Pojam zajma, odnosno pozajmice između pravnih lica, kao i obaveze zajmodavca i zajmoprimca, regulisani su čl. od 557. do 566. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja – u daljem tekstu: Zakon).
Pozajmljivanje između pravnih lica reguliše se ugovorom. Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Zajmoprimac može da se obaveže da, uz glavnicu, duguje i kamatu. U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje zateznu zakonsku kamatu iako ona nije ugovorena. Ugovorom takođe može da se predvidi i valutna klauzula kao vid ugovorne zaštite od rizika.
Prema odredbama člana 5. stav 2. Zakona o bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), niko osim banke ne može da se bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen Zakonom. Dakle, za razliku od pozajmica, kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita) može da obavlja samo banka. Druga pravna lica nemaju dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje kreditnih poslova.
| Razlike između kredita i zajma su:
• kreditnim poslovima mogu da se bave samo banke, dok ugovor o zajmu mogu da zaključe međusobno sva fizička i pravna lica, osim onih kojima je u određenim slučajevima posebnim zakonom zabranjeno; • predmet ugovora o zajmu može da bude novac i druge zamenjive stvari, a u ugovoru o kreditu samo novac; • kamata je u ugovoru o kreditu bitan element ugovora, dok u ugovoru o zajmu može da se ugovori. |
Osvrt na pozajmice sa aspekta Zakona o deviznom poslovanju
Prilikom ugovaranja zajmova između rezidenata i nerezidenata potrebno je imati u vidu odredbe Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018 – u daljem tekstu: Zakon). Ovi poslovi se, iz ugla Zakona, smatraju kreditnim poslovima u inostranstvu. Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti koje odobrava banka ili strana banka, kao i zajmovi između rezidenata i nerezidenata, o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije. U skladu sa Zakonom, kreditne poslove iz stava 1. tačke 21. predstavljaju:
– komercijalni krediti i zajmovi u devizama i dinarima, povezani sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje i plaćanje unapred robe i usluga do godinu dana sa kamatom, odnosno preko godinu dana, pri čemu se komercijalnim kreditom i zajmom smatra i finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku – kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje neposredno prodavcu;
– finansijski krediti i zajmovi u devizama koje kreditor odnosno zajmodavac odobrava dužniku tako što sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika, pri čemu se pod finansijskim kreditima i zajmovima podrazumevaju i svi oblici finansiranja koje odobravaju banke, strane banke i druge strane finansijske institucije, kao i finansiranje trgovine robom ili pružanja usluga, u kojoj rezident nije ugovorna strana u poslu, koje odobrava banka.
Svaki kreditni posao mora biti registrovan, odnosno evidentiran u Narodnoj banci Srbije (u daljem tekstu: NBS). Evidentiranje se obavlja uz posredovanje ovlašćene banke i prezentaciju dokumentacije. Svaka promena koja može da postane neophodna u toku realizacije kreditnog odnosa između rezidenta i nerezidenta takođe mora da bude evidentirana od strane NBS.
Uslovi pod kojima i način na koji rezident – pravno lice može da odobri finansijske zajmove nerezidentu – dužniku i da daje jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata propisani su novom Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove nerezidentima i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 32/2018 – u daljem tekstu: Odluka). Jedna od bitnih izmena u oblasti uređivanja kreditnih poslova sa inostranstvom, u skladu sa navedenom odlukom, glasi:
– Rezident – pravno lice može da odobri finansijski zajam nerezidentu – dužniku sa sedištem u državi članici Evropske unije.
– Rezident – pravno lice može da odobri finansijski zajam nerezidentu – dužniku koji nema sedište u državi članici Evropske unije – pod uslovom da je taj nerezident u njegovom većinskom vlasništvu.
– Obaveza je rezidenta – javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije – da za obavljanje prethodno navedenih poslova pribavi saglasnost Vlade.
Računovodstveno obuhvatanje zajmova
Za računovodstveno obuhvatanje pozajmica potrebno je imati u vidu sledeće elemente:
– vremenski period na koji se zajam daje – ukoliko je od datuma odobravanja zajma do datuma vraćanja zajma posmatrano manje od 12 meseci, radi se o kratkoročnom finansijskom plasmanu, a ako je više od 12 meseci – o dugoročnom finansijskom plasmanu;
– kojem pravnom licu se daje (u zemlji ili inostranstvu, povezanom ili nepovezanom pravnom licu) – u Kontnim okvirima predviđeni su posebni računi za potraživanja od pravnih lica iz inostranstva od potraživanja od pravnih lica u zemlji, kao i posebni računi za potraživanja od povezanih pravnih lica i od onih pravnih lica koja nisu povezana;
– da li je ugovorena kamata (ili se podrazumeva) ili je ugovoreno da kamate nema – ukoliko se kamata obračunava pri naknadnom vrednovanju potraživanja po osnovu pozajmice (na datum bilansa), treba je obračunati i priznati kao prihod za deo kamate koja je dospela u tekućoj godini;
– da li je ugovorena valutna klauzula (ili drugi oblik zaštite) – ukoliko je ugovorena valutna klauzula, pri naknadnom vrednovanju potraživanja po osnovu pozajmice (na datum bilansa) potrebno je obračunati i evidentirati efekat kao prihod ili rashod.
Kratkoročni finansijski plasmani (pozajmice) priznaju se i vrednuju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom – MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014 – u daljem tekstu: MRS 39), Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja – MSFI 13 Odmeravanje fer vrednosti („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014 – u daljem tekstu: MSFI 13) i drugim relevantnim MRS/MSFI. Pravna lica koja primenjuju Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete („Sl. glasnik RS”, br. 117/2013 – u daljem tekstu: MSFI za MSP) kratkoročne finansijske plasmane priznaju i vrednuju u skladu sa odeljkom 11, odeljkom 12, odeljkom 23 i drugim relevantnim odredbama MSFI za MSP.
Ukoliko postoji verovatnoća da privredni subjekt neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovornim uslovima za date zajmove, to znači da je nastao gubitak zbog umanjenja vrednosti potraživanja po osnovu datog zajma. Visina gubitka je razlika između iskazanog iznosa sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta (vrednost koja može da se povrati). Tokovi gotovine koji se odnose na kratkoročna potraživanja kod kojih nije izražen efekat vremenske vrednosti novca obično se ne diskontuju. Iskazani iznos sredstva umanjuje se do njegove procenjene vrednosti koja može da se povrati, bilo direktno bilo korišćenjem računa ispravke vrednosti. Iznos gubitka se priznaje kao rashod i uključuje u neto dobit ili gubitak perioda u kojem je nastao. Proveru obezvređenosti privredni subjekt posebno radi za sredstva koja su, pojedinačno posmatrana, značajna, a za ostala sredstva tu proveru radi pojedinačno ili u zbiru – za grupe finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika.
| Dakle, ukoliko se na dan bilansa ili u toku godine utvrdi da je data pozajmica obezvređenja, potrebno je da se, u skladu sa izabranom računovodstvenom politikom, izvrši ispravka vrednosti ili direktan otpis, kao i da se rashod nastao po tom osnovu evidentira u bilansu uspeha tekuće godine. |
Računovodstveno obuhvatanje i klasifikacija kratkoročnih pozajmica na određene račune vrši se u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – u daljem tekstu: Pravilnik). U skladu sa Pravilnikom predviđeni su sledeći računi:
– Na računu 230 – Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna lica – iskazuju se krediti i zajmovi, hartije od vrednosti i ostali kratkoročni plasmani u pravna lica i preduzetnike koji ulaze u krug pravnih lica i preduzetnika za konsolidovanje.
– Na računu 231 – Kratkoročni krediti i plasmani – ostala povezana lica – iskazuju se krediti i zajmovi, hartije od vrednosti i ostali kratkoročni plasmani u ostala povezana lica.
– Na računu 232 – Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji – iskazuju se kratkoročni robni, potrošački i ostali krediti i zajmovi sa rokom dospeća kraćim od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, dati pravnim i fizičkim licima u zemlji.
– Na računu 233 – Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu – iskazuju se kratkoročni robni, potrošački i ostali krediti i zajmovi sa rokom dospeća kraćim od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, dati pravnim i fizičkim licima u inostranstvu u skladu s propisima o deviznom i spoljnotrgovinskom poslovanju.
– Na računu 234 – Deo dugoročnih finansijskih plasmana koji dospeva do jedne godine – iskazuju se anuiteti, odnosno otplate dugoročnih kredita i zajmova koje dospevaju za plaćanje u roku kraćem od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda i ostali dugoročni finansijski plasmani koji dospevaju u roku kraćem od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda. Na dan pod kojim se sastavlja Bilans stanja na taj račun prenose se otplate dugoročnog kredita i zajma i ostali dugoročni finansijski plasmani koji dospevaju u roku kraćem od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.
Primeri računovodstvenog evidentiranja zajma između povezanih lica
| Primer 1: Odobravanje robnog zajma |
Matično pravno lice dalo je svom zavisnom pravnom licu u zemlji robu u vrednosti od 1.200.000 dinara. Isporuka robe izvršena je na osnovu ugovora o robnom zajmu koji se daje na šest meseci, nakon čega će se izvršiti povraćaj zajma u celini sa kamatom od 1% mesečno. U zajam nije uključen PDV po opštoj stopi od 20%, odnosno u iznosu od 240.000 dinara, koji kupac plaća odmah po ispostavljanju fakture. Nabavna vrednost prodate robe je 1.000.000 dinara.
U ugovorenom roku zavisno pravno lice je platilo dospelu obavezu, zajedno sa kamatom koja je obračunata u iznosu od 72.000 dinara.
Knjiženje kod matičnog pravnog lica
| Red. br. | Konto | OPIS | Iznos | ||
| duguje | potražuje | duguje | potražuje | ||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1) | 230 | Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna lica | 1.200.000 | ||
| 200 | Kupci u zemlji – matična i zavisna pravna lica | 240.000 | |||
| 600 | Prihodi od prodaje robe matičnim i zavisnim pravnim licima na domaćem tržištu | 1.200.000 | |||
| 470 | Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) | 240.000 | |||
| – za prodatu robu | |||||
| 1a) | 501 | Nabavna vrednost prodate robe | 1.000.000 | ||
| 132 | Roba u prometu na veliko | 1.000.000 | |||
| – za nabavnu vrednost prodate robe | |||||
| 1b) | 241 | Tekući (poslovni) računi | 240.000 | ||
| 200 | Kupci u zemlji – matična i zavisna pravna lica | 240.000 | |||
| – za naplatu iznosa PDV-a | |||||
| 2) | 230 | Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna lica | 72.000 | ||
| 660 | Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica | 72.000 | |||
| – za obračun kamata na dati zajam | |||||
| 2a) | 241 | Tekući (poslovni) računi | 1.272.000 | ||
| 230 | Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna lica | 1.272.000 | |||
| – za naplaćeni kredit i kamatu | |||||
Knjiženje kod zavisnog pravnog lica
| Red. br. | Konto | OPIS | Iznos | ||
| duguje | potražuje | duguje | potražuje | ||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1) | 130 | Obračun nabavke robe | 1.200.000 | ||
| 270 | Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) | 240.000 | |||
| 420 | Kratkoročni krediti i zajmovi od matičnih i zavisnih pravnih lica | 1.200.000 | |||
| 431 | Dobavljači – matična i zavisna pravna lica u zemlji | 240.000 | |||
| – za nabavku robe | |||||
| 1a) | 431 | Dobavljači – matična i zavisna pravna lica u zemlji | 240.000 | ||
| 241 | Tekući (poslovni) računi | 240.000 | |||
| – za plaćanje PDV-a po fakturi | |||||
| 2) | 560 | Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima | 72.000 | ||
| 420 | Kratkoročni krediti i zajmovi od matičnih i zavisnih pravnih lica | 72.000 | |||
| – za obračunatu kamatu na zajam od matičnog pravnog lica | |||||
| 3) | 420 | Kratkoročni krediti i zajmovi od matičnih i zavisnih pravnih lica | 1.272.000 | ||
| 241 | Tekući (poslovni) računi | 1.272.000 | |||
| – za vraćeni robni zajam sa pripadajućom kamatom | |||||
U prikazanom primeru skreće se pažnja na knjiženje prihoda i rashoda za kamate po osnovu zajma iz odnosa matičnog i zavisnog pravnog lica. Naime, Pravilnikom je propisano da se ovi, kao i svi drugi finansijski prihodi, odnosno rashodi iskazuju na računima finansijskih prihoda, odnosno rashoda iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima (računi 660 i 560), a ne na računima prihoda, odnosno rashoda kamata (računi 662 i 562), jer se radi o transakcijama iz odnosa pravnih lica koja ulaze u grupu za konsolidovanje.
Na isti način knjiže se kratkoročni plasmani po drugim osnovama između matičnih i zavisnih pravnih lica, dakle između svih pravnih lica u sastavu grupe koja se konsoliduje, pa i u slučaju kada se radi o zavisnom pravnom licu koje je domaće privredno društvo osnovalo u inostranstvu i u kome ima većinsko vlasništvo nad kapitalom.
| Primer 2: Kratkoročna finansijska pozajmica povezanom licu |
1) Privredno društvo rezident je na osnovu ugovora o zajmu uplatilo 20.000 evra kao kratkoročnu pozajmicu, tj. finansijski zajam, zavisnom pravnom licu iz Crne Gore, koju će vratiti nakon isteka šest meseci. Dinarska protivvrednost na dan uplate pozajmice, po srednjem kursu NBS od 120,00 dinara za 1 evro, iznosi 2.400.000 dinara. Ugovorom je predviđena kamata od 5% na godišnjem nivou, koja će biti plaćena zajedno sa povraćajem pozajmice.
2) Na dan dospeća pozajmice zavisno pravno lice je vratilo pozajmicu, zajedno sa kamatom, kako je ugovorom predviđeno. Na devizni račun matičnog pravnog lica uplaćeno je 20.582 evra, što je iznos koji sadrži i kamatu od 582 evra. Srednji kurs NBS na dan vraćanja pozajmice je 122 dinara za 1 evro.
| Red. br. | Konto | OPIS | Iznos | ||
| duguje | potražuje | duguje | potražuje | ||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1) | 230 | Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna lica | 2.400.000 | ||
| 244 | Devizni račun | 2.400.000 | |||
| – za uplatu kratkoročne pozajmice zavisnom pravnom licu u inostranstvu | |||||
| 2) | 244 | Devizni račun | 2.511.004 | ||
| 230 | Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna lica | 2.440.086 | |||
| 660 | Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica | 111.004 | |||
| – za primljen povraćaj pozajmice sa kamatom od zavisnog pravnog lica iz inostranstva | |||||
Računovodstveno evidentiranje zajmova između nepovezanih pravnih lica
| Primer 1: Novčani zajam drugom pravnom licu u zemlji |
1) U skladu sa ugovorom potpisanim 1. 9. 2018. godine odobren je i doznačen zajam drugom pravnom licu u iznosu od 600.000 dinara na rok od šest meseci, sa kamatnom stopom od 1% mesečno.
2) Zajam se vraća u jednakim mesečnim ratama, zajedno sa kamatom koja je sadržana u mesečnoj rati.
| Red. br. | Konto | OPIS | Iznos | ||
| duguje | potražuje | duguje | potražuje | ||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1) | 232 | Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji | 600.000 | ||
| 241 | Tekući (poslovni) računi | 600.000 | |||
| – za isplatu odobrenog kratkoročnog zajma | |||||
| 2) | 241 | Tekući (poslovni) računi | 100.000 | ||
| 232 | Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji | 100.000 | |||
| 662 | Prihodi od kamata | 6.000 | |||
| – za naplaćenu prvu ratu zajma sa kamatom | |||||
Isti stavovi za knjiženje, samo sa razlikom u iznosu kamate obračunate na ostatak duga, biće i za naredne rate sve do konačne otplate zajma.
| Primer 2: Prodaja na kredit drugom pravnom licu u inostranstvu |
1) Privredno društvo je prodalo kupcu u inostranstvu proizvode u vrednosti od 50.000 evra na kredit od šest meseci, sa kamatnom stopom od 5% godišnje. Na dan izvoza srednji kurs evra iznosio je 120,00 dinara za 1 evro, a vrednost prodaje 6.000.000 dinara.
2) Na dan bilansa stanja 31. 12. srednji kurs evra je 120,50 dinara za 1 evro.
3) Na dan vraćanja kredita srednji kurs evra je 121,00 dinar. Naplaćena je kamata 1.250 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan naplate.
| Red. br. | Konto | OPIS | Iznos | ||
| duguje | potražuje | duguje | potražuje | ||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1) | 233 | Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu | 6.000.000 | ||
| 615 | Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu | 6.000.000 | |||
| – za prodate proizvode u inostranstvu | |||||
| 2) | 233 | Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu | 25.000 | ||
| 663 | Pozitivne kursne razlike | 25.000 | |||
| – za obračunate pozitivne kursne razlike na dan bilansa | |||||
| 3) | 244 | Devizni račun | 6.201.250 | ||
| 233 | Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu | 6.025.000 | |||
| 663 | Pozitivne kursne razlike | 25.000 | |||
| 662 | Prihodi od kamata | 151.250 | |||
| – za naplatu | |||||
Krediti i zajmovi u inostranstvu (stranim licima) mogu da se iskažu u određenoj stranoj valuti i naplate u toj ili u drugoj stranoj valuti ili u dinarima, a mogu da se iskazuju i u dinarima. Ako se kredit odnosno zajam iskazuje u stranoj valuti, svaka promena knjiži se i u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu važećem na dan sastavljanja knjigovodstvene isprave, odnosno na dan knjiženja. Na kraju svakog obračunskog perioda (a moguće je i na kraju svakog meseca) vrši se preračunavanje stanja kredita, odnosno zajma u stranoj valuti na srednji kurs valute važeći na dan preračunavanja.
Prema paragrafu 30.10 MSFI za MSP, kursne razlike, nastale po osnovu izmirenja monetarnih stavki ili prilikom prevođenja monetarnih stavki po kursevima različitim od onih po kojima je vršeno prevođenje prilikom početnog priznavanja tokom datog perioda ili u prethodnim periodima, entitet treba da prizna u dobitku ili gubitku perioda u kojem su nastali.
Dakle, obračunate kursne razlike po osnovu kratkoročnih kredita i zajmova datih inostranstvu iskazuju se u okviru finansijskih prihoda na računu 663 – Pozitivne kursne razlike (prema trećim licima) ili finansijskih rashoda na računu 563 – Negativne kursne razlike (prema trećim licima), jer kratkoročni kredit odnosno zajam ne predstavlja ulaganje u inostrano pravno lice (inostrano poslovanje), već finansijski plasman, odnosno potraživanje.
| Primer 3: Računovodstveno evidentiranje obezvređenja po osnovu datog kratkoročnog zajma |
1) Rukovodstvo društva je, u skladu sa odabranom računovodstvenom politikom, procenilo da je potraživanje po osnovu datog kratkoročnog zajma u iznosu od 350.000 dinara pravnom licu A obezvređeno jer je dužnik zapao u finansijske teškoće. Rukovodstvo je donelo odluku o indirektnoj ispravci vrednosti datog zajma.
| Red. br. | Konto | OPIS | Iznos | ||
| duguje | potražuje | duguje | potražuje | ||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1) | 585 | Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana | 350.000 | ||
| 239 | Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana | 350.000 | |||
| – za umanjenje vrednosti (obezvređenje) vrednosti datog zajma | |||||
| Primer 4: Računovodstveno evidentiranje direktnog otpisa datog kratkoročnog zajma |
1) Društvo na dan bilansa ima od drugog pravnog lica potraživanje po osnovu datog kratkoročnog zajma u iznosu od 1.500.000 dinara. Komisija za popis je utvrdila da je potraživanje zastarelo i dala predlog za njegovo isknjižavanje.
| Red. br. | Konto | OPIS | Iznos | ||
| duguje | potražuje | duguje | potražuje | ||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1) | 576 | Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja | 1.500.000 | ||
| 232 | Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji | 1.500.000 | |||
| – za otpis potraživanja po osnovu datog kratkoročnog zajma | |||||
Napomena: Na potraživanja pravnih lica koja su proistekla iz ugovora o zajmu primenjuje se rok zastarelosti od 10 godina, a ne trogodišnji rok propisan članom 374. stav 1. Zakona.
Ovde će biti prikazan deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 6/2005 od 24. 3. 2005. godine, koja za predmet ima pitanje roka zastarelosti potraživanja po osnovu zajma između pravnih lica:
„Iz obrazloženja:
Trogodišnji rok zastarevanja iz člana 374. ZOO-a ne primenjuje se na ugovor o zajmu. Odredba člana 374. stav 1. je jasna. Njome je propisano da međusobno potraživanje pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi sa tim ugovorima, zastarevaju za tri godine. Ugovor o zajmu iz člana 557. ZOO-a nije ugovor o prometu roba i usluga koji se pominje u stavu 1. člana 374. ZOO-a. To jasno proizlazi iz odredbe člana 557. ZOO-a, kojom je propisano da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu posle izvesnog vremena vrati istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Otuda se na ugovor o zajmu primenjuje rok zastarelosti iz člana 371. ZOO-a, a to je desetogodišnji rok.”