PDV EVIDENCIJA O OPOREZIVOM PROMETU I OBRAČUNATOM PDV-U, SA ISKAZIVANJEM PODATAKA U OBRASCU POPDV

Sam opis polja 3.1 govori šta se u njemu iskazuje, uz napomenu da se NE unose podaci o prvom prenosu prava raspolaganja na hipotekovanim nepokretnostima prilikom realizacije hipoteke, kao ni o prvom prenosu prava raspolaganja na predmetnim dobrima nad kojima se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku, izvršenom drugom obvezniku PDV-a (to se unosi u polje 3.3)

—————————————

Primer: Obveznik PDV-a je investitor i po završetku gradnje objekta vrši prodaju ekonomski deljivih celina u okviru tog objekta, stanova i poslovnog prostora. Pošto je u pitanju prvi prenos, na isti je dužan da obračuna i plati PDV, i to za stanove po stopi od 10%, a za poslovni prostor po stopi od 20%. U evidenciji posebno evidentira podatke o tim prometima, a ovde posebno iskazuje osnovice i PDV za svaku stopu PDV-a.

Iskazuje se realizovan promet dobara i usluga, izvršen u skladu sa članom 4. i 5. Zakona, osim prometa bez naknade. Napomena: Ovde se unosi podatak po osnovu izdatog računa za usluge iz člana 5. stav 3. tačka 1) ZPDV-a (usluge prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine pre nastanka prometa usluge), ako je po osnovu tog računa nastala poreska obaveza u smislu člana 16. tačka 2a) ZPDV-a, kao i sav promet.

Ovde unosi podatak i obveznik PDV-a koji je PDV iskazao u računu, a NIJE izvršio promet dobara ili usluga (član 44. stav 3. Zakona) jer je poreski dužnik u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 4) Zakona.

Primer: Obveznik PDV-a je izdao račun za prenos licence koju će kupac koristiti tri godine (po ugovoru). Odmah je ispostavio račun sa iskazanim PDV-om po stopi od 20%, jer mu je poreska obaveza nastala i danom izdavanja računa (član 16. stav 1. tačka 2a Zakona).

Ovde se iskazuju podaci o prometu objekata za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – kupac, u skladu sa članom 10. stav 2. tač. 2) i 5) podtačke (1) i (3) Zakona, odnosno:

– iznos osnovice za prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru građevinskih objekata i vlasničkim udelima na tim dobrima, u slučaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara, zaključenim između obveznika PDV-a, predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV, pod uslovom da sticalac obračunati PDV može u potpunosti da odbije kao prethodni porez, kao i za

– iznos osnovice za prenos prava raspolaganja na hipotekovanim nepokretnostima prilikom realizacije hipoteke, u skladu sa zakonom kojim se uređuje hipoteka, i

– za prenos prava raspolaganja na predmetnim dobrima nad kojima se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku koji je, u skladu sa Zakonom, izvršen drugom obvezniku PDV-a.

Unosi se promet koji je u Zakonu definisan članom 10. stav 2. tač. 1), 3) i 4) i tačkom 5) podtačke (2) i (3), odnosno:

– promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima;

– promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva;

– promet električne energije i prirodnog gasa koji se isporučuju preko prenosne, transportne i distributivne mreže licu koje je ta dobra nabavilo radi dalje prodaje;

– promet predmeta založnog prava prilikom realizacije ugovora o zalozi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje založno pravo na pokretnim stvarima, i

– promet dobara (pokretnih stvari) i usluga nad kojima se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku, u skladu sa Zakonom, izvršen drugom obvezniku PDV-a.

– Pravilnik o utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sek. sirovinama u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 107/2012 i 74/2013) i

– Pravilnik o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. br. 86/2015).

—————————————–

Primer 1: Obveznik PDV-a je izvođač radova koji drugom obvezniku PDV-a vrši izgradnju objekta (svojim materijalom). Izvođač radova, kao obveznik, vrši promet dobara i usluga iz građevinarstva i ispostavlja račune – situacije bez obračunatog PDV-a. U svojoj evidenciji iskazuje osnovicu za taj promet i isti podatak unosi u ovo polje.

Primer 2: Prilikom sprovođenja izvršenja u izvršnom postupku nad izvršnim dužnikom koji je obveznik PDV-a, a čija se mašina prodaje, pri čemu je kupac drugi obveznik PDV-a, izvršni dužnik za taj promet ne obračunava PDV, ali osnovicu iskazuje ovde. 

To su podaci iz evidencije o povećanju poreske osnovice (član 21. Zakona) za izvršen promet dobara i usluga, bez obzira na to da li je za taj promet poreski dužnik prodavac ili kupac, odnosno:

– unosi se iznos povećanja osnovice, tj. iznos za koji je povećan PDV po osnovu izmene osnovice ili po drugom osnovu – ako je obveznik PDV-a koji je izvršio promet i poreski dužnik za promet prilikom kojeg dolazi do povećanja osnovice, odnosno PDV-a;

– unosi se iznos za koji je povećana osnovica – ako obveznik PDV-a koji je izvršio promet nije poreski dužnik za promet prilikom kojeg dolazi do izmene osnovice.

Kao i kod povećanja osnovice, tako se i u slučaju smanjenja iskazuje:

– podatak o smanjenju osnovice i obračunatog PDV-a za promet za koji obveznik obračunava PDV, i

– podatak o smanjenju naknade (osnovice) za promet za koji je poreski dužnik primalac dobara i usluga, u skladu sa članom 10. Zakona.

Iznosi u polju 3.6 iskazuju se sa predznakom „minus” (ne zna se da li fizički treba unositi znak „minus” ili će ga automatski dodeljivati prilikom popunjavanja ovih polja na portalu Poreske uprave).

Ovde se unose i podaci o smanjenju iznosa osnovice, odnosno PDV-a, po osnovu:

– člana 21. Zakona (naknadno smanjenje osnovice za obračun PDV);

– izvršene refakcije PDV-a stranom državljaninu (ispravka obračunatog PDV-a – smanjenje);

– naknadnog ostvarivanja poreskog oslobođenja (iznos ispravke (smanjenje) npr. kada obveznik PDV-a ostvari dokaze za poresko oslobođenje za dobra otpremljena na teritoriju APKiM, za koja je prethodno morao da obračuna PDV) i

– „storniranja” računa u smislu člana 44. stav 1. Zakona (iznos ispravke npr. kada je u prethodno izdatom računu pogrešno iskazana veća osnovica).

——————————————

Primer 1: Obveznik PDV-a je dao u zakup poslovni prostor sa ugovorenom mesečnom zakupninom i obavezom plaćanja režijskih troškova po prispelim računima. Po isteku meseca za koji je izdat račun za zakup, a na osnovu prispelih računa za režijske troškove zakupodavac izdaje knjižno zaduženje sa obračunatim PDV-om po stopi od 20%. U tom poreskom periodu zakupodavac u poljima pod 3.5 iskazuje povećanje osnovice i PDV-a.

Primer 2: Obveznik PDV-a je izvršio promet kukuruza u januaru 2018. godine, a ugovoren je popust ako se izvrši plaćanje u roku od 30 dana od dana ispostavljanja računa. Kupac je platio u predviđenom roku i prodavac mu odobrava popust knjižnim odobrenjem izdatim u skladu sa članom 15. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima … . Na osnovu toga prodavac unosi iznos smanjenja osnovice, a i PDV-a, samo ako je dobio od kupca potvrdu da je izvršio ispravku odbitka prethodnog poreza.

Unosi se podatak o ovom prometu za koji postoji obaveza obračuna PDV-a (unosi se i osnovica i PDV). To je promet bez naknade, realizovan po bilo kom osnovu za koji postoji obaveza obračuna PDV-a – promet iz člana 4. stav 4. i člana 5. stav 4. Zakona, koji je oporeziv PDV-om, bez obzira na to da li je za taj promet poreski dužnik:

– obveznik koji vrši promet (unosi se podatak o osnovici i obračunatom PDV-u), ili

– primalac dobara i usluga u skladu sa članom 10. Zakona (unosi se podatak o osnovici, posebno po opštoj i posebnoj stopi).

– automatski se popunjava – a ako je zbir negativan, ovaj podatak bi trebalo da se svede na 0 (automatski)

– promet za koji je primalac avansa poreski dužnik (unosi se podatak o iznosu osnovice i iznosu PDV-a) i

– promet za koji poreski dužnik nije isporučilac dobara ili usluga, a za koji je primio avans (po članu 10. Zakona).

Primer 2: Obveznik PDV-a je primio avans za usluge u oblasti građevinarstva koje treba da pruži kupcu u drugom poreskom periodu u odnosu na period u kom mu je izvršeno plaćanje. Dužan je da u evidenciji i ovde iskaže samo iznos avansa, pošto po osnovu ovog avansa nije poreski dužnik – to je davalac avansa.

Članom 30. stav 2. Pravilnika propisano je da se iznos PDV-a obračunat za promet dobara i usluga iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, umanjuje za iznos PDV-a obračunatog po osnovu naplaćenog avansa za taj promet, ako je po osnovu naplaćenog avansa nastala poreska obaveza u poreskom periodu različitom od poreskog perioda u kom je izvršen promet dobara i usluga.

To znači da se u poljima 3.1 i 3.2 iskazuje iznos obračunatog PDV-a koji je umanjen za PDV obračunat na avans, ako je avans primljen u nekom ranijem poreskom periodu, i po tom osnovu nastaje obaveza za PDV.

Iznos osnovice za izvršen promet iskazuje se u punom iznosu – podatak o iznosu osnovice sa ovih polja preuzima se u

–       polje 3.8 Obrasca POPDV – Ukupna osnovica, pa u

–       polja 5.1 i 5.4 Obrasca POPDV,

a na kraju i u polje 003 ili 004 Obrasca PPPDV.

Primer: Obveznik PDV-a je primio avans od 50.000 din. po osnovu kog je on poreski dužnik i na avansnom računu obračunao je PDV po tom osnovu u iznosu od 10.000 din. (50.000 x 20% = 10.000 PDV-a). Podatke o tome iskazao je na odgovarajućim pozicijama u polju 3.9 Obrasca POPDV.

U nekom od narednih poreskih perioda izvršio je promet dobara i usluga i izdao konačni račun na ukupan iznos od 240.000 dinara (200.000 x 20% PDV-a = 240.000). U konačnom računu mora da prikaže i PDV koji je obračunao po osnovu avansa. U poreskom periodu u kom je izvršen promet obveznik u polju 3.2 iskazuje iznos ukupne osnovice za obračun PDV-a u iznosu od 200.000 din. i PDV-a u iznosu od 30.000 din. (jer je od ukupno obračunatog PDV-a oduzeo PDV obračunat na avans (40.000 – 10.000 = 30.000).

(podaci se iskazuju na osnovu evidencije iz člana 8. u skladu sa članom 31. Pravilnika)

U pitanju je PDV koji obračunava primalac dobara kao poreski dužnik, u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 2) i tačka 5) podtačke (1) i (3) Zakona, odnosno to je PDV koji primalac dobara i usluga obračunava:

– za prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru građevinskih objekata i vlasničkim udelima na tim dobrima, u slučaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara, zaključenim između obveznika PDV-a, predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV, pod uslovom da sticalac obračunati PDV može u potpunosti da odbije kao prethodni porez, a koji mu je izvršen od drugog obveznika PDV-a,

– za prenos prava raspolaganja na hipotekovanim nepokretnostima prilikom realizacije hipoteke, u skladu sa Zakonom (može da bude i prvi prenos ili ugovaranje sa PDV-om) i

– za prenos prava raspolaganja na predmetnim dobrima nad kojima se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku (može da bude samo prvi prenos nepokretnosti pošto u ovom slučaju nema mogućnosti za ugovaranje prometa sa PDV-om, u smislu član 10. stav 2. tačka 2).

——————————————-

Primer: Obveznik PDV-a od drugog obveznika PDV-a nabavlja objekat – sušaru izgrađenu pre 1. 1. 2005. godine. On ugovara nabavku nepokretnosti uz primenu člana 10. stav 2. tačka 2) Zakona. Sticalac u tom slučaju, pošto se bavi oporezivom delatnošću i ima pravo na odbitak PDV-a, u poreskom periodu u kome je izvršio nabavku u svojoj evidenciji iskazuje interno obračunat PDV po stopi od 20% i ima i pravo na odbitak istog.

To je PDV koji internim računom obračunava obveznik PDV-a kao:

– poreski dužnik, u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 3) ZPDV-a, koji se, shodno čl. 11. i 12. Zakona, smatra izvršenim na teritoriji Srbije) i

– poreski dužnik po osnovu izdatog računa za usluge iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona, koje pruža strano lice koje nije obveznik PDV-a u Srbiji.

– kada strano lice koje nije u Srbiji u sistemu PDV-a, vrši oporeziv promet dobara za koji je, u skladu sa članom 11. Zakona, mesto oporezivanja u Srbiji (npr. strano lice prometuje električnu energiju našem obvezniku koji je dalje prodaje na veliko);

–  kada strano lice koje nije u Srbiji u sistemu PDV-a, vrši oporeziv promet usluga za koji je, u skladu sa članom 12. Zakona, mesto oporezivanja u Srbiji (npr. prometuje uslugu iznajmljivanja opreme);

– kada strano lice koje nije u Srbiji u sistemu PDV-a, pre prometa usluga iz člana 5. stav 3. tačka  1) Zakona, izda račun za koji je, u skladu sa članom 16. stav 1. tačka 2a. Zakona, nastala poreska obaveza (npr. strano lice ispostavi račun za licencu, a ista nije isporučena obvezniku).

————————————–

Primer: Obveznik PDV-a je od stranog lica koje nije u sistemu PDV-a primio konsultantsku uslugu u februaru mesecu. Dužan je da u tom poreskom periodu utvrdi PDV obavezu (bez obzira na to da li je dobio račune ili ne) i da to iskaže u ovim poljima.

I ovde je to PDV koji obračunava primalac dobara i usluga kao poreski dužnik, u skladu sa članom 10. stav 2. tač. 1), 3), 4) i 5) podtačke (1), (2) i (3); i tačkom 6) Zakona

– sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima;

– dobara i usluga iz oblasti građevinarstva;

– električne energije i prirodnog gasa koji se isporučuju preko prenosne, transportne i distributivne mreže licu koje je ta dobra nabavilo radi dalje prodaje;

– predmeta založnog prava prilikom realizacije ugovora o zalozi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje založno pravo na pokretnim stvarima, i

– dobara (pokretnih stvari) i usluga nad kojima se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku, u skladu sa Zakonom, izvršenu drugom obvezniku PDV-a;

– unosi se i PDV obračunat po osnovu prestanka uslova za neobračunavanje PDV-a u slučaju prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade ili kao ulog, u skladu sa članom 6. stav 1. tačka 1) Zakona), i

– PDV obračunat za promet dobara i usluga koji strano lice u Republici vrši licu koje nije obveznik PDV-a, osim licu iz člana 9. stav 1. Zakona, a naknadu za taj promet u ime i za račun stranog lica naplaćuje obveznik PDV-a.

——————————————–

Primer: Obvezniku PDV-a je od strane drugog obveznika izvršena usluga rekonstrukcije krova na fabričkoj hali u vrednosti od 1.200.000 din. u maju mesecu. Na osnovu dobijenog dokumenta obveznik je dužan da obračuna PDV po stopi od 20% (240.000) i da podatke o tome iskaže u POPDV koji podnosi za maj mesec – kao mesečni obveznik PDV-a.

PDV koji poreski dužnik obračunava za primljena dobra i usluge ukoliko je naknadno povećana naknada za taj promet ili po drugom osnovu

Iznos PDV-a za koji će poreski dužnik smanjiti interno obračunat PDV za primljena dobra i usluge ako se naknadno smanji naknada za izvršen promet ili po drugom osnovu

Podatak o obračunatom PDV-u za promet iz člana 8. stav 1. tač. od 1) do 3) Pravilnika, koji je izvršen bez naknade, a za koji je poreski dužnik primalac dobara (npr. promet sekundarnih sirovina)

Naime, članom 43. Pravilnika propisano je da, ako za promet dobara i usluga bez naknade prethodni učesnik u prometu nije izdao račun, odnosno drugi dokument koji služi kao račun, a za koji postoji obaveza iskazivanja podataka u Obrascu POPDV u skladu sa ovim pravilnikom, podaci o iznosu osnovice, odnosno vrednosti dobara i usluga, utvrđuju se procenom tih iznosa, shodno članu 18. st. 1–3. Zakona. Ipak, ta procena kod lica koje prometuje i kod poreskog dužnika ne mora da bude ista, pa postoji objektivna mogućnost da se podaci kod oba lica ne slažu, tj. da te osnovice nisu identične, što bi, u krajnjoj liniji, u nekoj vezanoj kontroli moglo da dovede do problema. Za sada nema drugog rešenja.

(3a.1 + 3a.2 + 3a.3 + 3a.4 + 3a.5 + 3a.6)

– podatak se unosi automatski (PDV za promet dobara i usluga drugog lica, iskazan na prethodnih šest polja)

To je zbirni iznos PDV-a, obračunat po osnovu plaćenih avansa za bilo koji promet za koji je primalac dobara i usluga (davalac avansa) poreski dužnik

Članom 31. stav 2. Pravilnika propisano je da se iznos PDV-a obračunat za promet dobara i usluga iz stava 1. tač. 1)–3) ovog člana, umanjuje za iznos PDV-a obračunatog po osnovu plaćenog avansa za taj promet, ako je po osnovu plaćenog avansa nastala poreska obaveza u poreskom periodu različitom od poreskog perioda u kom je izvršen promet dobara i usluga.

To znači da se u poljima 3a.1, 3a.2 i 3a3 iskazuje iznos obračunatog PDV-a na razliku između ukupne naknade i iznosa avansa, ako je za promet dobara ili usluga koji je izvršen obvezniku PDV-a plaćen avans i po tom osnovu obračunat PDV u nekom ranijem poreskom periodu.

(popunjava se na osnovu evidencije iz člana 9, a u skladu sa članom 32. Pravilnika)

Unosi se podatak o iznosu stvarnih troškova za prethodne turističke usluge, odnosno o procenjenom iznosu stvarnih troškova za prethodne turističke usluge, ako iznos stvarnih troškova nije poznat na dan nastanka poreske obaveze, u skladu sa Zakonom, uvećanom za iznos povećanja, odnosno umanjenom za iznos smanjenja tih troškova

To je podatak o poreskoj osnovici, tj. unosi se podatak o razlici između iznosa naknade koju plaćaju putnici i iznosa stvarnih troškova za prethodne turističke usluge

Primila je račune za: smeštaj i ishranu (od hotela) u iznosu od 150.000 i za prevoz od prevoznika u iznosu od 25.000 din.

Na osnovu evidencije treba da u polje 4.1.1 unese iznos od 240.000; u polje 4.1.2 iznos od 175.000 (150.000 + 25.000); što znači da u polje 4.1.3 unosi razliku, tj. (240.000 – 175.000 = 65.000). PDV obračunat primenom preračunate stope jeste 10.833 – na 4.1.4.

stopa

stopa

Unosi se iznos prodajne cene dobara, uključujući i primljeni avans za budući promet, uvećan za iznos povećanja, odnosno umanjen za iznos smanjenja te cene

Iznos nabavne cene uvećan za iznos povećanja, odnosno umanjen za iznos smanjenja te cene

To je podatak o poreskoj osnovici

Podatak se unosi automatski.

Iznos sa ovog polja iskazuje se u polju 003 PPPDV.

_____________

Pojašnjenje: Pravilnik nije opisom regulisao sve situacije, pa se može pretpostaviti da će podaci biti generisani u automatskoj obradi ovog obrasca na portalu Poreske uprave. Na primer, može da se postavi pitanje šta će se iskazati u polju 5.1 u slučaju kada obveznik nema podatke u poljima 4.1.1 i 4.2.1, a pritom mu je u polju 3.8 iznos negativan (to je podatak o ukupnoj osnovici za promet dobara i usluga).

Moguće je rešenje da će se prikazati iznos u minusu ili iznos sveden na 0.

U ovom slučaju u polju 003 PPPDV je 0.

Automatski se unosi podatak o ukupno dugovanom PDV-u

Automatski se unosi podatak, ali polje 5.3 ostaje nepopunjeno sve dok se ne popuni polje 8e.6.

Iznos sa polja 5.3 iskazuje se u polju 103 PPPDV.

———————————-
Kako se vidi, u polju 5.2 POPDV iskazuje se ukupno obračunat dugovani porez. Taj iznos nije uvek kao iznos koji se iskazuje u polju 103 PPPDV, zato što se u polje 103 PPPDV iskazuje iznos ispravki odbitka prethodnog poreza kada te ispravke ne mogu da se iskažu u polju 108 (u polju 108 ne mogu da se iskažu podaci u minusu).

———————————–

Znači, kada je polje 8e.6 Obrasca POPDV sa predznakom minus (obveznik iskaže ukupan iznos prethodnog poreza u minusu), pa se

– za taj iznos uvećava iznos ukupno obračunatog PDV-a iz polja 5.2 i

– taj zbir se iskazuje u polju 5.3.

Kada u polju 8e.6 nije iskazan negativan iznos prethodnog poreza,

– iznosi u polju 5.2 i 5.3 biće isti.

Iznos sa polja 5.4 unosi se u polje 004 PPPDV.

Automatski se unosi podatak PDV-a.

Ovaj iznos iskazuje se u polju 104 PPPDV.

Automatski se unosi podatak o ukupnom iznosu naknade, osnovice za promet dobara i usluga.

Ovaj iznos se iskazuje u polju 005 PPPDV.

Automatski se unosi podatak.

Ovaj iznos se iskazuje u polju 105 PPPDV.

I podaci o zbiru obračunatog PDV-a u poljima 5.2, 5.3 i 5.5 neće se iskazivati sa predznakom minus. U tim slučajevima razlika do nule automatski će se prebacivati na uvećanje prethodnog PDV-a u polju 8e.6.

Istovremeno, za podatke o zbiru obračunatog PDV-a u poljima 3.10, 3a.9, 4.1.4 i 4.2.4 predviđeno je iskazivanje sa predznakom minus (takvo iskazivanje omogućava tačan obračun PDV obaveze).