Obračun računovodstvene amortizacije za 2019. godinu

DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 91
RAČUNOVODSTVO
Redakcija
Obračun računovodstvene
amortizacije za 2019. godinu
Obračun računovodstvene amortizacije predstavlja zakonom propisanu oba-
vezu svih privrednih subjekata koji u svojim poslovnim knjigama imaju iskaza-
nu nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja i opremu. Računovodstve-
na amortizacija obračunava se najmanje jednom godišnje (31. 12).
Uvod
Obavezu da vrše obračun amortizacije imaju
sva pravna lica i preduzetnici koji finansijske
izveštaje sastavljaju u skladu sa Zakonom o raču-
novodstvu i:
„primenjuju pune MRS/MSFI;
„primenjuju MSFI za MSP;
„primenjuju Pravilnik o načinu priznavanja,
vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja
pozicija u pojedinačnim finansijskim izvešta-
jima mikro i drugih pravnih lica;
„vode poslovne knjige po sistemu prostog knji-
govodstva.
Obavezi obračuna amortizacije podležu sle-
deća sredstva koja su utvrđena računovodstve-
nim politikama:
„nematerijalna ulaganja sa konačnim vekom tra-
janja (patenti, licence, ulaganje u razvoj, konce-
sije i ostala prava) – konta 011 i 012;
„gudvil – konto 013;
„građevinski objekti – konto 022;
„postrojenja i oprema – konto 023;
„investicione nekretnine – konto 024;
„ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima
i opremi – konto 027;
„biološka sredstva – konto 031 i 032.
Propisi koji obavezuju redovno obračunava-
nje amortizacije navedeni su u nastavku:
XXZakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br.
62/2013 i 30/2018);
XXMeđunarodni računovodstveni standardi i
Međunarodni standardi finansijskog izvešta-
vanja (dalje: MRS/MSFI);
XXMeđunarodni standard finansijskog izvešta-
vanja (MSFI) za male i srednje entitete (dalje:
MSFI za MSP);
XXPravilnik o načinu priznavanja, vrednova-
nja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u
pojedinačnim finansijskim izveštajima mi-
kro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br.
118/2013 i 95/2014 – dalje: Pravilnik za mikro i
druga pravna lica);
XXPravilnik o poslovnim knjigama i iskaziva-
nju finansijskog rezultata po sistemu prostog
knjigovodstva („Sl. glasnik RS”, br. 140/2004 i
44/2018);
XXračunovodstvene politike koje pravno lice
i preduzetnik donose u skladu sa MRS/MSFI,
MSFI za MSP ili Pravilnikom za mikro i dru-
ga pravna lica.
Računovodstvenim politikama moraju da
se definišu:
● grupe osnovnih sredstava;
● sredstva koja podležu obračunu amortiza-
cije;
● početak obračuna amortizacije;
● način utvrđivanja osnovice za svako sred-
stvo, vodeći računa o njihovoj preostaloj
vrednosti;
● korisni vek trajanja sredstva, odnosno
amortizaciona stopa;
● način preispitivanja korisnog veka trajanja
i primenjenih metoda na dan bilansa;
● tretman naknadnih ulaganja u priznata sred-
stva;
● kriterijumi za testiranje na obezvređenje;
● metoda/e obračuna amortizacije.
Grupe stalnih sredstava
Grupa stalnih sredstava predstavlja grupisa-
nje sredstava prema sličnoj prirodi i upotrebi
u poslovanju preduzeća. Primeri nekih grupa su:
92 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
„nematerijalna imovina,
„zemljište,
„objekti,
„mašine,
„motorna vozila,
„investicione nekretnine,
„kompjuteri i sistemski i aplikacioni softveri,
„kancelarijski nameštaj,
„kancelarijska oprema.
Sredstva koja podležu amortizaciji
Amortizacija se obračunava na materijalnu i
nematerijalnu dugotrajnu imovinu, koja ispunja-
va sledeće uslove:
XXima ograničen vek upotrebe;
XXočekuje se da se koristi više od jednog obra-
čunskog perioda (više godina);
XXsluži u proizvodnji proizvoda, isporuci do-
bara, pružanju usluga, za iznajmljivanje drugim
pravnim licima ili se koristi u administra-
tivne svrhe;
XXda je njena vrednost značajna, odnosno materi-
jalna jer MRS/MSFI ne moraju da se primenjuju na
beznačajne stavke.
FRačunovodstvenim politikama defi-
niše se prag materijalnosti, odnosno
iznosi u dinarima kao kriterijum za razvr-
stavanje u osnovna sredstva. Sredstva (alati,
aparati, inventar i slično) čija je vrednost u
momentu nabavke manja od definisanog iznosa
priznaju se kao zalihe, a u momentu stavljanja
u upotrebu priznaju se kao trošak perioda u
celini.
Obaveza obračuna amortizacije
Vrsta imovine MRS/MSFI MSFI za MSP Pravilnik za mikro i druga
pravna lica
Nekretnine,
postrojenja i
oprema
MRS 16 odeljak 17. član 14.
DA DA DA
Nematerijalna
imovina
MRS 38 odeljak 18. član 6.
NE: Ona koja ima neograničeni korisni vek
DA: Ona koja ima ograničeni korisni vek
DA: Sva nematerijalna imovina ima maksimalno
deset godina korisni vek
Gudvil MRS 38 i MSFI 3 odeljak 19. član 13.
član 6.
NE NE: Interno generisani
gudvil ne priznaje se kao
nematerijalna imovina
DA: Stečeni gudvil (maksimalno deset godina
korisni vek)
Investicione
nekretnine
MRS 40 odeljak 16. član 15.
NE: Ako se meri po fer vrednosti
DA: Ako se meri po nabavnoj vrednosti
Biološka sredstva MRS 41 odeljak 34. član 16.
NE: Ako se meri po fer vrednosti
DA: Ako se meri po nabavnoj vrednosti
Početak obračuna amortizacije
Amortizacioni period počinje od dana sta-
vljanja imovine u upotrebu i traje do dana isknji-
ženja iz Bilansa stanja (kada je otuđena na bilo
koji način, kada je rashodovana, u potpunosti
amortizovana ili reklasifikovana kao stalno
sredstvo namenjeno prodaji, u skladu sa odred-
bama MSFI 5).
U praksi je uobičajeno da obračun amortiza-
cije počinje po isteku meseca u kojem je sredstvo
stavljeno u upotrebu, što znači od prvog dana
narednog meseca. Obračun amortizacije može
da započne i narednog dana od dana stavljanja
sredstva u upotrebu.
Čak i ako se sredstvo ne koristi, ono se
amortizuje sve do isknjiženja iz Bilansa stanja.
Prilikom primene funkcionalne metode obra-
čuna amortizacije trošak amortizacije može
da bude nula u periodu (poslovnoj godini) u kom
se sredstvo nije ni koristilo.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 93
RAČUNOVODSTVO
Prestanak obračuna amortizacije
Amortizacija prestaje da se obračunava kada:
XXdugotrajna imovina u potpunosti je otpisana;
XXdugotrajna imovina se na bilo koji način otu-
đi (proda, rashoduje, ustupi bez nadoknade i sl.);
XXkada je sredstvo, po MSFI 5 – Stalna imovina
koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja,
klasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji.
Samo u ova tri slučaja prestaje obaveza obra-
čuna amortizacije. Za sredstva koja su privre-
meno stavljena van upotrebe, obaveza obračuna
amortizacije i dalje postoji.
Pravna lica i preduzetnici koji primenjuju
MSFI za MSP, odnosno Pravilnik za mikro i
druga pravna lica ne mogu da vrše reklasifi-
kaciju sredstava na račune grupe 14 – Stalna
sredstva namenjena prodaji.
Nekretnine,
postrojenja i
oprema

Prodata:
20. maja 2019.
godine

Poslednji obračun
amortizacije za:
maj 2019. godine
Osnovica za obračun amortizacije
Osnovica na koju se primenjuje odgovarajuća
amortizaciona stopa zavisi od toga da li je imo-
vina u poslovnim knjigama priznata po nabavnoj
vrednosti, odnosno ceni koštanja ili po reva-
lorizovanoj vrednosti.
Sredstva stečena kupovinom vrednuju se po
nabavnoj vrednosti, a sredstva koja se izrađuju u
sopstvenoj režiji vrednuju se po ceni koštanja,
pod uslovom da ona nije veća od neto prodajne
vrednosti. Utvrđivanje cene koštanja – troškova
proizvodnje vrši se u skladu sa MRS 2 – Zalihe.
Osnovica za obračun amortizacije =
Nabavna – Rezidualna (preostala) vrednost.
Nabavna vrednost imovine iskazuje se na
osnovnom računu u okviru grupe računa 01 i 02,
a čini je:
XXfakturna vrednost dobavljača, uključujući i
carinu i druge dažbine koje su u vezi sa uvo-
zom sredstva, kao i PDV ukoliko pravno lice
nema pravo da koristi preneti PDV kao odbit-
nu stavku;
XXzavisni troškovi i svi drugi troškovi koji
nastaju radi dovođenja sredstva u stanje neop-
hodno za rad, odnosno postizanje funkcional-
nosti sredstva.
Kao elementi nabavne vrednosti/cene košta-
nja mogu se javiti sledeći zavisni troškovi:
XXtroškovi carina;
XXnepovratni porez (npr. porez na prenos apso-
lutnih prava kod nekretnina ili polovnih mo-
tornih vozila);
XXtroškovi koji direktno mogu da se pripišu
dovođenju sredstva na lokaciju i u stanje koje je
neophodno da bi sredstvo moglo da funkcioni-
še, kao na primer:
„troškovi naknada zaposlenih (koji su u nepo-
srednoj vezi sa nabavkom sredstva),
„troškovi pripreme terena,
„inicijalni troškovi isporuke,
„troškovi instaliranja i montaže,
„naknade stručnjacima (honorari);
XXinicijalna procena troškova demontaže,
uklanjanja sredstva i restauracije (obnove) po-
dručja na kojem je sredstvo locirano i dr.
Pravna lica koja primenjuju pune MRS/MSFI
imaju pravo da u nabavnu vrednost, odnosno cenu
koštanja stalnog sredstva uključe i troškove po-
zajmljivanja kada su u pitanju sredstava koja se duži
vremenski period osposobljavaju za upotrebu.
Uključivanje troškova u knjigovodstvenu
vrednost sredstva prestaje kada se sredstvo
nalazi na lokaciji i u stanju koje je neophodno
za njegovo funkcionisanje, na način koji pred-
viđa menadžment.
Primeri troškova koji se ne uključuju u na-
bavnu vrednost:
„troškovi otvaranja nove fabrike;
„troškovi uvođenja novog proizvoda ili usluge
(uključujući troškove reklamiranja i promovi-
sanja);
„troškovi vođenja poslova na novoj lokaciji
ili sa novom grupom kupaca (uključujući troško-
ve obuke osoblja) i
„administrativni i drugi opšti režijski tro-
škovi.
Troškovi koji ne mogu da se uključe u cenu ko-
štanja:
„neuobičajeno visoki iznosi utrošenog mate-
rijala, rada ili drugih resursa, nastali tokom
proizvodnje sredstva u sopstvenoj režiji;
„troškovi skladištenja, osim ako je reč o tro-
škovima međufaznih skladišta;
94 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
„troškovi uprave i
„troškovi prodaje.
Iznos koji se amortizuje
Prilikom vrednovanja nekretnina, postro-
jenja i opreme, nakon početnog priznavanja po
nabavnoj vrednosti, postoji mogućnost izbora
između dve računovodstvene politike ili dva
računovodstvena postupka. Prema MRS 16, po-
stupci mogu biti a) model nabavne vrednosti i
b) model revalorizacije (fer vrednost).
Napominjemo da pravna lica i preduzetnici
koji primenjuju Pravilnik za mikro i druga prav-
na lica ne mogu da primenjuju metodu revalori-
zacije.
U slučaju primene modela nabavne vrednosti,
osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna
vrednost umanjena za rezidualnu vrednost.
Primer: Obračun amortizacije za sredstvo
koje se vrednuje po nabavnoj vrednosti i
amortizuje po proporcijalnoj metodi
Nabavna vrednost mašine je 10.000.000 di-
nara, procenjeni korisni vek deset godina, a
rezidualna vrednost nula. Ako je mašina bila u
upotrebi cele godine, obračun je sledeći:
Amortizacija = 10.000.000 × (100% / 10) =
1.000.000 dinara.
Ako je mašina stavljena u upotrebu u maju
2019. godine, početak amortizacije je od 1. juna,
što znači da je period korišćenja te mašine u
2019. godini sedam meseci, pa se za taj period
vrši obračun amortizacije na sledeći način:
Amortizacija = (10.000.000 × (100% / 10)) / 12 × 7 =
583.333 dinara.
U slučaju primene modela revalorizacije,
osnovicu za amortizaciju čini revalorizovana
nabavna vrednost umanjena za rezidualnu vred-
nost. Za sredstva koja se revalorizuju u godini u
kojoj se vrši revalorizacija prvo se (pre reva-
lorizacije) obračunava amortizacija za tu godi-
nu, a zatim se sprovodi i knjiži revalorizacija.
Ta nova revalorizovana vrednost predstavlja
osnovicu za obračun amortizacije u narednoj
godini.
Primer: Obračun amortizacije za sredstvo
koje se vrednuje po revalorizovanoj
vrednosti i amortizuje po
proporcijalnoj metodi
Podaci o mašini na dan 31. 12. 2018. godine:
1. Nabavna vrednost 20.000.000
2. Ispravka vrednosti 5.000.000
3. Neotpisana vrednost pre
revalorizovanja 15.000.000
4. Rezidualna vrednost 0
Na dan 31. 12. 2018. godine utvrđena je fer
vrednost mašine od 17.000.000 dinara.
S obzirom na to da je pravilnikom o računo-
vodstvu ovog društva uređeno da se korekcija na
osnovu revalorizacije vrši i na nabavnoj vred-
nosti i na ispravci vrednosti, društvo računa
koeficijent srazmere:
Koeficijent srazmere = neotpisana vrednost
nakon revalorizacije / neotpisana vrednost pre
revalorizacije.
Za ovu mašinu koeficijent srazmere iznosi
1,133333 (17.000.000 / 15.000.000).
Red.
br. Opis Pre
revalorizacije
Koeficijent
srazmere
Nakon
revalorizacije
Razlika za
doknjižavanje
1. Nabavna vrednost 20.000.000 1,133333 22.666.660 2.666.660
2. Ispravka vrednosti 5.000.000 1,133333 5.666.660 666.660
3. Neotpisana vrednost 15.000.000 17.000.000 2.000.000
Knjiženje na 31. 12. 2018. godine:
Konto Opis Dug. Potr.
023 Postrojenja i oprema 2.666.660
029 Ispravka vrednosti 666.660
330 Revalorizacione rezerve 2.000.000
330 Revalorizacione rezerve 300.000
498 Odložene poreske obaveze 300.000
– za revalorizaciju mašine na dan 31. 12. 2018. godine
Na odložene poreske obaveze
prenosi se 15% oblikovanih
revalorizacionih rezervi
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 95
RAČUNOVODSTVO
Dakle, izvršena revalorizacija nije ima-
la uticaj na obračun amortizacije za 2018. go-
dinu, ali će uticati na osnovicu za obračun
amortizacije za 2019. i naredne godine.
Obračun amortizacije za 2019. godinu:
Red.
br. Opis Iznos
1. Nabavna vrednost nakon
revalorizacije 22.666.660
2. Rezidualna vrednost nakon
revalorizacije 0
3. Osnovica za amortizaciju u 2019.
godini 22.666.660
4. Stopa amortizacije 10%
5. Amortizacija za 2018. godinu 2.266.666
Knjiženje na 31. 12. 2019. godine:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
540 Troškovi
amortizacije 2.266.666
029 Ispravka vrednosti 2.266.666
– za knjiženje amortizacije mašine za 2019. godinu
2.
330 Revalorizacione
rezerve 170.000
340 Odložene poreske
obaveze 170.000
– za realizovane revalorizacione rezerve u 2019. godini
po osnovu razlika amortizacija
Rezidualna vrednost
Rezidualna (preostala) vrednost, saglasno
odredbama MRS 16, predstavlja procenjeni iz-
nos koji bi pravno lice danas primilo ako bi
otuđilo sredstvo, pod pretpostavkom da će
sredstvo na kraju svog korisnog veka biti u ta-
kvom stanju da može da se dobije neka tržišna
vrednost za njega. Procenjena vrednost utvrđuje
se na dan sticanja sredstva i ne povećava se nak-
nadno ako se sredstva u poslovnim knjigama vode
po nabavnim cenama. Ako je preostala vrednost
beznačajna, ne uzima se u obzir prilikom utvrđi-
vanja osnovice za obračun amortizacije.
U praksi je rezidualna vrednost sredstva
često beznačajna, pa je zato u takvim okolno-
stima nebitna prilikom izračunavanja iznosa
koji se amortizuje.
Rezidualna vrednost treba da se utvrđuje ako:
XXprocenjeni vek upotrebe sredstva kraći je od
njegovog ekonomskog veka upotrebe,
XXpolitika upravljanja sredstvima podrazumeva
njihovu prodaju pre isteka njihovog ekonomskog
veka upotrebe i
XXprocenjeni iznos rezidualne vrednosti je zna-
čajan (materijalan).
Rezidualna vrednost se sagledava prvenstve-
no zato što preduzeće ne bi iskazivalo značaj-
ne dobitke od prodaje sredstava za koja u startu
(prilikom nabavke) ima saznanja da ih neće ko-
ristiti do kraja njihovog veka trajanja (dok imaju
upotrebnu vrednost), nego će ih pre toga otuđiti.
FRezidualna vrednost se ne knjiži!
Evidentira se na analitičkoj kartici
osnovnog sredstva i uzima se u obzir prili-
kom utvrđivanja osnovice za obračun amorti-
zacije, odnosno za taj iznos umanjuje se nabavna
vrednost osnovnog sredstva prilikom obraču-
na amortizacije.
Primer: Postojanje rezidualne vrednosti
Preduzeće K nabavilo je dostavno vozilo čija
nabavna vrednost iznosi 2.000.000 dinara. Po-
litika preduzeća je takva da se ne koriste vozi-
la koja su starija od pet godina. Zato u momentu
nabavke procenjuju kolika bi bila vrednost do-
stavnog vozila nakon tih pet godina, odnosno ko-
liku bi prodajnu cenu tada za njega postigli na
tržištu. Procenili su da je preostala vrednost
350.000 dinara.
Što se tiče osnovice za obračun amorti-
zacije kod ovog sredstva, ona iznosi 1.650.000
dinara (2.000.000 – 350.000). S obzirom na to
da je procenjeni vek upotrebe pet godina, godi-
šnja amortizacija obračunavaće se u iznosu od
330.000 dinara (1.650.000 / 5).
Amortizacija ovog sredstva:
Godina Nabavna
vrednost
Amorti-
zacija
Neotpisana
vrednost
1 2.000.000 330.000 1.670.000
2 2.000.000 330.000 1.340.000
3 2.000.000 330.000 1.010.000
4 2.000.000 330.000 680.000
5 2.000.000 330.000 350.000
Preostala neotpisana vrednost nakon isteka
procenjenog veka upotrebe upravo je jednaka re-
(Iznos revalorizacione rezerve – prenesene
reval. rezerve na odložene poreske obaveze)
× amortizaciona stopa:
(2.000.000 – 300.000) × 10%
96 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
zidualnoj vrednosti koja je definisana prili-
kom nabavke dostavnog vozila. Kada, po planu,
nakon tih pet godina proda vozilo, preduzeće
K ne iskazuje dobitak od prodaje nekretnina,
postrojenja i opreme, nego nastalim potraživa-
njem od kupca zatvara nabavnu vrednost i ispra-
vak vrednosti ovog vozila. Efekat na poslovni
rezultat izostaje u toj godini prodaje, ali je zato
u prethodnih pet godina trošak amortizacije
srazmerno bio manji nego da se obračunavala
na nabavnu vrednost, bez odbitka rezidualne
vrednosti.
Korisni vek trajanja i amortizaciona
stopa
Utvrđivanje korisnog veka upotrebe predu-
slov je za utvrđivanje amortizacione stope.
FZa svako sredstvo korisni vek upotrebe
utvrđuje se procenom. Amortizaciona
stopa određuje se na osnovu korisnog veka upo-
trebe.
Računovodstvenom politikom utvrđuju se
kriterijumi za određivanje korisnog veka upo-
trebe svake grupe nematerijalne i materijalne
dugotrajne imovine. Pri tome treba razlikova-
ti korisni od ekonomskog veka upotrebe nekog
sredstva. Na primer, ekonomski vek upotrebe
neke mašine iznosi dvanaest godina, a korisni
vek deset godina. Ova mašina će se amortizo-
vati po stopi od 10% jer se amortizaciona stopa
određuje na osnovu korisnog veka upotrebe.
Za procenu korisnog veka upotrebe nije po-
trebno angažovati procenitelja, već tu procenu
mogu da vrše stručna lica u samom društvu. Na-
ravno, društvo može da angažuje i nezavisnog
procenitelja, naročito ako se radi o specifičnoj
vrsti opreme ili postrojenja. Kada se spro-
vede procena korisnog veka trajanja, bez obzira
na to da li je obavljena interno ili eksterno,
neophodno je da se sačini određeni dokument,
koji će biti osnov za utvrđivanje amortizacio-
ne stope, a ako se naknadno vrše izmene u pro-
cenjenom korisnom veku upotrebe, definišu se
nove stope amortizacije u skladu sa izmenjenim
korisnim vekom trajanja.
Preduzeće troši ekonomske koristi sadrža-
ne u nekom sredstvu uglavnom putem korišćenja
sredstva. Međutim, ostali faktori, kao što
su tehnološka ili komercijalna zastarelost i
habanje dok se sredstvo ne upotrebljava, često
dovode do smanjenja ekonomskih koristi koje su
mogle da se dobiju od sredstva. Zato je pri utvr-
đivanju korisnog veka sredstva potrebno razmo-
triti sve sledeće faktore:
„očekivana iskorišćenost sredstva – procenju-
je se na osnovu očekivanog kapaciteta sredstva
ili fizičkih učinaka;
„očekivano fizičko habanje, koje zavisi od fak-
tora poslovanja, kao što su broj smena u kojima
će se sredstvo koristiti, program popravljanja
i održavanja i briga o sredstvu i njegovo održa-
vanje dok se ono ne koristi;
„tehnička ili komercijalna zastarelost, koja
nastaje zbog promena ili poboljšanja u proi-
zvodnji ili zbog promene u tržišnoj potražnji
za proizvodom ili uslugom koji se pružaju uz po-
moć tog sredstva;
„zakonska ili slična ograničenja korišćenja
sredstva, kao što je istek roka lizinga.
UTICAJ PROCENJENOG VEKA UPOTREBE
KRAĆI VEK UPOTREBE DUŽI VEK UPOTREBE
 
Veći iznos amortizacije Manji iznos amortizacije
 
Potcenjena imovina Precenjena imovina
 
Ubrzani otpis = slabiji
rezultat u Bilansu
uspeha
Usporeni otpis = bolji
rezultat u Bilansu uspeha
 
Potrebno ponovo procenjivati
Latentne rezerve Skriveni gubitak
Iz navedenih razloga korisni vek upotrebe
treba povremeno preispitivati, pa ako ima zna-
čajnih odstupanja u odnosu na procenjeni vek upo-
trebe, treba prilagoditi i stopu amortizacije.
Preispitivanje korisnog veka trajanja na
dan bilansa
Korisni vek trajanja materijalne i nemate-
rijalne dugoročne imovine preispituje se naj-
manje barem na kraju svake finansijske godine,
a samim tim koriguje se i stopa amortizacije.
Preispitivanjem može da se utvrdi da korisni
Amortizaciona stopa =
100
Korisni vek upotrebe
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 97
RAČUNOVODSTVO
vek trajanja ranije nije realno utvrđen i da mora
da se koriguje, kao i da su time troškovi amor-
tizacije previsoki ili preniski.
Korigovanje korisnog veka trajanja dugotrajne
imovine utiče samo na obračun amortizacije za
tekuću i naredne godine, jer ovaj postupak znači
promenu računovodstvene procene, a ne promenu
računovodstvene politike. Prema MRS 8, učinak
promene računovodstvene procene može da uti-
če samo na rezultat perioda u kojem je izvršena
promena i na buduće periode. Preispitivanje
korisnog veka trajanja osnovnog sredstva nema
uticaja na prethodne periode, odnosno nema re-
troaktivnu primenu. Navedeno je na isti način
definisano i MSFI za MSP, kao i Pravilnikom
za mikro i druga pravna lica.
Promena procenjenog korisnog veka sred-
stava koja se amortizuju utiče na troškove
amortizacije za tekući period i za svaki bu-
dući period tokom preostalog korisnog veka
tog sredstva.
Korisni vek upotrebe stalnih sredstava tre-
ba preispitati u slučajevima:
„neadekvatne procene u ranijem periodu;
„kada su u toku godine izvršena dodatna ulaga-
nja u sredstvo kojima je produžen korisni vek
upotrebe;
„kada je u toku godine došlo do obezvređenja
(fizičkog oštećenja, kvara i sl.) sredstava,
čime je skraćen korisni vek upotrebe;
„zamene značajnijih rezervnih delova;
„kada u skladu sa novom poslovnom politikom
društvo planira otuđenje sredstava u skorijem
periodu;
„nastupanja tehnoloških promena ili promena
na tržištu.
Naknadna ulaganja u već priznato sredstvo
kapitalizuju se kao povećanje vrednosti imo-
vine u slučaju kada je verovatno da će zbog tog
dodatnog ulaganja priticati dodatne buduće
ekonomske koristi, kada ulaganje unapređuje
stanje sredstva iznad originalno priznatog
i kada ulaganje pouzdano može da se izmeri.
Svi ostali naknadni troškovi priznaju se kao
rashod u periodu u kom su nastali.
Kada se menja prvobitno procenjeni korisni
vek upotrebe sredstava, a društvo primenjuje
pravolinijski metod amortizacije, stopa amor-
tizacije za tekući i buduće periode može da se
izračuna uz pomoć sledeće formule:
Primer: Obračun promene korisnog veka
upotrebe sredstva zbog pogrešne procene
u ranijem periodu
Preduzeće A je 1. 1. 2017. godine kupilo automo-
bil vrednosti 4.000.000 dinara. Za to sredstvo
procenjen je korisni vek upotrebe osam godina,
pa amortizaciona stopa iznosi 12,5%. Nakon dve
godine amortizovanja automobila, a pre obraču-
na amortizacije za treću godinu korišćenja au-
tomobila, A preispituje korisni vek upotrebe
sredstva (31. 12. 2019. godine). Uprava preduzeća
konstatovala je da je donesena neadekvatna pro-
cena u ranijem periodu, tako da je o tome donela
i odgovarajuću odluku o promeni procene kori-
snog veka upotrebe automobila. Naknadnom pro-
cenom utvrđuje se da je preostali upotrebni vek
automobila nakon poslednjeg perioda obračuna-
te amortizacije tri godine, čime se prvobitno
procenjeni vek upotrebe sa osam skraćuje na pet
godina (automobil je korišćen dve godine i na
još tri je procenjen upotrebni vek).
Nova amortizaciona stopa, koja se primenjuje
za obračun amortizacije za 2019. i naredne dve
godine, jeste 25,0%: ((3.000.000 / 4.000.000) / 3)
× 100.
Opis Iznos
Datum aktiviranja 1. 1. 2017.
Nabavna vrednost 4.000.000
Ispravka vrednosti 1.000.000
Neotpisana (sadašnja) vrednost 31. 12.
2018. godine
3.000.000
Prvobitni procenjeni upotrebni vek 8 godina
Prvobitna amortizaciona stopa 12,5%
Preostali korisni vek 3 godine
Nova stopa amortizacije 25,0%
Godišnji iznos amortizacije od 1. 1. 2017.
do 31. 12. 2018. godine
500.000
Godišnji iznos amortizacije od 1. 1. 2019.
do 31. 12. 2021. godine
1.000.000
U nastavku sledi još i prikaz iznosa amorti-
zacije i sadašnje vrednosti ovog automobila za
svih šest godina:
Amortizaciona stopa =
sadašnja vrednost
nabavna vrednost
preostali korisni vek upotrebe
× 100
98 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Datum Preostali
vek
Amorti-
zacija
Sadašnja
vrednost
31. 12. 2017. 7 500.000 3.500.000
31. 12. 2018. 6 500.000 3.000.000
31. 12. 2019. 2 1.000.000 2.000.000
31. 12. 2020. 1 1.000.000 1.000.000
31. 12. 2021. 0 1.000.000 0
Na sličan način bila bi obračunata promena
amortizacione stope i usled obezvređenja sred-
stva (npr. fizičko oštećenje), čime je skraćen
korisni vek upotrebe.
Promena amortizacione stope može da bude
za tekući i za budući period. U slučaju promene
računovodstvene procene, društvo treba da do-
nese odluku.
Primer: Odluka o promeni računovodstvene procene
Amortizacija d. o. o.
1100 Neki grad
Na sunčanoj strani ulice br. 1
PIB 123456789
ODLUKA
o promeni računovodstvene procene upotrebnog veka mašina
Na osnovu člana X Ugovora o osnivanju i člana X Pravilnika o računovodstvu direktor dru-
štva donosi odluku o promeni računovodstvene procene kako sledi:
1. U skladu sa paragrafom 17.19 MSFI za MSP društvo je preispitalo upotrebni vek mašina
i utvrdilo da je procenjeni period korišćenja duži. Donosi se odluka o smanjenju amortiza-
cione stope za grupu mašina sa 10% na 7,5% godišnje.
2. U skladu sa paragrafom 10.18 MSFI za MSP društvo će obelodaniti prirodu ove promene
računovodstvene procene i efekat promene imovine i rashoda za tekući period.
Dana 19. decembra 2019. godine Direktor
____________________________
Radovan III Uzvišeni
Naknadna ulaganja u sredstva
Pod naknadnim ulaganjima podrazumevaju se
ulaganja u već priznata sredstva, koja ili treba
uključiti u knjigovodstvenu vrednost datog sred-
stva (kapitalizovati) ili iskazati kao rashod
perioda u Bilansu uspeha.
Kapitalizovanje (aktiviranje) naknadnih ula-
ganja dozvoljeno je ukoliko se:
„produžava korisni vek upotrebe sredstva;
„povećava kapacitet (npr. rekonstrukcija
objekta);
„unapređuje sredstvo, čime se poboljšava kva-
litet proizvoda (npr. usavršavanje mašina i
opreme);
„bitno se smanjuju troškovi proizvodnje u od-
nosu na troškove pre naknadnih ulaganja (npr.
usvajanje novih ili usavršavanje postojećih pro-
izvodnih procesa).
Poseban primer kapitalizacije naknadnih
ulaganja jeste detaljna (generalna) kontrola
sredstva kod kojeg je ona neophodan uslov funk-
cionisanja (npr. troškovi generalne kontrole
aviona).
U naknadna ulaganja koja se ne kapitalizuju,
nego se priznaju kao rashod perioda, spadaju:
XXtroškovi tehničkog održavanja sredstava,
XXtroškovi popravke,
XXtroškovi zamene sitnijih rezervnih delova.
Razlog za njihovo uključivanje u rashode jeste
činjenica da ne povećavaju izvorno procenjenu
funkcionalnu sposobnost sredstva, već se ona
sama održava.
Novi MSFI za MSP, koji se primenjuju na
31. 12. 2019. godine, redefinisali su naknadno
ulaganje u priznatu nekretninu, postrojenje i
opremu: Vrednost delova koji su zamenjeni na
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 99
RAČUNOVODSTVO
nekretnini, postrojenju ili opremi dodaje se
knjigovodstvenoj vrednosti ranije priznatog
sredstva, a knjigovodstvena vrednost zamenje-
nih delova prestaje da se priznaje (bez obzira
na to da li su ti delovi amortizovani zasebno
ili u sklopu ukupnog sredstva).
Primer: Obračun promene korisnog veka
upotrebe sredstva zbog dodatnog ulaganja
Preduzeće M 1. 1. 2019. godine poseduje maši-
nu, sa sledećim podacima u analitičkoj kartici
osnovnog sredstva:
Opis Iznos
Datum aktiviranja 1. 1. 2015.
Nabavna vrednost 13.000.000
Ispravka vrednosti 5.200.000
Knjigovodstvena (sadašnja) vrednost na
31. 12. 2018. godine 7.800.000
Prvobitni procenjeni upotrebni vek 10 godina
Amortizaciona stopa 10%
Kako se može zaključiti na osnovu navedenih
podataka, mašina je do 31. 12. 2018. godine bila u
upotrebi četiri godine. U 2019. godini izvršena
je rekonstrukcija mašine, tako da je procenjeno
da je nakon tih zahvata upotrebni vek ove ma-
šine još osam godina (uključujući korišćenje u
2019. godini). To znači da je njen ukupni upotreb-
ni vek produžen sa prvobitno ocenjenih deset
na dvanaest godina. Vrednost ukupnog ulaganja
u rekonstrukciju mašine iznosila je 4.000.000
dinara.
ulaganje
1 2 3 4 5 6 7 8
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
procenjeni upotrebni vek prilikom nabavke
sredstva
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
novi upotrebni vek nakon ulaganja u rekonstrukciju
Nova amortizaciona stopa, koja se primenjuje
za obračun amortizacije za 2019. godinu i nared-
nih sedam godina, jeste 8,68%:
Opis Iznos
Nabavna vrednost 13.000.000
Kasnije ulaganje u rekonstrukciju 4.000.000
Akumulirana ispravka vrednosti do 31. 12.
2018. godine 5.200.000
Knjigovodstvena vrednost nakon ulaganja, a
pre obračuna amortizacije za 2019. godinu 11.800.000
Ispravak vrednosti za 2019. godinu 1.475.000
Knjigovodstvena vrednost na 31. 12. 2019.
godine 10.325.000
Preostali korisni vek (od 1. 1. 2020) 7 godina
Nova stopa amortizacije 8,68%
Ulaganje u rekonstrukciju i obračun amorti-
zacije za 2019. godinu knjiži se ovako:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
023 Postrojenja i
oprema 4.000.000
270 PDV u primljenim
fakturama 800.000
435 Dobavljači u zemlji 4.800.000
– za izvršenu rekonstrukciju po fakturi dobavljača
2.
540 Troškovi
amortizacije 1.475.000
029 Ispravka vrednosti
nekretnina,
postrojenja i
opreme 1.475.000
– za obračun amortizacije mašine za 2019. godinu
Napomena: Iznos ulaganja u 2019. godini pred-
stavlja 51,3% neotpisane knjigovodstvene vred-
nosti mašine na 31. 12. 2018. godine (4.000.000
/ 7.800.000). Prema odredbi člana 8. stav 1.
Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilni-
ka o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po
grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za
poreske svrhe, za stalna sredstva koja su razvr-
stana u neku od amortizacionih grupa od II do
V, na kojima su, počev od 1. januara 2019. godine,
izvršena naknadna ulaganja u iznosu većem od
10% iznosa neotpisane računovodstvene vredno-
sti tog sredstva, obračun amortizacije vrši se
prema odredbama člana 10b Zakona o porezu na
dobit pravnih lica (primenom proporcionalne
vrednosti).
Mašina iz primera se, dakle, isključuje iz
grupe sredstava koja se i dalje u poreske svrhe
amortizuje primenom degresivne metode. Ma-
šina se u poreske svrhe u 2019. godini amortizu-
je primenom stope propisane za obračun poreske
(11.800.000 / (13.000.000 + 4.000.000)) / 8
Časopis
POSLOVNI SAVETNIK
preporučite i drugima!
100 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
amortizacije na osnovicu koja odgovara nabav-
noj vrednosti stalnog sredstva umanjenoj za pri-
padajući iznos poreske amortizacije i uvećanoj
za izvršena naknadna ulaganja.
Komentar Pravilnika o amortizaciji stal-
nih sredstava koja se priznaje za poreske svr-
he objavićemo u posebnom članku u nekom od
narednih brojeva časopisa. Napominjemo da će
se odredbe ovog pravilnika primenjivati samo
na stalna sredstva nabavljena počev od 1. janu-
ara 2019. godine, odnosno počev od prvog dana
poreskog perioda koji počinje u 2019. godini. Za
potrebe obračuna poreske amortizacije stalnih
sredstava nabavljenih do kraja 2018. godine pri-
menjuju se stara pravila.
U nastavku sledi još i prikaz iznosa amorti-
zacije i sadašnje vrednosti ove mašine za svih
dvanaest godina:
Datum Preostali
vek upotrebe
Amorti-
zacija
Sadašnja
vrednost
31. 12. 2015. 9 1.300.000 11.700.000
31. 12. 2016. 8 1.300.000 10.400.000
31. 12. 2017. 7 1.300.000 9.100.000
31. 12. 2018. 6 1.300.000 7.800.000
31. 12. 2019. 7 1.475.000 10.325.000
31. 12. 2020. 6 1.475.000 8.850.000
31. 12. 2021. 5 1.475.000 7.375.000
31. 12. 2022. 4 1.475.000 5.900.000
31. 12. 2023. 3 1.475.000 4.425.000
31. 12. 2024. 2 1.475.000 2.950.000
31. 12. 2025. 1 1.475.000 1.475.000
31. 12. 2026. 0 1.475.000 0
U navedenom primeru pretpostavlja se da je
rekonstrukcija obavljena 1. 1. 2019. godine, radi
pojednostavljenog prikaza. U praksi su, naravno,
češći primeri ulaganja radi produženja veka
upotrebe sredstva na različite datume u toku
godine. U tom slučaju obračunava se amortiza-
cija po prvobitnoj amortizacionoj stopi do iz-
vršene rekonstrukcije (ulaganja), a nakon toga
primenjuje se izmenjena amortizaciona stopa za
ostatak meseci u toj godini i za naredne godine
u okviru novoprocenjenog veka upotrebe.
Umanjenje vrednosti stalnih
sredstava (obezvređenje)
Na kraju svakog izveštajnog perioda obave-
zno je testiranje potencijalnog obezvređenja du-
gotrajne imovine. Procenjuje se da li neotpisana
vrednost odgovara iznosu koji će biti nadokna-
đen upotrebom ili prodajom imovine (zahtev
MRS 36, odnosno odeljak 27. MSFI za MSP).
To znači da se neotpisana vrednost poredi sa
procenjenom nadoknadivom vrednošću (neto
prodajna vrednost ili upotrebna vrednost, u
zavisnosti od toga koja je veća). Neto prodajna
vrednost predstavlja iznos koji može da se do-
bije prodajom na tržištu, umanjen za troškove
prodaje. Upotrebna vrednost predstavlja sada-
šnju vrednost procenjenih budućih neto novča-
nih tokova koji se očekuju od upotrebe sredstva
i od njegove prodaje na kraju upotrebnog veka.
Ukoliko je knjigovodstvena vrednost sred-
stva veća od njegove nadoknadive vrednosti,
vrši se priznavanje imparitetnog gubitka koji
je sadržan u sredstvu.
Nadoknadiva vrednost sredstva nije isto
što i fer (tržišna) vrednost.
Nadoknadiva vrednost = fer vrednost – troškovi
prodaje (troškovi otuđivanja sredstva).
U slučaju obezvređenja, osnovicu za obračun
amortizacije u narednim godinama čini nabav-
na vrednost umanjena za iznos obezvređenja i
za rezidualnu vrednost, ukoliko je ta vrednost
značajna. Po pravilu, obezvređenje se utvrđuje na
dan bilansa, tako da, ako je obezvređenje utvr-
đeno na dan 31. 12. tekuće godine, to će uticati
tek na obračun amortizacije za naredne godine
jer se iznos obezvređenja utvrđuje posle obraču-
nate amortizacije. U takvim slučajevima treba
preispitati korisni vek trajanja sredstava jer
postoji mogućnost da ranija procena više nije
odgovarajuća.
ODGOVARAMO NA PITANJA PRETPLATNIKA!
Postavite nam pitanje putem obrasca
na stranici
poslovnisavetnik.net
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 101
RAČUNOVODSTVO
3. Kamion 1 1. 1. 2014. 10% 4.000.000 2.400.000 1.600.000
Ukupno za konto Vozila 18.000.000 8.500.000 9.500.000
Da bi se utvrdilo da li je došlo do obezvre-
đenja vrednosti opreme ili ne, neophodno je da
ABC utvrdi nadoknadivu vrednost iste, a potom
da je uporedi sa sadašnjom vrednosti. Nadokna-
diva vrednost opreme je sledeća:
Red.
br. Naziv Upotrebna
vrednost
Neto
prodajna
vrednost
Nadoknadiva
vrednost
1. Cisterna 2.400.000 2.300.000 2.400.000
2. Kombi 5.300.000 5.400.000 5.400.000
3. Kamion 1.300.000 1.500.000 1.500.000
Ukupno za
konto Vozila 9.000.000 9.200.000 9.300.000
Upoređivanjem nadoknadive sa sadašnjom
vrednosti opreme dobija se sledeće:
Red.
br. Naziv Neto knjigov.
vrednost
Nadoknadi-
va vrednost
Obezvre-
đenje sred-
stva
1. Cisterna 2.500.000 2.400.000 100.000
2. Kombi 5.400.000 5.400.000 0
3. Kamion 1.600.000 1.500.000 100.000
Ukupno za
konto Vozila 9.500.000 9.300.000 200.000
Uočava se da je nadoknadiva vrednost opre-
me manja od sadašnje vrednosti, odnosno da je
došlo do obezvređenja vrednosti opreme za
200.000 dinara (obezvređenje cisterne 100.000
dinara i obezvređenje kamiona 100.000 dina-
ra). Samim tim, poštujući zahteve MRS 36, upra-
va preduzeća dužna je da neto knjigovodstvenu
vrednost svede na nadoknadivu vrednost, odno-
sno da prizna gubitak po osnovu obezvređenja
vrednosti opreme u iznosu od 200.000 dinara.
ABC prvo treba da obračuna i proknjiži
amortizaciju za 2019. godinu, a zatim i obezvre-
đenje.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
540 Troškovi
amortizacije 1.800.000
029 Ispravka vrednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme 500.000
029 Ispravka vrednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme 900.000
029 Ispravka vrednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme 400.000
– za amortizaciju cisterne, kombija i kamiona na 31. 12.
2019.
2.
582 Obezvređenje
nekretnina,
postrojenja i opreme 200.000
0290 Ispravka vrednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme
– obezvređenje 100.000
0290 Ispravka vrednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme
– obezvređenje 100.000
– za obezvređenje cisterne i kombija na 31. 12. 2019.
Sledi obračun amortizacije za 2020. godinu
za obezvređenu cisternu:
Opis Iznos
Datum aktiviranja 1. 1. 2015.
Nabavna vrednost 5.000.000
Ispravka vrednosti 2.500.000
Obezvređenje 100.000
Knjigovodstvena vrednost na 31. 12. 2019. 2.400.000
Prvobitni procenjeni upotrebni vek 10 godina
Amortizaciona stopa 10%
Godišnja amortizacija cisterne od 1. 1.
2015. do 31. 12. 2019. 500.000
Preostali korisni vek 4 godine
Nova stopa amortizacije 12,24%
Godišnja amortizacija cisterne od 1. 1.
2020. od 31. 12. 2023. 600.000
Primer: Umanjenje vrednosti (obezvređenje) sredstava
Preduzeće ABC ima na 31. 12. 2019. godine sledeći pregled osnovnih sredstava:
ABC d. o. o.
Datum: 31. 12. 2019.
Pregled osnovnih sredstava
od: 1. 1. 2019. do: 31. 12. 2019.
Red.
br. Naziv Količina Datum
aktiviranja
Amortiz.
stopa
Nabavna
vrednost
Ispravak
vrednosti
Sadašnja
vrednost
1. Cisterna 1 1. 1. 2015. 10% 5.000.000 2.500.000 2.500.000
2. Kombi 3 1. 1. 2016. 10% 9.000.000 3.600.000 5.400.000
102 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Na 31. 12. 2020. knjiži se:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
029 Ispravka vrednosti
nekretnina, postrojenja
i opreme 600.000
540 Troškovi amortizacije 600.000
– za amortizaciju cisterne za 2019. godinu
Metode obračuna amortizacije
Različite metode amortizacije mogu da se
koriste za alokaciju iznosa koji se amortizuje
sistematski tokom korisnog veka imovine. Ove
metode obuhvataju:
„proporcionalnu (pravolinijsku) metodu,
„degresivnu metodu i
„funkcionalnu metodu.
Rezultat proporcionalne amortizacije su kon-
stantni troškovi u toku korisnog veka sredstva,
ukoliko se rezidualna vrednost ne menja. Sušti-
na ove metode je da je amortizacija ravnomerno
raspoređena u konstantne veličine, uz jednake
stope amortizacije na period trajanja sredstva.
Prednosti pomenute metode ogledaju se u jedno-
stavnom izračunavanju amortizacionih iznosa,
koji su linearni u celom amortizacionom peri-
odu, kao i u mogućnosti planiranja i jednostav-
nog vođenja evidencije. Nedostatak ove metode
je njena linearnost, s obzirom na to da se neka
stalna sredstva ne troše linearno jer njihova
sposobnost i funkcionalnost nije uvek ista.
Primer: Obračun amortizacije primenom
proporcionalne metode
Nabavna vrednost kamiona je 3.000.000 dina-
ra, a procenjeni korisni vek deset godina, dok
je rezidualna vrednost zanemarljiva. Obračun
amortizacije proporcionalnom metodom izgle-
da kao u narednoj tabeli:
Godi-
na
Nabavna
vrednost
Ispravka
vrednosti
Sadašnja
vrednost
amortiza-
ciona stopa
1 3.000.000 300.000 2.700.000 10%
2 3.000.000 300.000 2.400.000 10%
3 3.000.000 300.000 2.100.000 10%
4 3.000.000 300.000 1.800.000 10%
5 3.000.000 300.000 1.500.000 10%
6 3.000.000 300.000 1.200.000 10%
7 3.000.000 300.000 900.000 10%
8 3.000.000 300.000 600.000 10%
9 3.000.000 300.000 300.000 10%
10 3.000.000 300.000 0 10%
Rezultat degresivne metode je smanjenje tro-
škova tokom korisnog veka sredstva. Prema ovoj
metodi obračuna amortizacije, u prvim godina-
ma korišćenja stalnog sredstva amortizacija
je najveća, a svake naredne godine njen iznos se
smanjuje, tj. ima degresiju. Razlozi za ovakvo kre-
tanje amortizacije suprotni su progresivnom
kretanju amortizacije. Pristalice ove metode
smatraju da su u početku veka korišćenja sred-
stva najsposobnija i daju najveće efekte, pa u tom
periodu treba da se najviše i amortizuju. Kasni-
je su mašine često na opravci i ne rade, pa treba
smanjivati amortizaciju u tim periodima.
Najčešće se koristi metoda aritmetičke
degresije (digitalno otpisivanje), kod koje go-
dišnji iznosi amortizacije opadaju za jednaki
iznos, koji se naziva „iznos degresije” (metod
opadajuće stope na istu osnovicu).
Godišnja stopa amortizacije prilikom pri-
mene degresivne metode amortizacije utvrđuje
se na sledeći način:
,
gde je t – upotrebni vek sredstva, a Z – godina u
kojoj se računa amortizaciona stopa, pri čemu se
po njoj obračunava amortizacija.
Primer: Obračun amortizacije primenom
degresivne metode
Na osnovu istih podataka kao iz prethodnog
primera obračun amortizacije primenom degre-
sivne metode izgleda ovako:
Godi-
na
Nabavna
vrednost
Ispravka
vrednosti
Sadašnja
vrednost
amortizaci-
ona stopa
1 3.000.000 570.000 2.430.000 19,0%
2 3.000.000 510.000 1.920.000 17,0%
3 3.000.000 450.000 1.470.000 15,0%
4 3.000.000 390.000 1.080.000 13,0%
5 3.000.000 330.000 750.000 11,0%
6 3.000.000 270.000 480.000 9,0%
7 3.000.000 210.000 270.000 7,0%
8 3.000.000 150.000 120.000 5,0%
9 3.000.000 90.000 30.000 3,0%
10 3.000.000 30.000 0 1,0%
Amortizaciona stopa za prvu godinu obraču-
na amortizacije računata je kao,
a za drugu godinu kao
Amortizaciona stopa =
t – (Z – 1)
t
2
–
t – Z
t
2
× 100
AS (1. godina) = [(10 – (-1)
10
)
2
– (10 – 1
10
)
2
] × 100 = 19,0%,
AS 2. godina = 10 – 2 – 1
10
2
– 10 – 2
10
2
× 100 = 17,0
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 103
RAČUNOVODSTVO
i tako za svaku godinu do kraja upotrebnog veka
trajanja.
Rezultat funkcionalne metode su troškovi
koji se zasnivaju na očekivanom korišćenju ili
učincima. Navedena metoda za osnovu uzima uči-
nak (obavljeni zadatak ili izvršenu funkciju)
koji je ostvarilo stalno sredstvo. Primenom
funkcionalnog sistema obračunata amortizacija
približava se stvarno prenetoj vrednosti sred-
stva na nove proizvode, a to doprinosi i realnom
utvrđivanju dobiti u preduzeću. Otpisivanje se
vrši srazmerno upotrebi sredstva. Ovaj sistem
primenjuje se na sredstva kod kojih je moguće utvr-
diti zavisnost između trošenja i intenziteta upo-
trebe, kao što su kamioni, lokomotive, avionski
motori, rudarski radovi, patenti, licence itd.
Iznos amortizacije računa se kao:
(nabavna vrednost)/(ukupna funkcionalnost) ×
godišnja ostvarena funkcionalnost
Funkcionalnost se kod kamiona ogleda u pre-
đenim kilometrima, kod nekih mašina u broju
proizvedenih proizvoda itd.
Primer: Obračun amortizacije primenom
funkcionalne metode
I ovaj primer nastavlja se na podatke date u
prvom primeru: preduzeće M ima kamion nabav-
ne vrednosti 3.000.000 dinara i procenjenog
upotrebnog veka deset godina. Da bi obračunalo
amortizaciju primenom funkcionalne metode,
potrebno je da utvrdi funkcionalnost kamiona
u njegovom upotrebnom veku, a to znači koliko se
kilometara očekuje da će preći u svom upotreb-
nom veku. M definiše da je to 200.000 km.
Svake godine na dan 31. 12. M popiše kilome-
tražu koju je kamion prešao u toj godini. Obra-
čun amortizacije je sledeći:
Godi-
na
Nabavna
vrednost
Ispravka
vrednosti
Sadašnja
vrednost
Prešao
km
1 3.000.000 330.000 2.670.000 22.000
2 3.000.000 270.000 2.400.000 18.000
3 3.000.000 360.000 2.040.000 24.000
4 3.000.000 300.000 1.740.000 20.000
5 3.000.000 285.000 1.455.000 19.000
6 3.000.000 330.000 1.125.000 22.000
7 3.000.000 270.000 855.000 18.000
8 3.000.000 300.000 555.000 20.000
9 3.000.000 255.000 300.000 17.000
10 3.000.000 300.000 0 20.000
Preduzeće se opredeljuje za metodu koja naj-
vernije odražava očekivanu dinamiku trošenja
budućih ekonomskih koristi sadržanih u sred-
stvu. Taj metod se konzistentno primenjuje iz
perioda u period, osim ako ne dođe do promene
očekivane dinamike trošenja budućih ekonom-
skih koristi.
Zaključak
FO obračunu poreske amortizacije za
2019. godinu detaljnije ćemo pisati u
broju 2/2020, koji je u celosti posvećen utvr-
đivanju poreza na dobit za 2019. godinu.
Obračun i knjiženje amortizacije neke su od
pripremnih radnji na kraju svake godine, pre iz-
rade finansijskih izveštaja.
Prilikom obuhvatanja dugotrajne imovine po-
trebno je voditi računa da se ne prave greške
koje su u praksi prilično česte:
XXRačunovodstvenim politikama treba nedvo-
smisleno urediti postupak vrednovanja nema-
terijalne i materijalne dugotrajne imovine
nakon početnog priznavanja – opredeljenje za
jedan od dva modela (model nabavne vrednosti
ili model revalorizacije), poštujući odredbe
relevantnih propisa za svako preduzeće (MRS/
MSFI, MSFI za MSP, Pravilnik za mikro i dru-
ga pravna lica).
XXKriterijumi za evidentiranje naknadnih ula-
ganja u već priznata sredstva moraju biti preci-
zirani računovodstvenim politikama.
XXProcena korisnog veka trajanja mora da se
vrši na svaki 31. 12, dakle obavezno je redovno
preispitivanje preostalog veka trajanja i utvr-
đivanje amortizacione stope u skladu sa njim.
XXKriterijumi za testiranje na obezvređenje,
odnosno procenu nadoknadive vrednosti mo-
raju biti precizirani računovodstvenim poli-
tikama.
XXRezidualnu vrednost treba realno utvrđiva-
ti, a ne pretpostaviti da je nema po automatizmu.
XXIzbor metode obračuna amortizacije mora
da bude zasnovan na stvarnim karakteristikama
sredstva i njegovog korišćenja, a ne da se bira
proporcionalna metoda za svako sredstvo (ili
grupu sredstava) zato što je najčešće korišćena
i najjednostavnija za obračun. Amortizacija (1. godina) =
3.000.000
200.000
× 22.000 = 330.000;
Amortizacija (2. godina) = 3.000.000
200.000 × 18.000 = 270.000, itd.
PS