Kako bi omogućila nesmetano funkcionisanje Republike Srbije u narednom periodu Vlada Republike Srbije donela je brojne zakonske izmene. U ovom tekstu govorimo o Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, Zakonu o porezu na dodatu vrednost, Zakon o porezu na dohodak građana, kao i oZakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju
#1 ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 108/2013), koji je stupio na snagu 7. 12. 2013. godine, a primenjuje se od 1. januara 2013.
Razlozi za najnovije izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/3001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 119/2012, 47/2013 i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon) sadržani su u potrebi stvaranja uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Imajući u vidu da je Zakonom propisano nekoliko poreskih podsticaja (čijom se primenom umanjuje iznos obračunatog poreza na dobit, a samim tim i prihod budžeta po osnovu ovog poreskog oblika), najnovijim izmenama ukida se poreski podsticaj iz člana 48. Zakona.
Naime, pravo na ovaj poreski podsticaj obveznici stiču (u vidu poreskog kredita) po osnovu ulaganja izvršenih u osnovna sredstva i ulaganja izvršenih u razvoj kao nematerijalnu imovinu, što im omogućava da umanje svoju poresku obavezu za poreski period u kojem su ulaganja izvršena, pri čemu neiskorišćeni deo poreskog kredita mogu koristiti za umanjenje budućih poreskih obaveza i to u narednih deset godina.
Pored toga, kako su brojne studije pokazale da, pri niskoj poreskoj stopi, poreske olakšice ne predstavljaju efikasan mehanizam podsticanja investicija, odnosno ne utiču odlučujuće na odluku za ili protiv ulaganja, procenjuje se da ukidanje navedenog poreskog podsticaja neće imati značajan uticaj na opredeljenje za investiranje.
Izmene i dopune u Zakonu
Kao što smo rekli, u Zakonu se ukida poreski podsticaj iz člana 48. Prema odredbama ovog člana Zakona, obvezniku koji izvrši ulaganja u nekretnine, postrojenja, opremu ili biološka sredstva (osnovna sredstva) u sopstvenom vlasništvu na teritoriji Republike za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivački akt obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja, kao i po osnovu ulaganja u razvoj kao nematerijalnu imovinu, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Ova vrsta poreskog stimulisanja sada je ukinuta, s tim da je prelaznim odredbama izmena i dopuna Zakona predviđeno da poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na ovaj poreski podsticaj, i iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan prethodno važećim odredbama Zakona.
Drugom izmenom u Zakonu, korigovano je korišćenje još jedne poreske olakšice iz Zakona, koja je regulisana članom 50i. Prema i dalje važećim odredbama člana 50a Zakona, „poreski obveznik koji uloži u svoja osnovna sredstva, odnosno u čija osnovna sredstva drugo lice uloži više od jedne milijarde dinara, koji ta sredstva koristi za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivačkom aktu obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje sto lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od deset godina srazmerno tom ulaganju.”
Dakle, ova poreska olakšica i dalje važi, ali u cilju povećanja prihoda od poreza na dobit, njena primena je ograničena izmenama i dopunama Zakona, i to na sledeći način:
1) pravo na poreski podsticaj kod ulaganja iz člana 50a Zakona, ne ostvaruje se za nabavku opreme već korišćene u Republici;
2) poreski podsticaj kod ulaganja iz člana 50a Zakona, ne može se preneti na drugo pravno lice, koje nije steklo pravo na korišćenje tog podsticaja u smislu Zakona, ni u slučaju kada drugo pravno lice učestvuje u statusnoj promeni sa obveznikom koji koristi navedeni poreski podsticaj;
3) pravo na poreski podsticaj kod ulaganja iz člana 50a Zakona ne ostvaruje se za osnovna sredstva, i to za: vazduhoplove i plovne objekte koji se ne koriste za obavljanje delatnosti; putničke automobile, osim automobila za taksi prevoz, rentakar, obuku vozača i specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike; nameštaj, osim nameštaja za opremanje hotela, motela, restorana, omladinskih, dečjih i radničkih odmarališta; tepihe; umetnička dela likovne i primenjene umetnosti i ukrasne predmete za uređenje prostora; mobilne telefone; klima uređaje; opremu za video nadzor; oglasna sredstva, kao i alat i inventar s kalkulativnim otpisom.
Kao što se vidi, ovo su jasna ograničenja u korišćenju poreske olakšice iz člana 50a Zakona, koje privrednici treba da imaju u vidu, od 7. 12. 2013. godine, od kada su izmene i dopune Zakona stupile na snagu.
#2 IZMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 108/2013), koji se primenjuje od 1. januara 2014.
Osnovni razlog za izmenu ovog zakona jeste povećanje posebne stope PDV-a sa 8% na 10%, kao i povećanje poreske stope po kojoj se oporezuje promet i uvoz personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari sa 8% na 20%.
Konkretno, u cilju smanjenja budžetskog deficita i omogućavanja funkcionisanja Republike Srbije u narednom periodu, preduzete su sledeće novine u Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12 i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon):
1) posebna stopa PDV-a povećana je sa 8% na 10% (član 23. st. 2. Zakona),
2) ukinuto je oporezivanje po posebnoj stopi PDV-a prometa i uvoza personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari (u članu 23. st. 2. tačka brisana je tačka 7a)), tako da je stopa PDV-a na ovu robu povećana sa 8% na 20%.
Ove zakonske novine primenjuju se od 1. januara 2014. godine, a zakonodavac najavljuje mogućnost da povećanje posebne stope PDV-a dovede do poskupljenja proizvoda i usluga koji se oporezuju po posebnoj stopi PDV-a, kao i da dođe do poskupljenja personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari. Treba podsetiti da se po posebnoj stopi oporezuje promet sledećih dobara i usluga (član 23. st 2. Zakona):
1) hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda;
2) svežeg, rashlađenog i smrznutog voća, povrća, mesa, uključujući i iznutrice i druge klanične proizvode, ribe i jaja;
3) žitarica, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice;
4) lekova, uključujući i lekove za upotrebu u veterini;
5) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava – proizvoda koji se hirurški ugrađuju u organizam;
6) materijala za dijalizu;
7) đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, komposta sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke i žive stoke;
8) udžbenika i nastavnih sredstava;
9) dnevnih novina;
10) monografskih i serijskih publikacija;
11) ogrevnog drveta;
12) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima;
13) usluge koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzičke događaje), izložbe, sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV-a;
14) prirodnog gasa;
15) toplotne energije za potrebe grejanja;
16) prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasničkim udelima na tim dobrima;
17) usluge koje prethode isporuci vode za piće vodovodnom mrežom, kao i vode za piće, osim flaširane;
18) prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda;
19) upravljanje komunalnim otpadom;
20) održavanje čistoće na površinama javne namene;
21) održavanje javnih zelenih površina i priobalja;
22) prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju;
23) upravljanje grobljima i pogrebne usluge.
#3 ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama
Zakona i porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 108/2013), koji je stupio na snagu
7. 12. 2013. godine.
Nova zakonska rešenja imaju za cilj preciziranje osnovice poreza na dohodak građana po osnovu zarade za fizička lica – rezidente Republike Srbije koja su od pravnog lica – rezidenta Republike Srbije upućena na rad u inostranstvo, kao i uređenje poreskog tretmana prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, koje ostvare određene kategorije fizičkih lica.
Pored toga, razlog za donošenje ovog propisa jeste preciziranje načina opredeljenja preduzetnika za utvrđivanje poreske obaveze po sistemu isplate lične zarade (vreme dostavljanja obaveštenja nadležnom poreskom organu), kao i propisivanje mogućnosti da se u slučaju isplate prihoda od kapitala po osnovu kamate u momentu kada platni promet nije radio, porez po odbitku može platiti prvog narednog dana kada radi platni promet.
U Zakonu o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – Odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – Odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr. i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon) utvrđene su sledeće najbitnije novine.
1) Nova poreska osnovica za zaradu lica upućenog na rad u inostranstvo
Prema novom članu 15b Zakona, za fizička lica – rezidente Republike koji su upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica – rezidente Republike, osnovicu poreza na zarade čini isplaćeni novčani iznos zarade za izvršeni rad.
Novina u ovoj formulaciji je u tome što se od 7. 12. 2013. godine, od kada se primenjuje ova nova odredba u Zakonu, iz obračunate zarade lica koje je upućeno na rad u inostranstvo, ne izuzima poreska olakšica od 11.000,00 pre obračuna poreza po stopi od 10%. Za ovo lice, dakle, porez se obračunava na pun iznos bruto zarade koju on ostvaruje za izvršeni rad, pri čemu taj oporezivi novčani iznos obuhvata isplaćeni i dinarski i devizni iznos (ukoliko se vrši isplata na taj način).
2) Pojašnjenje za preduzetnike koji se opredele za isplatu lične zarade
U Zakonu je dodat novi član 33a, kojim je izvršeno preciziranje obaveze za preduzetnika koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti, u slučaju kada se on opredeli za isplatu lične zarade.
Naime, Zakon je ranije propisao da preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti može da se opredeli za isplatu lične zarade. Prema novom članu 33a Zakona, preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti može da se opredeli za isplatu lične zarade, a pod ličnom zaradom, u smislu Zakona, smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade. Preduzetnik, koji se opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade. Ovo obaveštenje dostavlja se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine, pri čemu preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade, ovakvo opredeljenje ne može da menja tokom poreskog perioda. Ako se preduzetnik ipak opredeli da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da o tome u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu do 15. decembra tekuće godine, u kom slučaju preduzetnik od 1. januara godine koja sledi godini u kojoj je dostavio obaveštenje nadležnom poreskom organu nije dužan da vrši isplatu lične zarade.
Izuzetno, preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti, a koji se opredeli da u 2014. godini isplaćuje ličnu zaradu, dužan je da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade zaključno sa 31. januarom 2014. godine.
3) Priznavanje rashoda u poreskom bilansu preduzetnika
U Zakonu je inoviran član 37a, koji propisuje koji se rashodi priznaju preduzetnicima u poreskom bilansu.
Prema novim odredbama ovog člana, preduzetnicima se u rashode u poreskom bilansu priznaju:
– isplaćena lična zarada preduzetnika;
– troškovi službenog putovanja do iznosa iz člana 18. st. 1. tač. 2) do 4) Zakona, a
to su sledeći troškovi:
a) dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 2.086 dinara, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa;
b) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;
v) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najviše do 6.082 dinara mesečno;
– obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti ako se preduzetnik nije opredelio za isplatu lične zarade.
4) Novine kod oporezivanja drugih prihoda
U članu 85. Zakona, koji propisuje oporezivanje raznih drugih prihoda, bilo je više intervencija.
U skladu sa odredbama ovog člana, ostalim prihodima smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa Zakonom, a naročito:
(1) prihodi po osnovu ugovora o delu;
(2) prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;
(3) prihodi po osnovu dopunskog rada;
(4) prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;
(5) primanja članova organa uprave pravnog lica;
(6) naknada poslanicima i odbornicima;
(7) naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda;
(8) primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača;
(9) prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, uzgajanja i prodaje pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja (pčela), uzgoja i prodaje puževa, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova; (brisan je tekst: „prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja”)
(10) nagrade, novčane pomoći i druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
(11) primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa;
(12) naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
(13) uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe;
(14) primanja koja, saglasno zakonu koji uređuje rad, ostvari zaposleni po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini;
(15) prihodi koje ostvari fizičko lice izdavanjem nepokretnosti u podzakup;
(16) svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu, osim prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:
(a) nosioci poljoprivrednog gazdinstva;
(b) koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
(v) korisnici poljoprivredne penzije.
Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvaruje neke od navedenih prihoda.
Oporezivi prihod za prethodno navedene prihode čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Izuzeci od ovog pravila da se primenjuju normirani troškovi od 20% jesu:
– oporezivi prihod iz prethodno navedene tačke 15 (prihodi koje ostvari fizičko lice izdavanjem nepokretnosti u podzakup) čini bruto prihod umanjen za plaćenu zakupninu;
– oporezivi prihod iz prethodno navedene tačke 16 (svi drugi prihodi) koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%;
– kod naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, iz prethodno navedene tačke 12, porez na druge prihode ne plaća se na dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. st. 1. tač. 2) do 4) Zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima, odnosno za fizička lica koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to:
1) upućenim, odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom naknade troškova, nezavisno od toga iz kojih sredstava se vrši isplata;
2) članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u vezi sa vršenjem funkcije;
3) upućenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca;
4) upućenim kod isplatioca po nalogu poslodavca a u vezi sa delatnošću poslodavca;
5) ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarne, zdravstvene, vaspitno-obrazovne, kulturne, sportske, naučno-istraživačke, verske i druge svrhe, odnosno sarađuju u sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama, savezima i udruženjima, nevladinim i u drugim nedobitnim organizacijama, pri čemu ne ostvaruju bilo koju drugu naknadu po osnovu te saradnje.
Takođe, zadržano je rešenje da se porez na druge prihode ne plaća na primanje fizičkog lica – klijenta banke (u daljem tekstu: dužnik) kada banka otpiše potraživanje prema dužniku pod sledećim uslovima:
1) da su troškovi utuženja tog dužnika veći od ukupnog iznosa potraživanja banke od ovog dužnika;
2) da se ovaj otpis priznaje kao rashod u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dobit pravnih lica.
Porez na druge prihode ne plaća se ni u slučaju otpisa preostalog dela potraživanja banke od dužnika koji je u skladu sa ugovorom o poravnanju zaključenog sa bankom prodao nepokretnost za koju je dobio kredit po vrednosti koja je približna uobičajenoj tržišnoj vrednosti odgovarajuće nepokretnosti, a koju je u celini uplatio banci na ime vraćanja kredita, ali koja je manja od potraživanja banke po osnovu tog kredita, pod uslovom da je prema pravilima Narodne banke Srbije to potraživanje svrstano u potraživanja za koje se utvrđuje 100% rezerve za procenjene gubitke.
Na druge prihode koje ostvari član učeničke zadruge, član omladinske ili studentske zadruge do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje, obračunati porez umanjuje se za 40%.
5) Novine kod samooporezivanja
U Zakon je ranije u toku ove godine uveden član 100a u kom se navode prihodi na koje se porez utvrđuje i plaća samooporezivanjem. Radi se o slučajevima kada isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna i uplati poreske obaveze na isplaćeni prihod, pa to mora da uradi sam primalac prihoda. Tako samooporezivanjem se utvrđuju i plaćaju porezi na sledeće prihode:
– prihode od samostalne delatnosti preduzetnika koji vodi poslovne knjige;
– kapitalne dobitke;
– prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice ili preduzetnik, i to:
a) prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
b) kamate;
v) prihode od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari;
g) druge prihode iz člana 85. Zakona.
U ovom članu Zakona uveden je inoviran stav 2, u kome se kaže: „Ako isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna i plati porez po odbitku, obavezu utvrđivanja i plaćanja
poreza samooporezivanjem ima obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, kao i u drugom slučaju kada isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna i plati porez po odbitku.” Može se reći da je sada jasnije istaknuto da primalac prihoda, uvek kada primi bruto prihod, jer isplatilac nije imao obavezu da plati poreske obaveze, mora sâm da obračuna i uplati propisane poreske obaveze na taj prihod.
6) Obaveze banaka kod isplate kamata
Izmenama u članu 103. st. 1. Zakona, utvrđeni su striktniji rokovi za uplatu poreza od strane banaka po osnovu kamata komitentima. Prema tim novim odredbama, „za prihode od kapitala po osnovu kamate, banka je dužna da obračuna i plati porez po odbitku u momentu isplate kamate, uključujući i pripisivanje kamate, odnosno da plati obračunati porez najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet ako u momentu isplate kamate, uključujući i pripisivanje kamate, platni promet nije radio.”
Ovom izmenom precizira se način utvrđivanja i plaćanja poreza po odbitku za prihode od kapitala po osnovu kamate koju fizičkom licu isplaćuje banka, odnosno čije pripisivanje vrši, tako što se precizira da porez po odbitku plaća najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet ukoliko u momentu isplate kamate, uključujući i pripisivanje kamate, platni promet nije radio.
#4 ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 108/2013), koji je stupio na snagu 7. decembra 2013. godine.
Najvažniji ciljevi koji se žele postići izmenama ovog Zakona jesu da se omogući plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva i na osnovicu koja je slobodno opredeljena, kao i određivanje roka u kom se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za određene kategorije obveznika doprinosa.
Najvažnije novine u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013 i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon) jesu sledeće:
1)Proširena je osnovica za obračun doprinosa za osnivače
U Zakonu je prva izmena izvršena u članu 23, kojim se uređuje osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva.Prema dosadašnjoj odredbi u stavu 1. člana 23, osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva najniža je mesečna osnovica doprinosa (koja iznosi 35% prosečne zarade u republici u poslednjem tromesečju, prema podacima statistike). Prema dopunjenom tekstu ove odredbe, „osnovicu doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva čini najmanje najniža mesečna osnovica doprinosa”. To znači da sada osnovica doprinosa za ovu kategoriju obveznika može biti opredeljena i u iznosu većem od najniže mesečne osnovice doprinosa, dakle osnivačima je data sloboda da sami biraju osnovicu na koju će plaćati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
2) Obračun doprinosa u slučaju rada kod dva poslodavca
U Zakonu je dopunama u članu 40, kojim se uređuje osnovica doprinosa za zaposlenog koji radi s nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, izvršeno preciziranje kojim se uređuje osnovica doprinosa za zaposlenog koji radi s nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, i to za slučaj kada je zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, kao i za slučaj kada je zarada zaposlenog niža od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa. Ovo su bitne nove odredbe koje bi poslodavci trebalo da imaju u vidu ukoliko zapošljavaju lica s nepunim radnim vremenom, a znaju da ta lica rade do punog radnog vremena kod drugog poslodavca.
Konkretno, prema novim odredbama st. 2. i 3. člana 40. Zakona:
Stav 2: Za zaposlenog koji radi s nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju zaposleni ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme;
Stav 3: Ako zaposleni radi s nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Ove odredbe pojašnjavaju osnovicu za obračun doprinosa zaposlenog koji radi kod dva ili više poslodavaca, u kom slučaju uvek se uzima „srazmerna najniža osnovica”, u zavisnosti od radnog vremena tog zaposlenog kod konkretnog poslodavca. Na primer, pošto važeća najniža osnovica doprinosa iznosi trenutno 21.210,00 dinara, ako zaposleni radi kod dva poslodavca s rasporedom radnog vremena 40% kod prvog, a 60% punog radnog vremena kod drugog poslodavca, srazmerna najniža osnovica iznosi:
– kod prvog poslodavca – 21.210 x 40% = 8.484 dinara;
– kod drugog poslodavca – 21.210 x 60% = 12.726 dinara.
U primeru, ako kod prvog poslodavca zaposleni ostvaruje zaradu od 14.000,00 dinara, to će biti i osnovica za obračun doprinosa. Međutim, ako kod drugog poslodavca zaposleni ostvaruje zaradu od 8.000,00 dinara, osnovica za obračun doprinosa biće srazmerni iznos najniže osnovice od 8.484,00 dinara, pošto je ova obračunata zarada niža od srazmernog iznosa najniže osnovice doprinosa.
3) Pojašnjenje uplate doprinosa za preduzetnika
Prema važećim odredbama člana 22. Zakona, osnovica doprinosa za preduzetnike, koji u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana porez plaćaju na stvarni prihod, jeste:
– mesečni iznos lične zarade u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, ili
– oporeziva dobit ako preduzetnik ne isplaćuje ličnu zaradu.
U vezi sa ovim zakonskim odredbama, izvršeno je pojašnjenje inoviranjem odredaba u članu 52a Zakona (inoviranjem stava 1. i dodavanjem st. 2. i 3.), pa su obaveze preduzetnika u pogledu doprinosa sada sledeće:
a) preduzetnik, koji ostvaruje ličnu zaradu u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, dužan je da sâm obračuna i plati doprinose na isplaćenu zaradu po sledećim stopama:
– za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 24%;
– za obavezno zdravstveno osiguranje – 12,3%;
– za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 1,5%.
b) preduzetnik, koji ostvaruje ličnu zaradu, koji ne izvrši isplatu lične zarade do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa iz Zakona (35% prosečne zarade u Republici u prethodnom kvartalu);
v) preduzetnik kojem je osnovica doprinosa oporeziva dobit, dužan je da obračuna i plati doprinose na način propisan za obračunavanje i plaćanje poreza na prihode od samostalne delatnosti na oporezivu dobit, po zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Može se primetiti da je za preduzetnike koji ostvaruju ličnu zaradu, uvedena obaveza kao i kod zaposlenih – ako do poslednjeg dana u mesecu ne izvrše isplatu lične zarade, doprinose za socijalno osiguranje moraju da plate najkasnije do tog roka na osnovicu koju čini važeća najniža mesečna osnovica doprinosa.
U posebnom slučaju, preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod, prema inoviranim odredbama člana 60, doprinose plaćaju u roku koji je zakonom koji uređuje porez na dohodak građana utvrđen kao rok za plaćanje poreza po tom osnovu.
U drugom posebnom slučaju, prema dopuni u članu 65b Zakona, koji se odnosi na utvrđivanje obaveze plaćanja doprinosa za preduzetnika koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva s rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, utvrđena je novina da osnovicu za tu kategoriju obveznika, pored oporezive dobiti, odnosno paušalno utvrđenog prihoda, čini i lična zarada.
Ukupno gledajući dopune u ovom Zakonu, može se reći da će nova rešenja prvenstveno imati uticaj na obveznike doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, i to na osnivače, odnosno članove privrednih društava, imajući u vidu izmene Zakona u smislu korekcije osnovice doprinosa za te kategorije obveznika. Predmetna izmena Zakona u ovom delu rezultat je sagledavanja interesa subjekata koji spadaju u predmetnu kategoriju obveznika da se omogući stvaranje zakonskih pretpostavki za uplatu doprinosa na osnovicu koja je viša od najniže osnovice doprinosa, a sve u cilju obezbeđivanja uslova za ostvarivanje njihovih prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranje u većem obimu (kroz povećanje penzijskog osnova).
#5 IZMENE ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 108/2013), koji je stupio na snagu 7. 12. 2013. godine.
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju proizlaze iz potrebe usklađivanja odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 – US, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – US, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013 i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon), s novim odredbama Zakona o budžetskom sistemu(videti str. dždž), kojim su utvrđene novine u delu koji se odnosi na usklađivanje penzija, pa je zbog toga bilo potrebno u tom delu uskladiti i Zakon.
Konkretno, prema novim odredbama u članu 80a Zakona, penzija se usklađuje:
– u aprilu 2014. godine, tako što će se povećati za 0,5%;
– u oktobru 2014. godine, tako što će se povećati za 1%;
– u aprilu 2015. godine, tako što će se povećati za 0,5%;
– u oktobru 2015. godine, tako što će se povećati za 0,5%;
– u aprilu 2016. godine, tako što će se povećati za 0,5%;
– u oktobru 2016. godine, tako što će se povećati za 0,5%.
Ako, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, do 1. jula 2014. godine ne bude donet propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, usklađivanje penzije u oktobru 2014. godine neće se vršiti na način kako je izneto, već će se vršiti u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.