Услови за стицање права на пензију утврђени су одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 и 142/2014, у даљем тексту: Закон), а пошто се услови за пензионисање мењају по годинама, у наставку ћемо подсетити на одредбе Закона које се примењују на пензионисање у 2017. години.
- Услови за старосну пензију у 2017. години
Према одредбама Закона, утврђени су услови за старосну пензију, али и за тзв. превремену старосну пензију.
Одредбом члана 19. Закона алтернативно су уређени услови према којима осигураник стиче право на старосну пензију:
1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања (важи за мушкарца и жену);
2) кад наврши 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота (важи за мушкарца и жену).
Изузетно од наведеног, сходно члану 19а Закона, осигураник жена која наврши најмање 15 година стажа осигурања стиче право на старосну пензију у 2017. години – кад наврши 61 годину и шест месеци живота.
Ово су уједно и једина мерила одласка у пензију у Закону која су на снази у 2017. години.
Услови у погледу година старости и стажа осигурања су кумулативни, што значи да је за стицање права на старосну пензију потребно да осигураник испуњава оба наведена услова (и у погледу стажа и у погледу навршених година живота).
Пошто се у овим одредбама помиње стаж осигурања, подсећамо да се у стаж осигурања рачуна време које је осигураник провео на раду, по основу кога је био обавезно осигуран, и за које је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање, укључујући и време које је осигураник провео у својству војног осигураника.
- Услови за пензију осигураника којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем
Посебни услови за стицање права на пензију у 2017. години важе за запослене који раде на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним пословима, на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (тзв. бенефицирани стаж). Сходно члану 20. Закона, запосленом који је на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем навршио најмање 2/3 од укупно навршеног стажа осигурања, старосна граница за стицање права на старосну пензију, утврђена у члану 19. тачка 1) Закона (навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања), снижава се зависно од степена увећања стажа за по једну годину, и то:
1) за сваких пет година проведених на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 14 месеци;
2) за сваке четири године проведене на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 15 месеци;
3) за сваке три године проведене на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 16 месеци;
4) за сваку једну годину и шест месеци проведених на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 18 месеци.
Ст. 2. и 3. истог члана Закона прописано је да се наведена старосна граница може снижавати највише до 55 година живота, а изузетно се старосна граница за осигуранике који раде на пословима на којима се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 18 месеци, може снижавати највише до 50 година живота.
Према томе, код стицања права на старосну пензију осигураника којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (бенефицирани стаж), старосна граница се може снижавати по овим условима у 2017. години највише до 55 година, изузев за осигуранике који раде на пословима на којима се ефективних 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 18 месеци, којима се старосна граница може снижавати највише до 50 година живота.
- Превремена старосна пензија
Изменама Закона (објављеним у „Службеном гласнику РС”, број 75/2014) од 1. јануара 2015. годину у нашу праксу је уведено „остваривање права на превремену старосну пензију” као замена за остваривање права на старосну пензију по основу тзв. пуног стажа. Што се тиче услова за остваривање права на превремену старосну пензију, чланом 19б Закона утврђено је да се ово право стиче навршењем најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота (важи и за мушкарца и за жену). До навршења наведених услова утврђује се прелазни период током кога се постепено повећавају услови у погледу година живота и година стажа осигурања. Конкретно, према новом члану 19в Закона, утврђен је прелазни период од 2015. до 2023. године током кога се дефинише постепено повећање важећих услова у погледу година живота и година стажа осигурања, који се повећавају за шест, односно осам месеци на годишњем нивоу, тако да изузетно од члана 19б Закона, осигураник стиче право на превремену старосну пензију кад наврши:
– у 2016. години – 40 година стажа осигурања и најмање 55 година и осам месеци живота (мушкарац), односно 37 година стажа осигурања и најмање 55 година живота (жена);
– у 2017. години – 40 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота (мушкарац), односно 37 година и шест месеци стажа осигурања и најмање 55 година и осам месеци живота (жена).
У вези са остваривањем права на превремену старосну пензију, указујемо да је члановима 70а–70в одређена висина превремене старосне пензије.
У члану 70а Закона прописано је да се висина превремене старосне пензије одређује на исти начин као и висина старосне пензије, међутим, износ тако одређене пензије трајно се умањује за 0,34% за сваки месец пре навршених 65 година живота и за осигураника жену и за осигураника мушкарца (што даје умањење од 4,08% за једну календарску годину). Ради се о трајном умањењу, односно једном обрачунато умањење се не укида када се наврше године потребне за старосну пензију. На пример, ако мушкарац оде у превремену старосну пензију седам месеци пре навршених 65 година живота, дакле са навршене 64 године и 5 месеци живота, висина његове превремене пензије трајно се умањује за 2,38% (7 x 0,34%).
Чланом 70б Закона дефинисан је изузетак од ових мерила за осигуранике жене за умањење превремене старосне пензије у односу на општу старосну границу од 65 година живота, у периоду од 2015. до 2023. године, ради усаглашавања са динамиком повећања опште старосне границе жена за одлазак у пензију. Конкретно, према члану 70б Закона, осигуранику жени се превремена старосна пензија одређује на начин на који се одређује старосна пензија, с тим што се износ те пензије трајно умањује за 0,34% за сваки месец ранијег одласка у пензију пре навршене:
– у 2016. години – 61 године живота, и
– у 2017. години – 61 године и шест месеци живота.
Такође, чланом 70в Закона утврђен је лимит умањења превремених старосних пензија тако што је прописано да се износ превремене пензије умањује највише до 20,4%. Тиме је практично утврђен највећи проценат умањења старосне пензије, које важи без обзира на то колико година или месеци запослени остварује право на превремену старосну пензију у односу на општу старосну границу.
Додајмо још да корисник старосне пензије може без ограничења поново ући у осигурање (да се запосли) по уговору о раду, уговору о делу, ауторском уговору, и уз то да прима и пензију, изузев када се запосли у иностранству (укључујући и бивше југословенске републике), уколико међународним уговором није другачије одређено.
Пензионер који се поново запосли или обавља самосталну делатност најмање 12 месеци, има право на нови обрачун пензије.
- Остваривање права на инвалидску пензију
Инвалидност, у смислу Закона, постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, а не могу се отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.
Према члану 25. Закона, осигураник код кога настане потпуни губитак радне способности стиче право на инвалидску пензију:
1) ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, при чему у овом случају није прописан услов у погледу дужине стажа осигурања (шта се сматра повредом на раду или професионалном болешћу прописано је у чл. 22, 23. и 24. Закона);
2) ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу, под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију, утврђених у члану 19. тачка 1. Закона, и да осигураник има навршених пет година стажа осигурања.
У посебном случају, према члану 26. Закона, осигураник код кога је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван рада настала пре навршене 30. године живота, стиче право на инвалидску пензију:
1) кад је инвалидност настала до навршене 20. године живота – ако има годину дана стажа осигурања;
2) кад је инвалидност настала до навршене 25. године живота – ако до настанка инвалидности има најмање две године стажа осигурања;
3) кад је инвалидност настала до навршене 30. године живота – ако до настанка инвалидности има најмање три године стажа осигурања.
Према члану 94. Закона, поступак за остваривање права по основу инвалидности покреће Фонд ПИО на захтев осигураника, на основу предлога за утврђивање инвалидности који даје изабрани лекар, а сагласност на предлог даје лекарска комисија у здравственој установи. Ако не постоји сагласност наведене комисије, трошкове поступка сноси осигураник који је поднео захтев.
Лице које је остварило право на инвалидску пензију не може да ради јер је у питању губитак радне способности. Зато је у члану 176. Закона о раду утврђено да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца, ако је на начин прописан законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности – даном достављања правноснажног решења о утврђивању губитка радне способности. Стога је заснивање радног односа са инвалидским пензионером неважеће и аутоматски престаје по сили закона, све док је на снази решење о утврђивању губитка радне способности.