U skladu sa odredbama člana 61. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – dalje: Pravilnik), na računu 723 – Lična primanja poslodavca – iskazuju se isplate ličnih primanja poslodavcu u društvima lica u toku godine. Ako se iznos izvršenih isplata ne može pokriti iz ostvarenog dobitka, nepokriveni iznos se prenosi na kraju obračunskog perioda na teret računa 724 – Prenos dobitka ili gubitka. Pod poslodavcem se, u smislu računa 723, podrazumeva vlasnik privrednog društva ili preduzetnik koji poslovne knjige vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva.

View Fullscreen
U skladu sa odredbama člana 61. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini
računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl.
glasnik RS”, br. 95/2014 – dalje: Pravilnik), na računu 723 – Lična primanja po-
slodavca – iskazuju se isplate ličnih primanja poslodavcu u društvima lica
u toku godine. Ako se iznos izvršenih isplata ne može pokriti iz ostvarenog
dobitka, nepokriveni iznos se prenosi na kraju obračunskog perioda na teret
računa 724 – Prenos dobitka ili gubitka. Pod poslodavcem se, u smislu računa
723, podrazumeva vlasnik privrednog društva ili preduzetnik koji poslovne
knjige vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva.
jasno pokazuju da je društvo u periodu za koji se
isplaćuje međudividenda ostvarilo dobit i da
su raspoloživa novčana sredstva društva do-
voljna za plaćanje te međudividende;
2) iznos međudividende koji se isplaćuje nije
veći od ukupne dobiti ostvarene nakon zavr-
šetka prethodne poslovne godine za koju su
sačinjeni finansijski izveštaji, uvećane za
neraspoređenu dobit i iznose rezervi koji se
mogu koristiti za te namene, a umanjene za utvr-
đene gubitke i iznos koji mora da se unese u re-
zerve u skladu sa Zakonom ili statutom.
Ovde treba imati u vidu i odredbe Zakona o
privrednim društvima o ograničenjima plaća-
nja akcionarima. Naime, prema članu 275. Zako-
na o privrednim društvima, društvo ne može
da vrši plaćanja akcionarima ako je prema po-
slednjim godišnjim finansijskim izveštajima
neto imovina društva manja ili bi usled takve
isplate postala manja od uplaćenog osnovnog
kapitala, uvećanog za rezerve koje je društvo u
obavezi da održava u skladu sa Zakonom ili sta-
tutom, ako takve rezerve postoje, osim u slučaju
smanjenja osnovnog kapitala.
Ukupan iznos isplata akcionarima za poslov-
nu godinu ne može biti veći od dobiti na kraju
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 65
RAČUNOVODSTVO
te poslovne godine, uvećane za neraspoređenu
dobit iz prethodnih perioda i iznose rezer-
vi predviđenih za raspodelu akcionarima, a
umanjene za nepokrivene gubitke iz prethod-
nih perioda i iznose rezervi koje je društvo
u obavezi da održava u skladu sa Zakonom ili
statutom, ako takve rezerve postoje.
Isplate ličnih primanja vlasniku privred-
nog društva imaju karakter prihoda od kapi-
tala koji se oporezuje u skladu sa članom 61.
Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. gla-
snik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. za-
kon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009,
44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US,
7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 –
odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013,
48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din.
izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – uskla-
đeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din.
izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018
– usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 – usklađe-
ni din. izn. – dalje tekstu: ZPDG), prema kojem se
prihodom od kapitala, pored ostalog, smatraju
i dividende i učešće u dobiti, bez obzira na to
da li se isplaćuju iz neraspoređene dobiti ili
kao međudividenda u toku godine.
Obveznik poreza na prihode od kapitala je
fizičko lice koje ostvaruje pomenute priho-
de. Oporezivi prihod od kapitala čini pri-
hod isplaćen (raspodeljen) obvezniku. Stopa
poreza na prihode od kapitala u vidu divi-
dende i učešća u dobiti iznosi 15%, a obra-
čunava se na poresku osnovicu koju čini 100%
bruto prihoda.
Primer: Obračun i isplata međudividende
Društvo s ograničenom odgovornošću ostvarilo
je za 2018. godinu dobit u iznosu od 1.000.000
dinara. Društvo nema neraspoređeni dobitak iz
ranijih godina. Na redovnoj godišnjoj skupštini
članova Društva u martu 2019. godine doneta je
odluka da se dobit raspodeli osnivaču. Dividen-
da je u aprilu isplaćena osnivaču, pravnom licu.
U julu 2019. godine takođe je doneta odluka da
se isplati međudividenda za 2019. godinu u izno-
su od 500.000 dinara. Odluka je doneta na osno-
vu sastavljenog šestomesečnog finansijskog
izveštaja za 2019. godinu, u kome je Društvo is-
kazalo procenjeni dobitak u iznosu od 500.000
dinara. Međudividenda je isplaćena imajući u
vidu da njenom isplatom nije ugrožena likvid-
nost Društva, odnosno da Društvo ima dovoljno
slobodnih raspoloživih sredstava za plaćanje.
Prilikom isplate međudividende obračunat je i
plaćen porez na prihode od kapitala.
Obračun poreza na prihode od kapitala:
Red.
br. Opis Iznos
1. Neto prihod 500.000
2. Koeficijent za preračun na bruto 1,1764705
3. Poreska osnovica
(red. br. 1 x red. br. 2) 588.235
4. Poreska stopa 15%
5. Iznos poreza za plaćanje
(red. br. 3 x red. br. 4) 88.235
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
340 Neraspoređeni
dobitak ranijih
godina 1.000.000
461 Obaveze za
dividende 1.000.000
– po odluci o raspodeli dobiti
2.
461 Obaveze za
dividende 1.000.000
241 Tekući (poslovni)
računi 1.000.000
– po izvodu sa tekućeg računa za isplaćenu dividendu
3.
723 Lična primanja
poslodavca 500.000
461 Obaveze za
dividende 500.000
– po odluci o isplati međudividende
3a
461 Obaveze za
dividende 500.000
241 Tekući (poslovni)
računi 500.000
– po izvodu sa tekućeg računa za isplaćene međudividende
3b
723 Lična primanja
poslodavca 88.235
489 Ostale obaveze za
poreze, doprinose i
druge dažbine 88.235
– za obračunati porez na prihode od kapitala
3c
489 Ostale obaveze za
poreze, doprinose i
druge dažbine 88.235
241 Tekući (poslovni)
računi 88.235
– po izvodu za plaćanje poreza na prihode od kapitala
Po ovom osnovu navedeno društvo podnosi
poresku prijavu na obrascu PPP PD, a oznaka vr-
ste prihoda je: 1 11 402 00 0.
66 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Uzimanje iz imovine privrednog
društva za privatne potrebe vlasnika
Prema odredbi člana 61. stav 1. tačka 4)
ZPDG-a, prihodom od kapitala smatra se, izme-
đu ostalog, uzimanje iz imovine i korišćenje
usluga privrednog društva od strane vlasnika
društva za njihove privatne potrebe.
Obveznik ovog poreza je fizičko lice (vla-
snik društva) koje po ovom osnovu ostvaruje
prihod, s tim što je društvo (saglasno članu 99.
stav 1. tačka 3) ZPDG-a) u obavezi da obračuna i
plati porez po odbitku.
Oporezivi prihod od kapitala čini novčani
ili nenovčani iznos ostvarenog prihoda.
Ako su prihodi od kapitala ostvareni u ne-
novčanom obliku, vrednost tih prihoda utvrđuje
se prema tržišnoj vrednosti prava, dobara, od-
nosno usluga na dan ostvarivanja prihoda.
Uzimanje iz imovine oporezuje se poreskom
stopom od 15%, bez priznavanja normiranih tro-
škova.
Dakle, uzimanje iz imovine privrednog
društva za privatne potrebe vlasnika sma-
tra se prihodom od kapitala i oporezuje se
stopom od 15% na poresku osnovicu koju čini
100% bruto prihoda.
Članovi privrednog društva ne bi trebalo
da vrše uzimanje iz imovine i koriste usluge
privrednog društva za svoje privatne potrebe,
odnosno za izmirivanje ličnih obaveza.
Postoje brojni pojavni oblici uzimanja iz
imovine društva od strane njegovih vlasnika.
U praksi vlasnici najčešće koriste poslovni
račun privrednog društva za svoje lične potre-
be. Na primer, preko poslovnog računa plaćaju
letovanje, školarinu svojoj deci ili podižu
novac sa poslovnog računa za neke druge pri-
vatne potrebe.
Na primer, ako vlasnik koristi poslovnu
platnu karticu, odnosno vrši plaćanje sa po-
slovnog računa za kupovinu dobara ili plaćanje
usluga, takva isplata knjiži se na teret vlasnika
privrednog društva stavom za knjiženje 221/241,
a vlasnik treba da podnese odgovarajuću ispra-
vu. Ukoliko vlasnik kapitala podnese isprave
iz kojih nedvosmisleno može da se utvrdi da je
isplata izvršena za potrebe obavljanja delatno-
sti privrednog društva, isplaćen iznos knjiži
se na teret adekvatne vrste troškova, stavom za
knjiženje 5/221.
Međutim, kada vlasnik kapitala po osnovu
korišćenja platne kartice ne može da dokaže
da je isplata izvršena za potrebe obavljanja de-
latnosti privrednog društva, isplata ne može
da se knjiži na teret troškova, već iznos koji je
isplaćen ima tretman uzimanja iz imovine pri-
vrednog društva na koji se plaća porez na pri-
hod od kapitala.
Primer: Plaćanje privatnih troškova
poslovnom platnom karticom
Vlasnik određenog društva sa ograničenom
odgovornošću koji nije u radnom odnosu izvr-
šio je plaćanje troškova poslovnom platnom
karticom za svoje lične potrebe u iznosu od
250.000 dinara.
Obračun poreza na prihode od kapitala je
sledeći:
Red.
br. Opis Iznos
1. Neto prihod 150.000
2. Koeficijent za preračun na bruto 1,1764705
3. Poreska osnovica
(red. br. 1 x red. br. 2) 176.470
4. Poreska stopa 15%
5. Iznos poreza za plaćanje
(red. br. 3 x red. br. 4) 26.470
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
723 Lična primanja
poslodavca 150.000
241 Tekući (poslovni)
računi 150.000
– po izvodu sa tekućeg računa
2.
723 Lična primanja
poslodavca 26.470
489 Ostale obaveze za
poreze, doprinose i
druge dažbine 26.470
– za obračunati porez na prihode od kapitala
3.
489 Ostale obaveze za
poreze, doprinose i
druge dažbine 26.470
241 Tekući (poslovni)
računi 26.470
– za plaćanje poreza na prihode od kapitala
Po ovom osnovu navedeno društvo podnosi
poresku prijavu na obrascu PPP PD, a oznaka vr-
ste prihoda je: 1 11 410 000.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 67
RAČUNOVODSTVO
Sve isplate ličnih primanja vlasnika pri-
vrednog društva utiču na smanjenje rezultata
privrednog društva za 2019. godinu.
Uzimanje iz poslovne imovine
preduzetnika
Zakonom o privrednim društvima, kojim
se uređuje pravni položaj preduzetnika, nije
propisano nijedno ograničenje kada je u pitanju
pravo preduzetnika da imovinu stečenu poslova-
njem koristi za privatne potrebe. Jedino ogra-
ničenje za podizanje novca sa poslovnog računa
(koje ne važi samo za preduzetnike, već za sva
lica koja obavljaju delatnost) postoji u smislu
propisa kojima se uređuje platni promet. Naime,
prema odredbama člana 2. Pravilnika o uslovi-
ma i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima
za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju
delatnost („Sl. glasnik RS”, br. 77/2011), prav-
na lica i fizička lica koja obavljaju delatnost
mogu da, bez ograničenja, plaćaju gotovim nov-
cem, odnosno vrše isplate u gotovom novcu u
dinarima sa svog tekućeg računa.
Plaćanja odnosno isplate vrše se na osno-
vu originalne dokumentacije iz koje mogu da se
utvrde iznos, osnov i namena tog plaćanja (re-
šenje, odluka, ugovor, račun i dr.), pri čemu se
banci podnose na uvid i overu (datum prijema,
pečat i potpis).
Izuzetno od stava 2. ovog člana, plaćanja
odnosno isplate do iznosa od 150.000 dinara
dnevno vršiće se bez podnošenja na uvid doku-
mentacije iz tog stava.
U skladu sa odredbama člana 37b ZPDG-a, uzi-
manje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovi-
ne za privatne potrebe ima tretman poslovnog
prihoda. Uzimanje imovine koje nije u novčanom
obliku, procenjuje se prema uporedivoj trži-
šnoj vrednosti, u skladu sa načelom stalnosti.
Navedene odredbe odnose se na usklađiva-
nje prihoda i rashoda u poreskom bilansu koji
se sastavlja na način propisan Pravilnikom o
sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima
od značaja za način utvrđivanja poreza na doho-
dak građana na prihode od samostalne delatno-
sti („Sl. glasnik RS”, br. 8/2011, 13/2012, 12/2013,
23/2014 – dr. pravilnik i 6/2019). Dakle, navede-
no ne bi trebalo da predstavlja osnov za knjiže-
nje, odnosno uzimanje iz imovine u poslovnim
knjigama se ne knjiži kao prihod. Međutim, pri-
mena navedenih odredbi uslovljena je načinom
knjiženja.
Knjiženje u poslovnim knjigama preduzetnika
uređeno je Pravilnikom za one koji ih vode po
sistemu dvojnog knjigovodstva, a za preduzetni-
ke koji knjige vode po sistemu prostog knjigovod-
stva, knjiženje se vrši u skladu sa Pravilnikom
o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog
rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl.
glasnik RS”, br. 140/2004 i 44/2018 – dr. zakon),
koji je donet na osnovu Zakona o porezu na doho-
dak građana.
U skladu sa odredbama člana 46. ZPDG-a, knji-
ženje svake poslovne promene na sredstvima,
prihodima i troškovima poslovanja vrši se na
osnovu verodostojnih knjigovodstvenih ispra-
va, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu
poslovnu promenu i sadrže odgovarajuće podat-
ke za knjiženje. Iz navedenog proizlazi da na
teret troškova ne mogu da se knjiže izdaci koji
nisu nastali u svrhu obavljanja delatnosti, već
samo troškovi koji su nastali obavljanjem de-
latnosti i za koje postoji isprava koja pokazuje
nastalu poslovnu promenu i sadrži odgovaraju-
će podatke za knjiženje.
Prema tome, uzimanje koje preduzetnik
vrši iz poslovne imovine za privatne potre-
be po bilo kom osnovu (uzima dobra, novac,
vrši usluge, plaća preko računa troškove za
privatne potrebe) ne može da se smatra tro-
škom poslovanja, pa shodno tome u poslovnim
knjigama preduzetnika ne može da se knjiži
na teret troškova, već kao isplata za lične
potrebe koja se vrši iz sredstava ostvarene
ili buduće dobiti.
Dakle, preduzetnik koji poslovne knjige
vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, lične
izdatke, odnosno iznose koje je podigao ili
platio sa tekućeg računa ili je uzeo imovinu za
privatne potrebe knjiži na teret računa 723, a
potražuje račun 241 ili neki drugi račun imo-
vine (u zavisnosti od toga koji oblik imovine
uzima za lične potrebe).
Knjiženje ličnih primanja preduzetnika
upotrebom računa 723 ne umanjuje prihod, što
znači da se na taj način isključuje uticaj uzi-
manja za lične potrebe preduzetnika na dobit
na osnovu koje se utvrđuje poreska osnovica u
68 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
poreskom bilansu. Shodno navedenom, ako uzi-
manje iz imovine za lične potrebe preduzetni-
ka nije knjiženo na teret poslovnih rashoda,
nema osnova da se vrši korekcija u poreskom
bilansu.
U slučaju da je uzimanje iz poslovne imovine
za lične potrebe preduzetnika knjiženo kao po-
slovni rashod, prilikom sastavljanja poreskog
bilansa postoji obaveza usklađivanja prihoda,
odnosno u obrascu PB-2 pod rednim brojem 36
iskazuje se vrednost poslovne imovine koja je
uzeta za lične potrebe. Naime, ukoliko bi pre-
duzetnik prilikom usklađivanja prihoda u po-
reskom bilansu iskazivao vrednost poslovne
imovine uzete za lične potrebe, koja nije knji-
žena kao poslovni rashod, došlo bi do uvećanja
oporezive dobiti.
Nezavisno od načina knjiženja uzimanja iz
poslovne imovine za lične potrebe preduzet-
nika, u momentu uzimanja ne postoji obaveza
obračuna i plaćanja poreza jer se porez pla-
ća preko ukupnog rezultata koji preduzetnik
utvrđuje prilikom sastavljanja poreskog bi-
lansa.
Međutim, važno je skrenuti pažnju na to da se
u praksi često dešava da Poreska uprava uzima-
nje iz imovine preduzetnika proglašava ličnom
zaradom, na koju u postupku kontrole obračuna-
va porez i doprinose. Smatramo da ovakva po-
stupanja poreskih organa nemaju utemeljenja u
propisima. Naime, preduzetnik je potpuno slo-
bodan da odluči koliki će iznos isplatiti na
ime lične zarade, pa na taj iznos obračunava i
plaća porez i doprinose (i podnosi obrazac
PPP PD), a rashod po ovom osnovu priznaje mu
se kao rashod u Bilansu uspeha, kao i u poreskom
bilansu. S druge strane, podizanje novca sa po-
slovnog računa za privatne potrebe evidentira
se na računu 723, tako da nema nikakvih uticaja
na poreski bilans.
Pored navedenog, na računu 723 iskazuju
se akontacije neto prihoda koje preduzetnik
podiže u toku godine. Naime, prema članu 35.
Pravilnika, na računu 466 – Obaveze za neto
prihod preduzetnika koji akontaciju podiže
u toku godine – iskazuju se akontacije neto pri-
hoda koje preduzetnik podiže u toku godine
zaduženjem računa 723 – Lična primanja poslo-
davca.
Primer: Plaćanje troškova za lične
potrebe preduzetnika s poslovnog računa
Preduzetnik koji poslovne knjige vodi po si-
stemu dvojnog knjigovodstva vršio je sa poslov-
nog tekućeg računa plaćanje troškova za svoje
lične potrebe u toku godine u ukupnom iznosu
od 480.000 dinara.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
723 Lična primanja
poslodavca 480.000
241 Tekući (poslovni)
računi 480.000
– po izvodu sa tekućeg računa
Knjiženje isplata ličnih primanja preduzet-
nika na ovaj način ne utiče na iskazivanje rasho-
da, odnosno nije smanjen dobitak kao osnov za
utvrđivanje poreske osnovice.
Kod preduzetnika koji poslovne knjige vodi
po sistemu prostog knjigovodstva takođe je po-
trebno da se na osnovu dokumentacije koja je
podneta utvrdi da li konkretni izdaci imaju
tretman troškova za obavljanje delatnosti i
kao takve treba ih knjižiti na odgovarajuću
vrstu rashoda. Međutim, ukoliko se na osnovu
podnete dokumentacije utvrdi da konkretni
troškovi nemaju karakter poslovnih rashoda,
već uzimanja iz poslovne imovine preduzetni-
ka za lične potrebe, kao i ukoliko preduzetnik
ne podnese dokumentaciju, isplaćeni iznos evi-
dentira se u koloni 21. Poslovne knjige prihoda
i rashoda – obrazac PK, odnosno ne knjiži se
na teret troškova, već samo na teret tekućeg
računa, pri čemu se za taj iznos umanjuju prima-
nja preduzetnika iz ostvarene dobiti. Kolona
21 – Isplate – Poslovne knjige prihoda i rasho-
da (obrazac PK) može da se podeli na dva dela
kako bi u jednom delu bile prikazane isplate
koje preduzetnik (koji knjige vodi po sistemu
prostog knjigovodstva) vrši za svoje lične po-
trebe, a u drugom delu sve druge isplate. Pored
toga, može da se vodi i posebna evidencija u
koju bi se unosile sve isplate koje preduzetnik
vrši za svoje lične potrebe ili potrebe svo-
je porodice, odnosno isplate iz dobiti, kao
što su mesečne isplate po rešenju o porezu na
prihode od samostalne delatnosti, isplate iz
dobiti po konačnom finansijskom izveštaju,
uzimanje iz poslovne imovine za lične potrebe
preduzetnika i sl.
JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 69
RAČUNOVODSTVO
Kada se radi o uzimanju dobara ili vršenju
usluga iz poslovne imovine preduzetnika za
svoje lične potrebe ili potrebe članova doma-
ćinstava, na teret dobiti koja pripada predu-
zetniku knjiži se ukupna vrednost dobara ili
usluga, uključujući i iznos prethodnog poreza
koji je poverilac zaračunao kupcu. Ukoliko se
uzimanje iz poslovne imovine vrši iz osnovnih
sredstava, odnosno dobara koja su nabavljena
radi dalje prodaje ili iz proizvedenih dobara
ili usluga, po osnovu kojih je u prethodnim fa-
zama prometa obveznik imao pravo na odbitak
prethodnog poreza, PDV obračunava se, saglasno
odredbama člana 18. Zakona o porezu na dodatu
vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004
– ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 –
usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014,
5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 –
usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 – usklađeni
din. izn., 113/2017, 13/2018 – usklađeni din. izn.,
30/2018 i 4/2019 – usklađeni din. izn.), na nabavnu
vrednost, odnosno cenu koštanja tih dobara koja
važi u momentu prometa.
Primer: Podizanje akontacija neto prihoda
preduzetnika u toku godine
1) Preduzetnik koji poslovne knjige vodi po
sistemu dvojnog knjigovodstva podigao je u toku
godine akontaciju po osnovu neto prihoda u iz-
nosu od 2.000.000 dinara.
2) Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja
preduzetnik ima neraspoređeni dobitak rani-
jih godina na računu 340 u iznosu od 1.600.000
dinara, a za tekuću godinu ostvaren je gubitak.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
723 Lična primanja
poslodavca 2.000.000
466 Obaveze za
neto prihod
preduzetnika koji
akontaciju podiže u
toku godine 2.000.000
– za podizanje akontacije po osnovu neto prihoda u toku
godine
1a
466 Obaveze za
neto prihod
preduzetnika koji
akontaciju podiže u
toku godine 2.000.000
241 Tekući (poslovni)
računi 2.000.000
– po izvodu sa tekućeg računa
2.
340 Neraspoređeni
dobitak ranijih
godina 1.600.000
724 Prenos dobitka ili
gubitka 400.000
723 Lična primanja
poslodavca 2.000.000
– za prenos dobitka/gubitka
2a
351 Gubitak tekuće
godine 400.000
724 Prenos dobitka ili
gubitka 400.000
– za utvrđivanje gubitka tekuće godine
PS
Dakle, bilo da se radi o uzimanju iz imovi-
ne bilo o podizanju akontacija neto prihoda
preduzetnika u toku godine, knjiženje se vrši
na isti način (preko računa 723). Suštinski
posmatrano, kako s računovodstvenog tako i
s poreskog aspekta, ove dve kategorije se ne
razlikuju.