Poslovanje menjačnica

RAČUNOVODSTVO
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Poslovanje menjačnica
Menjački poslovi su poslovi koji mogu da se obavljaju u skladu sa deviznim
propisima, a odnose se na otkup i prodaju strane efektive i čekova koji glase
na stranu valutu. Menjačkim poslovima, osim banaka, mogu da se bave i ovla-
šćeni menjači. Njihov rad je detaljno propisan, odnosno tehnologija njihovog
poslovanja strogo je uređena. Ovlašćeni menjači u radu koriste softver koji
generiše obrasce i izveštaje koji su osnova za iskazivanje menjačkog posla u
poslovnim knjigama. Osim toga, menjačnice obavljaju i druge delatnosti, kao
što je pružanje platnih usluga, prodaja elektronskih dopuna za javni prevoz i
mobilne telefone, prodaja instant lutrije – srećki. U članku su prikazani po-
stupci računovodstvenog evidentiranja u skladu sa Zakonom o računovodstvu.
Uvod
Osobe koje rade u računovodstvu ovlašćenog
menjača ili u agencijama kojima je ovlašćeni
menjač poverio vođenje poslovnih knjiga u skladu
sa Zakonom o računovodstvu treba detaljno
da poznaju uslove i način obavljanja delatnosti
menjača. To je neophodan preduslov da se dobro
organizuje računovodstveni proces. Računovođa
koji poznaje proces i način poslovanja ovlašćenog
menjača neće biti u mogućnosti da na odgovarajući
način postavi sistem praćenja poslovnih
događaja, što posledično dovodi do pogrešnog
iskazivanja podataka.
Zakonski okvir za obavljanje delatnosti
ovlašćenog menjača
Menjački poslovi su poslovi kupovine od fizičkih
lica i prodaje tim licima efektivnog
stranog novca (dalje: efektiva) i čekova koji
glase na stranu valutu (dalje: čekovi), u skladu
s propisima.
Menjačke poslove mogu da obavljaju: banke, rezident
privredni subjekt koji menjačke poslove
obavlja na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje
njegova delatnost (javni poštanski operator)
i rezidenti – pravna lica i preduzetnici
koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih
poslova.
S obzirom na to da je predmet istraživanja
u ovom članku delatnost ovlašćenih menjača,
korišćenje izraza „menjačnica” ili „menjač” u
nastavku odnosi se na njega.
Ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova
izdaje Narodna banka Srbije.
U skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti
(„Sl. glasnik RS”, br. 54/2010) usluge
menjačnica
spadaju u sektor K – Finansijske delatnosti
i delatnosti osiguranja, pod šifru
66.12 – Brokerski poslovi s hartijama od vrednosti
i berzanskom robom.
Menjačke poslove mogu da obavljaju pravna
lica i preduzetnici koji su registrovani za te
poslove, a poslovne knjige za menjačke poslove
vode na način propisan za vođenje poslovnih
knjiga za pravna lica i preduzetnike, i to:
● ako menjačke poslove obavlja pravno lice koje
je osnovano kao privredno društvo, odnosno
preduzetnik, poslovne knjige vodi po Kontnom
okviru za privredna društva, zadruge i druga
pravna lica;
● ako menjačke poslove obavlja banka ili druga
finansijska organizacija, knjigovodstvo za ove
poslove vodi se po Kontnom okviru za banke i
druge finansijske organizacije.
Menjačnice koje su registrovane kao preduzetnici
ne mogu da budu paušalci, što je
propisano članom 40. stav 2. tačka 2) Zakona o
porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”,
broj 24/2001… 113/2017).
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
RAČUNOVODSTVO
Propisi ne omogućavaju menjačnicama otkup
i prodaju efektive i čekova pravnim licima.
Obavljanje menjačkih poslova regulisano
je, pored ostalog, i odredbama člana 39. Zakona
o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br.
62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018).
Poslovanje menjačnica reguliše Narodna
banka Srbije preko Odluke o
uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova
(„Sl. glasnik RS”, broj 84/2018 i 86/2018 –
dalje: Odluka), koja je stupila na snagu 1. 1. 2019.
godine (osim člana koji se odnosi na korišćenje
softvera za obavljanje menjačkih poslova
i članova koji se odnose na izveštavanje, a
primenjuju se od 1. 7. 2019. godine).
Menjačnica može da obavlja i druge poslove
radi sticanja prihoda, a dnevnik blagajne
za menjačke poslove mora da vodi odvojeno od
dnevnika blagajne, odnosno od knjigovodstvene
evidencije za drugu delatnost koju obavlja (član
21. tačka 8) Odluke).
Porez na dodatu vrednost ne plaća se (bez
prava na odbitak prethodnog poreza) u prometu
novca i kapitala, u skladu sa članom
25. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.
glasnik RS”, br. 84/2004… 30/2018). U slučaju
da se, pored menjačkih poslova, u menjačnici
obavljaju i druge delatnosti koje podležu
porezu na dodatu vrednost, pravo na odbitak
prethodnog poreza ostvaruje se njegovom podelom
prema ekonomskoj pripadnosti (putem
srazmernog poreskog odbitka) na deo koji
može i na deo koji ne može da se odbije od
dugovanog poreza.
Ugovor s bankom u vezi sa obavljanjem
menjačkih poslova
U skladu sa članom 8. Odluke ovlašćeni menjač
je dužan da s bankom zaključi ugovor kojim
se uređuju njihovi međusobni odnosi u vezi sa
obavljanjem menjačkih poslova (dalje: ugovor),
pri čemu isti može da zaključi i s više banaka.
Pomenuti ugovor naročito sadrži:
1) poslovno ime i sedište ugovornih strana;
2) vreme i mesto zaključenja ugovora;
3) spisak i važeće adrese menjačkih mesta ovlašćenog
menjača;
4) način predaje efektivnog stranog novca
(dalje: efektiva), gotovine u dinarima (dalje:
gotovina) i čekova koji glase na stranu valutu
(dalje: čekovi);
5) obaveze u slučaju utvrđenih razlika – manjka,
viška, falsifikata i sl.;
6) obaveze u slučaju raskida ugovora.
Ugovor obavezno sadrži i odredbu da ne proizvodi
pravno dejstvo ako privredni subjekt
nema ovlašćenje.
U slučaju da ovlašćeni menjač namerava da
menjačke poslove obavlja i na bankomatu koji je
odvojen od isplatno–uplatnog blagajničkog mesta
za bankomat, ugovor sadrži i adresu na kojoj
se nalazi bankomat, sa naznakom menjačkog mesta
i isplatno–uplatnog blagajničkog mesta kome
bankomat i to isplatno–uplatno blagajničko mesto
pripadaju.
Ovlašćeni menjač je dužan da ugovor dostavi
Narodnoj banci Srbije odmah po njegovom zaključenju,
a najkasnije u roku od pet radnih dana
od dana tog zaključenja. U slučaju izmene, raskida
ili prestanka važnosti ugovora, ovlašćeni
menjač je obavezan da odmah, a najkasnije u roku
od pet radnih dana od dana nastanka te promene
obavesti Narodnu banku Srbije i dostavi joj kopiju
ugovora o izmeni odnosno raskidu ugovora.
Banka je dužna da vodi evidenciju o zaključenim
i izmenjenim odnosno raskinutim ugovorima,
kao i da jednom mesečno Narodnoj banci Srbije
dostavlja izvod iz te evidencije.
Uslovi i način obavljanja menjačkih
poslova
Otkup, odnosno prodaju efektive i čekova menjač
obavlja u skladu sa Odlukom o vrstama deviza
i efektivnog stranog novca koje se kupuju i
prodaju na deviznom tržištu („Sl. glasnik RS”,
br. 3/2018). Prema članu 4. te odluke, ovlašćeni
menjač koji ima zaključen ugovor o obavljanju menjačkih
poslova s bankom, u skladu s tim ugovorom
i propisom kojim se uređuju uslovi i način
obavljanja menjačkih poslova, pri obavljanju menjačkih
poslova može da kupuje i prodaje sledeće
vrste efektivnog stranog novca:
1) australijski dolar (AUD),
2) kanadski dolar (CAD),
3) kineski juan ženminbi (CNY),
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
4) hrvatsku kunu (HRK),
5) češku krunu (CZK),
6) dansku krunu (DKK),
7) mađarsku forintu (HUF),
8) japanski jen (JPY),
9) kuvajtski dinar (KWD),
10) norvešku krunu (NOK),
11) rusku rublju (RUB),
12) švedsku krunu (SEK),
13) švajcarski franak (CHF),
14) funtu sterlinga (GBP),
15) američki dolar (USD),
16) rumunski lej (RON),
17) tursku liru (TRY),
18) bugarski lev (BGN),
19) konvertibilnu marku (BAM),
20) evro (EUR),
21) poljski zlot (PLN).
Menjač jednom dnevno, na početku svog radnog
dana, utvrđuje svoju kursnu listu, koja važi
do objavljivanja njegove naredne kursne liste
u skladu s kursnom listom za efektivu banke
s kojom ima zaključen ugovor. U kursnoj listi
ovlašćenog menjača kupovni kurs po jedinici
strane valute – evra ne može da bude niži od
zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru
koji važi na taj dan za više od 1,25%, odnosno
prodajni kurs po jedinici strane valute – evra
ne može da bude viši od zvaničnog srednjeg
kursa dinara prema evru koji važi na taj dan
za više od 1,25%. Ovlašćenom menjaču s kojim
je zaključila ugovor banka svoju važeću kursnu
listu za efektivu dostavlja u skladu sa ugovorom.
Prihod od menjačkih poslova
Poslovanje menjačnice svodi se u najvećem
delu na otkup i prodaju efektive za gotovinu
– dinare, što se prati kroz blagajnu koja za poslovanje
menjačnica ima suštinsku važnost. Kupovina
efektive od domaćih i stranih fizičkih
lica vrši se po kupovnom kursu za efektivu koji
važi na dan otkupa. Prodaja efektive vrši se
domaćim fizičkim licima po prodajnom kursu
za efektivu koji važi na dan prodaje.
Pri obavljanju menjačkih poslova menjač
primenjuje kupovni odnosno prodajni kurs za
efektivu i čekove u rasponu između kupovnog i
prodajnog kursa iz svoje važeće kursne liste za
efektivu.
Pri otkupu i prodaji efektive u jednom radnom
danu menjača najniži prodajni kurs menjača
po jedinici strane valute za određenu vrstu
efektive ne može biti jednak njegovom najvišem
kupovnom kursu za tu vrstu efektive, niti
niži od tog kursa.
%Za obavljanje menjačkih poslova menjač
može da naplati proviziju koja se primenjuje
na dinarsku protivvrednost efektive,
odnosno čekova, obračunatu po kupovnom
odnosno prodajnom kursu koji važi na dan
otkupa odnosno prodaje. Pri otkupu efektive
novčanica koje su ispravne u smislu odredaba
Odluke, odnosno koje su u opticaju, ovlašćeni
menjač može da naplati od fizičkih lica proviziju
u iznosu od najviše 1%.
Ugovorom o obavljanju menjačkih poslova, koji
zaključuju menjačnice sa bankom, ugovara se provizija
za obavljanje menjačkih poslova koja se obračunava
na dinarsku protivvrednost uplaćenih
deviza, obračunatu po kupovnom kursu banke na
dan isplate.
Takođe, menjačnice utvrđuju prihod od provizije
koju naplaćuju od fizičkih lica po osnovu
otkupa oštećenih novčanica i vanopticajnih
novčanica, u visini koju odrede same (u procentu
koji se primenjuje na dinarsku protivvrednost
novčanice obračunate po prodajnom kursu
iz kursne liste za efektivu NBS).
Prema tome, prihod koji ostvaruje menjačnica
javlja se u više oblika, i to:
1) u obliku provizije od banke, koju banka obračunava
na dinarsku protivvrednost otkupljene
efektive koju im menjačnica proda u
propisanom roku;
2) u obliku provizije koju u utvrđenom procentu
menjačnica obračunava na svaki posao kupovine
i prodaje efektive fizičkim licima;
3) u obliku provizije koju u utvrđenom procentu
menjačnica obračunava za otkup oštećenih
novčanica i vanopticajnih novčanica;
4) u obliku realizovanih pozitivnih kursnih
razlika između prodajnog i kupovnog kursa
svih kupovina (isplata) i svih prodaja (uplata)
efektive.
Realizovane negativne i pozitivne kursne
razlike mogu da se utvrde samo ako se u knjigoJUL–
AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
RAČUNOVODSTVO
vodstvu vodi analitička evidencija blagajne po
svim valutama.
Obaveze menjača
U skladu sa članom 21. Odluke, menjač je dužan
da preduzme sledeće radnje:
1) da na vidnom mestu, ispred prostora gde se
nalazi menjačko mesto, stavi natpis „MENJAČNICA”
– na srpskom i na jednom od svetskih jezika;
2) da sopstvenu kursnu listu istakne tako da ona
bude vidljiva za stranke;
3) da na menjačkom mestu ili ispred menjačkog
mesta istakne lako uočljivo obaveštenje koje
služi za informisanje građana o najmanjem
(minimalnom) iznosu koji taj menjač plaća pri
otkupu, odnosno najvećem (maksimalnom) iznosu
koji naplaćuje pri prodaji efektive za sve
valute iz svoje kursne liste (po jedinici strane
valute), pri čemu najmanji iznos, u smislu
ove odredbe, predstavlja garantovani iznos
koji menjač isplaćuje fizičkom licu pri otkupu
efektive i sastoji se od kupovnog kursa
za efektivu menjača za tu valutu umanjenog za
najveći procenat provizije, a najveći iznos, u
smislu ove odredbe, predstavlja garantovani
iznos koji menjač naplaćuje od fizičkog lica
pri prodaji efektive i sastoji se od prodajnog
kursa menjača za tu efektivu uvećanog za najveći
procenat provizije;
4) da na početku radnog vremena istakne obaveštenje
o visini najvećeg procenta provizije
tako da ono bude vidljivo za stranke, i to na istom
mestu i na isti način kao što je istaknuta
kursna lista, kao i da proviziju naplaćuje do visine
procenta naznačenog u tom obaveštenju, s
tim da ovo obaveštenje ne može menjati u toku
radnog vremena;
5) da prilikom svake transakcije, radi zaštite
od falsifikata, postupa na način utvrđen propisom
kojim se uređuje postupanje s novcem za koji
postoji sumnja da je falsifikovan;
6) da sledeće obaveštenje na srpskom i engleskom
jeziku istakne tako da ono bude vidljivo za
stranke, kao i da postupi u skladu s njim:
„VAŽNO OBAVEŠTENJE:
1. Menjač je obavezan da, pre obavljanja trans-
akcije, fizičko lice obavesti o ukupnom iznosu
dinara koje to lice dobija po jedinici strane
valute koju želi da proda, odnosno o ukupnom
iznosu dinara koje to lice plaća po jedinici
strane valute koju želi da kupi, pri čemu ovi
iznosi moraju biti istovetni ili za fizičko
lice povoljniji od iznosa istaknutih na reklam-
noj tabli.
2. Menjač je obavezan da, kod svake prodaje fi-
zičkom licu novčanica apoena od 50 i 100 SAD do-
lara, u potvrdu o prodaji upiše: ime i prezime
rezidenta – fizičkog lica i njegov jedinstveni
matični broj građana (JMBG) iz važeće lične kar-
te ili pasoša, odnosno ime i prezime nereziden-
ta – fizičkog lica i broj njegove važeće putne
isprave, kao i serijske brojeve novčanica.
3. Menjač je obavezan da, kod svake prodaje efek-
tive fizičkom licu, ako ovo lice to zahteva, u
potvrdu o prodaji upiše: ime i prezime reziden-
ta – fizičkog lica i njegov JMBG iz važeće lične
karte ili pasoša, odnosno ime i prezime nere-
zidenta – fizičkog lica i broj njegove važeće
putne isprave, kao i serijske brojeve novčanica.
Napomena: Podatke iz t. 2. i 3. ovog obave-
štenja menjač unosi u potvrdu iz tih tačaka
– radi zaštite fizičkog lica od falsifikata,
vanopticajnih novčanica i sl.”;
7) da dnevnik blagajne vodi korišćenjem sof-
tvera, a u slučaju prekida rada elektronskog sistema
– da u taj dnevnik unese podatke iz ručno
izrađenih potvrda o izvršenim otkupu i prodaji
efektive i čekova odmah posle uspostavljanja
rada elektronskog sistema; ako banka menjačke
poslove obavlja na osnovu naloga koji joj fizičko
lice dostavlja elektronski, dnevnik blagajne sadrži
i podatke o menjačkim poslovima obavljenim
na taj način, koji se čuvaju u elektronskoj
formi;
8) da dnevnik blagajne za menjačke poslove vodi
odvojeno od dnevnika blagajne, odnosno od knji-
govodstvene evidencije za drugu delatnost koju
obavlja;
9) da menjačko poslovanje obavlja prema obaveštenju
o radnom vremenu koje je dostavljeno
Narodnoj banci Srbije i koje je istaknuto na menjačkom
mestu;
10) da prilikom svake transakcije ili prilikom
više međusobno povezanih transakcija čiji je
iznos jednak iznosu utvrđenom propisom kojim
se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja
terorizma ili je veći od tog iznosa, kao i
u drugim slučajevima utvrđenim tim propisom
– postupi u skladu s tim propisom.
Dalje, u skladu sa tačkom 22) Odluke, ovlašćeni
menjač dužan je da, pored obaveza propisanih
tačkom 21) Odluke, ispuni i sledeće obaveze:
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
1) da na vidnom mestu pored natpisa „MENJAČNICA”
istakne naziv menjačnice i naziv osnivača,
odnosno ime i prezime vlasnika;
2) da na menjačkom mestu istakne ovlašćenje Narodne
banke Srbije za to menjačko mesto;
3) da na menjačkom mestu poseduje kopije važećih
ugovora s bankom, odnosno bankama;
4) da otkupljene čekove dostavi banci u roku i na
način koji su utvrđeni ugovorom;
5) da na menjačkom mestu drži samo onu gotovinu,
efektivu i čekove koji su ostvareni menjačkim
poslovanjem, odnosno namenjeni menjačkom
poslovanju i koji su propisno evidentirani, uz
odgovarajuću dokumentaciju;
6) da ako, pored menjačkog poslovanja, obavlja i
drugu delatnost, osim kad je ta delatnost pru-
žanje platnih usluga, obezbedi da se gotovina,
efektiva i čekovi koji su namenjeni menjačkom
poslovanju čuvaju na menjačkom mestu odvojeno
od gotovine, efektive i čekova iz druge delat-
nosti koja se obavlja na tom mestu, a ako se drže
u zajedničkoj kasi – da budu odvojeno pakovani
i obeleženi natpisom „Menjačko poslovanje”;
7) da obezbedi da stanje gotovine i efektive na
menjačkom mestu odgovara podacima iz dnevnika
blagajne tog menjačkog mesta;
8) da na menjačkom mestu poseduje obaveštenja
banke, odnosno Narodne banke Srbije koja se
odnose na strane novčanice, kao i obaveštenja
banke, odnosno Narodne banke Srbije u vezi sa
obavljanjem menjačkih poslova;
9) da na menjačkom mestu poseduje sledeću opremu:
metalnu kasu, brojačku mašinu, UV lampu i
savremene uređaje za otkrivanje falsifikata
(uređaje sa senzorima za markere i magnetnu
detekciju koji otkrivaju većinu falsifikata
američkih dolara i uređaje koji otkrivaju falsifikate
evra);
10) da na menjačkom mestu poseduje opremu prema
specifikaciji Narodne banke Srbije, odnosno
banke za korišćenje softvera;
11) da na vidnom mestu istakne obaveštenje da je
objekat pod video-nadzorom;
12) da obezbedi neprekidno video-snimanje blagajničkog
mesta, kao i bankomata, video-opremom
u toku svog radnog vremena, odnosno radnog
vremena bankomata;
13) da na menjačkom mestu poseduje video-snimke
za najmanje deset poslednjih radnih dana, s naznačenim
tačnim vremenom, koji su sačinjeni u
toku radnog vremena tog menjačkog mesta i u čijem
su središtu (fokusu) fizička lica koja vrše
transakcije;
14) da video-snimke dostavi samo organu nadležnom
za vršenje kontrole, odnosno ministarstvu
nadležnom za unutrašnje poslove, na njegov
zahtev, kao i fizičkom licu na koje se video-snimak
odnosi, na njegov zahtev.
Ovlašćeni menjač na menjačkom mestu može
da istakne naziv banke, odnosno banaka s kojima
ima zaključen ugovor.
Otkupljenu efektivu ovlašćeni menjač može
da položi na poseban devizni račun u banci,
otvoren u skladu s Odlukom o uslovima otvaranja
i načinu vođenja deviznih računa rezidenata,
kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata
(„Sl. glasnik RS”, br. 51/2015, 82/2017, 69/2018
i 96/2018) i Odlukom o slučajevima i uslovima
plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom
stranom novcu („Sl. glasnik RS”, br.
51/2015, 3/2016, 29/2016, 91/2016, 24/2017 i 29/2018).
U skladu sa članom 16. poslednje odluke:
Menjači, u smislu odluke kojom se uređuju uslo-
vi i način obavljanja menjačkih poslova, mogu po
osnovu menjačkih poslova da primaju uplate u
efektivnom stranom novcu od fizičkog lica,
da tom licu isplaćuju efektivni strani novac
i da novac ostvaren po osnovu tih poslova drže
u svojoj deviznoj blagajni.
Ovlašćeni menjači mogu u svojoj deviznoj bla-
gajni držati efektivni strani novac ostvaren
po osnovu menjačkih poslova samo za obavljanje
tih poslova.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, ovlašćeni
menjač koji pruža i platne usluge može u svojoj
deviznoj blagajni držati efektivni strani no-
vac ostvaren po osnovu menjačkih poslova i po-
slova pružanja platnih usluga, a taj novac može
koristiti samo za obavljanje ovih poslova…
Banka otkup efektive od ovlašćenog menjača,
odnosno prodaju efektive ovlašćenom
menjaču vrši preko pomenutog posebnog deviznog
računa, u skladu sa ugovorom.
Banka može, radi obezbeđenja valutne strukture,
ovlašćenom menjaču s kojim ima zaključen
ugovor prodati efektivu isključivo za prodaju
fizičkim licima. Ovlašćeni menjač, radi kupovine
te efektive, sa svog dinarskog tekućeg
računa prenosi banci iznos dinarske protivvrednosti
te efektive. U skladu sa ugovorom
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
RAČUNOVODSTVO
zaključenim s bankom koja mu je prodala efektivu,
ovlašćeni menjač najkasnije u roku od sedam
dana od dana ove prodaje mora pomenutoj banci
da proda efektivu u istom iznosu i istoj valuti
ili u protivvrednosti te efektive u drugoj valuti.
Za tako prodatu efektivu banka ovlašćenom
menjaču isplaćuje dinarsku protivvrednost te
efektive obračunatu po kursu u rasponu kurseva
iz kursne liste za efektivu banke koja važi na
dan otkupa i u skladu sa ugovorom, i to uplatom
sredstava na njegov tekući račun ili isplatom
gotovine.
Ovlašćeni menjač je dužan da najmanje
jednom nedeljno, a najkasnije
drugog radnog dana posle isteka nedelje, do
12.00 časova, banci proda iznos u visini od
najmanje 80% ukupnog neto otkupa efektive
ostvarenog u toj nedelji – bez obzira na strukturu
te efektive po vrstama valuta, u skladu
sa ugovorom. Banke su dužne da otkupe tu efektivu.
Efektiva se banci prodaje sa posebnog
deviznog računa ovlašćenog menjača, a banka
mu za otkupljenu efektivu isplaćuje dinarsku
protivvrednost navedene efektive, obračunatu
po kursu u rasponu kurseva iz kursne liste
za efektivu banke koja važi na dan otkupa
i u skladu sa ugovorom.
Ako je u prethodnoj nedelji imao višak dinara
iznad trostrukog prosečnog iznosa dinara
kojim je vršen otkup efektive u mesecu s naj-
višim otkupom u prethodnih dvanaest meseci,
odnosno od početka obavljanja delatnosti ako
radi kraće od dvanaest meseci – ovlašćeni menjač
dužan je da taj višak uplati na račun u banci
najkasnije drugog radnog dana posle isteka nedelje,
do 12.00 časova.
Višak dinara izračunava se tako što se od
stanja dinara u blagajni na kraju svakog radnog
dana ovlašćenog menjača u prethodnoj nedelji
oduzima trostruki prosečni dnevni iznos dinara
kojim je vršen otkup efektive u mesecu s
najvećim otkupom u prethodnih dvanaest meseci,
a zatim se tako dobijeni iznosi sabiraju ako
su pozitivni, odnosno oduzimaju ako su negativni
– pri čemu višak dinara neće postojati ako
ukupan iznos dobijen na način iz ovog stava nije
pozitivan.
Primer: Obračun viška dinara
Ovlašćeni menjač je najveći otkup efektive u
proteklih 12 meseci ostvario u decembru 2018.
godine:
Red.
br. Opis Iznos
1. Ukupan iznos dinara kojima je vršen
otkup efektivnog stranog novca u
decembru 2018. godine 21.000.000
2. Broj radnih dana u decembru 2018.
godine 21
3. Prosečan dnevni iznos dinara kojima
je vršen otkup efektive u decembru
2018. godine (red. br. 1 / red. br. 2) 1.000.000
4. Trostruki prosečni iznos dinara
kojima je vršen otkup efektive u
decembru 2018. godine (red. br. 3 × 3) 3.000.000
Na osnovu toga računa potencijalni višak
dinara:
Datum
Stanje dinara
u blagajni na
kraju dana
Trostruki prosečni
dnevni iznos dinara
kojim je vršen otkup
efektive u mesecu sa
najvećim otkupom
Razlika Kumulativno
6. 5. 2019. 1.000.000 3.000.000 –2.000.000 –2.000.000
7. 5. 2019. 2.000.000 3.000.000 –1.000.000 –3.000.000
8. 5. 2019. 3.500.000 3.000.000 500.000 –2.500.000
9. 5. 2019. 4.000.000 3.000.000 1.000.000 –1.500.000
10. 5. 2019. 5.000.000 3.000.000 2.000.000 500.000
Ukupan iznos je
pozitivan, što
znači da je menjač
obavezan da uplati
višak dinara
najkasnije do utorka
14. 5. 2019, do 12.00
Ovo je iznos viška dinara časova
Ovlašćeni menjač koji je gotovinu i efektivu
evidentirao kao izlaz iz blagajne radi uplate
na račun u banci – dužan je da tu uplatu izvrši u
toku tog radnog dana, a najkasnije narednog radnog
18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
dana, pri čemu evidentiranje izlaza iz blagajne
prati potvrda o izlazu dinara i/ili efektive.
I obrnuto, ovlašćeni menjač koji je gotovinu i
efektivu podigao s računa u banci, dužan je da tu
gotovinu i efektivu unese u blagajnu i evidentira
u toku tog radnog dana, a najkasnije narednog radnog
dana, pri čemu evidentiranje ulaza u blagajnu
prati potvrda o ulazu dinara i/ili efektive.
Putujući menjač je radnik ovlašćenog menjača
koji je povezan sa isplatno–uplatnim blagajničkim
mestom u pogledu snabdevanja gotovinom i
efektivom i vraćanja otkupljene efektive ili
viška gotovine, pri čemu i putujući menjač i isplatno–
uplatno blagajničko mesto pripadaju istom
menjačkom mestu u smislu vođenja dnevnika
blagajne i izveštavanja o obavljenim menjačkim
poslovima. Putujući menjač menjačke poslove obavlja
na teritoriji Republike Srbije u prevoznom
sredstvu u putničkom saobraćaju ili na privrednim,
turističkim ili sličnim manifestacijama,
odnosno na određenom prostoru, kad se zbog prirode
tih manifestacija ili prostora menjački
poslovi ne mogu obavljati putem privremenog
blagajničkog mesta.
Privremeno blagajničko mesto prostorno je
i organizaciono odvojeno od isplatno–uplatnog
blagajničkog mesta s kojim je povezano u pogledu
snabdevanja gotovinom i efektivom i povlačenja
otkupljene efektive i/ili viška gotovine.
Privremeno blagajničko mesto odvojeno je i od
menjačkog mesta, s tim da i privremeno blagajničko
mesto i isplatno–uplatno blagajničko mesto
pripadaju istom menjačkom mestu u smislu
vođenja dnevnika blagajne i izveštavanja o obavljenim
menjačkim poslovima. Na privremenom
blagajničkom mestu menjački poslovi obavljaju se
na prostoru na kome ne postoji stalna potražnja
za menjačkim uslugama ili na prostoru na kome
se održavaju privredne, turističke i slične manifestacije,
i to u unapred određenom periodu,
koji zavisi od vremena održavanja određene manifestacije,
a ne može biti duži od mesec dana.
Blagajničko poslovanje u menjačnici
Transakcije menjačkog poslovanja odvijaju se
preko blagajne. U blagajničkom poslovanju razlikuju
se termini „kasa” i „blagajna”. Kasa je mesto
gde se fizički drži novac, a blagajna je mesto
gde je na osnovu obavljenih transakcija moguće
uporediti softversko stanje i stvarno stanje u
kasi.
Operacije preko blagajne mogu biti: ot-
kup, prodaja, predaja banci, uplata na račun,
isplata sa računa, interna isplata i interna
uplata.
Prilikom blagajničkog poslovanja menjač
mora posebno da vodi dinarsku i deviznu
blagajnu i o tome za potrebe računovodstvenog
evidentiranja štampa sledeće izveštaje:
● Zbirni dnevnik dinarske blagajne,
● Zbirni dnevnik blagajne – efektiva,
● Knjigovodstveni kursni izveštaj – Otkup
efektive,
● Knjigovodstveni kursni izveštaj – Prodaja
efektive,
● Knjigovodstveni kursni izveštaj – Predaja
efektive,
● Izveštaj – Uplata na račun,
● Izveštaj – Isplata sa računa,
● Izveštaj – Interni ulaz dinara,
● Izveštaj – Interni izlaz dinara i
● Izveštaj o otkupu oštećenih novčanica.
O izvršenim otkupu i prodaji efektive i čekova
menjač korišćenjem softvera izdaje potvrdu,
koja ima najmanje jednu kopiju. Original ove
potvrde menjač predaje rezidentu – fizičkom
licu, odnosno nerezidentu – fizičkom licu, a
kopiju, bez obzira na medij na kome se nalazi,
čuva do isteka zakonom utvrđenog roka za čuvanje
dokumentacije koja je osnov za evidentiranje
poslovnih promena u dnevniku blagajne. Tačka
23) Odluke propisuje obavezni sadržaj potvrde.
Dnevnik blagajne je poslovna knjiga koja se
vodi korišćenjem softvera po svakom menjačkom
mestu menjača posebno za menjačke poslove,
nezavisno od računovodstvenog sistema koji
koristi.
Dnevnik blagajne o obavljenim menjačkim poslovima
obavezno sadrži:
1) naziv menjača;
2) vrstu valute, iznos u valuti, kurs, obračunatu
dinarsku protivvrednost, iznos obračunate
provizije i ukupan iznos dinara;
3) početno stanje efektive i gotovine i njihovo
stanje na kraju dana;
4) serijske brojeve potvrda o kupovini odnosno
prodaji i podatke o drugim transakcijama na
blagajničkom mestu;
5) vreme izvršene transakcije;
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
RAČUNOVODSTVO
6) šifru osnova kupovine odnosno prodaje
(efektiva, čekovi);
7) mesto i datum izvršene transakcije.
Podaci u dnevniku blagajne unose se hronološki,
prema redosledu transakcija, i moraju
odgovarati podacima o iznosima otkupljene odnosno
prodate efektive i čekova, kao i podacima
o drugim transakcijama na blagajničkom
mestu/blagajničkim mestima – po vrsti transakcije
i iznosima, prema pojedinačnim potvrdama.
Ovlašćeni menjač na kraju svakog radnog dana
zaključuje dnevnik blagajne, koji sadrži potpis
ovlašćenog menjača ili lica koje on ovlasti, i
čuva ga u štampanom obliku do isteka zakonom
utvrđenog roka za čuvanje poslovnih knjiga.
Ovlašćeni menjač dužan je da stanje gotovine i
efektive u dnevniku blagajne svakog dana sravnjuje
sa stvarnim stanjem gotovine i efektive u
kasi, o čemu mora da poseduje pismeni dokaz.
Za potrebe računovodstvenog evidentiranja
na kraju svakog dana ovlašćeni
menjač izrađuje Zbirni dnevnik dinarske blagajne
i Zbirni dnevnik blagajne – efektiva.
Ovlašćeni menjač može da prenosi gotovinu
i efektivu između više blagajničkih mesta jednog
menjačkog mesta, odnosno između više menjačkih
mesta, kao i između isplatno–uplatnog
blagajničkog mesta i bankomata jednog menjačkog
mesta, odnosno privremenog blagajničkog mesta
u toku jednog svog radnog dana. Prenos mora da
prati potvrda o internom izlazu odnosno ulazu
gotovine i efektive, kao i dokument s popisom
specifikovanih iznosa po valutama u efektivi
i iznosa u gotovini koji su predmet prenosa,
koji je na oba blagajnička, odnosno menjačka
mesta potpisao ovlašćeni menjač ili lice koje
on ovlasti. Potvrda o internom izlazu odnosno
ulazu gotovine i efektive sadrži vreme i datum
tog izlaza odnosno ulaza. Potvrde i dokument
ovlašćeni menjač dužan je da čuva na oba
menjačka mesta, odnosno na isplatno–uplatnom
blagajničkom mestu.
Knjiženje poslovnih promena u
menjačnicama
Menjačnica može da obavlja i druge poslove
radi sticanja prihoda, a dnevnik blagajne
za menjačke poslove mora da vodi odvojeno od
dnevnika blagajne, odnosno od knjigovodstvene
evidencije za drugu delatnost koju obavlja (član
21. tačka 8) Odluke).
Odvojeno praćenje menjačkih poslova od drugog
poslovanja koje ovlašćeni menjač obavlja
podrazumeva da se u glavnoj knjizi obezbedi analitičko
praćenje blagajne menjačnice i drugih
računa na kojima se iskazuju poslovne promene
po osnovu poslovanja menjačnice.
U vezi sa vođenjem poslovnih knjiga ovlašćenih
menjača, NBS – Sektor za devizne poslove
i odnose sa inostranstvom dao je mišljenje
br. II–4/761/03/SMS od 17. marta 2003. godine,
prema kojem se odvojeno praćenje menjačkih poslova
od drugih poslova obezbeđuje uvođenjem
analitičkih
računa u okviru računa na kojima
se evidentiraju sredstva u blagajni, tako da se
obezbedi transparentno sagledavanje sredstava
po menjačkim poslovima, a posebno imajući u
vidu kontrolu obavljanja menjačkih poslova koju
će sprovoditi inspektori NBS.
Računovodstvo treba dnevno da prati ukupne
promene po svakoj pojedinoj valuti u deviznoj
blagajni i da te promene vezuje za promene u
dinarskoj blagajni menjačnice. Za potrebe računovodstvenog
praćenja potrebno je da se račun
246 – Devizna blagajna, propisan članom 20. Pravilnika
o Kontnom okviru i sadržini računa u
Kontnom planu za privredna društva, zadruge
i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014),
raščlani na analitičke račune blagajne po stranim
valutama, kao na primer:
24600 – Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR),
24601 – Devizna blagajna menjačnice (036 – AUD),
24602 – Devizna blagajna menjačnice (124 – CAD),
24603 – Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK),
24604 – Devizna blagajna menjačnice (203 – CZK),
24605 – Devizna blagajna menjačnice (208 – DKK),
24606 – Devizna blagajna menjačnice (348 – HUF),
24607 – Devizna blagajna menjačnice (392 – JPY),
24608 – Devizna blagajna menjačnice (414 – KWD),
24609 – Devizna blagajna menjačnice (578 – NOK),
24610 – Devizna blagajna menjačnice (752 – SEK),
24611 – Devizna blagajna menjačnice (756 – CHF),
24612 – Devizna blagajna menjačnice (826 – GBP),
24613 – Devizna blagajna menjačnice (840 – USD),
24614 – Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM),
24615 – Devizna blagajna menjačnice (985 – PLN),
24616 – Devizna blagajna menjačnice (156 – CNY),
24617 – Devizna blagajna menjačnice (643 – RUB),
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
24618 – Devizna blagajna menjačnice (946 – RON),
24619 – Devizna blagajna menjačnice (949 – TRY),
24620 – Devizna blagajna menjačnice (975 – BGN).
Za dinarsku blagajnu u menjačnici mogu da se
koriste sledeći analitički računi:
2430 – Dinarska blagajna za menjačke poslove,
24301 – Dinarska blagajna za menjačko mesto 01,
24302 – Dinarska blagajna za menjačko mesto 02,
…….
2431 – Dinarska blagajna za ostalo poslovanje.
Knjiženja u menjačnici mogu biti:
Opis Duguje Potražuje
Podizanje gotovine sa tekućeg računa
u dinarsku blagajnu 243 – Dinarska blagajna 241 – Tekući račun
Uplata gotovine na tekući račun 241 – Tekući račun 243 – Dinarska blagajna
Interni prenos iz blagajne menjačkog
mesta 01 u blagajnu menjačkog mesta 02
24302 – Dinarska blagajna menjačkog
mesta 2
24301 – Dinarska blagajna menjačkog
mesta 1
Otkup efektive – nastala je pozitivna
kursna razlika
Analitički račun efektive u deviznoj
blagajni 246 – Devizna blagajna
243 – Dinarska blagajna
663 – Pozitivne kursne razlike
Otkup efektive – nastala je negativna
kursna razlika
Analitički račun efektive u deviznoj
blagajni 246 – Devizna blagajna 243 – Dinarska blagajna
563 – Negativne kursne razlike
Prodaja efektive – nastala je
pozitivna kursna razlika 243 – Dinarska blagajna
Analitički račun efektive u deviznoj
blagajni 246 – Devizna blagajna
663 – Pozitivne kursne razlike
Prodaja efektive – nastala je
negativna kursna razlika
243 – Dinarska blagajna Analitički račun efektive u deviznoj
563 – Negativne kursne razlike blagajni 246 – Devizna blagajna
Predaja efektive banci
– prenos efektive iz blagajne na
poseban devizni račun
– prenos sa posebnog deviznog računa
banci
– nastale kursne razlike (negativne
ili pozitivne)
244 – Devizni račun
241 – Tekući račun
563 – Negativne kursne razlike
Analitički račun efektive u deviznoj
blagajni na računu 246 – Devizna
blagajna
244 – Devizni račun
663 – Pozitivne kursne razlike
Efektiva se u knjigovodstvenim eviden-
cijama iskazuje po zvaničnom srednjem kursu
dinara koji Narodna banka Srbije objavljuje
svakog radnog dana. Protivvrednost otkuplje-
ne odnosno prodate efektive iskazuje se po
kursu po kome je transakcija sprovedena.
Transakcija Devizna
blagajna
Devizni
račun
Dinarska
blagajna
Tekući
račun
Otkup efektive D – P –
Prodaja efektive P – D –
Predaja efektive P D zatim P – D
Na početku svakog radnog dana potrebno je da
se izvrši preračun stanja efektive u deviznoj
blagajni na zvanični srednji kurs koji se primenjuje
tog dana. Na osnovu ovog preračuna nastaju
kursne razlike koje mogu biti:
● pozitivne – kada je zvanični srednji kurs tekućeg
dana viši u odnosu na zvanični srednji
kurs po kojem je obračunata preneta efektiva
(od prethodnog radnog dana); knjiženje:
duguje analitički račun strane efektive
u okviru računa 246 – Devizna blagajna, potražuje
663 – Pozitivne kursne razlike;
● negativne – kada je zvanični srednji kurs
tekućeg dana niži u odnosu na zvanični
srednji kurs po kojem je iskazana vrednost
prenete efektive; knjiženje: duguje 563 –
Negativne kursne razlike, duguje (storno)
analitički račun strane efektive u okviru
računa 246 – Devizna blagajna.
Po zvaničnom
srednjem kursu
Po kursu
transakcije
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
RAČUNOVODSTVO
Primer: Računovodstveno evidentiranje menjačkih poslova
Valutko Kursić, zaposlen u menjačnici „Devize, devize”, otvorio je menjačnicu i tog jutra, 15. maja
2019. godine, pa je arhivirao u sistem Kursnu listu Narodne banke Srbije br. 89.
KURSNA LISTA BR. 89
ZA DEVIZE
FORMIRANA NA DAN 15. 5. 2019. GODINE
ŠIFRA
VALUTE NAZIV ZEMLJE OZNAKA
VALUTE VAŽI ZA KUPOVNI
KURS
PRODAJNI
KURS SREDNJI KURS
978 EMU EUR 1 117,6057 118,3135 117,9596
36 Australija AUD 1 72,6454 73,0826 72,864
124 Kanada CAD 1 77,9052 78,374 78,1396
156 Kina CNY 1 15,2554 15,3472 15,3013
191 Hrvatska HRK 1 15,8582 15,9536 15,9059
203 Češka Republika CZK 1 4,5649 4,5923 4,5786
208 Danska DKK 1 15,7475 15,8423 15,7949
348 Mađarska HUF 100 36,2142 36,4322 36,3232
392 Japan JPY 100 95,6611 96,2367 95,9489
414 Kuvajt KWD 1 344,6826 346,757 345,7198
578 Norveška NOK 1 11,9983 12,0705 12,0344
643 Ruska Federacija RUB 1 1,6143 1,6241 1,6192
752 Švedska SEK 1 10,9182 10,984 10,9511
756 Švajcarska CHF 1 103,9655 104,5911 104,2783
826 Velika Britanija GBP 1 135,4436 136,2588 135,8512
840 SAD USD 1 104,9114 105,5428 105,2271
946 Rumunija RON 1 24,6874 24,836 24,7617
949 Turska TRY 1 17,3069 17,4111 17,359
975 Bugarska BGN 1 60,1309 60,4927 60,3118
977 Bosna i Hercegovina BAM 1 60,1309 60,4927 60,3118
985 Poljska PLN 1 27,2797 27,4439 27,3618
Nakon toga objavio je svoju kursnu listu za taj dan:
Menjačnica „Devize, devize”
FORMIRANA NA DAN 15. 5. 2019. GODINE
Valuta Oznaka Kupovni Prodajni
Evro EUR 117,1500 118,5000 0,69% 0,46%
Američki dolar USD 103,0000 106,9500 2,12% 1,64%
Švajcarski franak CHF 101,5500 105,7000 2,62% 1,36%
Australijski dolar AUD 69,2500 73,9500 4,96% 1,49%
Kanadski dolar CAD 74,2500 79,3500 4,98% 1,55%
Hrvatska kuna HRK 14,6400 15,9500 7,96% 0,28%
Danska kruna DKK 15,0100 15,8500 4,97% 0,35%
Mađarska forinta HUF 0,3345 0,3650 7,90% 0,50%
Norveška kruna NOK 11,4400 12,0500 4,94% 0,13%
Švedska kruna SEK 10,4100 11,0000 4,94% 0,45%
Funta sterlinga GBP 132,0000 138,9500 2,83% 2,28%
Konvertibilna marka BAM 56,7000 61,7000 5,99% 2,30%
Ruska rublja RUB 1,4454 1,7400 10,73% 7,46%
Kineski juan CNY 14,3154 16,1400 6,44% 5,48%
Japanski jen JPY 0,9025 1,0074 5,94% 4,99%
Poljski zlot PLN 26,0073 28,0400 4,95% 2,48%
Češka kruna CZK 4,3560 4,6900 4,86% 2,43%
Turska lira TRY 15,4737 19,0900 10,86% 9,97%
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
1. Na osnovu naloga za podizanje gotovine podigao je gotovinu sa tekućeg računa i zadužio dinarsku
blagajnu u iznosu od 18.000.000 dinara.
2. Početno stanje efektive preračunao je na novi srednji kurs, na osnovu zvaničnog srednjeg kursa
Narodne banke Srbije za 15. maj 2019. godine.
Šifra
valute
Oznaka
valute
Početno
stanje
Srednji kurs
NBS 14. 5.
2019.
Protivvrednost po
srednjem kursu na
dan 14. 5. 2019.
Srednji kurs
NBS 15. 5.
2019.
Protivvrednost po
srednjem kursu na
dan 15. 5. 2019
Kursna
razlika
978 EUR 41.590,00 117,9445 4.905.311,76 117,9596 4.905.939,76 628,01
36 AUD 5.800,00 72,9430 423.069,40 72,8640 422.611,20 –458,20
124 CAD 400,00 77,9129 31.165,16 78,1396 31.255,84 90,68
191 HRK 980,00 15,9150 15.596,70 15,9059 15.587,78 –8,92
208 DKK 9.100,00 15,7929 143.715,39 15,7949 143.733,59 18,20
752 SEK 421.000,00 10,9499 4.609.907,90 10,9511 4.610.413,10 505,20
756 CHF 13.450,00 104,2253 1.401.830,29 104,2783 1.402.543,14 712,85
826 GBP 390,00 135,9606 53.024,63 135,8512 52.981,97 –42,67
840 USD 14.250,00 104,9235 1.495.159,88 105,2271 1.499.486,18 4.326,30
977 BAM 1.210,00 60,3041 72.967,96 60,3118 72.977,28 9,32
Ukupno 13.151.749,06 13.157.529,83 5.780,77
3. U toku dana Vlatko je vršio otkup efektive, o čemu je sastavio Knjigovodstveni kursni izveštaj
– Otkup efektive:
Knjigovodstveni kursni izveštaj – Otkup efektive
na dan 15. 5. 2019. godine
Šifra
valute
Oznaka
valute
Iznos
valute Kurs
Iznos dinara
po kursu
transakcije
Kurs
Iznos dinara po
srednjem zvaničnom
kursu
Kursna
razlika
978 EUR 112.580,00 117,1500 13.188.747,00 117,9596 13.279.891,77 –91.144,77
36 AUD 3.300,00 69,2500 228.525,00 72,8640 240.451,20 –11.926,20
124 CAD 2.500,00 74,2500 185.625,00 78,1396 195.349,00 –9.724,00
191 HRK 2.800,00 14,6400 40.992,00 15,9059 44.536,52 –3.544,52
756 CHF 5.700,00 101,5500 578.835,00 104,2783 594.386,31 –15.551,31
826 GBP 780,00 132,0000 102.960,00 135,8512 105.963,94 –3.003,94
840 USD 81.900,00 103,0000 8.435.700,00 105,2271 8.618.099,49 –182.399,49
977 BAM 9.800,00 56,7000 555.660,00 60,3118 591.055,64 –35.395,64
UKUPNO 23.317.044,00 23.669.733,86 –352.689,86
Zbirni iznos za
knjiženje (P) 243
Pojedinačni iznosi za knjiženje (D) 246
X (devizna blagajna za svaku valutu)
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
RAČUNOVODSTVO
4. U toku dana vršio je i prodaju efektive, o čemu je sastavio Knjigovodstveni kursni izveštaj
– Prodaja efektive:
Knjigovodstveni kursni izveštaj – Prodaja efektive
na dan 15. 5. 2019. godine
Šifra
valute
Oznaka
valute
Iznos
valute Kurs
Iznos dinara
po kursu
transakcije
Kurs
Iznos dinara po
srednjem zvaničnom
kursu
Kursna
razlika
978 EUR 17.000,00 118,5000 2.014.500,00 117,9596 2.005.313,20 9.186,80
191 HRK 500,00 15,9500 7.975,00 15,9059 7.952,95 22,05
756 CHF 5.500,00 105,7000 581.350,00 104,2783 573.530,65 7.819,35
826 GBP 200,00 138,9500 27.790,00 135,8512 27.170,24 619,76
840 USD 29.000,00 106,9500 3.101.550,00 105,2271 3.051.585,90 49.964,10
977 BAM 900,00 61,7000 55.530,00 60,3118 54.280,62 1.249,38
UKUPNO 5.788.695,00 5.719.833,56 68.861,44
5. Na kraju dana predao je otkupljenu efektivu banci, u skladu sa sklopljenim ugovorom.
Knjigovodstveni kursni izveštaj – Predaja efektive
na dan 15. 5. 2019. godine
Šifra
valute
Oznaka
valute
Iznos
valute Kurs banke Iznos dinara po
kursu transakcije
Kurs
zvanični
srednji
Iznos dinara
po srednjem
zvaničnom kursu
Kursna
razlika
978 EUR 50.000,00 118,6000 5.930.000,00 117,9596 5.897.980,00 32.020,00
191 HRK 3.000,00 15,2000 45.600,00 15,9059 47.717,70 –2.117,70
840 USD 52.000,00 104,0000 5.408.000,00 105,2271 5.471.809,20 –63.809,20
977 BAM 9.000,00 58,0000 522.000,00 60,3118 542.806,20 –20.806,20
752 SEK 421.000,00 10,9100 4.593.110,00 10,9511 4.610.413,10 –17.303,10
208 DKK 9.100,00 15,0000 136.500,00 15,7949 143.733,59 –7.233,59
36 AUD 4.000,00 69,3500 277.400,00 72,8640 291.456,00 –14.056,00
124 CAD 2.500,00 74,3000 185.750,00 78,1396 195.349,00 –9.599,00
UKUPNO 17.098.360,00 17.201.264,79 –102.904,79
Zbirni iznos za
knjiženje (D) 243
Pojedinačni iznosi za knjiženje (P) 246
X (devizna blagajna za svaku valutu)
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Knjiženje u Dnevniku na dan 15. 5. 2019. godine
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
24301 Dinarska blagajna za menjačko mesto 01 18.000.000
2410 Tekući (poslovni) račun 18.000.000
– za podignutu gotovinu sa računa i unos u blagajnu
2.
24600 Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR) 628,01
24601 Devizna blagajna menjačnice (036 – AUD) –458,20
24602 Devizna blagajna menjačnice (124 – CAD) 90,68
24603 Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK) –8,92
24605 Devizna blagajna menjačnice (208 – DKK) 18,20
24610 Devizna blagajna menjačnice (752 – SEK) 505,20
24611 Devizna blagajna menjačnice (756 – CHF) 712,85
24612 Devizna blagajna menjačnice (826 – GBP) –42,67
24613 Devizna blagajna menjačnice (840 – USD) 4.326,30
24614 Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM) 9,32
663 Pozitivne kursne razlike 5.780,77
– za preračun početnog stanja na zvanični srednji kurs 15. 5. 2019.
3.
24600 Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR) 13.279.891,77
24601 Devizna blagajna menjačnice (036 – AUD) 240.451,20
24602 Devizna blagajna menjačnice (124 – CAD) 195.349,00
24603 Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK) 44.536,52
24611 Devizna blagajna menjačnice (756 – CHF) 594.386,31
24612 Devizna blagajna menjačnice (826 – GBP) 105.963,94
24613 Devizna blagajna menjačnice (840 – USD) 8.618.099,49
24614 Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM) 591.055,64
24301 Dinarska blagajna za menjačko mesto 01 23.317.044,00
663 Pozitivne kursne razlike 352.689,86
– za izvršeni otkup efektive
4.
24301 Dinarska blagajna za menjačko mesto 01 5.788.695,00
24600 Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR) 2.005.313,20
24603 Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK) 7.952,95
24611 Devizna blagajna menjačnice (756 – CHF) 573.530,65
24612 Devizna blagajna menjačnice (826 – GBP) 27.170,24
24613 Devizna blagajna menjačnice (840 – USD) 3.051.585,90
24614 Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM) 54.280,62
663 Pozitivne kursne razlike 68.861,44
– za izvršenu prodaju efektive
5.
244 Devizni račun 17.201.264,79
24600 Devizna blagajna menjačnice (978 – EUR) 5.897.980,00
24603 Devizna blagajna menjačnice (191 – HRK) 47.717,70
24613 Devizna blagajna menjačnice (840 – USD) 5.471.809,20
24614 Devizna blagajna menjačnice (977 – BAM) 542.806,20
24610 Devizna blagajna menjačnice (752 – SEK) 4.610.413,10
24605 Devizna blagajna menjačnice (208 – DKK) 143.733,59
24601 Devizna blagajna menjačnice (036 – AUD) 291.456,00
24602 Devizna blagajna menjačnice (124 – CAD) 195.349,00
– za polog efektive iz blagajne na devizni račun
5a
2410 Tekući (poslovni) račun 17.098.360,00
563 Negativne kursne razlike 102.904,79
244 Devizni račun 17.201.264,79
– za predaju efektive banci
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
RAČUNOVODSTVO
Zbirni dnevnik dinarske blagajne
Dinari na dan 15. 5. 2019. godine
Red.
br. Opis Ulaz Izlaz
1. Početno stanje 25.657.529,83
2. Ulaz dinara sa računa 18.000.000,00
3. Ulaz dinara isplaćenih na blagajni NBS
4. Ulaz dinara iz otvorene ostave za menjače kod NBS
5. Interni ulaz dinara
6. Ukupno uplate po osnovu prodaje efektive 5.788.695,00
7. Ukupno naplaćena provizija po osnovu prodaje efektive
8. Ukupno isplate po osnovu otkupa efektive i čekova 23.317.044,00
9. Ukupno naplaćena provizija po osnovu otkupa efektive
10. Ukupno naplaćena provizija po osnovu otkupa IN VALUTA
11. Ukupno naplaćena provizija po osnovu otkupa oštećene efektive
12 Ukupno naplaćena provizija po osnovu otkupa vanopticajne efektive
13 Ukupno naplaćena provizija po osnovu zamene oštećene efektive
14 Ukupno naplaćena provizija po osnovu zamene vanopticajne efektive
15 Interni izlaz dinara
16 Izlaz dinara radi kupovine efektive od banke
17 Izlaz dinara po osnovu uplate na tekući račun
18 Izlaz dinara po osnovu polaganja u otvorenu ostavu
19 Izlaz dinara po osnovu isknjižavanja provizije
20 Izlaz dinara po osnovu kursne razlike
Ukupno ulaz = 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 + 7 + 9 + 1 0 + 1 1 + 1 2 + 1 3 + 1 4)
Ukupno izlaz = 8 + 15 + 16 + 17 + 18 + 19) 49.446.224,83 23.317.044,00
21 Stanje blagajne na dan (ukupno ulaz – ukupno izlaz) 26.129.180,83
Zbirni dnevnik blagajne – efektiva
Ispravne novčanice na dan 15. 5. 2019. godine
Šifra valute
Oznaka valute
Početno stanje
Kupovina od
banke
Ulaz sa deviznog
računa
Interni ulaz
Otkup
Prodaja
Zamena
Interni izlaz
Izlaz na
devizni račun
Prodaja banci
Prodaja banci
po obavezi
Krajnje stanje (3
+ 4 + 5 + 6 + 7 – 8
– 9 -10 – 11 – 12 – 13)
Krajnje stanje
kursirano
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
978 EUR 41.590 112.580 17.000 50.000 87.170 10.282.538,33
36 AUD 5.800 3.300 4.000 5.100 371.606,40
124 CAD 400 2.500 0 2.900 226.604,84
191 HRK 980 2.800 500 3.000 280 4.453,65
208 DKK 9.100 0 9.100 0 0,00
752 SEK 421.000 0 421.000 0 0,00
756 CHF 13.450 5.700 5.500 0 13.650 1.423.398,80
826 GBP 390 780 200 0 970 131.775,66
840 USD 14.250 81.900 29.000 52.000 15.150 1.594.190,57
977 BAM 1.210 9.800 900 9.000 1.110 66.946,10
Ukupno 14.101.514,35
U slučaju da menjačnica ima više menjačkih mesta, dinarska blagajna za menjačko poslovanje
analitički se vodi posebno za svako menjačko mesto. Takođe, svako menjačko mesto sačinjava po-
seban Zbirni dnevnik dinarske blagajne, Zbirni dnevnik blagajne – efektiva, Knjigovodstveni
kursni izveštaj – Prodaja efektive i Knjigovodstveni kursni izveštaj – Otkup aktive.
Interni prenos između blagajni menjačkih mesta vrši se zaduživanjem blagajne u koju se vrši
prenos gotovine, a odobravanjem blagajne iz koje je izvršen prenos gotovine.
U Dnevniku
knjiženo na
red. br. 1
U Dnevniku
knjiženo na
red. br. 4
U Dnevniku
knjiženo na
red. br. 3
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Vršenje platnih usluga
U skladu sa članom 4. Zakona o platnim uslugama
(„Sl. glasnik RS”, br. 139/2014 i 44/2018),
platne usluge obuhvataju:
1) usluge koje omogućavaju uplatu gotovog novca
na platni račun, kao i sve usluge koje su potrebne
za otvaranje, vođenje i gašenje tog računa;
2) usluge koje omogućavaju isplatu gotovog
novca s platnog računa, kao i sve usluge koje su
potrebne za otvaranje, vođenje i gašenje tog računa;
3) usluge prenosa novčanih sredstava s platnog
računa, odnosno na platni račun, i to:
(1) transferom odobrenja,
(2) direktnim zaduženjem, uključujući jednokratno
direktno zaduženje,
(3) korišćenjem platne kartice ili sličnog
sredstva;
4) usluge izvršavanja platnih transakcija
kod kojih su novčana sredstva obezbeđena kreditom
odobrenim korisniku platnih usluga, i to:
(1) transferom odobrenja,
(2) direktnim zaduženjem, uključujući jednokratno
direktno zaduženje,
(3) korišćenjem platne kartice ili sličnog
sredstva;
5) usluge izdavanja platnih instrumenata i/
ili prihvatanja ovih instrumenata na osnovu
kojeg pružalac platnih usluga primaocu plaćanja
omogućava izvršavanje platnih transakcija koje
inicira platilac upotrebom određenog platnog
instrumenta;
6) usluge izvršavanja novčane doznake kod
koje pružalac platnih usluga prima platiočeva
novčana sredstva bez otvaranja platnog računa
za platioca ili primaoca plaćanja, isključivo
radi stavljanja tih sredstava na raspolaganje
primaocu plaćanja ili radi prenosa tih sredstava
primaočevom pružaocu platnih usluga, koji
ih stavlja na raspolaganje primaocu plaćanja;
7) usluge izvršavanja platne transakcije za
koju platilac daje saglasnost upotrebom telekomunikacionog,
digitalnog ili informaciono-
tehnološkog uređaja i plaćanje se vrši
operatoru telekomunikacione, digitalne ili informaciono-
tehnološke mreže, koji deluje samo
kao posrednik između korisnika platnih usluga i
prodavca proizvoda ili pružaoca usluga.
Transfer odobrenja je platna usluga kod koje
platilac kod svog pružaoca platnih usluga inicira
izvršenje jedne ili više platnih transakcija,
uključujući i izdavanje trajnog naloga.
Direktno zaduženje je platna usluga kod koje
primalac plaćanja na osnovu platiočeve saglasnosti
inicira platnu transakciju za zaduženje
platiočevog platnog računa. Platilac može ovu
saglasnost dati primaocu plaćanja, svom pružaocu
platnih usluga ili pružaocu platnih usluga
primaoca plaćanja.
Na početku radnog dana menjačnica koja pruža
platne usluge prebacuje sa tekućeg računa
na namenski račun određeni iznos sredstava,
pa se sve transakcije u toku dana evidentiraju
preko namenskog računa, a sve u cilju očuvanja
sigurnosti korisnika platnih usluga. Svaka
platna institucija sama određuje koji će iznos
sredstava prenositi na namenski račun.
Na kraju radnog dana prebačeni iznos, koji je
uvećan za ostvarenu proviziju, vraća se na tekući
račun.
Potrebno je da se primljena novčana sredstva
za realizaciju platnih naloga evidentiraju
kao obaveze prema fizičkim licima
korisnicima platnih usluga sve do trenutka
realizacije naloga kojom platna institucija
ispunjava svoje preuzete obaveze. Za evidentiranje
ovih obaveza primereno je korišćenje
računa 439 – Ostale obaveze iz poslovanja, s
obzirom na to da iste nastaju u okviru obavljanja
delatnosti privrednog društva, pa ne
mogu da se smatraju obavezama iz specifičnih
poslova.
U skladu sa članom 35. Zakona o platnim uslugama,
pružalac platnih usluga može da utvrdi
momenat pred kraj poslovnog dana tako da se za
sve platne naloge koje primi nakon tog momenta
smatra da su primljeni narednog poslovnog dana
tog pružaoca:
Smatra se da je pružalac platnih usluga pri-
mio platni nalog kada mu je taj nalog dostavljen
na način utvrđen ugovorom o platnim uslugama,
bez obzira na moguće prethodno učešće pruža-
oca platnih usluga u procesu izrade i izdavanja
tog platnog naloga.
Vreme prijema platnog naloga označava mome-
nat kada je platiočev pružalac platnih uslu-
ga primio platni nalog koji je izdao platilac,
primalac plaćanja ili platilac preko primaoca
plaćanja.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
RAČUNOVODSTVO
Ako platni nalog nije primljen u toku poslov-
nog dana pružaoca platnih usluga – smatra se da
je primljen narednog poslovnog dana.
Pružalac platnih usluga može da utvrdi
momenat pred kraj poslovnog dana tako da se za
sve platne naloge koje primi nakon tog momenta
smatra da su primljeni narednog poslovnog dana
tog pružaoca.
Ako korisnik platnih usluga i njegov pruža-
lac platnih usluga utvrde da izvršenje platnog
naloga počne na određeni dan ili na dan na kraju
određenog perioda ili na dan kada platilac sta-
vi na raspolaganje novčana sredstva svom pruža-
ocu platnih usluga – smatra se da je platni nalog
primljen na taj utvrđeni dan. Ako taj dan nije
poslovni dan pružaoca platnih usluga, smatra
se da je platni nalog primljen narednog poslovnog
dana tog pružaoca.
To znači da internim aktom može biti definisano
da, na primer, svi platni nalozi koji
su primljeni do 15.00 č., budu realizovani istog
poslovnog dana, kao i da će svi nalozi koji budu
primljeni nakon tog vremena biti realizovani
narednog poslovnog dana.
U skladu sa MRS 18 – Prihodi, priznavanje
prihoda vrši se u trenutku kada pružalac platne
usluge ispuni svoju obavezu, odnosno pruži uslugu
korisniku platnih usluga, što je u ovom slučaju
trenutak realizacije, a ne prijema naloga.
Znači, prilikom računovodstvenog evi-
dentiranja poslovnih promena vezanih za
pružene platne usluge važno je voditi raču-
na o trenutku priznavanja prihoda od pruže-
nih usluga, što je posebno značajno kod naloga
koji se, u skladu sa terminskim planom, rea-
lizuju narednog poslovnog dana u odnosu na
dan prijema, kao i prilikom razgraničenja
prihoda između dva obračunska perioda.
Primer: Evidentiranje izvršenih
platnih usluga
1. Na početku radnog dana 15. maja 2019. godine
iznos od 700.000 dinara prebačen je sa tekućeg
računa menjačnice na namenski račun.
2. Do roka koji je terminskim planom određen
za izvršenje platnih naloga (14.00 časova)
primljene su uplate u iznosu od 153.000 dinara
(od čega 3.000 dinara naknada za pruženu platnu
uslugu), a nakon toga primljene su uplate u iznosu
od 61.200 dinara (od čega 1.200 dinara naknada za
pruženu platnu uslugu).
3. Platni nalozi primljeni do 14.00 časova
dostavljeni su banci na realizaciju i izvršena
je njihova realizacija.
4. Gotovina primljena na osnovu realizovanih
platnih naloga uplaćen je na namenski račun,
a zatim su sredstva sa namenskog prebačena na
tekući račun na kraju poslovnog dana.
5. Na početku narednog dana ponovo je prebačen
iznos od 700.000 dinara sa tekućeg na namenski
račun.
6. Realizovani su preostali platni nalozi.
Knjiženje 15. maja 2019. godine
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
2411 Namenski račun 700.000
2410 Tekući (poslovni)
računi 700.000
– za prenos sredstava sa tekućeg na namenski račun
2.
2432 Dinarska blagajna za
ostalo poslovanje 2 153.000
439 Ostale obaveze iz
poslovanja 150.000
491 Unapred naplaćeni
prihodi 3.000
– za prijem platnih naloga do 14.00 časova
2a
2433 Dinarska blagajna za
ostalo poslovanje 3 61.200
439 Ostale obaveze iz
poslovanja 60.000
491 Unapred naplaćeni
prihodi 1.200
– za prijem platnih naloga posle 14.00 časova
3.
439 Ostale obaveze iz
poslovanja 150.000
491 Unapred naplaćeni
prihodi 3.000
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga na
domaćem tržištu 3.000
2411 Namenski račun 150.000
– za realizaciju platnih naloga
4
2411 Namenski račun 153.000
2432 Dinarska blagajna za
ostalo poslovanje 2 153.000
– za uplatu novca iz blagajne koji se odnosi na
realizovane naloge na namenski račun
4a
2410 Tekući (poslovni)
računi 703.000
2411 Namenski račun 703.000
– za prenos sredstava sa namenskog na tekući računa
Ovaj deo novca za realizaciju platnih naloga primljenih
nakon 14.00 časova ostaje u blagajni. Na račun u banci
biće uplaćen narednog dana, kada nalozi budu prispeli
za realizaciju.
28 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Knjiženje 16. maja 2019. godine
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
5.
2411 Namenski račun 700.000
2410 Tekući (poslovni)
računi 700.000
– za prenos sredstava sa tekućeg na namenski račun
6.
439 Ostale obaveze iz
poslovanja 60.000
491 Unapred naplaćeni
prihodi 1.200
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga na
domaćem tržištu 1.200
2411 Namenski račun 60.000
– za realizaciju preostalih platnih naloga
Menjačnice koje su registrovane i kao platne
institucije pružaju i usluge transfera novca
putem uputnice međunarodne kompanije Western
Union.
U skladu sa tačkom 13) Odluke o slučajevima
i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata
u efektivnom stranom novcu („Sl. glasnik
RS”, br. 51/2015, 3/2016, 29/2016, 91/2016, 24/2017
i 29/2018), rezidenti koji pružaju platne usluge
fizičkim licima mogu da, radi pružanja tih
usluga, primaju uplate efektivnog stranog novca
od tih lica, vrše isplate efektivnog stranog
novca tim licima i drže efektivni strani
novac u svojoj deviznoj blagajni.
U skladu sa tačkom 34a. Uputstva za sprovođenje
odluke o uslovima i načinu obavljanja
platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik
RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008,
120/2008, 38/2010, 92/2011, 62/2013, 51/2015, 111/2015
i 82/2017), fizičko lice kome su u inostranstvu
sredstva uplaćena međunarodnom uputnicom
odlučuje da li će mu se ta sredstva isplatiti u
dinarima ili u efektivnom stranom novcu u valuti
na koju ta uputnica glasi. Sredstva koja se u
inostranstvo prenose međunarodnom uputnicom
mogu da se uplate u dinarima ili u efektivnom
stranom novcu – do iznosa koji fizička lica
mogu da iznose u inostranstvo u skladu s propisom
kojim se uređuju uslovi za lične i fizičke
prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz
inostranstva.
Prilikom računovodstvenog evidentiranja
transfera novca putem uputnice kompanije
Western Union javljaju se sledeće poslovne promene
prilikom prijema novčanih sredstava od
strane naručioca transfera (koji uključuje iznos
novca koji će se preneti i odgovarajuću naknadu
za pruženu uslugu transfera):
● povećanje novčanih sredstava na tekućem i/
ili deviznom računu u ukupnom iznosu primljenog
novca,
● priznavanje obaveze prema naručiocu transfera
novčanih sredstava u iznosu novca koji će
biti predmet transfera,
● priznavanje unapred naplaćenih prihoda budućeg
perioda za iznos naknade za pruženu uslugu.
Nakon izvršene usluge (transfera) zatvaraju
se obaveze prema naručiocu transfera i unapred
naplaćeni prihodi.
Primer: Evidentiranje transfera novca
putem kompanije Western Union
1. Menjačnica je, kao agent kompanije Western
Union, primila od naručioca transfera novčanih
sredstava u inostranstvo iznos od 500 evra,
od čega se na proviziju za pružanje usluge odnosi
50 evra. Kurs kompanije Western Union iznosi 120
dinara za jedan evro.
2. Izvršen je prenos novčanih sredstava primaocu
u inostranstvu. Kurs kompanije Western
Union na dan prenosa iznosi 119 dinara za jedan
evro.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
244 Devizni račun 60.000
439 Ostale obaveze iz
poslovanja 54.000
491 Unapred naplaćeni
prihodi 6.000
– za prijem novčanih sredstava
2.
439 Ostale obaveze iz
poslovanja 54.000
491 Unapred naplaćeni
prihodi 6.000
663 Pozitivne kursne razlike
(prema trećim licima) 450
244 Devizni račun 53.550
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i usluga na
domaćem tržištu 6.000
– za izvršen prenos sredstava
Ostale delatnosti menjačnica
Uz osnovnu delatnost iz koje ostvaruju finansijske
prihode, menjačnice dodatno pružaju i
usluge po osnovu kojih nastaju poslovni prihodi,
pri čemu su to prvenstveno usluge posredovanja
u prodaji elektronskih dopuna za javni prevoz i
elektronskih dopuna za mobilne telefone (raJUL–
AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 29
RAČUNOVODSTVO
zličitih mobilnih operatera), kao i u prodaji
instant lutrije – srećki.
Elektronska dopuna za javni prevoz
Menjačnica na osnovu sklopljenog ugovora
vrši elektronsku dopunu kartica za javni prevoz,
čime vrši uslugu u ime i za račun drugog
pravnog lica, a za naknadu dobija proviziju. Menjačnica
svaki dan licu u čije ime i za čiji račun
vrši uslugu uplaćuje iznos dopuna koji je prodala.
Na kraju meseca pomenuto lice šalje mesečni
obračun i na osnovu tog obračuna menjačnica
šalje račun u iznosu provizije koju dobija za izvršene
usluge.
Sa aspekta Zakona o fiskalnim kasama („Sl.
glasnik RS”, br. 135/2004 i 93/2012), menjačnica
nije u obavezi da navedeni promet evidentira
kroz fiskalnu kasu jer se radi o delatnosti
52.21 (uslužne delatnosti u oblasti kopnenog
saobraćaja), za koju ne postoji obaveza evidentiranja
preko fiskalne kase shodno članu 2.
stav 1. Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg
obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja
prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”,
br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 i
100/2014).
U vezi sa ovom temom postoji i mišljenje Ministarstva
finansija, br. 430–00–00549/2011–04:
Prema tome, privredni subjekt koji vrši
promet usluga prodaje elektronskih dopuna za
prevoz, u okviru pretežne delatnosti 52.21
(Uslužne delatnosti u oblasti kopnenog sao-
braćaja), preko svojih platnih terminala koji su
instalirani u maloprodajnim objektima, i koji
su povezani sa centralnim serverom Direkcije
za javni prevoz Grada Beograda, u čije ime i za čiji
račun privredni subjekt vrši navedenu uslugu,
nije dužan da tako ostvaren promet evidenti-
ra preko fiskalne kase.
U skladu sa t. 9) MRS 18 – Prihodi, prihod koji
se naplaćuje u tuđe ime i za tuđ račun ne evidentira
se u okviru računa klase 6 – Prihodi:
Prihod uključuje samo bruto priliv ekonom-
skih koristi koje je entitet primio ili potra-
žuje za svoj račun. Iznosi koji su prikupljeni za
račun trećih strana, kao što su porez na pro-
met, porez na robu i usluge i porez na dodatu
vrednost, nisu ekonomske koristi koje pritiču
u entitet i ne rezultuju uvećanjem kapitala.
Prema tome, oni se isključuju iz prihoda. Slično
tome, u zastupničkom odnosu bruto priliv
ekonomskih koristi uključuje iznose koji su pri-
kupljeni za račun principala, a koji ne rezultuju
povećanjem akcijskog kapitala tog entiteta.
Iznosi koji su prikupljeni za račun principala
nisu prihod. Umesto toga, prihod predstavlja
iznos provizije.
Primer: Evidentiranje posredovanja u
prodaji elektronske dopune za javni prevoz
1. Menjačnica je prodala elektronske dopune
za prevoz u vrednosti od 10.000 dinara.
2. Izvršena je uplata iznosa ukupne prodaje,
tj. 10.000 dinara prevozniku u čije ime i za čiji
račun se vrši usluga.
3. Prevoznik je dostavio obračun, na osnovu
kog je menjačnica fakturisala posredničku proviziju
u ugovorenom iznosu od 1%.
Prodaja elektron-
skih dopuna
Provizija menjača
(posrednika)
Bruto iznos 10.000,00 1.000,00
Uračunati PDV 1.666,67 166,67
Neto iznos 8.333,33 833,33
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
2431 Dinarska blagajna
za ostalo poslovanje 10.000,00
449 Ostale obaveze
iz specifičnih
poslova 10.000,00
– za prodaju elektronskih dopuna za javni prevoz
1a
241 Tekući račun 10.000,00
2431 Dinarska blagajna
za ostalo poslovanje 10.000,00
– za polog novca iz blagajne na tekući račun
2.
449 Ostale obaveze
iz specifičnih
poslova 10.000,00
241 Tekući račun 10.000,00
– za prenos sredstava prevozniku za prodate
elektronske dopune
3.
204 Kupci u zemlji 1.000,00
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama
po opštoj stopi 166,67
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i
usluga na domaćem
tržištu 833,33
– za račun za proviziju za izvršene usluge prevozniku
Prodaja dopuna za mobilne telefone
U slučaju da menjačnica za izvršene usluge
prodaje dopuna za mobilne telefone mobilnom
operateru naplaćuje proviziju na osnovu faktu-
30 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
re, evidentiranje je jednako kao u prethodnom
slučaju elektronske dopune za javni prevoz.
Međutim, u praksi se javlja i situacija kada
menjačnica naplaćena novčana sredstva ne prebacuje
u ukupnom iznosu mobilnom operateru,
već deo zadržava za sebe po osnovu provizije, a
ostatak uplaćuje mobilnom operateru.
U slučaju da menjačnica naplaćena novčana
sredstva ne prebacuje u ukupnom iznosu mobilnom
operateru, već deo zadržava za sebe po
osnovu provizije, potrebno je proknjižiti:
● povećanje novčanih sredstava u blagajni u
ukupnom iznosu primljenog novca,
● obavezu prema mobilnom operateru u iznosu
koji se prebacuje i
● unapred naplaćene prihode za iznos provizije
koji se zadržava.
Primer: Prodaja elektronskih dopuna za
mobilne telefone
1. Menjačnica je od prodaje elektronskih dopuna
od fizičkih lica primila iznos od 33.000
dinara. Provizija iznosi 10% od vrednosti bruto.
Novac je na kraju radnog dana položila na
tekući račun.
2. Sredstva su preneta na tekući račun mobilnog
operatera.
3. Mobilnom operateru je ispostavljena faktura
za proviziju na iznos od 2.750,00 dinara,
plus PDV u iznosu od 550,00 dinara (ukupan iznos
3.300 dinara).
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
2431 Dinarska blagajna
za ostalo poslovanje 33.000
449 Ostale obaveze
iz specifičnih
poslova 29.700
491 Unapred naplaćeni
prihodi 3.300
– za prodaju elektronskih dopuna
1a
241 Tekući račun 33.000,00
2431 Dinarska blagajna
za ostalo poslovanje 33.000,00
– za polog novca iz blagajne na tekući račun
2.
449 Ostale obaveze
iz specifičnih
poslova 29.700
241 Tekući (poslovni)
računi 29.700
– za prenos sredstava mobilnom operateru
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
3.
491 Unapred naplaćeni
prihodi 3.300
614 Prihodi od prodaje
proizvoda i
usluga na domaćem
tržištu 2.750
470 Obaveze za porez na
dodatu vrednost po
izdatim fakturama
po opštoj stopi
(osim primljenih
avansa) 550
– po izdatoj fakturi za proviziju
Prodaja instant lutrije
Menjačnice veoma često vrše i usluge posredovanja
pri prodaji loto i bingo listića i druge
instant lutrije Državne lutrije Srbije i po tom
osnovu ostvaruju proviziju od prodaje.
Prema odredbi člana 25. stav 2. tačka 18) Zakona
o porezu na dodatu vrednost, PDV se ne plaća
i na promet usluga priređivanja igara na sreću. U
skladu sa odredbom člana 10. Pravilnika o utvrđivanju
pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona
o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik
RS”, br. 120/2012 i 86/2015), uslugama se, u smislu
člana 25. stav 2. tačka 18) Zakona, smatraju usluge
priređivanja igara na sreću u skladu sa propisima
koji uređuju igre na sreću.
Prema odredbama člana 2. Zakona o igrama
na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011, 93/2012
– dr. zakon, 30/2018 i 95/2018), igrama na sreću,
u smislu ovog zakona, smatraju se igre u kojima
se učesnicima, uz naplatu, pruža mogućnost da
ostvare dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili
pravima, pri čemu dobitak ili gubitak ne zavisi
od znanja ili veštine učesnika u igri, nego od
slučaja ili nekog neizvesnog događaja.
Članom 14. stav 1. istog zakona definisane su
osnovne klasične igre na sreću:
● lutrija, instant lutrija i druge slične igre
koje za osnovu imaju lutriju,
● sportska prognoza (pogađanje ishoda fudbalskih
i drugih sportskih takmičenja),
● loto, keno i slične igre,
● tombola, bingo i druge slične igre koje za
osnovu imaju tombolu.
Iz navedenog proizlazi da je generalno pravilo
da se na usluge priređivanja igara na sreću
PDV ne obračunava, u skladu sa članom 25. stav
2. tačka 18) Zakona o porezu na dodatu vrednost.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 31
RAČUNOVODSTVO
Međutim, na usluge posredovanja pri pro-
daji loto i bingo listića i instant lutrije
postoji obaveza obračunavanja PDV-a, s obzi-
rom na to da za promet ovih usluga nije pro-
pisano poresko oslobođenje.
Drugim rečima, za usluge posredovanja koje
se odnose na promet dobara i usluga iz člana 25.
Zakona o porezu na dodatu vrednost, za koje nije
izričito propisano da se na njih ne obračunava
PDV, ne može da se primeni poresko oslobođenje,
što znači da su takve usluge oporezive
PDV-om, a tako, između ostalih, i usluge koje se
odnose na posredovanje prilikom prometa usluga
priređivanja igara na sreću.
Sa aspekta računovodstvenog evidentiranja,
primenjuju se pravila i stavovi knjiženja koji su
prethodno prikazani na primerima posredovanja
u prodaji elektronskih dopuna za javni prevoz,
odnosno elektronskih dopuna za mobilne
telefone.
Menjačnice kao obveznici PDV-a
U skladu sa članom 25. stav 1. tačka 1) Zakona
o porezu na dodatu vrednost, menjačnice su
oslobođenje PDV-a za prihod ostvaren po osnovu
menjačkih poslova. Ipak, to oslobođenje ne podrazumeva
i oslobađanje od obaveze evidentiranja
menjačnice u sistemu PDV-a, s obzirom na to
da one obavljaju i druge delatnosti.
Pri tome, u ukupan promet na osnovu kojeg se
određuje kriterijum za evidentiranje u sistemu
PDV-a (prema članu 38. Zakona o porezu na dodatu
vrednost) ne uključuje se prihod po osnovu
pozitivnih kursnih razlika i provizije koju menjač
ostvaruje pri otkupu ili prodaji efektive
i provizije koju dobija od banke po osnovu predate
otkupljene efektive. Nastale pozitivne
kursne razlike ne smatraju se prometom dobara
i usluga, već su posledica promene kurseva, koja
nastaje nezavisno od izvršenog prometa dobara
i usluga. Što se tiče provizije, radi se o naknadi
po osnovu posredovanja u poslovanju sa zakonskim
sredstvima plaćanja iz člana 25. stav 1.
tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Dakle, u ukupan promet na osnovu kojeg se
određuje obaveza evidentiranja u sistemu
PDV-a uključuje se prihod koji menjačnica
ostvari pružanjem drugih usluga, odnosno u
okviru ostalih delatnosti koje obavlja pored
menjačkih poslova i poslova platnih usluga.
Menjačnice koje, osim menjačkih poslova i
platnih usluga, obavljaju i druge delatnosti čiji
promet podleže oporezivanju PDV-om, pravo na
odbitak prethodnog poreza ostvaruju po osnovu
člana 30. Zakona o porezu na dodatu vrednost –
podela prethodnog poreza i srazmerni poreski
odbitak.
One najpre vrše podelu prethodnog poreza
prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji imaju
i deo koji nemaju pravo da odbiju od PDV-a
koji duguju. Suština podele prethodnog poreza
jeste da obveznik utvrdi koje su ulazne fakture
po ekonomskoj pripadnosti povezane sa prometom
za koji postoji pravo na odbitak prethodnog
poreza, a koje sa prometom za koji to pravo ne
postoji. Pritom posebno treba imati u vidu da,
pre eventualnog izračunavanja srazmernog poreskog
odbitka, podelu prethodnog poreza treba
vršiti i na nivou pojedinačnih ulaznih računa
ukoliko je moguće pronaći i primeniti odgovarajući
kriterijum.
Način utvrđivanja srazmernog poreskog odbitka
bliže je uređen Pravilnikom o načinu
utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog
odbitka („Sl. glasnik RS”, br. 122/2012). Da bi
se utvrdio iznos srazmernog poreskog odbitka,
prvo je potrebno izračunati procenat srazmernog
poreskog odbitka, i to po sledećoj formuli:
Procenat
srazmernog
poreskog
odbitka
=
Iznos naknade za promet sa pravom na
odbitak prethodnog poreza izvršen
od 1. januara tekuće godine do isteka
poreskog perioda za koji se podnosi
poreska prijava
x 100
Iznos naknade za ukupan promet
izvršen od 1. januara tekuće godine
do isteka poreskog perioda za koji se
podnosi poreska prijava
Iznos koji se unosi u brojilac jeste iznos naknade
(bez PDV-a) za promet dobara i usluga sa
pravom na odbitak prethodnog poreza, izvršen
na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu,
odnosno za promet sa pravom na odbitak
prethodnog poreza, od 1. januara tekuće godine
do isteka poreskog perioda za koji se podnosi
poreska prijava.
Iznos koji se unosi u imenilac jeste iznos
naknade (bez PDV-a) za ukupan promet dobara i
usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza i
32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
bez tog prava, izvršen na teritoriji Republike
Srbije i u inostranstvu, odnosno za ukupan promet,
od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog
perioda za koji se podnosi poreska prijava.
U promet koji se iskazuje u formuli ne uračunava
se promet opreme i objekata za vršenje
delatnosti niti promet dobara i usluga iz člana
6. Zakona o porezu na dodatu vrednost:
● prenos celokupne ili dela imovine,
● zamena dobara u garantnom roku,
● besplatno davanje poslovnih uzoraka,
● davanje reklamnog materijala i drugih poklona
manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim
licima.
Nakon toga, potrebno je utvrditi iznos PDV-a
koji predstavlja razliku između:
● ukupnog iznosa prethodnog poreza (koji čini
zbir iznosa PDV-a obračunatog za promet dobara i
usluga koji je izvršio prethodni učesnik u prometu,
uključujući i PDV obračunat po osnovu avansa,
PDV nadoknade plaćene poljoprivredniku i PDV
plaćen pri uvozu dobara u poreskom periodu) i
● zbira iznosa koji obveznik nema pravo da
odbije kao prethodni porez u smislu člana 29.
stav 1. Zakona o PDV–u (nabavka putničkih automobila
i sa tim povezane nabavke, izdaci za
reprezentaciju i izdaci za ishranu i prevoz zaposlenih)
i iznosa za koji je, podelom prema ekonomskoj
pripadnosti, opredeljeno da ne može da
se odbije kao prethodni porez.
Iznos
srazmernog
odbitka
= {
Iznos
ukupnog
prethodnog
poreza
– [
Iznos
prethodnog
poreza iz
člana 30.
stav 1.
+
Iznos
prethodnog
poreza iz
člana 29.
stav 1.
]} x
Procenat
srazmernog
odbitka
Primer: Obračun iznosa srazmernog
poreskog odbitka
Menjačnica „Del i Rodni d. o. o.”, osim obavljanja
menjačkih poslova i pružanja platnih
usluga, vrši i usluge posredovanja u prodaji
elektronskih dopuna za javni prevoz, elektronskih
dopuna mobilnih operatera i prodaju
„Greb-greb” srećki.
U mesecu junu 2019. godine nastali su sledeći
poslovni događaji:
1. Primljen je račun dobavljača za materijal za
održavanje i čišćenje prostorija:
Materijal za održavanje i čišćenje 20.000
PDV (20%) 4.000
Ukupno 24.000
2. Evidentiran je račun sa pumpe za gorivo za
putnički automobil:
Gorivo za putnički automobil 30.000
PDV 6.000
Ukupno 36.000
PDV na kupljeno gorivo za putnički automobil
ne priznaje se kao prethodni PDV u skladu
sa članom 29. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na
dodatu vrednost.
3. Primljen je račun za zakup poslovnog prostora:
Zakupnina 150.000
PDV 30.000
Ukupno 120.000
4. Del i Rodni su od mobilnog operatera primili
obračun provizije za prodate elektronske
dopune u junu 2019. godine:
Vrednost dopuna sa PDV-om 900.000
PDV sadržan u vrednosti dopuna 150.000
Vrednost dopuna bez PDV-a 750.000
Provizija menjačnice „Del i Rodni” 37.500
PDV na proviziju 7.500
Ukupno provizija sa PDV-om 45.000
Iznos za uplatu mobilnom operateru 855.000
Specifikacija prethodnog poreza:
Opis Iznos
Ukupan iznos prethodnog poreza u junu 2019. 40.000
Prethodni PDV koji prema ekonomskoj
pripadnosti može da se odbije od dugovanog
PDV-a 0
Prethodni PDV koji prema ekonomskoj
pripadnosti ne može da se odbije od
dugovanog PDV-a (po članu 29. Zakona o porezu
na dodatu vrednost) 6.000
Prethodni porez koji u periodu ne može da se
podeli prema ekonomskoj pripadnosti 34.000
Procenat srazmernog odbitka iznosi 59,55%.
Iznos srazmernog poreskog odbitka (40.000 –
(0 + 6.000)) x 59,55% = 20.247 dinara. PS