Obračun i isplata naknade zarade za bolovanje na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje

118 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Obračun i isplata naknade zarade
za bolovanje na teret Republičkog
fonda za zdravstveno osiguranje
U Zakonu o zdravstvenom osiguranju, pored ostalog, propisan je i način stica-
nja i ostvarivanja naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.
Prema članu 101. tog zakona, naknadu zarade za bolovanje zaposlenom obezbe-
đuje i isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava – za prvih 30 dana bolovanja,
a Republički fond za zdravstveno osiguranje iz svojih sredstava – od 31. dana
bolovanja. U članku su obrađeni slučajevi u kojima Republički fond obez-
beđuje isplatu naknade za bolovanje, zatim uslovi za ostvarivanje prava na
naknadu zarade za osiguranika zaposlenog i osiguranika preduzetnika, osnov
za utvrđivanje naknade zarade i primanja koja se uključuju u osnov za naknadu
zarade za bolovanje, kao i izračunavanje osnova za naknadu zarade i visina
naknade zarade za bolovanje koju obezbeđuje Republički fond.
Slučajevi u kojima Republički
fond obezbeđuje isplatu naknade za
bolovanje
U Zakonu o zdravstvenom osiguranju („Sl. gla-
snik RS”, br. 25/2019 – dalje: Zakon), pored osta-
log, propisan je i način sticanja i ostvarivanja
naknade zarade za vreme privremene sprečeno-
sti za rad (dalje: bolovanje). Prema članu 101.
Zakona, naknadu zarade za bolovanje zaposlenom
obezbeđuje i isplaćuje:
1) poslodavac iz svojih sredstava – za prvih 30
dana bolovanja;
2) Republički Fond za zdravstveno osiguranje
iz svojih sredstava (dalje: Republički fond) –
od 31. dana bolovanja.
Izuzetno, naknada zarade obezbeđuje se osi-
guraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad u
slučaju:
1) dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, i
2) nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine –
osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili
drugom osiguraniku koji se stara o detetu, ali
samo pod uslovima utvrđenim u članu 79. Zakona,
tj. ako:
● oba roditelja imaju utvrđen osnov osiguranja
iz člana 11. stav 1. t. 1)–7), 18), 20) i 23) Zakona,
tj. ako su osiguranici zaposleni, preduzetnici,
sveštenici i verski službenici, javni bele-
žnici i javni izvršitelji,
● dete ima samo jednog roditelja,
● samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo u
smislu propisa o porodici ili
● jedan od roditelja nema utvrđen osnov osi-
guranja iz člana 11. stav 1. t. 1)–7), 18), 20) i 23)
Zakona (osiguranici zaposleni, preduzetnici,
sveštenici i verski službenici, javni bele-
žnici i javni izvršitelji), ali je iz zdravstve-
nih razloga nesposoban da neguje obolelo dete.
Osim toga, odsustvo zbog bolovanja plaća se
iz sredstava Republičkog fonda u sledećim slu-
čajevima:
1) U slučaju povrede na radu ili profesionalne
bolesti (član 101. Zakona), naknadu zarade za od-
sustvo obezbeđuje poslodavac iz svojih sredsta-
va za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog,
od prvog dana privremene sprečenosti za rad,
za sve vreme trajanja privremene sprečenosti
za rad osiguranika. Tek ako ovom licu prestane
radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
ZARADE
zarade, isplatu iste preuzima Republički fond
od dana prestanka radnog odnosa osiguranika.
Za osiguranike – preduzetnike, sveštenike i
verske službenike, javne beležnike i javne
izvršitelje – naknadu zarade zbog povrede na
radu ili profesionalne bolesti obezbeđuje Re-
publički fond od 31. dana sprečenosti za rad i
za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za
rad osiguranika zbog povrede na radu ili pro-
fesionalne bolesti.
2) U slučaju da zaposleni delimično radi za vre-
me bolovanja (čl. 98. i 99. Zakona), što se doga-
đa kada stručno-medicinski organ Republičkog
fonda u toku lečenja zaposlenog, koji prima nak-
nadu zarade jer je na bolovanju, utvrdi da je nje-
govo zdravstveno stanje poboljšano i da bi rad
za njega bio koristan za brže uspostavljanje pune
radne sposobnosti, taj organ može da odredi da
zaposleni određeno vreme radi sa skraćenim
radnim vremenom kod poslodavca, a najmanje če-
tiri časa dnevno. Za vreme ovog posebnog slučaja
rada i odsustva sa rada zaposlenom se isplaćuje:
a) zarada na teret poslodavca za časove na radu i
b) naknada zarade za časove koje zaposleni ne
radi na teret Republičkog fonda, što je u stvari
naknada zarade za bolovanje na teret sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja.
3) U slučaju kada je u toku bolovanja upućen na
invalidsku komisiju (čl. 80–83. Zakona), osigu-
ranik ima pravo na naknadu zarade iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja najduže 60
dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje
postupka pred nadležnom organizacijom za oba-
vezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Uslovi za ostvarivanje prava na naknadu
zarade za vreme bolovanja na teret
Republičkog fonda
Za osiguranika zaposlenog
Da bi ostvarili pravo na naknadu zarade za
vreme bolovanja na teret Republičkog fonda, da-
kle na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja,
zaposleni moraju da imaju prethodni staž oba-
veznog zdravstvenog osiguranja (član 50. Zako-
na). Konkretno, moraju da imaju staž osiguranja
u obaveznom zdravstvenom osiguranju u svojstvu
osiguranika, u skladu sa Zakonom:
● u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno
ili
● šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 me-
seci,
pre početka korišćenja prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, u ovom slučaju pre ot-
počinjanja korišćenja bolovanja (dalje: prethod-
no osiguranje). U prethodno osiguranje računa se
vreme od dana kada je stečeno svojstvo osigura-
nika u skladu sa Zakonom, za koje je uplaćen do-
prinos.
Izuzetno, zaposleni osiguranik koji nema
prethodno osiguranje ostvaruje prava iz obave-
znog zdravstvenog osiguranja u slučaju:
1) povrede na radu ili profesionalne bolesti,
2) hitne medicinske pomoći,
3) ostvarivanja prava na naknadu zarade za vre-
me bolovanja i to u visini minimalne zarade
utvrđene u skladu sa Zakonom o radu za mesec za
koji se naknada zarade isplaćuje.
Za osiguranika preduzetnika (član 85. Zakona)
Osiguranik preduzetnik ostvaruje pravo na
naknadu zarade za vreme bolovanja na teret Re-
publičkog fonda ako ima prethodno osiguranje
i ako je privremeno odjavio obavljanje delatno-
sti.
Osiguraniku preduzetniku koji ima jednog ili
više zaposlenih i iz tog razloga privremeno
ne odjavi obavljanje delatnosti, pripada 50% od
naknade zarade koja bi mu pripadala da je odja-
vio obavljanje delatnosti.
Osnov za utvrđivanje naknade
zarade za vreme bolovanja na teret
Republičkog fonda
Ukoliko je zaposleni ispunio uslov u pogledu
prethodnog staža osiguranja, osnovicu za obra-
čun naknade zarade na teret Republičkog fonda,
prema članu 87. Zakona, čini prosečna zarada
koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 me-
seci pre meseca u kome je započeto bolovanje.
Prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je
nastupilo bolovanje predstavlja onih 12 meseci
u odnosu na mesec kada je izabrani lekar konsta-
tovao nesposobnost za rad i kada je bolovanje
otpočelo, bez obzira na to ko je isplatilac nak-
nade zarade za prvih 30 dana bolovanja.
Na primer, zaposleni je započeo odsustvo
zbog bolovanja 1. jula. Osnov za naknadu zarade
predstavljaju primanja zaposlenog za prethodnih
12 meseci, dakle za period jul 2018 – jun 2019. go-
dine. Za prvih 30 dana bolovanja (zaključno sa 30.
julom) naknadu zarade platio je poslodavac iz
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
svojih sredstava, a od 1. avgusta naknadu zarade
za nastavljeno bolovanje isplaćuje Republički
fond iz svojih sredstava. I osnov za bolovanje
na teret Republičkog fonda računa se u odnosu
na jul mesec, kada je bolovanje započeto, tj. i u
ovom slučaju u osnov za naknadu ulaze primanja
zaposlenog za period jul 2018 – jun 2019. godine.
Prema stavu 1. člana 87. Zakona, osnov za nak-
nadu zarade za vreme bolovanja, koja se zaposle-
nima koji imaju prethodno osiguranje isplaćuje
iz sredstava Republičkog fonda, čini prosečna
zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih
12 meseci pre meseca u kojem je nastupila pri-
vremena sprečenost za rad. Prema stavu 2. istog
člana, zaradu u navedenom smislu čini zarada za
obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvr-
đena u skladu sa propisima o radu, i to:
1) osnovna zarada zaposlenog,
2) deo zarade za radni učinak,
3) uvećana zarada.
Ovo su zakonske odredbe, međutim, treba
imati u vidu da se one odnose kako na poslodav-
ce koji isplaćuju zaradu (npr. u realnom sekto-
ru) tako i na poslodavce koji isplaćuju plate (u
javnom sektoru), pa se u zavisnosti od regulati-
ve koju oni primenjuju prilikom obračuna mogu
istaći karakteristike navedenih primanja koja
ulaze u osnovicu za obračun naknade na teret Re-
publičkog fonda.
Kod poslodavaca koji isplaćuju zarade
Poslodavci koji primenjuju Zakon o radu na-
vedene elemente za obračun osnova za naknadu
zarade za bolovanje na teret Republičkog fonda
evidentiraju prema sledećem:
a) Osnovna zarada određuje se na osnovu
uslova potrebnih za rad na poslovima za koje
je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena
provedenog na radu, a kao takva upisana je u ugo-
vor o radu sa zaposlenim. Bez obzira na to da li
se određuje putem koeficijenata ili bodova ili
sl., ona se, prema članu 33. Zakona o radu, izri-
čito ugovara u novčanom iznosu, odnosno upisuje
se u ugovor o radu zaposlenog u novčanom iznosu,
a ako se iznos osnovne zarade menja, poslodavac
je obavezan da zaposlenom ponudi aneks ugovora
o radu.
b) Deo zarade za radni učinak je onaj deo za-
rade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
koji se određuje na osnovu kvaliteta i obima
obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog pre-
ma radnim obavezama. Radni učinak je izraz efe-
kata rada zaposlenog na radnom mestu u odnosu
na postavljene norme, standarde ili planove, a
meri se i iskazuje isključivo u skladu s krite-
rijumima utvrđenim opštim aktom poslodavca,
odnosno ugovorom o radu. Ako tih kriterijuma
nema, nema ni merenja učinka ni isplate po tom
osnovu.
v) Treći element osnova za obračun naknade
zarade za vreme bolovanja na teret Republičkog
fonda jeste uvećana zarada. Prema odredbi
člana 108. Zakona o radu, zaposleni ima pravo
na uvećanu zaradu, u skladu sa opštim aktom ili
ugovorom o radu:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan –
najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri
utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od
osnovice;
3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osno-
vice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za sva-
ku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu
kod poslodavca (dalje: minuli rad) – najmanje
0,4% od osnovice.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini
osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom,
opštim aktom i ugovorom o radu.
Navedena uvećanja zarade poslodavci treba
obavezno da regulišu svojim aktima, s tim što
mogu da predvide i druge slučajeve za koje zapo-
slenom pripada pravo na uvećanu zaradu (slu-
čajevi specifični u određenim delatnostima,
na primer: za otežane uslove rada, za smenski
rad, za rad subotom ili nedeljom, za dvokratno
radno vreme, dežurstvo u zimskoj službi i sl.).
Sve te isplate po osnovu uvećane zarade ulaze u
osnov za obračun naknade zarade za bolovanje.
Kod poslodavaca koji isplaćuju plate
U javnom sektoru poslodavci isplaćuju plate
u skladu sa posebnim propisima koji se na njih
odnose, koje takođe treba primeniti i prilikom
obračuna naknade plate za bolovanje na teret Re-
publičkog fonda.
A) Na zaposlene u javnim službama koje je
osnovala Republika Srbija, autonomna pokra-
jina, opština, grad ili gradska opština u skla-
du sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i rad
javnih službi (obrazovanje, zdravstvo, kultura,
socijalna zaštita) plate se do kraja 2019. godi-
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
ZARADE
ne utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o
platama u državnim organima i javnim služba-
ma („Sl. glasnik RS”, broj 34/2001 … i 113/2017).
Prema odredbama ovog zakona, plata zaposlenih
utvrđuje se na osnovu:
1) osnovice za obračun plata, koju utvrđuje Vlada
na godišnjem nivou po pojedinim javnim služba-
ma;
2) koeficijenata poslova i radnih mesta utvr-
đenih zakonskim i podzakonskim propisima;
3) dodataka na platu (minuli rad, prekovreme-
ni rad, rad na dan državnog i verskog praznika,
terenski dodatak, rad noću i drugi dodaci pred-
viđeni posebnim kolektivnim ugovorima za ove
službe), uključujući i:
● uvećanja plate za javne službe koje ostvare
prihode koji nisu javni prihodi u smislu Zakona
o budžetskom sistemu,
● uvećanja plate za zaposlene u javnim služba-
ma koji ostvaruju sopstvene prihode iz dopun-
skog rada i pružanjem drugih usluga u skladu sa
zakonom, kao i za zaposlene u visokoškolskim
ustanovama koje ostvaruju sopstvene prihode u
skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obra-
zovanje;
4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu pore-
za i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
iz plate, u skladu sa Zakonom.
Osim navedenog, za zaposlene u javnim slu-
žbama koje se finansiraju iz doprinosa za oba-
vezno socijalno osiguranje u osnovicu se još
računaju i:
● deo plate za radni učinak i
● deo plate po osnovu korektivnog koeficijen-
ta (tako da se njihova osnovna plata određuje
množenjem koeficijenta, osnovice za obračun
plate i korektivnog koeficijenta).
Saglasno Posebnom kolektivnom ugovoru za
zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika
Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne
samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 106/2018), pla-
te u ovim ustanovama utvrđuju se na osnovu osno-
vice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se
množi osnovica, dodatka na platu, obaveza koje
zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje iz plata i dela
plate po osnovu radnog učinka, u skladu sa Za-
konom.
Svaka javna služba treba da ima u vidu nave-
dene specifičnosti prilikom obračuna plata
koje ulaze u osnov naknade za bolovanje.
Napominjemo da se navedene odredbe Zako-
na o platama u državnim organima i javnim
službama do 31. 12. 2019. godine primenjuju i
na zaposlene službenike i nameštenike u or-
ganima AP i jedinica lokalne samouprave, kao
i na zaposlene u javnim agencijama.
B) Na primanja državnih službenika i na-
meštenika (lica čije se radno mesto sastoji od
poslova iz delokruga organa državne uprave,
sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog
pravobranilaštva, službi Narodne skupštine,
predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i
službi organa čije članove bira Narodna skup-
ština) primenjuje se Zakon o platama državnih
službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS”,
br. 62/2006 … i 95/2018), koji nastavlja i dalje
da se primenjuje, dok ne bude donet novi zakon
koji se odnosi na ovo pitanje. Prema odredbama
ovog zakona, plata državnih službenika i name-
štenika sastoji se od:
● osnovne plate (određuje se množenjem koe-
ficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu
plata),
● dodataka na platu (minuli rad, za rad noću,
za rad na dan praznika koji nije radni dan, za do-
datno opterećenje na radu, za prekovremeni rad,
za pripravnost) i
● poreza i doprinosa koji se plaćaju iz plate.
Radni učinak nije posebno propisan ovim
zakonom, ali je u članu 48. precizirano da na-
meštenik ima pravo na dodatak za ostvarene
rezultate rada jednom u tri meseca ako je ostva-
rio natprosečne rezultate po obimu i kvali-
tetu rada, što praktično i jeste komponenta
plate po osnovu radnog učinka za ovu kategoriju
zaposlenih.
Kao što iz navedenog može da se vidi, ra-
zličiti poslodavci koji plate/zarade svojih
zaposlenih utvrđuju primenom različitih za-
kona i posebnih – granskih kolektivnih ugovo-
ra, prilikom izračunavanja osnova za naknadu
zarade za vreme bolovanja, koja se isplaćuje
na teret Republičkog fonda, platu/zaradu za
prethodnih 12 meseci na osnovu koje određuju
prosek, odnosno osnov za obračun moraju da
utvrde na bazi elemenata plate/zarade koji su
propisani za njihovu delatnost.
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Koja primanja se ukupno uključuju u
osnov za naknadu zarade za bolovanje
na teret Republičkog fonda
Radi otklanjanja svake nedoumice oko pravil-
ne i jedinstvene primene Zakona u delu utvrđi-
vanja osnova za naknadu zarade za bolovanje na
teret Republičkog fonda, Ministarstvo zdra-
vlja izradilo je Instrukciju br. 110-00-316/2019-
03 od 12. 6. 2019. godine, koju su dobile sve
filijale Republičkog fonda, pri čemu je u njoj
navedeno sledeće:
Članom 87. Zakona propisano je da osnov za
naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osigurani-
ke iz člana 72. tačka 1) ovog zakona (zaposlene)
čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario
u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je na-
stupila privremena sprečenost za rad. Stav 2.
istog člana propisuje da zaradu, u smislu stava 1.
ovog člana, čini zarada za obavljeni rad i vreme
provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propi-
sima o radu, i to: osnovna zarada zaposlenog, deo
zarade za radni učinak i uvećana zarada.
Članom 88. stav 3. Zakona propisano je da, ako
osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu pret-
hodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalen-
darskih meseci koji prethode mesecu u kojem je
nastupila privremena sprečenost za rad, osnov
za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade iz
člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osi-
guranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije
ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za
te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za nak-
nadu iz stava 2. ovog člana.
Pojam „zarade” uređen je Zakonom o radu i to
čl. 104, 105. i 106.
Član 104. Zakona o radu propisuje da zaposleni
ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje
u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom
o radu.
Član 105. Zakona o radu propisuje da se zarada
iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade
za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, za-
rade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom
uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i dru-
gih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa
opštim aktom i ugovorom o radu. Stav 2. istog
člana Zakona o radu propisuje da se pod zaradom u
smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sa-
drži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Član 105. stav 3. Zakona o radu izričito navo-
di da se pod zaradom za obavljeni rad i vreme pro-
vedeno na radu, po osnovu doprinosa zaposlenog
poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja
po osnovu radnog odnosa, smatraju sva primanja
iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana
42. stav 3. t. 4) i 5), člana 118. t. 1–4), člana 119,
člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.
Član 106. Zakona o radu uređuje od čega se sa-
stoji zarada za obavljeni rad i vreme provede-
no na radu, što predstavlja samo deo zarade iz
člana 105. stav a Zakona o radu, kada je zaposleni
obavljao rad i proveo vreme na radu. Dakle, član
106. Zakona o radu uređuje samo taj deo zarade.
Međutim, član 105. stav 3. Zakona o radu ne pod-
razumeva, odnosno ne uređuje samo tu zaradu, već
izričito navodi da se pod zaradom u smislu sta-
va 1. ovog člana, a što obuhvata i zaradu za oba-
vljeni rad i vreme provedeno na radu, smatraju
sva primanja iz radnog odnosa, osim onih koja su
izričito izuzeta ovim stavom.
Shodno svemu navedenom, ističemo da Mini-
starstvo zdravlja stoji iza sledećeg stava:
Namera zakonodavca je bila da se nikako ne
umanjuju prava osiguranih lica koja su u radnom
odnosu za vreme korišćenja prava na naknadu za-
rade za vreme privremene sprečenosti za rad,
već da se onemoguće zloupotrebe po ovom pita-
nju koje su uočene u periodu primene prethodnog
Zakona o zdravstvenom osiguranju. Naime, name-
ra zakonodavca je da se osiguranom licu koje nije
bilo sve vreme u radnom odnosu u obračunskom
periodu od 12 meseci, obračunava minimalna za-
rada za period za koji nije bio u radnom odnosu,
što znači da se minimalna zarada obračunava
samo u tim situacijama, a nikako osiguranim
licima koja su u radnom odnosu i koja su u obra-
čunskom periodu od 12 meseci u jednom delu tog
perioda koristila pravo na godišnji odmor,
porodiljsko odsustvo ili su privremeno bili
sprečeni za rad i shodno tome ostvarili pri-
manja iz radnog odnosa.
Naime, lica koja su u jednom delu obračun-
skog perioda bila na porodiljskom odsustvu,
bolovanju, plaćenom odsustvu i sl. jesu zapo-
slena lica i ostvarivala su pravo na naknadu
zarade, kao primanje iz radnog odnosa, koje je
regulisano odredbama Zakona o radu, a koje
nije navedeno kao izuzetak u članu 105. stav
3. Zakona o radu.
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
ZARADE
U tom smislu, osiguranim licima koja su u
radnom odnosu nikako se ne može obračuna-
vati minimalna zarada za period za koji su
primali naknadu zarade u obračunskom perio-
du, već u osnov treba uzeti primanja iz radnog
odnosa tog lica, dok se minimalna zarada ura-
čunava u osnov samo osiguranim licima koja u
toku celog obračunskog perioda nisu sve vre-
me bila u radnom odnosu i to samo za period
za koji nisu bila u radnom odnosu (npr. osigu-
ranik je bio u radnom odnosu 8 meseci pre me-
seca u kojem je nastupilo bolovanje, pa osnov za
naknadu zarade za tih 8 meseci čini prosečan
iznos zarade iz čl. 87. stav 2. Zakona za vreme
za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za preo-
stala 4 meseca osnov čini minimalna zarada).
Imajući u vidu sve navedeno, posebno ukazujemo
na to da se odredba bilo kog zakona, pa i odredba
člana 88. stav 3. Zakona ne može tumačiti odvo-
jeno i izolovano od ostalih zakonskih odredaba,
već samo povezano sa ostalim zakonskim odred-
bama u sistemu, pa i Zakonom o radu.
Saglasno navedenoj instrukciji, u obračun
osnova za naknadu zarade za bolovanje na teret
Republičkog fonda ulaze isplaćene zarade zapo-
slenog u prethodnih 12 meseci prema sledećem
(ovde je upotrebljen izraz zarada, ali se isti
odnosi i na „plate”):
A) zarade po osnovu:
1) zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na
radu (osnovna zarada),
2) zarada po osnovu radnog učinka,
3) uvećana zarada (iz član 108. Zakona o radu,
odnosno odgovarajućeg propisa za javni sektor),
4) zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu
poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
B) naknade zarade:
1) na teret poslodavca: za vreme odsustvovanja
sa rada na dan praznika koji je neradni dan, go-
dišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.,
2) na teret Republičkog fonda: bolovanja,
3) na teret Republičkog fonda PIO: naknade za-
rade za invalide II i III kategorije,
4) na teret ostalih organa: naknada zarade za
vreme porodiljskog odsustva;
V) druga primanja koja čine zaradu iz član 105.
stav 3. Zakona o radu:
● „topli obrok”,
● regres,
● sva druga primanja po osnovu radnog odnosa
koja imaju karakter zarade, shodno Zakonu o radu
i opštim aktima poslodavaca;
G) porez i doprinosi iz zarade.
Prema tome, u osnov za naknadu zarade za
vreme bolovanja na teret Republičkog fonda
uračunavaju se sva navedena primanja ispla-
ćena zaposlenom u prethodnih 12 meseci. To
znači da u osnov za naknadu zarade za vreme
bolovanja ne ulaze:
1) naknade troškova iz člana 118. Zakona o
radu (za prevoz do rada, za službena putova-
nja),
2) primanja iz čl. 119. i 120. Zakona o radu (ot-
premnine, jubilarne nagrade, solidarne po-
moći),
3) druga primanja – za smeštaj i ishranu za
rad i boravak na terenu, naknada štete zbog
povrede na radu ili profesionalnog obolje-
nja, primanja po osnovu poklona deci zaposle-
nog za Božić i Novu godinu (ako ih poslodavac
obezbeđuje), otpremnina u slučaju proglašenja
tehnološkim viškom zaposlenog.
Minimalna zarada u 2018. i 2019.
godini
Ako zaposleni nije ostvario zaradu u 12 ka-
lendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem
je nastupilo bolovanje (nije bio u radnom odno-
su), u osnov za naknadu zarade za bolovanje na
teret Republičkog fonda za mesece za koje nije
ostvario zaradu uzima se minimalna zarada za
te mesece. Naglašavamo da se minimalna zara-
da obračunava samo u tim situacijama, a nikako
sadašnjim zaposlenima koji su u radnom odnosu
i koji su u obračunskom periodu od 12 meseci u
jednom delu tog perioda koristili pravo na od-
sustvo sa rada (godišnji odmor, porodiljsko od-
sustvo, bolovanje i sl.) i shodno tome ostvarili
primanja iz radnog odnosa.
U smislu prethodno rečenog, u tabeli 1 dati su
iznosi minimalne bruto zarade za 2018. i 2019.
godinu, koje treba koristiti prilikom obraču-
navanja osnova za naknadu zarade zaposlenom
koji u nekom od posmatranih meseci nije bio u
radnom odnosu.
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Tabela 1: Minimalna bruto zarada u 2018. i 2019.
godini
Mesec
Broj
mogućih
časova
rada u
mesecu
Minimalna
zarada za
mesec
Broj mogu-
ćih časova
rada u
mesecu
Minimalna
zarada za
mesec
2018. 2019.
Januar 184 35.395,15 184 38.580,88
Februar 160 30.499,29 160 33.263,91
Mart 176 33.763,20 168 35.036,23
April 168 32.131,24 176 36.808,56
Maj 184 35.395,15 184 38.580,88
Jun 168 32.131,24 160 33.263,91
Jul 176 33.763,20 184 38.580,88
Avgust 184 35.395,15 176 36.808,56
Septembar 160 30.499,29 168 35.036,23
Oktobar 184 35.395,15 184 38.580,88
Novembar 176 33.763,20 168 35.036,23
Decembar 168 32.131,24 176 36.808,56
U ovom slučaju broj časova rada izračunat je
na osnovu broja kalendarskih dana bez subota i
nedelja i množenjem radnih dana sa osam. Nave-
deni pun mesečni iznos bruto minimalne zarade
pripada zaposlenom za puno radno vreme pro-
vedeno na radu i ostvareni standardni učinak
(član 111. stav 1. Zakona o radu). Ako zaposleni u
određenom mesecu nije ostvario pun fond časo-
va rada (zasnovao radni odnos ili mu je prestao
radni odnos u tom mesecu), pripada mu minimal-
na zarada samo za časove za koje je u toku meseca
bio van radnog odnosa.
Izračunavanje osnova za naknadu
zarade za bolovanje na teret
Republičkog fonda
Osnov za naknadu zarade za bolovanje na te-
ret Republičkog fonda utvrđuje se zaposlenom
na bazi svih njegovih primanja sa karakterom
zarade za prethodnih 12 meseci u odnosu na me-
sec početka bolovanja. U odnosu na ovo osnovno
pravilo u praksi su zabeleženi sledeći mogući
obračuni osnova za naknadu.
Zaposleni je svih prethodnih 12 meseci bio
u radnom odnosu
Za zaposlenog koji je u prethodnih 12 meseci
pre meseca otvaranja bolovanja bio u radnom
odnosu i za sve mesece ostvario zaradu ili nak-
nadu zarade, osnov za obračun naknade zarade
za vreme bolovanja na teret Republičkog fonda
dobija se na osnovu sledećih elemenata eviden-
tiranih za prethodnih 12 meseci:
1) zbira bruto zarada i primanja sa karakterom
zarade, u smislu člana 105. Zakona o radu;
2) zbira bruto isplata sa karakterom naknade
zarade (na teret poslodavca – za godišnji od-
mor, za bolovanje i drugo plaćeno odsustvo, kao
i na teret drugih organa van poslodavca – za bo-
lovanje, porodiljsko odsustvo, naknade invali-
dima II i III kategorije);
3) zbira časova u radnom odnosu evidentiranih
za zaposlenog kako po osnovu zarade (časovi na
radu) tako i po osnovu časova za koje je isplaćena
naknada zarade na teret poslodavca ili organa
van poslodavca.
Deljenjem ukupnog zbira ostvarene zarade i
naknade zarade (sa red. br. 1 i 2) sa brojem časova
u radnom odnosu za isti period (sa red. br. 3) do-
bija se prosečna zarada po satu za prethodnih 12
meseci, koja ujedno predstavlja osnov za naknadu
zarade po satu za bolovanje na teret Republičkog
fonda.
Konkretno, ako je zaposleni započeo bolova-
nje 1. jula 2019. godine, a od 1. avgusta prima nak-
nadu za bolovanje na teret Republičkog fonda,
osnov za naknadu izračunat mu je na sledeći na-
čin:
Red.
br. Opis
1. Period jul 2018/jun 2019.
2. Ukupna primanja
(zarada, naknada zarade i druga
primanja sa karakterom zarade) 1.040.000,00 din.
3. Ostvareni časovi za isplatu
zarade i naknade zarade 2.080
Zarada po času rada
(red. br. 2 / red. br. 3) 500,00 din.
Iznos prosečne zarade po času od 500,00 di-
nara uzeće se za obračun naknade zarade za bo-
lovanje.
Ipak, osnov za naknadu zarade za svaki poje-
dinačni mesec koji ulazi u obračun iznosa pro-
sečne zarade ne može da bude viši od najviše
mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za
mesec koji ulazi u prosečan iznos zarade, u skla-
du sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za oba-
vezno socijalno osiguranje.
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 125
ZARADE
Zaposleni nije svih prethodnih 12 meseci
bio u radnom odnosu
Ako zaposleni koji ispunjava uslov u pogledu
prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12
kalendarskih meseci koji prethode mesecu u ko-
jem je nastupilo bolovanje (jer nije bio u radnom
odnosu u delu tog perioda), u obračun osnova za
naknadu zarade evidentiraju se:
1) zbir ostvarenih bruto zarada i naknada zara-
de od svih isplatilaca, kao i drugih primanja
sa karakterom zarade u mesecima u kojima je u
prethodnih 12 meseci zaposleni bio u radnom
odnosu;
2) zbir mesečnih bruto minimalnih zarada za
mesece u kojima u prethodnih 12 meseci zaposle-
ni nije bio u radnom odnosu;
3) zbir časova evidentiranih za zaposlenog:
● po osnovu zarade (časovi na radu) i časova za
koje je isplaćena naknada zarade na teret poslo-
davca ili organa van poslodavca i
● po osnovu mogućih časova rada za mesece u
kojima zaposleni nije bio u radnom odnosu i za
koje mu se u osnov za naknadu uključuje minimalna
zarada za konkretne mesece.
Deljenjem ukupnog zbira ostvarene zarade,
naknade zarade i minimalne zarade (sa red. br.
1 i 2) sa brojem časova u radnom odnosu uvećanih
za časove u mesecima za koje je obračunata mini-
malna zarada (sa red. br. 3) dobija se prosečna
zarada po satu za prethodnih 12 meseci, koja ujed-
no predstavlja osnov za naknadu zarade po satu
za bolovanje na teret Republičkog fonda.
Konkretno, ako je zaposleni započeo bolova-
nje 1. jula 2019. godine, a od 1. avgusta prima nak-
nadu za bolovanje na teret Republičkog fonda,
osnov za naknadu obračunava mu se za period jul
2018 – jun 2019. godine. Ako ovaj zaposleni nije
bio u radnom odnosu u mesecima jul, avgust i sep-
tembar 2018. godine, u osnov za naknadu uzimaju
se minimalne bruto zarade za te mesece i mogu-
ći sati rada za te mesece, odnosno:
Mesec
Broj mogućih
časova rada u
mesecu
Minimalna zarada
za mesec
2018.
Jul 176 33.763,20
Avgust 184 35.395,15
Septembar 160 30.499,29
Ukupno: 520 99.657,64
Za ostale mesece za koje je zaposleni bio u
radnom odnosu evidentiraju se zarade i naknade
zarada i časovi po tom osnovu, pa se sabiraju sa
navedenim podacima za minimalne zarade.
U posebnom slučaju, da je određeni zaposleni
zasnovao radni odnos 15. septembra 2018. godi-
ne, u obračun osnova za naknadu po osnovu mese-
ca septembra uzimale bi se:
● minimalna zarada srazmerno za period od 1.
do 14. septembra, sa pripadajućim časovima za
te dane, i
● zarada ostvarena od 15. dana do kraja septem-
bra i pripadajući časovi.
Zaposleni nije bio u radnom odnosu u svih
prethodnih 12 meseci
Prema odredbi člana 88. stav 4. Zakona, ako
zaposleni koji ispunjava uslov u pogledu pret-
hodnog osiguranja nije ostvario zaradu ni u
jednom od 12 meseci koji prethode mesecu pre
nastupanja bolovanja (jer nije bio u radnom od-
nosu), osnov za naknadu zarade čini minimalna
zarada, utvrđena u skladu sa propisima kojima
se uređuje rad, za mesec za koji se isplaćuje nak-
nada zarade.
Do ovakvog slučaja doći će ako zaposleni u
prvom mesecu svog radnog odnosa otvori bolo-
vanje, koje se posle 30 dana nastavlja i na teret
Republičkog fonda. Pošto Zakon u ovoj odred-
bi precizira da osnov za naknadu zarade čini
minimalna zarada za mesec za koji se isplaćuje
naknada zarade za bolovanje na teret Republičkog
fonda, na primer u avgustu mesecu, osnov za
naknadu zarade je iznos bruto minimalne zarade
za taj mesec od 36.808,56 dinara (na bazi mini-
malne zarade za 2019. godinu od 155,30 dinara po
satu neto).
Zaposleni nije ispunio uslov prethodnog
osiguranja
Saglasno članu 74. Zakona, zaposlenom koji u
momentu nastupanja bolovanja nema prethodno
osiguranje pripada pravo na naknadu zarade iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u
visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa
propisima o radu za mesec za koji se naknada za-
rade isplaćuje.
Dakle, zaposleni koji u momentu otpočinjanja
bolovanja na teret Republičkog fonda ne ispu-
njava uslov tzv. prethodnog osiguranja (novoza-
posleni koji nema staž osiguranja u obaveznom
126 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
zdravstvenom osiguranju u svojstvu osiguranika,
u skladu sa Zakonom, u trajanju od najmanje tri
meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidi-
ma u poslednjih 18 meseci pre početka korišće-
nja prava na bolovanje) dobiće naknadu zarade
u visini minimalne zarade za mesec za koji se
naknada zarade isplaćuje.
Danom sticanja uslova u pogledu prethod-
nog osiguranja, kao i ostvarivanja zarade koja
predstavlja osnov za obračun naknade zarade,
u skladu sa Zakonom, zaposlenom će pripasti
naknada zarade koja se obračunava i ispla-
ćuje pod uslovima propisanim Zakonom za
zaposlene koji ispunjavaju uslov prethodnog
osiguranja (za ovog zaposlenog u početku će
važiti komentar dat u poglavlju „Zaposleni
nije svih prethodnih 12 meseci bio u radnom
odnosu” ovog članka).
Osnov za naknadu zarade za vreme bolovanja
na teret Republičkog fonda za zaposlene
koji su prethodno radili kod više
poslodavaca
Prema član 90. Zakona, zaposlenom koji je
pre nastupanja bolovanja, odnosno u periodu od
prethodnih 12 meseci iz kojeg se utvrđuje osnov
za naknadu zarade istovremeno radio kod dva
ili više poslodavaca ili je kao preduzetnik
istovremeno obavljao delatnost i radio kod
poslodavca, osnov za naknadu zarade utvrđuje
se prema ukupnom zbiru osnova za naknadu za-
rade po svim osnovama, s tim da tako utvrđena
osnova za naknadu zarade ne može da bude veća
od najviše osnove za naknadu zarade (odnosno
ne može da bude veća od proseka najviših mesečnih
osnovica na koje se plaća doprinos za mese-
ce koji ulaze u prosečni iznos zarade).
Osnov za obračun naknade zarade za predu-
zetnika koji se opredelio za ličnu zaradu, u
skladu sa Zakonom, utvrđuje se na isti način
kao za osiguranike zaposlene.
Osnov za obračun naknade za vreme
bolovanja preduzetnika, verskih
službenika, javnih beležnika i javnih
izvršitelja
Saglasno članu 89. Zakona, osnov za naknadu
zarade za osiguranike iz člana 72. t. 2)–4) Zako-
na (preduzetnici, verski službenici, javni be-
ležnici i javni izvršitelji), koji ispunjavaju
uslov u pogledu prethodnog osiguranja, čini pro-
sečna mesečna osnovica na koju je plaćen dopri-
nos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu
sa Zakonom, utvrđena u 12 meseci koji prethode
mesecu u kojem je nastupio slučaj po kojem se sti-
če pravo na naknadu zarade.
Ako je u tom periodu od prethodnih 12 me-
seci osiguranik po tom osnovu osiguranja bio
osiguran kraće, osnov za naknadu zarade čini
osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno
zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vreme-
nu za koje je bio osiguran u tom periodu.
Ako osiguranik – preduzetnik, verski slu-
žbenik, javni beležnik, javni izvršitelj – u
prethodnih 12 meseci nije obavljao delatnost
preduzetnika, odnosno versku službu, odnosno
poslove javnog beležnika ili javnog izvršite-
lja, osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna
osnovica za doprinos za obavezno socijalno
osiguranje za mesece u kojima osiguranik nije
obavljao delatnost preduzetnika, odnosno ver-
sku službu, odnosno poslove javnog beležnika
ili javnog izvršitelja.
U vezi sa primenom ovih odredbi Ministar-
stvo zdravlja dalo je službeno mišljenje broj
011-00-00072/2019-05 od 15. 4. 2019. godine, u kome
je navedeno:
Članom 89. stav 1. Zakona propisano je da osnov
za naknadu zarade za osiguranike iz člana 72. t.
2)–4) ovog zakona, koji ispunjavaju uslov u pogledu
prethodnog osiguranja, čini prosečna mesečna
osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno
zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvr-
đena u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je
nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na nakna-
du zarade, a ako je u tom periodu po tom osnovu
osiguranja bio osiguran kraće, osnov za naknadu za-
rade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za
obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena pre-
ma vremenu za koje je bio osiguran u tom periodu.
Stavom 2. istog člana propisano je da ako osigura-
nik iz stava 1. ovog člana u prethodnih 12 meseci
nije obavljao delatnost preduzetnika, odnosno
versku službu, odnosno poslove javnog beležnika
ili javnog izvršitelja, osnov za naknadu zarade
čini najniža mesečna osnovica za doprinos za
obavezno socijalno osiguranje za mesece u kojima
osiguranik nije obavljao delatnost preduzetni-
ka, odnosno versku službu, odnosno poslove javnog
beležnika ili javnog izvršitelja.
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 127
ZARADE
Članom 90. stav 2. Zakona propisano je da
osnov za obračun naknade zarade za preduzetni-
ka koji se opredelio za ličnu zaradu, u skladu sa
zakonom, utvrđuje se na način kao za osiguranike
zaposlene.
Dakle, shodno citiranim zakonskim odred-
bama sledi da u slučaju kada je preduzetnik u 12
meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo
bolovanje u jednom periodu imao ličnu zaradu, a
u drugom je doprinos plaćao po rešenju o paušal-
nom oporezivanju Poreske uprave, za period za
koji je primao ličnu zaradu primenjuje se član 90.
stav 2. Zakona, a za period za koji je doprinos pla-
ćao po rešenju o paušalnom oporezivanju, prime-
njuje se član 89. stav 1. Zakona.
Prema tome, za preduzetnika koji je u peri-
odu od 12 meseci koji prethode mesecu u kome
je nastupilo bolovanje u određenim mesecima
ostvario zaradu/naknadu zarade, a u određe-
nim mesecima bio paušalno oporezovan, u
POTVRDU O OSTVARENOJ ZARADI ZA UTVRĐI-
VANJE OSNOVA ZA OBRAČUN NAKNADE ZARADE
(obrazac OZ-7) unosi se zarada/naknada zarade
na isti način kao i za zaposlene, a za odgova-
rajuće mesece za koje je paušalno oporezovan
u kolonu 4 unosi se iznos prosečne mesečne
osnovice na koju je plaćen doprinos za zdrav-
stveno osiguranje. Preduzetnik u prilogu
dostavlja uverenja Poreske uprave o visini
prosečne osnovice na koju je plaćen doprinos
za mesece za koje je paušalno oporezovan.
Visina naknade zarade koju obezbeđuje
Republički fond
Utvrđivanje visine naknade zarade
Prema članu 95. Zakona, visina naknade zara-
de za pojedine slučajeve bolovanja, koja se zapo-
slenom obezbeđuje na teret Republičkog fonda,
odnosno iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, iznosi:
1) 65% od osnova za naknadu zarade ako je bolova-
nje prouzrokovano:.
● bolešću ili povredom van rada,
● merama obavezne izolacije kao kliconoše
ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj oko-
lini,
● zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana
uže porodice,
● time što je određen za pratioca bolesnog
osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekar-
ski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi
kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj usta-
novi, u skladu sa propisom kojim se uređuju na-
čin i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja;
2) 100% od osnova za naknadu zarade ako je bo-
lovanje prouzrokovano:
● profesionalnom bolešću ili povredom na
radu,
● dobrovoljnim davanjem organa, ćelija i tkiva
(izuzev dobrovoljnog davanja krvi);
3) 100% od osnova za naknadu zarade ako je bolo-
vanje prouzrokovano bolešću ili komplikaci-
jama u vezi sa održavanjem trudnoće, s tim da:
a) za prvih 30 dana bolovanja naknadu zarade is-
plaćuje poslodavac iz svojih sredstava, a
b) počev od 31. dana bolovanja visina naknade
zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova
za naknadu zarade;
4) 100% od osnova za naknadu zarade ako je bolo-
vanje prouzrokovano negom člana uže porodice
(iz člana 78. stav 3. Zakona), i to u slučaju teškog
oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navrše-
nih 18 godina života (zbog teškog oštećenja mo-
ždanih struktura, maligne bolesti ili drugog
teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta).
U svim navedenim slučajevima visina nakna-
de zarade koja se obezbeđuje iz sredstava Repu-
bličkog fonda ne može biti (član 96. Zakona):
1) niža od minimalne zarade utvrđene u skladu
sa propisima o radu za mesec za koji se vrši ob-
račun naknade zarade, niti
2) viša od 65%, odnosno 100% najvišeg osnova za
naknadu zarade utvrđenog u skladu sa Zakonom,
odnosno u skladu sa članom 88. Zakona, kojim je
definisano da:
● osnov za naknadu zarade za svaki pojedinačni
mesec koji ulazi u iznos prosečne zarade iz čla-
na 87. Zakona ne može da bude viši od najviše
mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za
mesec koji ulazi u prosečan iznos zarade, u skla-
du sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za oba-
vezno socijalno osiguranje, i
● najviši osnov za naknadu zarade čini prosek
najviših mesečnih osnovica na koji se plaća
doprinos za mesece koji ulaze u prosečan iznos
zarade, uz napomenu da najviša mesečna osnovi-
ca na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi
za obavezno socijalno osiguranje na teret Re-
128 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
publičkog fonda za 2019. godinu iznosi 341.725
dinara („Sl. glasnik RS” broj 104/2018).
Obračun poreza i doprinosa na naknadu
zarade za vreme bolovanja na teret
Republičkog fonda
Na naknadu zarade za vreme bolovanja koju
isplaćuje Republički fond na teret sredstava
obaveznog socijalnog osiguranja obračunavaju se
i plaćaju iste obaveze kao i prilikom isplate
zarade zaposlenog, i to:
● porez na zarade – 10%,
● doprinosi iz osnovice (za PIO – 14%, za zdrav-
stveno osiguranje – 5,15%, za osiguranje od neza-
poslenosti – 0,75%);
● doprinosi na osnovicu (za PIO – 12%, za zdrav-
stveno osiguranje – 5,15%).
Osnovicu na koju se obračunavaju doprino-
si čini isplaćena naknada zarade koja ne može
biti niža od najniže mesečne osnovice dopri-
nosa koja je utvrđena odredbama člana 37. Zakona
o doprinosima za obavezno socijalno osigura-
nje, niti viša od najviše mesečne osnovice do-
prinosa iz člana 42. istog zakona.
Osnovicu za obračun poreza na zarade čini
bruto naknada zarade umanjena za neoporezivi
iznos (trenutno 15.300 dinara).
Primer: Obračun poreza i doprinosa na
naknadu zarade za vreme bolovanja na teret
Republičkog fonda
Zaposleni je započeo odsustvo zbog bolovanja
1. juna. Za prvih 30 dana bolovanja (zaključno sa
30. junom) naknadu zarade platio je poslodavac
iz svojih sredstava, a od 1. jula naknadu zarade
isplaćuje Republički fond. Za prvih 30 dana
osnov za naknadu zarade predstavljaju ispla-
ćene zarade ovog zaposlenog po svim osnovama
za prethodnih 12 meseci, a za naredni mesec
bolovanja. Iznos prosečne zarade po času za za-
poslenog u prethodnih 12 meseci iznosi 500,00
dinara i taj iznos uzima se za obračun naknade
zarade za bolovanje, pa je sledeći obračun pore-
za i doprinosa pri isplati ove naknade zarade
zaposlenom za ceo mesec jul iz sredstava Repu-
bličkog fonda:
Red.
br. Opis Iznos
1.
Prosečna zarada zaposlenog (bruto) za
12 meseci koji prethode bolovanju – po
času 500,00
2. Iznos naknade po času bruto (red. br.
1 x 65%) 325,00
3. Efektivni časovi za koje se isplaćuje
naknada zarade (23 dana x 8 sati) 184
4. Iznos bruto naknade za ceo mesec
bolovanja na teret Fonda (red. br. 2 x
red. br. 3) 59.800,00
5. Porez na naknadu zarade (59.800,00 –
15.300) x 10% 4.450,00
6. Doprinosi za socijalno osiguranje na
teret primaoca naknade
(red. br. 4 x 19,9%) 11.900,20
7. Neto naknada zarade (red. br. 4 – red.
br. 5 – red. br. 6) 43.449,80
8. Doprinosi za socijalno osiguranje na
teret isplatioca naknade
(red. br. 4 x 17,15%) 10.255,70
Pre isplate naknade zarade za bolovanje na te-
ret Republičkog fonda poslodavac je dužan da na-
dležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave
dostavi poresku prijavu na obrascu PPP-PD, uz
korišćenje OVK 204. Za prethodni primer ovaj
obrazac je popunjen na sledeći način:
3.6 Šifra vrste prihoda 1 0 1 204 000
3.7 Broj dana 31
3.8 Broj sati 184
3.9 Bruto prihod 59.800,00
3.10 Osnovica za porez 44.500,00
3.11 Porez 4.450,00
3.12 Osnovica doprinosa 59.800,00
3.13 Doprinos za PIO 15.548,00
3.14 Doprinos za zdravstvo 6.159,40
3.15 Doprinos za nezaposlenost 448,50
U varijanti ovog slučaja, da je zaposleni 15.
avgusta okončao bolovanje na teret Republičkog
fonda i 16. avgusta počeo da radi, za mesec av-
gust zaposlenom bi bila izrađena dva obračuna:
● za časove rada zaposleni će primati zaradu
prema poslovima koje obavlja na teret sredstava
poslodavca, a
● za časove bolovanja zaposleni će primati nak-
nadu zarade od Republičkog fonda, pri čemu će
se ta naknada odrediti po istim parametrima
po kojima je zaposleni primao naknadu zarade na
teret sredstava ovog fonda za mesec jul, samo
srazmerno časovima odsustva sa rada.
Pošto u ovom slučaju postoje dva isplatioca
zaposlenom u toku istog meseca – poslodavac za
zaradu i Republički fond za naknadu zarade –
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 129
ZARADE
treba imati u vidu način na koji se primenjuje
poresko oslobođenje prilikom obračuna poreza
na primanja zaposlenog. Konkretno, prema članu
5. Pravilnika o načinu i postupku obračunava-
nja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske
osnovice („Sl. glasnik RS”, br. 115/2013 – dalje:
Pravilnik), kada zaposleni za odgovarajući me-
sec, pored zarade kod poslodavca, ostvaruje i
naknadu zarade kod drugog isplatioca (po osno-
vu bolovanja preko 30 dana u ovom slučaju), uma-
njenje zarade kod poslodavca, odnosno naknade
zarade kod drugog isplatioca vrši se srazmer-
no odnosu broja radnih časova za koje ostvaruje
zaradu kod poslodavca, odnosno naknadu zara-
de kod drugog isplatioca, u odnosu na pun fond
radnih časova za taj mesec. Kao što je prikazano
u primeru, zaposleni je ceo mesec jul bio odsu-
tan sa posla zbog bolovanja na teret Republičkog
fonda, pa je poresko umanjenje u iznosu od
15.300,00 dinara obračunato u okviru naknade
zarade na teret ovog fonda.
Pošto će u mesecu avgustu prvu polovinu me-
seca, do 15. 8, zaposleni da bude na bolovanju (11
radnih dana), dok će u drugoj polovini da radi
(od 16. 8. do 31. 8 – 11 radnih dana), on ostvaruje
u istom mesecu i zaradu kod poslodavca i nak-
nadu zarade kod Republičkog fonda. Zato će se
poresko umanjenje kod poslodavca, odnosno kod
Republičkog fonda vršiti srazmerno odnosu
broja radnih časova za koje je ostvarena zarada
kod poslodavca, odnosno naknada zarada kod
drugog isplatioca, u odnosu na pun fond radnih
časova za taj mesec.
Obračun naknade zarade za mesec avgust, u
kome zaposleni radi polovinu radnog vremena,
a za drugu polovinu dobija naknadu zarade od Re-
publičkog fonda, jeste sledeći:
Red.
br. Opis Časovi
1. Mogući fond časova rada zaposlenog u
avgustu 2019. godine
176
2. Časovi provedeni na radu 88
3. Časovi provedeni na bolovanju 88
Obračun zarade Iznos
4. Osnovna mesečna zarada – bruto 66.880,00
5. Osnovna zarada po radnom času bruto
(red. br. 4 / red. br. 1)
380,00
6. Osnovna zarada za vreme provedeno
na radu (red. br. 5 x red. br. 2)
33.440,00
Red.
br. Opis Časovi
7. Radni učinak bruto 1.000,00
8. Topli obrok bruto 1.000,00
9.
Uvećanje zarade po osnovu minulog
rada na osnovnu zaradu provedenu na
radu
1.800,00
10.
Ukupna zarada za vreme provedeno na
radu bruto (red. br. 6 do red. br. 9)
37.240,00
11. Poreska olakšica (za pola radnog
vremena) = 15.300 : 2
7.650,00
12. Porez (37.240 – 7.650) x 10%) 2.959,00
13. Doprinosi za socijalno osiguranje na
teret zaposlenog
(37.240 x 19,9%)
7.410,76
14. Neto zarada (red. br. 10 – red. br. 12 –
red. br. 13)
26.870,24
15. Doprinosi za socijalno osiguranje na
teret zaposlenog
(37.240 x 17,15%)
6.386,66
Obračun naknade zarade Iznos
16. Prosečna zarada u prethodnih 12
meseci pre otpočinjanja bolovanja – po
času bruto
500,00
17. Naknada zarade za bolovanje po
radnom času bruto (red. br. 16 x 65%)
325,00
18. Naknada zarade za bolovanje – bruto
(325,00 din. x 88 č.)
28.600,00
19. Porez na naknadu zarade ((28.600,00 –
(15.300 : 2)) x 10%)
2.095,00
20.
Doprinosi za obavezno socijalno
osiguranje na teret zaposlenog
(red. br. 18 x 19,9%)
5.691,40
21. Neto naknada zarade (red. br. 18 – red.
br. 19 – red. br. 20)
20.813,60
22.
Doprinosi za obavezno socijalno
osiguranje na teret poslodavca
(red. br. 18 x 17,15%)
4.904,90
23.
Ukupno primanje zaposlenog po osnovu
zarade i naknade zarade
(red. br. 14 + red. br. 21)
47.683.84
Dakle, kada zaposleni u istom mesecu radi i
odsustvuje sa rada zbog bolovanja na teret drugog
isplatioca, imamo dva obračuna primanja zapo-
slenog u konkretnom mesecu:
1) za časove na radu zaposleni prima zaradu u
skladu sa poslovima koje obavlja, a ostvaruje i
pravo na topli obrok i naknadu za prevoz na rad,
pri čemu se porez na njegovu zaradu obračunava
po srazmernom umanjenju (u ovom slučaju za po-
130 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
lovinu) poreske olakšice od 15.300 dinara, a
stope doprinosa obračunavaju se na obračunatu
zaradu;
2) za časove bolovanja zaposlenom se isplaćuje
naknada zarade na teret sredstava Republičkog
fonda po pravilima koja važe za isplatu nak-
nade zarade za bolovanje preko 30 dana, dok se
porez obračunava na srazmerno umanjenu pore-
sku osnovicu (u ovom slučaju za polovinu pore-
skog oslobođenja), a doprinosi se obračunavaju
na utvrđenu naknadu zarade, pri čemu treba
imati u vidu da prilikom isplata na teret
Republičkog fonda ne važi najniža osnovica
doprinosa, ali ta isplata mora da bude veća od
srazmernog iznosa minimalne zarade (odnosno
od najniže cene rada od 155,30 dinara po času
rada).
Isplata naknada zarade za bolovanje
na teret Republičkog fonda
Prema članu 102. Zakona, poslodavac ispla-
ćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje
iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja. U tom slučaju:
● poslodavac vrši obračun naknade zarade koja
se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstve-
nog osiguranja i
● dostavlja ga matičnoj filijali sa kompletnom
dokumentacijom, uz zahtev za isplatu naknade za-
rade.
Matična filijala utvrđuje pravo na naknadu
zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30
dana od dana prijema ovog obračuna, koji prati
kompletna dokumentacija, prenosi odgovarajući
iznos sredstava na poseban račun poslodavca,
koji zatim vrši isplatu zaposlenom. Preneta
sredstva koja ne isplati zaposlenom u roku od
30 dana od dana njihovog prijema poslodavac je
dužan da vrati istoj filijali sa kamatom za koju
su sredstva uvećana dok su se nalazila na poseb-
nom računu poslodavca.
Ova sredstva, preneta poslodavcu, ne mogu da
budu predmet izvršenja, osim u svrhu isplate
naknade zarade zaposlenom.
Prema stavu 7. člana 102. Zakona, posloda-
vac može, ali ne mora, da iz svojih sredstava
isplati naknadu zarade i kada se ta naknada
obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstve-
nog osiguranja. U tom slučaju matična filijala je
dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu
u roku od 15 dana od dana predaje zahteva toj fi-
lijali sa kompletnom dokumentacijom, uplatom
na poseban račun poslodavca.
Usklađivanje osnova za naknadu zarade
za vreme bolovanja
Saglasno čl. 91. i 92. Zakona, kada zaposleni
i drugi osiguranici iz člana 72. Zakona primaju
naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdrav-
stvenog osiguranja duže od dva kalendarska
meseca, imaju pravo na usklađivanje osnova za
naknadu zarade.
Član 91. Zakona reguliše tzv. prvo usklađi-
vanje.
Prema odredbama ovog člana, kada osigura-
nik iz člana 72. Zakona – zaposleni, preduzet-
nik, verski službenik, javni beležnik, javni
izvršitelj – prima naknadu zarade iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva
kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje
osnova za naknadu zarade. Usklađivanje osnova
za naknadu zarade vrši se od prvog dana nared-
nog kalendarskog meseca po isteku drugog kalen-
darskog meseca neprekidne sprečenosti za rad.
Osnov za naknadu zarade iz stava 1. ovog člana
usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne za-
rade po zaposlenom na teritoriji Republike
Srbije prema poslednjem objavljenom podat-
ku republičkog organa nadležnog za poslove
statistike, u odnosu na mesec za koji se vrši
usklađivanje naknade zarade (prvo usklađivanje
osnova za naknadu zarade).
U vezi sa navedenim usklađivanjem Ministar-
stvo zdravlja objavilo je Mišljenje broj 011-00-
00074/2019-05 od 21. 5. 2019. godine, u kome je
navedeno:
Osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kreta-
njem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na
teritoriji Republike Srbije prema poslednjem
objavljenom podatku republičkog organa nadle-
žnog za poslove statistike u odnosu na mesec
za koji se vrši usklađivanje naknade zarade, a to
znači da, ukoliko se usklađivanje naknade zarade
vrši od marta meseca zbog činjenice da je osigu-
rano lice bilo privremeno sprečeno za rad u janu-
aru i februaru, za koje mesece naknadu obezbeđuje
Republički fond, osnov za naknadu zarade uskla-
đuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po
zaposlenom na teritoriji Republike Srbije pre-
ma poslednjem objavljenom podatku republičkog
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 131
ZARADE
organa nadležnog za poslove statistike za fe-
bruar mesec, kao mesec u odnosu za koji se vrši
prvo usklađivanje naknade zarade.
Članom 92. Zakona propisani su pravo i način
svakog narednog usklađivanja osnova za nakna-
du zarade. Prema tim odredbama, svako nared-
no usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši
se mesečno, prema kretanju prosečne mesečne
zarade po zaposlenom na teritoriji Republike
Srbije prema poslednjem objavljenom podatku
republičkog organa nadležnog za poslove sta-
tistike, u odnosu na mesec za koji se vrši uskla-
đivanje osnova za naknadu zarade.
U svim navedenim slučajevima usklađeni iz-
nos osnova za naknadu zarade za zaposlene ne
može biti viši od najvišeg osnova za nakna-
du zarade (koji čini prosek najviših mesečnih
osnovica na koje se plaća doprinos za mesece
koji ulaze u prosečan iznos zarade), utvrđenog
za mesec za koji se vrši usklađivanje.
Na primer, ako je bolovanje započeto 1. juna,
a za prvi mesec naknadu zarade isplaćuje poslo-
davac, od 1. jula neprekidnog bolovanja naknadu
nastavlja da isplaćuje Republički fond. Ako Re-
publički fond isplaćuje naknadu za jul i avgust,
pravo na prvo usklađivanje ostvaruje se počev
od naknade zarade za odsustvo u mesecu septem-
bru, posle puna dva kalendarska meseca prove-
dena na bolovanju na teret Republičkog fonda,
odnosno nakon ukupno tri meseca provedena na
bolovanju.
U posebnom slučaju, ako bolovanje od prvog
dana pada na teret Fonda, zaposleni ima pravo
na usklađivanje posle dva kalendarska meseca
ukupno provedenog vremena na bolovanju (uskla-
đeni iznos naknade isplaćuje se od 1. u trećem
mesecu neprekidnog bolovanja).
Koeficijent kretanja prosečne mesečne za-
rade po zaposlenom u Republici objavljuje Repu-
blički zavod za statistiku.
Obrasci za praćenje isplate naknade
zarade na teret Republičkog fonda
Republički fond za zdravstveno osiguranje
objavio je na svojoj internet stranici nove obra-
sce za refundaciju naknade zarade za bolovanje
preko 30 dana, odnosno naknade zarade koja pada
na teret sredstava ovog fonda. Radi se o slede-
ćim obrascima:
● Obrazac OZ – 10 – SPISAK OBRAČUNATIH – IS-
PLAĆENIH NAKNADA ZARADA. Naime, nakon što
isplati naknadu zarade zaposlenom na bolovanju
preko 30 dana, poslodavac popunjava ovaj obra-
zac. Namena ovog obrasca je da Fondu pruži in-
formaciju o isplaćenim sredstvima za naknade
zarade za bolovanje na teret Fonda.
● Obrazac OZ – 7 – POTVRDA O OSTVARENOJ
ZARADI ZA UTVRĐIVANJE OSNOVA ZA OBRAČUN
NAKNADE ZARADE. Namena ovog obrasca je da
Republičkom fondu zvanično preda podatke
radi izračunavanja osnova za naknadu zarade
konkretnog zaposlenog za bolovanje na teret
Republičkog fonda. Upravo iz teksta datog uz
ovaj obrazac može da se zaključi da u obračun
osnova za naknadu zarade za vreme bolovanja na
teret Republičkog fonda, osim zarade iz člana
87. Zakona, ulaze i sva primanja iz radnog odnosa
shodno članu 105. Zakona o radu, kao i naknada
zarade, bez obzira na to na čiji teret su isplaće-
na, odnosno u obračun osnova za naknadu zarade
ulaze sva primanja koja imaju karakter zarade i
naknade zarade.
Kaznene odredbe
Saglasno članu 260. Zakona, novčanom kaznom
od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za pre-
kršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako:
● ne izvrši isplatu naknade zarade zaposlenom
koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdrav-
stvenog osiguranja ili ne obračuna naknadu zara-
de koja se osiguraniku obezbeđuje iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, ili ako nak-
nadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstve-
nog osiguranja koja je preneta na poseban račun
poslodavca ne isplati osiguraniku u roku od 30
dana od dana njihovog prijema, a ne vrati ih fi-
lijali sa kamatom za koju su sredstva uvećana dok
su se nalazila na posebnom računu poslodavca
(član 102. st. 1, 2. i 4. Zakona).
Za navedene prekršaje kazniće se i posloda-
vac – preduzetnik novčanom kaznom od 300.000
do 500.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom
licu novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 di-
nara. PS