Od 1. januara 2019. godine počeo je da važi novi Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (MSFI) 16 – Lizing – koji će regulisati pitanja računovodstvenog tretmana lizinga (zakupa). MSFI 16 donosi značajne izmene u računovodstvenom obuhvatanju lizinga, posebno u finansijskim izveštajima korisnika lizinga. MSFI 16 još uvek nije preveden kod nas, ali bez obzira na to pravna lica mogu da odluče da ga primene, pod uslovom da su počeli sa primenom MSFI 15 – Prihodi od ugovora sa kupcima, ili mogu da čekaju zvanični prevod standarda.

View Fullscreen
Od 1. januara 2019. godine počeo je da važi novi Međunarodni standard fi-
nansijskog izveštavanja (MSFI) 16 – Lizing – koji će regulisati pitanja ra-
čunovodstvenog tretmana lizinga (zakupa). MSFI 16 donosi značajne izmene u
računovodstvenom obuhvatanju lizinga, posebno u finansijskim izveštajima
korisnika lizinga. MSFI 16 još uvek nije preveden kod nas, ali bez obzira na
to pravna lica mogu da odluče da ga primene, pod uslovom da su počeli sa pri-
menom MSFI 15 – Prihodi od ugovora sa kupcima, ili mogu da čekaju zvanični
prevod standarda.
Napominjemo da pravna lica koja primenju-
ju Međunarodni standard finansijskog izve-
štavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI
za MSP) priznavanje lizinga, klasifikaciju
lizinga i njegovo odmeravanje vrše u skladu
sa odeljkom 20 – Lizing. Kod ovih pravnih lica
nema promena u računovodstvenom obuhvata-
nju operativnog lizinga. Isti će se i dalje knji-
žiti po prijemu računa na trošak i obaveze na
sistematskoj osnovi trajanja zakupa.
Takođe, pravna lica koja primenjuju Pra-
vilnik o načinu priznavanja, vrednovanja,
prezentacije i obelodanjivanja pozicija u po-
jedinačnim finansijskim izveštajima mikro
i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br.
118/2013 i 95/2014), na isti način vrednuju li-
zing kao i pravna lica koja primenjuju MSFI
za MSP.
Delokrug MSFI 16
MSFI 16 primenjuje se na sve zakupe izuzev:
a) zakupa za potrebe istraživanja ili korišće-
nja minerala, nafte, prirodnog gasa i sličnih
neobnovljivih prirodnih resursa;
b) zakupa biološke imovine iz delokruga MRS
41 – Poljoprivreda koju drži zakupac;
c) sporazuma o koncesijama za pružanje usluga iz
delokruga IFRIC 12 – Sporazumi o koncesijama
za pružanje usluga;
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 71
RAČUNOVODSTVO
d) licenci kojima zakupodavac ustupa pravo ko-
rišćenja intelektualnog vlasništva, koje su ure-
đene MSFI 15 – Prihodi od ugovora s kupcima;
e) prava koja drži zakupac prema licencnim
ugovorima iz delokruga MRS 38 – Nematerijal-
na imovina kao što su filmovi, video-zapisi,
predstave, rukopisi, patenti i autorska prava.
Lizing se definiše kao ugovor
ili deo ugovora kojim se ustupa ili
prenosi pravo korišćenja određe-
ne imovine tokom datog perioda trajanja li-
zinga u zamenu za naknadu. U praksi se često
dešava da ugovori o zakupu mogu da imaju de-
finisane i ne-lizing komponente. Na primer,
to može biti ugovor o zakupu nekretnine koji
uključuje održavanje objekta. Trebalo bi da
se ne-lizing komponente odvajaju od samog za-
kupa i posebno evidentiraju, osim ako se ne
koristi praktična olakšica koja dozvoljava
da se ugovori o zakupu u takvim slučajevima
evidentiraju kao jedna celina.
Određivanje trajanja lizinga
Ispravno određivanje perioda trajanja li-
zinga ključno je za pravilno obuhvatanje lizinga
u skladu sa ovim standardom. Trajanje lizinga
(zakupa) počinje od prvog dana trajanja lizinga i
uključuje sve eventualne periode koje je davalac
lizinga odobrio zakupcu bez plaćanja zakupni-
ne, odnosno uključuje neopozivi period trajanja
lizinga, periode pokrivene opcijom produže-
nja lizinga ukoliko postoji realna verovatnoća
da će zakupac iskoristiti tu opciju i periode
pokrivene opcijom raskidanja lizinga ukoliko
postoji realna verovatnoća da zakupac neće is-
koristiti tu opciju.
Neopozivi period trajanja lizinga predsta-
vlja period u kome stavke ugovora važe sve dok
obe strane (zakupac i zakupodavac) ne steknu
pravo da ga raskinu. Za razmatranje perioda
koji su pokriveni opcijama produženja, odnosno
raskida lizinga zakupac može da se koristi sle-
dećim faktorima: iznos plaćanja za zakupninu
u bilo kom opcionom periodu, opcija kupovine
koja može da se primeni na kraju perioda produ-
ženja po ceni za koju se očekuje da će biti ispod
tržišne cene, ulaganja u zakupljene predmete sa
ekonomskom koristi za zakupca, troškovi koji
se odnose na raskidanje ugovora, važnost pred-
metnog sredstva za poslovanje zakupca, uslovlje-
nost povezana sa korišćenjem opcije, istorijska
praksa zakupca.
Na primer, ako se očekuje da se zakupnina u pe-
riodu koji je pokriven opcijom produženja neće
značajno menjati, to povećava verovatnoću da će
zakupac iskoristiti pomenutu opciju produženja.
Ako je, recimo, ugovoren zakup nekretnine na 5 go-
dina, uz opciju produženja zakupa na još 5 godina,
i ako je lokacija nepokretnosti idealna za poslo-
vanje zakupca, pri čemu shodno svojim poslovnim
planovima namerava da ostane na toj lokaciji,
onda je trajanje lizinga koje će se koristiti za
inicijalno vrednovanje 5 + 5 godina ukupno 10.
Izuzeci od primene MSFI 16
MSFI 16 dozvoljava praktične izuzetke u
smislu da zakupac za određene zakupe može da
odabere da ne primenjuje zahteve standarda koji
se tiču priznavanja i odmeravanja. U tom slučaju
ugovor o zakupu evidentira se kao tekući trošak
kroz Bilans uspeha, sistematski tokom trajanja
zakupa. Ti izuzeci mogu da se primene kod:
● kratkoročnih lizinga i
● lizinga male vrednosti.
Kratkoročnim lizinzima smatraju se oni li-
zinzi čiji je period zakupa kraći od 12 meseci.
Zakupi male vrednosti predstavljaju one zaku-
pe pri kojima je pojedinačna vrednost predmet-
ne imovine relativno mala, ali sam standard ne
definiše koja je to vrednost. Međutim, u Osno-
vama za zaključivanje navodi se da je to imovina
čija je pojedinačna vrednost manja od 5,000 USD.
Sledeća imovina navodi se kao primer za ovaj iz-
uzetak: laptopovi, desktop-računari, telefoni,
kancelarijski nameštaj, aparati za vodu, kafu i
slično.
Prilikom određivanja da li će se neki ugo-
vor o zakupu tretirati koristeći izuzetak male
vrednosti treba biti posebno pažljiv. Određi-
vanje da li je neka imovina male vrednosti ne
može da zavisi od, na primer, materijalnog zna-
čaja te imovine u odnosu na druge bilansne pozi-
cije. Posmatra se pojedinačna vrednost imovine
kada je pomenuta imovina nova (ili je bila nova),
bez obzira na to da li je imovina koja je predmet
ugovora o zakupu nova ili ne. Ako zakupac kori-
sti ove praktične izuzetke, potrebno je da to
obelodani u napomenama.
72 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Priznavanje i prezentacija imovine,
obaveza, rashoda po osnovu lizinga
Prema tački 22. MSFI 16, od prvog dana tra-
janja zakupa u poslovnim knjigama zakupca pri-
znavanje se vrši na sledeći način:
● u aktivi se priznaje imovina s pravom kori-
šćenja;
● u pasivi se priznaje obaveza po osnovu zaku-
pa za čitav (ugovoreni, odnosno procenjeni)
period trajanja zakupa.
U Bilansu uspeha zakupca po osnovu ugovora
o zakupu mogu da nastanu sledeće vrste rasho-
da:
● troškovi amortizacije – u okviru računa
540;
● troškovi kamata – u okviru računa 569;
● kursne razlike – u okviru računa 563 ili 663;
● efekti valutne klauzule – u okviru računa
564 ili 664;
● varijabilna zakupnina – u okviru računa 533.
Osim navedenih troškova, mogu da nastanu i
tzv. sporedni troškovi (struja, telefon, regi-
stracija vozila, osiguranje i dr.), ali u pogledu
načina njihovog utvrđivanja i priznavanja nema
nikakvih izmena.
Što se tiče prezentacije u finansijskim iz-
veštajima koju zahteva MSFI 16:
● imovina sa pravom korišćenja prikazuje se
odvojeno od ostale imovine ili se kombinuje sa
nekretninama, postrojenjima i opremom, sa po-
sebnim obelodanjivanjem;
● obaveze za zakup prikazuju se posebno ili obu-
hvataju sa drugim obavezama i obelodanjuju u na-
pomenama na kojoj su poziciji obuhvaćene;
● troškovi kamate po osnovu ugovora o lizingu
(zakupu) prikazuju se u okviru finansijskih ras-
hoda;
● MSFI 16 ne zahteva posebnu prezentaciju tro-
škova amortizacije imovine s pravom korišće-
nja u Bilansu uspeha.
U izveštaju o novčanim tokovima:
● plaćanja glavnice za zakup prikazuju se kao ak-
tivnosti finansiranja, a plaćanja kamate prika-
zuju se u aktivnostima iz poslovanja;
● plaćanja kratkoročnih zajmova ili zajmova
male vrednosti, kao i varijabilna plaćanja po
lizingu koja nisu uključena u merenje obaveze po
osnovu tog zajma, prikazuju se u okviru poslovnih
aktivnosti.
§Postojećim Pravilnikom o Kontnom
okviru nije predviđen konto za imovi-
nu sa pravom korišćenja, kao ni konto za is-
kazivanje obaveze za zakup imovine s pravom
korišćenja. Do izmene postojećeg pravilnika
mogu da se koriste postojeći računi u okviru
kojih se iskazuju pojedini oblici imovine
koji se i pojavljuju kao predmeti zakupa. Na
primer, ako je predmet zakupa objekat, pravo
korišćenja te imovine bilo bi iskazano u
okviru računa 022, dok bi pravo korišćenja
opreme bilo iskazano u okviru računa 023, a
pravo korišćenja zemljišta u okviru računa
020 ili 021 itd. Što se tiče obaveze, može da
se otvori posebna analitika u okviru računa
416 – Obaveze po osnovu finansijskog lizin-
ga, sa nazivom računa „Obaveze po osnovu za-
kupa”.
Početno priznavanje imovine sa pravom
korišćenja i obaveza
Imovina sa pravom korišćenja inicijalno
se priznaje po trošku koji se sastoji od slede-
ćih komponenti:
● obaveza po osnovu lizinga,
● plaćanja nastala pre početka lizinga (avan-
si/unapred plaćena zakupnina), umanjena za
eventualne primljene podsticaje u vezi sa za-
kupom,
● inicijalni direktni troškovi,
● procenjeni troškovi demontaže i uklanja-
nja i troškovi vraćanja imovine u prvobitno
stanje u skladu sa ugovorom o zakupu.
Zbir navedenih iznosa (umanjen za eventu-
alne podsticaje koje zakupodavac daje zakupcu)
predstavlja početnu vrednost imovine s pravom
korišćenja, koja će tokom perioda zakupa biti
osnovica za obračun amortizacije. U mnogim slu-
čajevima neće postojati sve stavke troškova.
Inicijalno merenje obaveza po osnovu li-
zinga sastoji se od sadašnje vrednosti sle-
dećih pet komponenti koje nisu plaćane na
početku zakupa:
● fiksnih plaćanja umanjenja za bilo koja po-
traživanja za podsticaje;
● određenih varijabilnih (promenljivih) pla-
ćanja;
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 73
RAČUNOVODSTVO
● garantovanog ostatka vrednosti (iznos za
koji se očekuje da dospe za plaćanje u okviru
garantovanog ostatka (rezidualne) vrednosti
predmeta zakupa);
● cene korišćenja opcije otkupa, ukoliko po-
stoji realna verovatnoća da će zakupac isko-
ristiti tu opciju;
● kazne za raskid ugovora, ukoliko će zakupac
iskoristi opciju raskida ugovora.
Fiksna plaćanja su plaćanja zakupnine koja su
definisana u ugovoru o zakupu i uključuju i tzv. fik-
sna plaćanja zakupnine (plaćanja koja mogu da izgle-
daju kao varijabilna, ali su u suštini fiksna).
Varijabilna plaćanja obuhvataju plaćanja koja
zavise od stope ili indeksa. Na primer, to su
plaćanja povezana s indeksom potrošačkih cena,
referentnom kamatnom stopom, odnosno plaća-
nja koja se menjaju usled promene tržišnih cena
nekretnine. Takva promenljiva plaćanja uraču-
navaju se u vrednost obaveze po osnovu zakupa i
vrednost imovine s pravom korišćenja.
Međutim, postoje promenljiva plaćanja koja
se ne uključuju u merenje obaveze po osnovu zaku-
pa, već se priznaju kao rashod perioda. Prema
tački 38 (b) MSFI 16, nakon prvog dana trajanja
zakupa zakupac treba da prizna kao prihod ili
rashod, osim ako se ti troškovi uključuju u knji-
govodstvenu vrednost neke imovine u skladu sa
relevantnim MSFI, promenljiva plaćanja za
zakup koja nisu uključena u merenje obaveze po
osnovu zakupa za period u kom nastaje događaj
ili uslov koji pokreće pomenuta plaćanja. Tipi-
čan primer takvih promenljivih plaćanja jeste
plaćanje varijabilnog dela zakupnine koji nije
unapred poznat, već zavisi od npr. ostvarenog
prometa. Takve varijabilne zakupnine priznaju
se kao rashod perioda kada nastanu, tj. ne uzi-
maju se u obzir pri početnom merenju obaveze po
osnovu zakupa i imovine s pravom korišćenja.
Prema našem mišljenju, varijabilna zakupnina
može, kao i do sada, da se evidentira u okviru
računa 533 – Troškovi zakupnina.
Garantovani ostatak vrednosti predstavlja
podsticaj za zakupca da održava sredstvo u do-
brom stanju i obuhvata iznose za koje zakupac
očekuje da će zaraditi kada se sredstvo vrati.
Opcije otkupa i raskida predstavljaju iznose
za koje zakupac očekuje da plati ili za kupovinu
predmetnog sredstva ili za raskid zakupa kori-
steći pravo na opciju.
Za diskontovanje lizing plaćanja trebalo bi
da se koristi kamatna stopa sadržana u lizingu,
osim ako ona ne može da bude određena. Kamat-
na stopa sadržana u lizingu predstavlja kamat-
nu stopu koja dovodi do izjednačavanja sadašnje
vrednosti plaćanja po osnovu zakupa i negaranto-
vanog ostatka vrednosti sa zbirom fer vredno-
sti imovine i svih početnih direktnih troškova
davaoca lizinga. Često je u praksi teško da se
utvrdi kamatna stopa sadržana u lizingu, pa se
koristi inkrementalna stopa zaduživanja, a to
je ona kamatna stopa koju bi zakupac morao da pla-
ti da u sličnom roku i uz slične garancije posudi
sredstva neophodna za nabavku imovine slične
vrednosti, kao imovine s pravom korišćenja u
sličnom ekonomskom okruženju.
Praktično, navedeno bi značilo da se iz-
nos budućih obaveza za čitav period trajanja
zakupa ne posmatra u nominalnom iznosu, već
je neophodno da se izvrši diskontovanje pri-
menom odgovarajuće kamatne stope. Razlika
između nominalne vrednosti obaveze i njene
sadašnje vrednosti tokom perioda trajanja
zakupa priznaje se kao rashod kamate (koji nije
ravnomeran tokom perioda trajanja zakupa). S
druge strane, vrednost imovine s pravom ko-
rišćenja (koja je utvrđena na osnovu sadašnje
vrednosti obaveze po osnovu zakupa i ostalih
komponenti troška) amortizuje se tokom pe-
rioda zakupa.
Primer: Obračun zakupa
Privredno društvo ABC (zakupac) počevši
od 1. januara 2019. godine zakupljuje poslovni
prostor na 5 godina. Godišnja rata zakupnine
iznosi 10,000 EUR i plaća se na početku godine.
Direktni troškovi pribavljanja zakupa iznose
2,000 EUR. Kamatnu stopu sadržanu u zakupnini
nije lako odrediti. Zakupac je utvrdio da je nje-
gova inkrementalna kamatna stopa pozajmljiva-
nja procenjena na 5% godišnje.
Da bi se odredila vrednost obaveze po osno-
vu lizinga, potrebno je diskontovati buduća
fiksna plaćanja zakupnina diskontnom stopom
od 5%. Diskontuju se buduća plaćanja od ukupno
40.000 EUR (4 godine po 10.000 EUR), pa je sada-
šnja vrednost utvrđena na taj način 35.460 EUR.
Iako je zakup na 5 godina, za diskontovanje se uz-
imaju 4 godine, s obzirom na to da je prva rata
plaćena na dan početka lizinga, a ne kasnije.
74 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Nakon određivanja vrednosti obaveza po
osnovu lizinga, utvrđuje se vrednost imovine s
pravom korišćenja.
Red.
br. Opis Iznos
1. Početna obaveza po osnovu zakupa 35.460
2. Unapred plaćena zakupnina 10.000
3. Inicijalni direktni troškovi zakupca 2.000
4. Procenjeni troškovi tzv. vraćanja u
prvobitno stanje –
5. Podsticaj koji zakupac dobija od
zakupodavca –
6. Trošak (vrednost) imovine s pravom
korišćenja (zbir red. br. od 1 do 4,
umanjeno za red. br. 5) 47.460
Knjiženje unapred plaćene zakupnine i di-
rektnih troškova, kao i početnog priznavanje
imovine s pravom korišćenja i obaveza (radi
pojednostavljena daljih knjiženja uzeta je pret-
postavka korišćenja kursa 1 EUR = 120 RSD):
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
280 Unapred plaćeni
troškovi 1.440.000
272 Porez na dodatu
vrednost u datim
avansima po opštoj
stopi 288.000
241 Tekući račun 1.728.000
– po izvodu sa tekućeg računa za unapred plaćenu prvu
ratu i direktne troškove
1a
0221 Građevinski
objekti s pravom
korišćenja 5.695.200
4161 Obaveze po osnovu
zakupa 4.255.200
280 Unapred plaćeni
troškovi 1.440.000
– za početno priznavanje imovine s pravom korišćenja i
obaveze po osnovu zakupa
Kao što se vidi, obaveza po osnovu zakupa
unapred će biti ukalkulisana iako za plaćanje
dospeva sukcesivno.
Za potrebe knjiženja tokom perioda trajanja
zakupa neophodno je da se na početku napravi ob-
račun, tj. svojevrsni anuitetni plan (slično kao
kod finansijskog lizinga), u cilju utvrđivanja
glavnice i kamate.
Godina
zakupa
Sadašnja
vrednost
obaveze
na početku
lizinga
Stvarna
plaćanja
Kamata Glavnica
Rashod amor-
tizacije
1 2 3 4 = (1 ×
5%) 5 = 3 – 4
Nabavna
vrednost
47.460 × 20%
Prva 35.460 10.000 1.773 8.227 9.492
Druga 27.233 10.000 1.362 8.638 9.492
Treća 18.595 10.000 930 9.070 9.492
Četvrta 9.524 10.000 476 9.524 9.492
90.812 40.000 4.541 35.459 37.968
Dakle, zakupac svake godine stvarno plaća
10.000 EUR sa svog tekućeg računa, ali se taj iznos
deli na glavnicu obaveze i kamatu.
Zakupac je dobio račun od zakupodavca na iz-
nos od 10.000 EUR plus PDV od 20% u iznosu od
2.000 EUR.
Knjiženje u prvoj godini zakupa za prvu ratu
i obračunatu amortizaciju
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
4161 Obaveze po osnovu
zakupa (8.227 EUR) 987.240
569 Ostali finansijski
rashodi (1.773 EUR) 212.760
270 PDV u primljenim
fakturama po
opštoj stopi 240.000
435 Dobavljač u zemlji 1.440.000
– po računu zakupodavca
1a
435 Dobavljač u zemlji 1.440.000
241 Tekući račun 1.440.000
– za plaćanje po izvodu sa tekućeg računa
1b
540 Troškovi
amortizacije 1.139.040
029 Ispravka vrednosti
nekretnina,
postrojenja i
opreme 1.139.040
– za obračun amortizacije za imovinu sa pravom
korišćenja
Objašnjenje za promenu 1: Zakupodavac će iz-
davati periodične račune u skladu sa Zakonom
o PDV-u. Prema našem mišljenju, kada zakupac
dobije račun od zakupodavca, može da ga evi-
dentira stavom za knjiženje 416, 2702/435. Na taj
način obezbediće se evidencija o dospelim oba-
vezama za plaćanje.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 75
RAČUNOVODSTVO
Naknadno odmeravanje imovine s
pravom korišćenja i obaveza
Imovina s pravom korišćenja naknadno se
odmerava po modelu troška:
● umanjenom za svaku eventualnu kumuliranu
amortizaciju i gubitke od obezvređenja; i
● usklađenom za eventualna ponovna merenja
obaveze po osnovu zakupa usled ponovne proce-
ne ili drugih novih okolnosti.
Prilikom obračuna amortizacije primenjuju
se zahtevi MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i
oprema, uz poštovanje dva principa:
● u slučaju ugovora kojim se vlasništvo nad pred-
metom prenosi na zakupca, odnosno ukoliko tro-
šak imovine s pravom korišćenja pokazuje da će
zakupac iskoristiti opciju otkupa, zakupac imo-
vinu amortizuje za period od prvog dana trajanja
zakupa do kraja njenog korisnog veka upotrebe;
● u ostalim slučajevima zakupac imovinu s pra-
vom korišćenja amortizuje od prvog dana trajanja
zakupa do kraja njenog korisnog veka upotrebe ili
do kraja zakupa koji od tih datuma bude raniji.
Dakle, kod klasičnog zakupa kojim nije pred-
viđen otkup predmeta, period amortizacije tre-
ba zasnivati na periodu trajanja zakupa, s tim da
procenu tog perioda povremeno treba preispi-
tivati, posebno u slučaju ugovora o zakupu u koji-
ma nije definisan period ili postoji mogućnost
stalnog produžavanja trajanja zakupa.
Naknadno odmeravanje obaveza po osnovu li-
zinga slično je kao i za druge slične obaveze sa
kamatom i određuje se tako što se na inicijal-
nu vrednost dodaju kamate na ostatak obaveze,
pri čemu je umanjena za lizing plaćanja, naravno
uzimajući i u obzir ponovnu procenu obaveza
ako je došlo od promena u proceni originalnog
trajanja lizinga ili opcija produžetka, odnosno
prekida zakupa, promena u proceni opcije otku-
pa predmetne imovine, promene u indeksu ili
stopi koja utiče na plaćanje i promena u proceni
garantovanog ostatka vrednosti. Ponovne proce-
ne obaveza generalno se evidentiraju tako što
se obaveza po osnovu lizinga usklađuje koriste-
ći nove pretpostavke, dok se imovina s pravom
korišćenja usklađuje za isti iznos.
Prelazak na primenu MSFI 16
ëPrelaznim odredbama MSFI 16 nije
predviđeno da se on primenjuje samo
na nove ugovore o zakupu, već ga je neophodno
primeniti i na ranije, postojeće ugovore o
zakupu.
Metode koje su na raspolaganju zakupcima su:
● puni retrospektivni metod: za svaki raniji
obračunski period prepravljaju se uporedni po-
daci (komplikovaniji pristup);
● retrospektivni metod s kumulativnim efek-
tom (tzv. modifikovani retrospektivni pri-
stup): na datum prve primene MSFI 16 priznaje
se usklađivanje početnog stanja rezultata, ali
bez prepravljanja uporednih podataka (jedno-
stavniji pristup).
Potpuna retrospektivna primena znači da
sve postojeće ugovore o zakupu treba obračunati
u skladu sa novim pravilima i priznati imovinu
s pravom korišćenja i obavezu po osnovu zakupa
kao da je MSFI 16 oduvek bio u primeni. Zatim
treba utvrditi rashode amortizacije, kamate i
eventualno druge rashode koji bi bili prizna-
ti da je od početka ugovora primenjivan MSFI
16, pa ih uporediti sa stvarno priznatim rasho-
dima u skladu sa MRS 17. Razlika se evidentira
kao korekcija početnog stanja rezultata na dan 1.
januara 2019. godine, u poslovnim knjigama za tu
godinu. Uz to, bilo bi neophodno i prepravljanje
uporednih podataka u Bilansu stanja i Bilansu
uspeha.
U slučaju primene modifikovanog retrospek-
tivnog pristupa, zakupac na datum prve primene
MSFI 16 priznaje obavezu po osnovu zakupa po
sadašnjoj vrednosti preostalih plaćanja za za-
kup, diskontovano po inkrementalnoj stopi zadu-
živanja na taj datum. Dakle, trebalo bi utvrditi
sadašnju vrednost budućih obaveza po osnovu za-
kupa primenom odgovarajuće kamatne stope.
Što se imovine s pravom korišćenja tiče, za-
kupac je na datum prve primene priznaje po:
(a) njenoj knjigovodstvenoj vrednosti kao da
je MSFI 16 primenjivan od prvog dana trajanja
zakupa, diskontovano po inkrementalnoj stopi
zaduživanja na datum prve primene MSFI 16; ili
(b) iznosu jednakom obavezi po osnovu zaku-
pa (usklađenom sa iznosom eventualnih unapred
izvršenih plaćanja koja se odnose na taj zakup,
76 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
PS
priznatih u Bilansu stanja pre datuma prve
primene MSFI 16).
U slučaju iz tačke (a), razlika između obaveze
po osnovu zakupa i imovine s pravom korišće-
nja (ako postoji) evidentira se kao korekcija
početnog stanja rezultata.
U slučaju iz tačke (b), razlika neće postoja-
ti, pa neće biti ni korekcije početnog stanja
rezultata, jer je suština da se imovina s pra-
vom korišćenja priznaje u iznosu koji je jednak
obavezi po osnovu zakupa na dan prve primene
MSFI 16. Drugim rečima, ovaj pristup podrazu-
meva priznavanje imovine s pravom korišćenja
i sadašnje vrednosti obaveze za zakup kao da je
reč o novom ugovoru o zakupu koji stupa na snagu
na dan prve primene MSFI 16.
Zaključak
Prva primena MSFI 16 zahtevaće sveobuhvat-
nu analizu ugovora o lizingu, a neka od pitanja
sa kojima društva mogu da se suoče svakako su:
koji je neopozivi period zakupa, da li postoji
opcija produženja ugovora ili opcija raskida i
kolika je verovatnoća da se takve opcije isko-
riste, koju kamatnu stopu primeniti u uslovima
kada ugovorom kamatna stopa nije definisana
i sl. Navedena primena predstavljaće za dosta
društava veliki izazov i zahtevaće potpunu obu-
čenost računovođa za navedeni postupak, kao i
mnogo više vremena za samo računovodstveno
obuhvatanje nego što je to bilo do sada. Takođe,
često će postojati potreba uključivanja drugih
stručnih lica, pre svega pravne struke, u tuma-
čenje pojedinih uslova ugovora.
Imajući u vidu da se po osnovu ugovora o zaku-
pu priznaje imovina s pravom korišćenja, jasno
je da nova pravila priznavanja zakupa u skladu
sa MSFI 16 mogu da utiču i na promenu veličine
pravnog lica.
Primenom MSFI 16 društva će imati veću
priznatu ukupnu imovinu (što može nepovolj-
no da utiče na racio obrta imovine), ali biće
i više zadužena („pogoršanje” racia zaduže-
nosti), dok će imati veći iznos troška u prvim
godinama lizinga iako je ugovoreno konstantno
plaćanje tokom perioda, pa se kao rezultat može
očekivati niža neto profitabilnost u istom pe-
riodu.
Takođe, razdvajanje nekadašnjih troškova
zakupa na sada troškove amortizacije i tro-
škove kamate utiče na iznose određenih po-
kazatelja poslovanja poput EBITDA (troškovi
amortizacije i kamate ostaju „ispod”), i to
tako da će sada EBITDA davati mnogo bolji re-
zultat nego ranije.