OBRAČUN I PLAĆANJE POREZA I DOPRINOSA NA OSNOVU NAKNADE ŠTETE NA IME NEISPLAĆENIH ZARADA PRILIKOM NEZAKONITOG PRESTANKA RADNOG ODNOSA

U konkretnom slučaju iz prakse, u sudskom postupku koji je vođen zbog poništenja rešenja o prestanku radnog odnosa, pravnosnažnom sudskom odlukom tuženi − poslodavac je obavezan da na ime neisplaćenih zarada, počev od dana prestanka radnog odnosa pa do dana kada je vršeno veštačenje, zaposlenom (tužilac) isplati naknadu štete na ime neisplaćenih zarada, zatezne kamate, sudskih troškova i troškova advokata. Takođe, u momentu dobijanja presude poslodavac nije bio u mogućnosti da sredstva utvrđena u presudi uplati u propisanom roku, pa je poverilac pokrenuo postupak prinudnog izvršenja, te su sredstva (celokupna naknada u visini koju je sud utvrdio prema usvojenom izveštaju sudskog veštaka) sa računa poslodavca preko javnog izvršitelja preneta na tekući račun izvršnog poverioca. Konačno, poslodavac je nakon sprovedenih opisanih radnji dobio poziv od strane zastupnika tužioca (zaposleni koji je vodio sudski spor) da u roku od 15 dana uplati porez i doprinose na „sada isplaćene zarade” i da podnese poresku prijavu.

Koja prava zaposleni ostvaruje posle sudskog rešenja

U najvećem broju slučajeva dosuđenog nezakonitog otkaza, zaposleni traže da se vrate na rad kod poslodavca kod koga su dobili otkaz. Prema članu 191. stav 1. Zakona o radu, ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, na zahtev zaposlenog. Pored obaveze da vrati zaposlenog na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i pripadajuće poreske obaveze. Naime, pošto u periodu od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad zaposleni nije radio, nema prava na zaradu jer se ona ostvaruje radom, ali ima pravo na naknadu štete zbog toga što je nezakonitom odlukom bio sprečen da radi. Ova naknada štete utvrđuje se:

– u visini izgubljene zarade za period u kome zaposleni nije radio,

– u koju su uključeni pripadajući porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa poreskim propisima o oporezivanju zarada.

Radi pojašnjenja pojma „naknada štete”, Zakon o radu u stavu 2. člana 191. precizira da se naknada štete utvrđuje:

1) u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose, u skladu sa Zakonom,

2) u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.

Prema tome, zaposlenom pripada „zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu”, u skladu sa članom 106. Zakona o radu.

Sa stanovišta Zakona o radu, ako sud donese odluku o vraćanju zaposlenog na rad zbog nezakonitog otkaza, poslodavac je dužan da:

– za svaki mesec pojedinačno, od dana prestanka radnog odnosa zaposlenom do povratka na posao, dakle za svaki mesec perioda u kome zaposleni nije radio, obračuna u bruto iznosu zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja dobija karakter naknade štete;

– isplati zaposlenom „neto” iznos naknade štete (bruto iznos umanjen za pripadajući porez i doprinose na teret zaposlenog) za ceo period u kome nije radio;

– uplati poreske obaveze (porez i doprinose);

– izvrši prijavu na osiguranje zaključno sa danom kada je izvršio odjavu osiguranja pri uručenju (nezakonitog) otkaza.

Treba primetiti da Zakon o radu kao naknadu štete priznaje samo izgubljenu bruto zaradu, a ne pominje druga primanja koja bi pripala zaposlenom da je radio, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu kod poslodavca (jubilarna nagrada, otpremnina zbog odlaska u penziju, poklon deci za Novu godinu i dr.), za koja je izvesno da bi ih zaposleni u spornom periodu primio da je radio.

Poreski tretman naknade štete za izgubljenu platu          

Pošto se po sudskoj presudi zaposleni vraća na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade, što podrazumeva i pripadajuće poreske obaveze po osnovu te zarade.

Kakav je poreski tretman ove naknade štete?

U pogledu obračuna poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na naknadu štete za nezakonit otkaz, navodi se poslednje tumačenje Ministarstva finansija, br. 011-00-112/2017-04 od 5. 5. 2017. godine, u kome se definiše:

„Članom 9. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 112/2015 – u daljem tekstu: Zakon o porezu) propisano je da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade, odnosno naknade za izgubljenu platu. Naknada izgubljene zarade, koja se na osnovu pravnosnažne sudske odluke isplaćuje zaposlenom kome je nezakonitom odlukom poslodavca prestao radni odnos, u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da je za sporni period radio kod tog poslodavca i ostvarivao prava iz radnog odnosa, saglasno članu 13. Zakona o porezu, ima poreski tretman zarade.

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 112/15 – u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada i naknada zarade, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa. Poslodavac je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene i dužan je da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, odnosno razlike zarade, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. st. 1. i 2. Zakona o doprinosima).”

Prema tome, naknada štete zaposlenom se isplaćuje u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade, u skladu sa Zakonom. Porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio, obračunavaju se i plaćaju na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade.

Drugim rečima: na naknadu štete zbog izgubljene zarade, pošto nju čine neisplaćene zarade, poslodavac obračunava sledeće poreske obaveze:

Primer obračuna naknade štete

U narednoj tabeli sledi primer obračuna naknade štete koju poslodavac isplaćuje u septembru 2017. godine po sudskoj presudi za period od 5 meseci, i to od 1. aprila do 31. avgusta 2017. godine. Mesečna zarada zaposlenog po sudskoj presudi iznosi 50.000 dinara, pri čemu ovaj zaposleni za vreme ovih 5 meseci nije radio kod drugog poslodavca. Pošto za konkretan mesec naknada štete za izgubljenu zaradu iznosi 50.000 dinara, obračun poreskih obaveza i iznosa za isplatu je sledeći:

Ovakvim obračunom poštovane su odredbe sudskog rešenja, ali i zakonskih propisa o radnim odnosima i oporezivanju zarade, saglasno poslednjem tumačenju Ministarstva finansija, odnosno:

– naknada štete utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose, u skladu sa Zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca;

– naknada štete isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade, u skladu sa Zakonom;

– porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio, obračunati su i plaćaju se na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade.

Plaćanje kamate

Kao što je na početku rečeno, sud je poslodavcu dosudio i plaćanje zatezne kamate, odnosno kamatu na izostalu platu poslodavac će biti obavezan da plati samo ukoliko je ta obaveza utvrđena sudskom presudom. Zakonska zatezna kamata koju pored naknade izgubljene zarade ostvari zaposleni, a koja u svojoj suštini prevashodno predstavlja naknadu štete, u smislu čl. 277. i 278. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/1978… i 57/1989, i „Sl. list SRJ”, br. 31/1993… i 44/1999), ne podleže plaćanju poreza na dohodak građana.

Popunjavanje poreske prijave PPP-PD prilikom isplate naknade štete za izgubljenu platu

Pre isplate naknade štete za izgubljenu zaradu po sudskoj presudi poslodavac – isplatilac je dužan da podnese Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave. Obrazac PPP-PD podnosi se za svaki mesec za koji poslodavac isplaćuje naknadu štete za izgubljenu platu.

U nastavku sledi primer popunjavanja dela obrasca PPP-PD na osnovu našeg primera:

Navedeni primer se odnosi na slučaj kada je poslodavac isplatio zaradu – naknadu štete po sudskoj presudi za ceo kalendarski mesec. U posebnom slučaju, ako poslodavac isplaćuje ovu naknadu štete za deo meseca, u obrascu PPP-PD mora da popuni i polja pod red. br. 3.7, 3.8 i 3.8a, u koja unosi broj dana, broj sati i fond sati za mesec za koji se vrši obračun. Poreska olakšica na zarade od 11.790 dinara u ovom slučaju se koristi srazmerno broju sati za koje se u konkretnom mesecu isplaćuje zarada po sudskom rešenju, u odnosu na ukupan fond sati u tom mesecu. Ostala polja u obrascu PPP-PD popunjavaju se na isti način kao i prilikom isplate zarade za ceo mesec.