Odobravanjem postupka aktivnog oplemenjivanja, shodno čl. 143. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 i 13/2017), carinski organ može da omogući domaćem licu da, bez plaćanja uvoznih dažbina i PDV-a, na stranoj robi izvrši jedan ili više postupaka oplemenjivanja u vidu obrade, prerade ili popravke. Svi proizvodi dobijeni oplemenjivanjem strane robe ostaju u postupku aktivnog oplemenjivanja sve dok se ne izvezu ili ponovo izvezu sa carinskog područja, odnosno dok se ne odobri neki drugi carinski dozvoljeni postupak ili upotreba (npr. stavljanje u carinski postupak, unošenje robe u slobodnu zonu ili u slobodno skladište, uništavanje ili ustupanje robe u korist države).
Može se desiti da, kao rezultat ovih proizvodnih radnji izvršenih u Republici Srbiji, pored proizvoda zbog kojeg je radnja i preduzeta (glavni dobijeni proizvod), nastane i sporedni dobijeni proizvod, koji može da predstavlja otpad. Prema carinskim propisima, carinski organ nije ovlašćen da utvrdi da li dobijeni proizvod predstavlja otpad, niti o kojoj se vrsti otpada radi, niti na koji bi ga način trebalo zbrinuti.
U vezi sa ovim vrlo aktuelnim problemom u nastavku je dato više tumačenja nadležnih carinskih organa.
- Na osnovu kojih propisa se utvrđuje da li sporedni dobijeni proizvod iz postupka aktivnog oplemenjivanja predstavlja otpad i da li je za njegovo stavljanje u drugi carinski dozvoljeni postupak ili upotrebu potrebna uvozna dozvola?
Shodno mišljenju Sektora za carinski sistem i politiku Ministarstva finansija br. 483-00-01291/2018-17 od 24. 8. 2018. godine, na otpad nastao u postupku aktivnog oplemenjivanja, pored carinskih, primenjivaće se i propisi o zaštiti životne sredine.
Prema čl. 5. st. 17. Zakona o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016), otpad je svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci. U skladu sa propisima o zaštiti životne sredine, u postupku stavljanja otpada u slobodan promet neophodno je priložiti odgovarajuću uvoznu dozvolu ukoliko je postojalo prekogranično kretanje otpada (kretanje iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne države ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje države, pod uslovom da su najmanje dve države uključene u kretanje).
Uvažavajući činjenicu da strana roba nije bila otpad u trenutku prekograničnog kretanja, a da, prema carinskim propisima, otpad nastao od te robe u okviru aktivnog oplemenjivanja u Republici Srbiji takođe predstavlja stranu robu, Ministarstvo zaštite životne sredine, u aktima br. 011-00-00336/2017-16 od 8. 8. 2017. godine i br. 011-00-00336/1/2017-16 od 27. 4. 2018. godine, zauzelo je stav da se pri sprovođenju drugog carinski dozvoljenog postupka ili upotrebe otpada nastalog u postupku aktivnog oplemenjivanja primenjuju propisi koji se odnose na upravljanje otpadom u Republici Srbiji.
Iz navedenog može da se zaključi da, radi odobravanja sprovođenja drugog carinskog postupka ili upotrebe ovako nastalog otpada, nije potrebno priložiti dozvolu za prekogranično kretanje otpada, ali potrebno je poštovati proceduru propisanu Zakonom o upravljanju otpadom (u daljem tekstu: Zakon), koja se odnosi na otpad generisan na teritoriji Republike Srbije.
- Ko je odgovoran za dalje postupanje sa otpadom nastalim u postupku aktivnog oplemenjivanja i koje radnje to lice treba da preduzme?
Prema načelu odgovornosti iz čl. 6. st. 1. t. 4. Zakona, proizvođači i uvoznici proizvoda koji utiču na porast količine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti.
Shodno čl. 25. st. 1. Zakona, proizvođač ili uvoznik čiji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad dužan je da taj otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade troškova, i da sa njim postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ili da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo ime i za njegov račun, preuzima proizvode posle upotrebe.
Otpad se razvrstava prema katalogu otpada, koji predstavlja zbirnu listu neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada po grupama u zavisnosti od mesta nastanka, porekla i prema predviđenom načinu postupanja. Zato proizvođač ili uvoznik, prema čl. 26. st. 2. Zakona, ima obavezu da pribavi izveštaj o ispitivanju otpada, koji izdaje ovlašćena stručna organizacija, i da u izveštaj unese i preporuku o mogućem načinu postupanja sa otpadom. Proizvođač ili uvoznik otpada treba da postupi u skladu sa datom preporukom, a ukoliko to Uprava carina zahteva, pored navedenog izveštaja mora da pribavi i mišljenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.
- Ko može zbrinuti otpad nastao u postupku aktivnog oplemenjivanja i kako?
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u svom mišljenju br. 011-00-00156/2014-16 od 2. 7. 2014. godine, zauzelo je stav da je navedeni otpad potrebno predati operateru koji ima dozvolu za upravljanje navedenom vrstom otpada, izdatu od strane nadležnog organa. Pri predaji otpada obavezno se popunjava Dokument o kretanju otpada, u skladu sa Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje („Sl. glasnik RS”, br. 114/2013).
U Dokument o kretanju otpada (koji je dat u prilogu ovog članka) unose se podaci o otpadu, proizvođaču/vlasniku otpada i prevozniku i primaocu otpada. Radi dobijanja potrebnih podataka, shodno čl. 45. Zakona, proizvođač/vlasnik pre otpočinjanja kretanja otpada mora da priloži izveštaj o klasifikaciji otpada, a kopije dokumenta o otpremi otpada mora da čuva sve dok od primaoca ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada, kojim se potvrđuje da je otpad prihvaćen.
- Ko snosi troškove upravljanja otpadom nastalim u postupku aktivnog oplemenjivanja?
Shodno čl. 27. Zakona, vlasnik i/ili drugi držalac otpada odgovoran je za sve troškove upravljanja otpadom. Vlasništvo i/ili državina nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik i/ili drugi držalac preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada, u skladu sa ovim zakonom. Troškove odlaganja snosi vlasnik i/ili drugi držalac koji neposredno predaje otpad na rukovanje sakupljaču otpada ili postrojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni vlasnik i/ili drugi držalac ili proizvođač proizvoda od kojeg potiče otpad. Odgovornost i obaveze vlasnika i/ili drugog držaoca otpada ima i lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada, a faktički ne poseduje otpad. Promet otpadom može da se vrši samo između pravnih lica ili preduzetnika koji vode dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom.
- Ko se može legitimisati kao uvoznik u postupku stavljanja u slobodan promet otpada nastalog u postupku aktivnog oplemenjivanja?
Ministarstvo finansija je u svojim mišljenjima br. 353-01-00014/2014-17 od 12. 9. 2014. godine i br. 011-00-00747/2017-17 od 5. 10. 2017. godine, imajući u vidu potrebu za posedovanjem dozvole za upravljanje otpadom, prvo iznelo stav da uvoznik može da bude samo ono lice koje ima dozvolu za upravljanje navedenom vrstom otpada, izdatu od strane nadležnog organa, a zatim je u svom mišljenju br. 483-00-01291/2018-17 od 24. 8. 2018. godine zauzelo stav da uvoznik otpada nastalog u postupku aktivnog oplemenjivanja može da bude i proizvođač (generator) otpada ukoliko, uz deklaraciju za stavljanje u slobodan promet, podnese i:
1) Izveštaj o ispitivanju otpada, izdat o strane ovlašćene stručne organizacije za ispitivanje otpada, u kome mora da bude navedena i preporuka o mogućem načinu postupanja sa otpadom,
2) Dokument o kretanju otpada (popunjen u skladu sa Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje) i
3) mišljenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine ukoliko Izveštaj o ispitivanju otpada ne sadrži preporuku o mogućem načinu postupanja sa otpadom.
- Koje sankcije su predviđene za lica koja krše propise vezane za upravljanje otpadom?
Radnje kojima se krše propisi o zaštiti životne sredine, prema Zakonu o upravljanju otpadom, mogu da predstavljaju privredni prestup ili prekršaj. Za počinioce privrednog prestupa predviđene su sledeće sankcije:
– za domaće pravno lice: novčana kazna u rasponu od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, uz mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane obavljanja određene privredne delatnosti i zaštitne mere oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa;
– za odgovorno lice u pravnom licu: novčana kazna u rasponu od 100.000 do 200.000 dinara, uz mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane vršenja određene dužnosti u trajanju do deset godina.
Za počinioce prekršaja predviđene su sledeće sankcije:
– za pravno lice: novčana kazna u rasponu od 500.000 do 1.000.000 dinara ili novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti, uz mogućnost izricanja zaštitne mere oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa;
– za odgovorno lice u pravnom licu: novčana kazna u rasponu od 25.000 do 50.000 dinara;
– za preduzetnika: novčana kazna u rasponu od 250.000 do 500.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.
NAPOMENA REDAKCIJE: Obrazac možete preuzeti klikom na link: