate za rad posle pripravnosti
(350 din. x 14 č.) x 26% 1.274
9. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno
na radu
(red. br. 4 + red. br. 5 + red. br. 7 + red. br. 8) 77.224
Dopunski rad u zdravstvenim
ustanovama
Dopunski rad je oblik ugovornog rada van rad-
nog odnosa, a njegovo sprovođenje u zdravstvenoj
delatnosti regulisano je Zakonom.
Prema članu 60. stav 1. Zakona, zdravstveni
radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odno-
sno privatnoj praksi, koji radi puno radno vre-
me, a ne radi na poslovima na kojima je uvedeno
skraćeno radno vreme u skladu sa odredbama
zakona kojim se uređuje rad i zakona kojim se
uređuje rad zaposlenih u javnim službama, može
da obavlja određene poslove iz svoje struke kod
poslodavca kod koga je zaposlen sa punim rad-
nim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca
van redovnog radnog vremena, zaključivanjem
ugovora o dopunskom radu sa svojim poslodav-
cem, odnosno najviše tri ugovora o dopunskom
radu sa drugim poslodavcem, u ukupnom trajanju
do jedne trećine punog radnog vremena.
Navedene odredbe stava 1. člana 60. o dopun-
skom radu odnose se na zdravstvene radnike,
zdravstvene saradnike i druga lica zaposlena
u zdravstvenoj ustanovi, pa stoga treba imati u
vidu sledeće definicije:
a) Prema čl. 150. Zakona, zdravstveni radnik je,
u zavisnosti od nivoa obrazovanja:
● doktor medicine, doktor dentalne medici-
ne, magistar farmacije i magistar farmacije
– medicinski biohemičar, sa završenim odgo-
varajućim integrisanim akademskim studijama
zdravstvene struke;
● medicinska sestra, zdravstveni tehničar, od-
nosno drugo lice sa završenom odgovarajućom
visokom odnosno srednjom školom zdravstvene
struke, u skladu sa Zakonom.
b) Prema članu 151. Zakona, zdravstveni sarad-
nik je lice koje nema stečeno srednje odnosno vi-
soko obrazovanje zdravstvene struke, a učestvuje
u obavljanju određenih poslova zdravstvene za-
štite (prevencija, dijagnostika, terapija i re-
habilitacija) u zdravstvenoj ustanovi, odnosno
privatnoj praksi.
v) Drugo zaposleno lice u zdravstvenim usta-
novama i privatnoj praksi jeste tzv. nemedicin-
sko osoblje, koje obavlja razne stručne poslove
(pravnici, ekonomisti, socijalni radnici i sl.)
ili pomoćne poslove (vozači, spremačice, pri-
prema hrane, majstori i sl.).
Iz navedene definicije dopunskog rada tako-
đe se uočava da dopunski rad može da obavlja
samo onaj zdravstveni radnik, saradnik ili
drugo zaposleno lice koje:
a) radi puno radno vreme kod svog poslodavca,
b) ne radi na poslovima na kojima je uvedeno
skraćeno radno vreme (radi se o zaposlenima
koji rade na naročito teškim, napornim i za
zdravlje štetnim poslovima na kojima i, pored
primene odgovarajućih mera bezbednosti i za-
štite života i zdravlja na radu, sredstava i
opreme lične zaštite, postoji povećano štetno
dejstvo na zdravlje zaposlenog).
Dopunski rad je, dakle, i u zdravstvenoj delat-
nosti dodatni rad zaposlenog sa punim radnim
vremenom. Pri tome, u skladu sa članom 50. Za-
kona o radu i članom 35. Posebnog kolektivnog
ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedini-
ca lokalne samouprave, precizira se (član 40)
da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.
Prema tome, dopunski rad ne mogu da obavljaju
zdravstveni radnici, saradnici ili druga za-
poslena lica u zdravstvu koja su penzionisana i
nezaposlena lica, kao ni oni koji su kod svojih
poslodavaca zaposleni sa nepunim ili skraćenim
radnim vremenom (iz člana 51. Zakona o radu).
Bitna nova odlika dopunskog rada u zdrav-
stvu ogleda se u činjenici da zaposleni u zdrav-
stvenoj ustanovi može da obavlja dopunski rad:
a) kod svog poslodavca kod koga je zaposlen sa
punim radnim vremenom ili
b) kod drugog poslodavca.
Dopunski rad se ugovara zaključivanjem pi-
smenog ugovora o dopunskom radu bilo sa svojim
bilo sa drugim poslodavcem.
Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik,
odnosno drugo lice zaposleno u zdravstvenoj
ustanovi, radi obavljanja dopunskog rada može
da zaključi samo jedan ugovor o dopunskom radu
sa svojim poslodavcem, a najviše tri ugovora o
dopunskom radu sa drugim poslodavcem.
Po definiciji, dopunski rad je rad van re-
dovnog radnog vremena, i to važi i za dopunski
rad u zdravstvenoj delatnosti. Dakle, nakon što
odrade puno radno vreme kod svog poslodavca,
zdravstveni radnici, saradnici i drugi zapo-
sleni kod svog ili drugog poslodavca nastavlja-
ju istog dana da rade, ali ne u radnom odnosu,
već u dopunskom radu, kao obliku ugovornog
rada van radnog odnosa. U navedenom stavu 1.
člana 60. Zakona jasno je rečeno da dopunski
rad može da se obavlja samo van redovnog rad-
nog vremena konkretnog zaposlenog, što znači
da on najpre mora da „odradi” svojih osam sati
redovnog rada kod poslodavca kod koga je u rad-
nom odnosu sa punim radnim vremenom, pa tek
nakon toga kod drugog poslodavca može da na-
stavi da radi dopunski.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 125
ZARADE
Još jedan uslov obavljanja dopunskog rada
zdravstvenih radnika, saradnika i drugih zapo-
slenih iz navedenog člana 60. stav 1. Zakona jeste
uslov da pri dopunskom radu obavljaju određene
poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke.
FDopunski rad, po svim ugovorima koje
konkretno lice zaključi, može da traje
najviše do jedne trećine punog radnog vre-
mena – dakle 13,33 časa nedeljno, tj. 13 sati i
20 minuta.
Saglasnost za dopunski rad
Prema ostalim odredbama u članu 60. Zakona,
saglasnost za obavljanje dopunskog rada zdrav-
stvenog radnika, odnosno zdravstvenog sarad-
nika, direktor zdravstvene ustanove, odnosno
osnivač privatne prakse u kojoj je navedeni rad-
nik zaposlen sa punim radnim vremenom, daje u
roku od pet radnih dana od podnošenja zahteva
za davanje saglasnosti, pod uslovom da je podno-
silac zahteva u kalendarskoj godini koja pret-
hodi podnošenju zahteva ostvario propisane
mere izvršenja. Zdravstveni radnik, odnosno
zdravstveni saradnik može da zaključi ugovor o
dopunskom radu uz prethodnu saglasnost direk-
tora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača
privatne prakse u kojoj je zaposlen sa punim rad-
nim vremenom. Ova saglasnost daje se na period
od godinu dana.
U slučaju da poslodavac, zdravstveni, odno-
sno farmaceutski inspektor utvrdi da zdrav-
stveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik
obavlja dopunski rad bez navedene saglasno-
sti direktora, saglasnost za dopunski rad tom
zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom
saradniku ne može biti data u periodu od dve
godine od dana utvrđivanja pomenute činjenice.
O zaključenju ugovora o dopunskom radu sa
drugim poslodavcem zdravstveni radnik, od-
nosno zdravstveni saradnik dužan je da u roku
od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora
pismeno obavesti direktora zdravstvene usta-
nove, rukovodioca drugog pravnog lica, odnosno
osnivača privatne prakse u kojoj je zaposlen sa
punim radnim vremenom. U posebnom slučaju,
ako zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni
saradnik radi sa nepunim radnim vremenom
kod jednog poslodavca, a kod jednog ili više
poslodavaca do punog radnog vremena, dužan je
da obezbedi saglasnost za dopunski rad od svih
poslodavaca kod kojih radi sa nepunim radnim
vremenom, odnosno ukupno sa punim radnim vre-
menom.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna
praksa dužna je da čuva primerak saglasnosti
date zdravstvenom radniku, odnosno zdravstve-
nom saradniku za dopunski rad, kao i ugovore o
dopunskom radu koje su zaključili.
Kao što može da se vidi, za svako obavljanje
dopunskog rada – i kod svog i kod drugog poslo-
davca – potrebna je saglasnost poslodavca kod
koga zaposleni radi puno radno vreme.
Naknada za dopunski rad
Ugovor o dopunskom radu obavezno se zaklju-
čuje u pisanom obliku i sadrži naročito:
● vrstu, način i vreme trajanja posla,
● način utvrđivanja novčane naknade,
● druga prava i obaveze po osnovu rada.
Iznos naknade za dopunski rad slobodno se
ugovara u neto ili bruto iznosu, a pored te nak-
nade, moguće je ugovoriti i plaćanje troškova za
dolazak i odlazak sa rada, troškova službenog
puta i sl., što je u funkciji izvršenja posla. Sva
plaćanja po osnovu dopunskog rada ulaze u iznos
naknade po Ugovoru o dopunskom radu.
Prema članu 85. stav 1. tačka 3) Zakona o po-
rezu na dohodak građana i članu 12. Zakona o do-
prinosima za obavezno socijalno osiguranje, na
naknadu koja se ostvaruje za obavljanje poslova
po Ugovoru o dopunskom radu plaćaju se sledeće
fiskalne obaveze:
1) porez na lična primanja po stopi od 20% na
osnovicu koju čini bruto ugovoren prihod uma-
njen za 20% normiranih troškova;
2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje
na teret izvršioca poslova po stopi od 26% na
osnovicu na koju se plaća porez na dohodak gra-
đana (ne primenjuju se zakonske odredbe o najvi-
šoj i najnižoj osnovici doprinosa).
Na ugovorenu naknadu za dopunski rad ne pla-
ća se doprinos za zdravstveno osiguranje.
Ako je naknada za rad po Ugovoru o dopunskom
radu utvrđena u bruto iznosu, na taj iznos obra-
čunavaju se i odbijaju poreske obaveze, a izvrši-
ocu se isplaćuje ostatak.
Ukoliko je naknada za dopunski rad ugovorena
u neto iznosu, prevodi se u bruto iznos deljenjem
sa koeficijentom 0,632, koji je dobijen na osnovu
umanjenja poreske stope za 20% i stope doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje za 20%, po-
126 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
što se ta stopa primenjuje na umanjenu osnovicu
za 20% po osnovu normiranih troškova, po for-
muli: (100 – (16 + 20,8) : 100 = 0,632).
Primer: Obračun naknade za dopunski rad
1. Neto naknada 25.000,00
2. Koeficijent za preračun u bruto 0,632
3. BRUTO NAKNADA (red. br. 1 : red. br. 2) 39.556,96
4. Normirani troškovi (20% na red. br. 3) 7.911,39
5. OPOREZIVI PRIHOD
(red. br. 3 – red. br. 4) 31.645,57
6. Porez (20% na red. br. 5) 6.329,11
7. Doprinos PIO (26% na red. br. 5) 8.227,85
8. Za isplatu
(red. br. 3 – red. br. 6 – red. br. 7) 25.000,00
Pre isplate naknade po Ugovoru o dopunskom
radu isplatilac podnosi poresku prijavu PPP-
-PD nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske
uprave, nakon čega dobija BOP za plaćanje oba-
veza po osnovu isplate ove naknade. Prihodi po
osnovu dopunskog rada u obrascu PPP-PD prija-
vljuju se pod OVP 605.
Porezi i doprinosi po odbitku po osnovu Ugo-
vora o dopunskom radu plaćaju se na račun 840-
4848-37. Na nalogu za plaćanje navodi se šifra
plaćanja 254 i broj odobrenja za plaćanje (BOP)
dobijen od strane Poreske uprave.
Takođe, isplatilac ugovorene naknade po
osnovu Ugovora o dopunskom radu dužan je da na-
dležnom fondu PIO podnese prijavu podataka
za matičnu evidenciju, i to prijavu o uplati do-
prinosa po osnovu ugovorene naknade i visini
te naknade, koja se podnosi na obrascu:
1) obrazac M-UN – Prijava o uplati doprinosa
po osnovu ugovorene naknade, odnosno naknade
po osnovu Ugovora o dopunskom radu i visine te
naknade – ako se prijava podnosi za jedno lice;
2) obrazac M-UNK – Prijava o uplati doprinosa
za više lica po osnovu ugovorene naknade, odno-
sno naknade po osnovu Ugovora o dopunskom radu
i visine te naknade.
Prijava se podnosi u roku od tri dana od dana
uplate doprinosa.
Knjiženje po osnovu isplate prihoda za do-
punski rad prema Kontnom okviru za budžetski
sistem dato je u nastavku:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
131211 Obračunati
neplaćeni rashodi 39.556,96
237311 Obaveze po osnovu
neto isplata za
usluge po Ugovoru 25.000,00
237411 Obaveze po osnovu
poreza na isplate
za usluge po
Ugovoru 6.329,11
237511 Obaveze po
osnovu doprinosa
za penzijsko
i invalidsko
osiguranje za usluge
po Ugovoru 8.227,85
– obračun naknade po Ugovoru o dopunskom radu
2.
237311 Obaveze po osnovu
neto isplata za
usluge po Ugovoru 25.000,00
237411 Obaveze po osnovu
poreza na isplate
za usluge po
Ugovoru 6.329,11
237511 Obaveze po
osnovu doprinosa
za penzijsko
i invalidsko
osiguranje za usluge
po Ugovoru 8.227,85
121112 Žiro računi 39.556,96
– po izvodu
3
423599 Ostale stručne
usluge 39.556,96
131211 Obračunati
neplaćeni rashodi 39.556,96
– po Ugovoru
Prestanak ugovora o dopunskom radu
Kao što je već navedeno, dopunski rad je jedan
od oblika rada van radnog odnosa, pa se prava i
obaveze, kao i razlozi za otkaz, regulišu ugovo-
rom. Za slučaj da navedeni ugovor o dopunskom
radu ne sadrži odgovarajuće norme o otkazu,
primenjuju se odgovarajuća pravila Zakona o
obligacionim odnosima, po kojima ovaj ugovor
može biti raskinut:
● sporazumom, pa i kada on nije u pisanom obli-
ku zaključen (član 68. ZOO-a),
● zbog neispunjenja (čl. 124–132. ZOO-a),
● zbog promenjenih okolnosti (čl. 133–136. ZOO-a).
Takođe, ovaj ugovor prestaje i istekom vreme-
na na koje je zaključen. PS