Престанак радног односа и остваривање права на новчану накнаду у Националној служби за запошљавање

Последњим изменама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености (објављеним у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017) битније је промењен начин одређивања висине новчане накнаде у Националној служби за запошљавање за време незапослености. У току ове године нова методологија се већ „уходалаˮ, па је у овом чланку дата нова регулатива права лица на новчану накнаду по престанку радног односа, сходно иновираним одредбама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 – др. пропис и 113/2017 – у даљем тексту: Закон). Који су претходни услови да лице оствари право на новчану накнаду по престанку радног односа Једно од права лица којима је престао радни однос и која су постала незапослена јесте и право на новчану накнаду за време незапослености (у даљем тексту: новчана накнада). Ово право регулисано је одредбама од 66. до 77. члана Закона, а може да се оствари од дана престанка радног односа, односно осигурања, под условом да су претходно остварена три захтева: 1) да је испуњен услов претходног осигурања (из чл. 66. Закона); 2) да је тим лицима престао радни однос по основама прописаним чл. 67. Закона; 3) да су се незапослена лица пријавила на евиденцију Националне службе за запошљавање (у даљем тексту: Национална служба; члан 68. Закона). У наставку следи детаљан преглед ових услова. Претходни стаж осигурања као услов за остваривање права на новчану накнаду Према члану 66. Закона, незапослена лица пријављена у Националну службу имају право на новчану накнаду ако су била осигурана најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци. Непрекидним осигурањем сматра се и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана. Дакле, ако је конкретно лице пре престанка запослења најмање 12 месеци примало зараду из које је плаћан допринос за осигурање од незапослености, оно испуњава један услов за примање