Realno iskazivanje vrednosti imovine u poslovnim knjigama ima veliki značaj za pouzdanost finansijskih izveštaja. Iz tog razloga se vrednovanje imovine u finansijskim izveštajima vrši uz primenu principa opreznosti. Računovodstveni propisi i MRS i MSFI imaju za cilj da se vrednost imovine u poslovnim knjigama iskaže realno, odnosno da vrednost imovine ne bude precenjena, što se postiže obezvređenjem. Nekoliko MRS/MSFI reguliše pitanje umanjenja vrednosti imovine, ali zbog značaja koju ima umanjenje vrednosti imovine, donesen je poseban Međunarodni računovodstveni standard – MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. glasnik RS“, br. 35/2014 – dalje: MRS 36). Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica („Sl. glasnik RS“, br. 117/2013 ), kao i Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 118/2013 i 95/2014), propisuju obavezu umanjenja vrednosti imovine ako se za to ispune određeni uslovi. Imajući u vidu da se ti uslovi podudaraju sa odredbama iz MRS 36, znači da društva koja primenjuju MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica, koriste isti postupak za umanjenje vrednosti imovine kao i pravna lica koja primenjuju MRS/MSFI. U nastavku ovog komentara biće reči o obezvređenju osnovnih sredstava, odnosno nekretnina, postrojenja i  opreme, i zaliha kao dvema najznačajnijim kategorijama imovine u finansijskim izveštajima društva. Zahtevi za obezvređenje iz MRS 36 MRS 36 propisuje postupak koji društvo primenjuje radi obezbeđenja – da se imovina ne evidentira po vrednosti koja je veća od nadoknadivog iznosa. Gubitak zbog umanjenja vrednosti nastaje kada knjigovodstvena vrednost sredstva prevazilazi nadoknadivi iznos. Ako, i samo ako je nadoknadivi iznos sredstva manji od njegove knjigovodstvene vrednosti, društvo treba da smanji knjigovodstvenu vrednost na nadoknadivi iznos. Nadoknadiva vrednost predstavlja fer vrednost umanjenu za troškove prodaje ili upotrebnu vrednost sredstva, u zavisnosti od toga koja je od ove dve vrednosti veća. Fer vrednost umanjena za troškove prodaje je iznos koji se može dobiti prodajom nekog sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu u nezavisnoj transakciji između upoznatih, voljnih strana, umanjen za troškove otuđenja. Upotrebnu vrednost čini sadašnja vrednost procenjenih budućih neto novčanih tokova, koji se očekuju od kontinuiranog korišćenja sredstva i od njegove prodaje na kraju korisnog veka trajanja. Nije uvek neophodno da se utvrđuje i fer vrednost umanjena za troškove otuđenja sredstva i njegova upotrebna vrednost. Ako bilo koji od ova dva iznosa premašuje knjigovodstvenu vrednost, vrednost sredstva nije umanjena te nije neophodno vršiti procenu drugog iznosa.




POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVE PREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.



Existing Users Log In