Poslovanje prevoznika tereta u drumskom saobraćaju

MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 35
RAČUNOVODSTVO
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Poslovanje prevoznika tereta u drumskom
saobraćaju
Uvod
Delatnost prevoznika tereta u drumskom sao-
braćaju uređuju brojni propisi, od kojih su najzna-
čajniji:
1. Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju
(„Sl. glasnik RS”, br. 68/2015 i 41/2018 – dalje: Za-
kon), kao i podzakonski akti doneseni na osnovu
njega:
hhPravilnik o tehničkim i tehničko-eksploata-
cionim uslovima koje mora ispunjavati teretno
vozilo ili skup vozila kojim se obavlja prevoz te-
reta u drumskom saobraćaju i o obrascima potvrda
o ispunjavanju ovih uslova („Sl. glasnik RS”, br.
14/2017 – dalje: Pravilnik),
hhPravilnik o izgledu i sadržini obrasca zahte-
va za izdavanje i produženje roka važenja licence
za prevoz, obrascima licence za prevoz i izvoda
licence za prevoz i načinu stavljanja na uvid jav-
nosti informacije o izdatim i oduzetim licenca-
ma za prevoz („Sl. glasnik RS”, br. 11/2017),
hhPravilnik o sadržini i načinu vođenja evi-
dencije lica odgovornih za prevoz i registra li-
cenci za prevoz tereta i izvoda licence za prevoz
tereta i o načinu vođenja evidencije o izvršenim
prekršajima i preduzetim administrativnim me-
rama („Sl. glasnik RS”, br. 110/2017);
2. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima
(„Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011,
55/2014, 32/2013 – Odluka US RS, 96/2015 – drugi
zakon, 9/2016 – Odluka US RS, 24/2018, 41/2018,
41/2018 – drugi zakon, 87/2018 i 23/2019);
3. Zakon o radnom vremenu posade vozila u drum-
skom prevozu i tahografima („Sl. glasnik RS”, br.
96/2015 i 95/2018);
4. Uredba o raspodeli stranih dozvola za međuna-
rodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima
(„Sl. glasnik RS”, br. 113/2015);
5. Carinski zakon („Sl. glasnik RS”, br. 95/2018 i
91/2019 – drugi propis);
6. Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik
RS”, br. 84/2004… i 72/2019), kao i podzakonski akt
koji je donesen na osnovu njega:
hhPravilnik o načinu i postupku ostvarivanja
poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na od-
bitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br.
120/2012… i 80/2019 – dalje: Pravilnik o pore-
skim oslobođenjima);
7. Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”,
br. 62/2006… i 30/2018), kao i podzakonski akti
koji su doneseni na osnovu njega:
hhUputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i na-
činu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom
(„Sl. glasnik RS”, br. 24/2007… i 82/2017),
hhOdluka o slučajevima i uslovima plaćanja, na-
plaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stra-
nom novcu („Sl. glasnik RS”, br. 51/2015, 3/2016,
29/2016, 91/2016, 24/2017 i 29/2018);
8. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl.
glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 – drugi zakon,
88/2011 i 89/2015 – drugi zakon);
9. Zakon o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005… i
113/2017, vidi: Autentično tumačenje – 95/2018);
10. Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl.
glasnik RS”, br. 25/2001… i 86/2019);
11. Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS” br.
73/2019);
12. Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. gla-
snik RS”, br. 24/2011… i 86/2019 – dalje: ZPDG);
13. Uredba o naknadi troškova i otpremnini dr-
žavnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik
RS”, br. 98/2007, 84/2014 i 84/2015 – dalje: Uredba o
naknadi troškova);
14. Zakon o akcizama („Sl. glasnik RS”, br.
22/2001… i 30/2018), kao i podzakonski akt koji je
donesen na osnovu njega:
hhPravilnik o bližim uslovima, načinu i po-
stupku ostvarivanja prava na refakciju plaćene
akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečno-
sti iz člana 9. stav 1. t. 3), 5) i 7) Zakona o akcizama,
koji se koriste za transportne svrhe i za grejanje
(dalje: Pravilnik o refakciji akcize).
Osim navedenih, brojni propisi uređuju pi-
tanja dozvole za prevoz, sigurnosti saobraćaja
na putevima, ograničenja saobraćaja, zdravstvene
kontrole vozača, osposobljenosti vozača i drugog
36 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
osoblja koje obavlja delatnost prevoza, parkiranja
vozila, tehničkog pregleda vozila, saobraćajnih
nesreća, osiguranja i dr. Postoje i međunarodni
ugovori i konvencije koji uređuju pojedina pitanja
u području drumskog saobraćaja.
Iz ugla računovodstvenog evidentiranja po-
slovnih događaja, kao i u slučaju svih drugih de-
latnosti, prevoznici koriste računovodstveni
okvir u skladu sa Zakonom o računovodstvu, a na
osnovu razvrstavanja na 31. 12. 2019. godine u 2020.
godini primenjivaće jedan od dozvoljenih odno-
sno izabranih (tamo gde imaju pravo da izaberu)
okvira:
Obveznik MRS/MSFI MSFI za MSP Pravilnik za mikro i
druga pravna lica
Velika pravna lica DA NE NE
Pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih
finansijskih izveštaja (matična pravna lica)
DA NE NE
Javna društva, nezavisno od veličine DA NE NE
Društva koja se pripremaju da postanu javna, nezavisno od veličine DA NE NE
Srednja pravna lica MOŽE DA NE
Mala pravna lica MOŽE DA NE
Mikro pravna lica MOŽE MOŽE DA
Preduzetnici MOŽE MOŽE DA
Druga pravna lica MOŽE MOŽE DA
S obzirom na to da je članak posvećen pre-
voznicima koji se bave prevozom tereta u drum-
skom saobraćaju, u nastavku teksta pod pojmom
„prevoznik” podrazumevaće se ovaj vid prevoza.
1 Uslovi za obavljanje javnog prevoza
tereta
Prevoz tereta u drumskom saobraćaju može biti
javni prevoz tereta ili prevoz tereta za sopstvene
potrebe.
Javni prevoz tereta je prevoz tereta u drum-
skom saobraćaju pri kojem privredno društvo,
drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko
lice koje obavlja prevoz naplaćuje uslugu pre-
voza ili ostvaruje bilo kakvu direktnu ili in-
direktnu ekonomsku korist na osnovu obavljanja
tog prevoza. Prevoz tereta za sopstvene potrebe
predstavlja prevoz tereta u drumskom saobraćaju
koji domaće privredno društvo, drugo pravno
lice, preduzetnik, poljoprivrednik, odnosno
strano pravno lice, preduzetnik ili fizičko
lice obavlja bez naknade u vezi sa poslovima iz
svoje delatnosti.
Predmet razmatranja u nastavku biće javni
prevoz tereta.
U skladu sa članom 6. Zakona javni prevoz tereta
može da obavlja domaće privredno društvo, drugo
pravno lice ili preduzetnik, teretnim vozilom
ili skupom vozila registrovanim u skladu sa pro-
pisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na
putevima, na osnovu licence za prevoz, i to za:
1) javni prevoz tereta u domaćem drumskom sao-
braćaju i
javni prevoz tereta u domaćem i međunarod-
nom drumskom saobraćaju.
Licenca za prevoz izdaje se sa rokom važe-
nja od 10 godina.
Domaći prevoznik dužan je da original li-
cence za prevoz čuva u svom stvarnom i stalnom
sedištu. Licenca za prevoz je neprenosiva, osim
u slučaju statusnih promena spajanja i pripajanja
domaćeg privrednog društva.
Ipak, licenca za prevoz nije potrebna za oba-
vljanje sledećih prevoza:
1) prevoz tereta za sopstvene potrebe;
2) prevoz pošiljaka i paketa koji obavlja javni
poštanski operator kao univerzalnu poštansku
uslugu;
3) prevoz vozilima koja su namenjena potrebama
javne bezbednosti, odbrane i zaštite od vanrednih
događaja, kao i potrebama državnih organa, organa
autonomne pokrajine ili organa lokalne samou-
prave, ali i medicinskog i humanitarnog prevoza;
4) prevoz specijalnim vozilima koja su posle pro-
izvodnje bila prilagođena posebnim namenama, pa
njima ne može da se obavlja prevoz tereta na isti
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 37
RAČUNOVODSTVO
način kao sa neprilagođenim vozilima (npr. vo-
zila za prevoz pčela, putujuće biblioteke i dr.);
5) prevoz tereta u drumskom saobraćaju teretnim
vozilom ili skupom vozila čija najveća dozvo-
ljena masa ne prelazi 3.500 kg.
U skladu sa članom 7. Zakona licenca za prevoz
može da se izda domaćem privrednom društvu, dru-
gom pravnom licu ili preduzetniku, ako podnese
dokaze da ispunjava sledeće uslove:
1) poslovni ugled (član 8. Zakona),
2) finansijsku sposobnost (član 9. Zakona),
3) profesionalnu osposobljenost (član 10. i 11.
Zakona),
4) stvarno i stalno sedište (član 12. Zakona),
5) odgovarajući vozni park (član 13. Zakona),
6) odgovarajući broj radno angažovanih vozača
(član 14. Zakona).
Domaće privredno društvo, drugo pravno lice
ili preduzetnik mora neprekidno da ispunjava
uslove koji se odnose na poslovni ugled, finansij-
sku sposobnost, profesionalnu osposobljenost,
stvarno i stalno sedište, kao i na odgovarajući
vozni park.
1.1 Vozni park
Uslov u koji se odnosi na vozni park ispu-
njava privredno društvo, drugo pravno lice
ili preduzetnik koji ima najmanje jedno teret-
no vozilo ili skup vozila registrovanih u Re-
publici Srbiji u vlasništvu ili ga koristi
na osnovu ugovora o finansijskom lizingu ili
na osnovu ugovora o zakupu.
Ukoliko prevoznik javni prevoz tereta obavlja
teretnim vozilom ili skupom vozila na osnovu
ugovora o zakupu:
hhugovor mora biti zaključen na period od najma-
nje šest meseci sa privrednim društvom, drugim
pravnim licem, preduzetnikom ili fizičkim li-
cem kome se sedište odnosno prebivalište nalazi
na teritoriji Republike Srbije;
hhpodaci o primaocu lizinga, odnosno zakupcu
moraju da budu upisani u saobraćajnu dozvolu u
skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost
saobraćaja na putevima;
hhteretno vozilo ili skup vozila koja se koriste na
osnovu ugovora o zakupu mora da bude u vlasništvu
zakupodavca ili dato zakupodavcu na korišćenje
na osnovu ugovora o finansijskom lizingu, uz pret-
hodno pribavljenu saglasnost davaoca lizinga.
Ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice,
pomenuti ugovor o zakupu mora da bude overen kod
organa nadležnog za overu.
Teretno vozilo kojim se obavlja prevoz tereta u
drumskom saobraćaju na bočnim vratima, odnosno
na bočnim stranama kabine teretnog vozila mora
da ima ispisano poslovno ime, a osim toga:
hhna bočnim vratima, odnosno stranama kabine
može da ima i znak prevoznika koji uživa zaštitu
u skladu sa zakonom kojim se uređuju žigovi;
hhna bočnim vratima ili bočnim stranama kabine
teretnog vozila ne mogu da se stavljaju drugi nat-
pisi, osim poslovnog imena i eventualno znaka
prevoznika;
hhposlovno ime mora da bude na bočnim vratima,
odnosno na bočnim stranama kabine teretnog vo-
zila, ispisano slovima visine najmanje pet cen-
timetara i bojom ili nalepnicom koja se bitno
razlikuje od osnovne boje vozila.
Naravno, vozilo mora da ispunjava uslove predviđene
propisima o bezbednosti saobraćaja na
putevima, kao i tehničke uslove u pogledu buke i
emisije zagađivača i tehničko-eksploatacione
uslove u pogledu bezbednosti saobraćaja. Tehnič-
ki uslovi propisani su Pravilnikom o tehničkim
i tehničko-eksploatacionim uslovima koje mora
ispunjavati teretno vozilo ili skup vozila kojim
se obavlja prevoz tereta u drumskom saobraćaju i
o obrascima potvrda o ispunjavanju ovih uslova.
Kao dokaz o ispunjenosti ovih uslova privredno
društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik do-
stavlja Ministarstvu potvrdu proizvođača ili
ovlašćenog predstavnika proizvođača u Repu-
blici Srbiji o ispunjenosti tehničkih uslova u
pogledu buke i emisije zagađivača, kao i o ispunje-
nosti tehničko-eksploatacionih uslova u pogledu
bezbednosti saobraćaja.
O ispunjenosti navedenih uslova privrednom
društvu, drugom pravnom licu ili preduzetni-
ku Ministarstvo izdaje potvrdu.
1.2 Radno angažovani vozači
Uslov u pogledu odgovarajućeg broja radno an-
gažovanih vozača ispunjava privredno društvo,
drugo pravno lice ili preduzetnik ako ima naj-
manje jednog radno angažovanog vozača po teret-
nom vozilu ili skupu vozila. Ovaj vozač mora da
poseduje licencu vozača, pri čemu to ne može da
bude lice kome nisu prestale pravne posledice
osude za krivična dela protiv bezbednosti javnog
saobraćaja.
38 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
1.3 Dozvola za prevoz u međunarodnom
drumskom saobraćaju
U skladu sa članom 24. Zakona prevoz tereta u
međunarodnom drumskom saobraćaju obavlja se na
osnovu dozvole ukoliko nije drugačije propisano
međunarodnim ugovorom. Dozvola glasi na prevo-
znika i neprenosiva je.
Dozvole mogu biti:
hhpojedinačne,
hhvremenske,
hhmultilateralne i
hhdozvole na osnovu obavljanja kombinovanog pre-
voza.
CEMT – Evropska konferencija ministara
transporta donela je Rezoluciju br. 00/1, koja se
tiče primene pravila u međunarodnom drum-
skom transportu robe [CM(2000)10/FINAL], kao
i Uputstvo za vladine službenike i prevoznike
o primeni CEMT multilateralne kvote [CEMT/
CM(2005)9/FINAL], kako bi se olakšao međunarod-
ni kopneni saobraćaj u cilju integracije tržišta,
postepene liberalizacije drumskog transporta
robe, koja može da se postigne samo zajedničkim
naporima država članica na putu ka harmoni-
zaciji uslova konkurencije između prevoznika u
drumskom saobraćaju iz različitih zemalja.
Poseban značaj CEMT je dao uvođenju standarda
vezanih za buku i emisiju izduvnih gasova teret-
nih vozila, a navedeno je usvojeno i u Pravilniku.
U skladu sa članom 2. Pravilnika teretno vo-
zilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg
svrstava se u jednu od sledećih kategorija:
1) zeleno vozilo,
2) zelenije i bezbedno vozilo,
3) EVRO III bezbedno vozilo,
4) EVRO IV bezbedno vozilo,
5) EVRO V bezbedno vozilo,
6) EVRO EEV bezbedno vozilo,
7) EVRO VI bezbedno vozilo.
Ukoliko teretno vozilo ne može da se svrsta u
neku od kategorija ili je teretnom vozilu koje je
svrstano u jednu od navedenih kategorija istekla
potvrda CEMT o sposobnosti teretnog ili pri-
ključnog vozila za korišćenje u drumskom saobra-
ćaju, takvo teretno vozilo svrstava se u kategoriju
– vozilo.
Pored CEMT dozvola, u međunarodnom drum-
skom saobraćaju izdaju se pojedinačne i vremenske
dozvole, koje su regulisane članom 26. odnosno 27.
Zakona.
U skladu sa članom 203. Zakona o bezbednosti
saobraćaja, vozač motornog vozila, odnosno skupa
vozila, kome je upravljanje vozilom osnovno za-
nimanje, kada upravlja vozilom, odnosno skupom
vozila kategorije C, C1, D, D1, CE, C1E, DE ili
D1E, za obavljanje poslova profesionalnog voza-
ča mora da ima stečenu početnu kvalifikaciju,
odnosno periodičnu obuku.
Vozaču koji ispuni propisane uslove izdaje se
sertifikat o stručnoj kompetentnosti kojim se
potvrđuje početna kvalifikacija (početni CPC).
Periodična obuka sastoji se od obaveznih semina-
ra unapređenja znanja u trajanju od najmanje tride-
set pet sati u periodu od pet godina. Vozaču koji
završi periodičnu obuku izdaje se sertifikat o
stručnoj kompetentnosti kojim se potvrđuje peri-
odična obuka (periodični CPC).
Na zahtev vozača nadležni organi izdaju vo-
začu kvalifikacionu karticu vozača i upisuju
međunarodni kod 95 u vozačku dozvolu na osnovu
početnog ili periodičnog CPC. Kartica i među-
narodni kod 95 upisan u vozačku dozvolu imaju
rok važenja od pet godina. Tokom upravljanja vozi-
lom vozač kod sebe mora da ima sopstvenu karticu
ili međunarodni kod 95 upisan u vozačku dozvolu.
1.4 Dokumentacija koja mora da se nalazi u
vozilu
U skladu sa članom 37. Zakona, pri obavljanju
javnog prevoza tereta u teretnom vozilu domaćeg
prevoznika mora da se nalazi:
hhoriginal izvoda licence za prevoz;
hhodgovarajuće isprave na osnovu kojih je moguće
utvrditi identitet vozača (lična karta, pasoš i
sl.);
hhlicenca vozača;
hhdokaz da je vozač radno angažovan u skladu sa
propisima kojima se uređuju radni odnosi i pod-
nošenje jedinstvene prijave na obavezno socijal-
no osiguranje, odnosno original potvrde za vozača
koji nije državljanin Republike Srbije;
U E S 3 4
Zeleno Zeleno i bezbedno EURO 3 bezbedno EURO 4 bezbedno
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 39
RAČUNOVODSTVO
hhoriginal ugovora o zakupu ili overena fotoko-
pija ugovora o zakupu (ako se vozilo koristi po
osnovu ugovora o zakupu), sa prevodom na engleski,
francuski, ruski ili nemački jezik u slučaju kada
se teretno vozilo ili skup vozila koristi za oba-
vljanje prevoza tereta u međunarodnom saobraćaju;
hhdokument sa podacima o teretu koji se prevozi
(original tovarnog lista ili otpremnice), popu-
njen i overen od strane prevoznika i pošiljaoca;
hhoriginal CMR (pri obavljanju prevoza tereta u
međunarodnom drumskom saobraćaju), popunjen i
overen od strane prevoznika i pošiljaoca.
Licenca za prevoz je javna isprava kojom pri-
vredno društvo, drugo pravno lice ili preduzet-
nik stiče pravo na obavljanje svih ili pojedinih
vrsta javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
Izvod licence za prevoz jeste javna isprava ko-
jom nadležni organ potvrđuje da je teretno vozilo
kojim domaći prevoznik obavlja međunarodni ili
domaći javni prevoz upisano u rešenje o izdavanju
licence za prevoz.
Licenca vozača (licenca za obavljanje poslova
profesionalnog vozača) predstavlja javnu ispravu
kojom se utvrđuje identitet i osnovno zanimanje
vozača, u skladu sa propisima kojima se uređuje be-
zbednost saobraćaja na putevima.
Napominjemo da teretnim vozilom ili sku-
pom vozila kojim domaći prevoznik obavlja
javni prevoz tereta može da upravlja samo vozač
koji je radno angažovan kod tog domaćeg prevo-
znika u skladu sa propisima kojima se uređuju
radni odnosi i podnošenje jedinstvene prijave
na obavezno socijalno osiguranje.
Potvrda za vozača je isprava koja se izdaje
domaćem prevozniku za vozača koji nije drža-
vljanin Republike Srbije i koji je za upravljanje
teretnim vozilom, za koje domaći prevoznik pose-
duje izvod licence za prevoz, radno angažovan u
skladu sa propisima Republike Srbije kojima se
uređuju uslovi za zapošljavanje stranaca, kao i u
skladu sa propisima u oblasti rada i propisima
u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
Potvrdu za vozača na zahtev domaćeg prevoznika
izdaje Ministarstvo, sa rokom važenja koji je isti
kao i rok važenja ugovora na osnovu kog je vozač
radno angažovan, a najduže do pet godina.
1.5 Radno vreme vozača
U skladu sa članom 4. Zakona o radnom vremenu
posade vozila u drumskom prevozu i tahografima,
prosečno nedeljno radno vreme vozača u periodu
od bilo koja četiri uzastopna kalendarska meseca
ne sme da bude duže od 48 časova, uključujući i pre-
kovremeni rad. Godišnji odmor, odsustvo sa rada
zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja) i
ostala odsustva sa rada uz naknadu zarade u smislu
propisa o radu, u svrhe izračunavanja prosečnog
nedeljnog radnog vremena, svode se na najviše osam
časova dnevno, odnosno najviše 48 časova nedeljno,
u zavisnosti od ugovorenog radnog vremena.
Najduže dnevno radno vreme vozača, uključuju-
ći i prekovremeni rad, ne sme da bude duže od 14
časova u periodu od 24 časa.
Najduže nedeljno radno vreme vozača može da
iznosi 60 časova, uključujući i prekovremeni rad.
Nedelja je vremenski period koji započinje u po-
nedeljak u 00.00 časova, a završava se u nedelju u
24.00 časa.
Ako vozač obavlja noćni rad, radno vreme ne
sme da bude duže od deset časova tokom perioda od
24 časa. Noćni rad je rad koji se obavlja tokom noć-
nog vremena, dakle između 00.00 i 04.00 časa.
Ukoliko je vozač angažovan kod više prevo-
znika, odnosno poslodavaca ili je i sam prevo-
znik, njegovo radno vreme predstavlja zbir svih
časova rada kod svih prevoznika, odnosno po-
slodavaca kod kojih je angažovan. Prevoznik,
odnosno poslodavac koji je ovakvog vozača an-
gažovao, nalaže vozaču da u pisanom ili elek-
tronskom obliku (najkasnije do 7. u narednom
mesecu za kalendarski mesec koji prethodi
tekućem mesecu) dostavi izvod iz evidencije o
radnom vremenu kod drugog ili drugih prevo-
znika, odnosno poslodavaca.
Pri tome radno vreme vozača ne obuhvata samo
vreme upravljanja vozilom. Dakle, radno vreme je
vremenski period od početka do završetka rada,
tokom koga se vozač nalazi na svom mestu rada, na
raspolaganju poslodavcu i obavlja svoje poslove,
uključujući i svaki rad za prevoznika ili drugog
poslodavca, a posebno obuhvata:
1) vreme upravljanja vozilom;
2) ostalo radno vreme, odnosno vreme za realiza-
ciju ostalih poslova u okviru drumskog prevoza, u
koje spadaju:
hhutovar i istovar,
Časopis
POSLOVNI SAVETNIK
preporučite i drugima!
40 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
hhnega vozila i ostale intervencije tehničkog
održavanja,
hhsvi ostali poslovi koji imaju za cilj da se osi-
gura bezbednost vozila i tereta ili da se zadovolje
zakonske ili druge obaveze direktno vezane za pre-
vozni proces koji je u toku, uključujući kontrolu
utovara i istovara, administrativne formalno-
sti sa policijom, carinom itd.,
hhvreme tokom kog ne može slobodno da raspolaže
svojim vremenom i tokom kog se od njega zahteva da
bude na svom mestu rada, spreman da započne sa ra-
dom, odnosno izvršavanjem predviđenih zadataka
(vreme čekanja), a posebno tokom čekanja na utovar
ili istovar, kada pre odlaska ili neposredno pre
početka samog perioda vreme čekanja nije unapred
poznato.
Međutim, vreme raspoloživosti predstavlja
vremenski period koji se ne smatra radnim vre-
menom i obuhvata:
1) vremenske periode tokom kojih poslodavac zah-
teva od vozača da bude u pripravnosti, odnosno da
bude spreman da započne ili nastavi sa upravlja-
njem vozilom ili obavljanjem ostalih poslova,
ali ne zahteva da bude na svom mestu rada, a poseb-
no vreme kada član posade prati vozilo koje se
prevozi trajektom ili vozom, vreme čekanja na
graničnim prelazima i vreme tokom zabrana
kretanja vozila, pri čemu pomenuti periodi i
njihovo predviđeno trajanje pre odlaska ili ne-
posredno pre početka samog perioda treba da budu
unapred poznati članu posade vozila;
2) u slučaju višečlanih posada, vreme koje vozač
provede ne upravljajući vozilom, na sedištu ili
ležaju u kabini vozila u pokretu.
Vozač mora tačno i adekvatno da evidentira
vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast
primene ovog zakona (ostalo radno vreme), ostale
poslove definisane pod ostalim radnim vreme-
nom, vreme raspoloživosti, odmore i pauze. Ovi
podaci unose se ručno na poleđinu tahografskih
listića ili termalnog papira za ispis, odnosno
preko tastera za ručni unos digitalnog tahografa.
Članom 5. istog zakona propisano je da dnevno
vreme upravljanja vozilom (ukupno vreme upra-
vljanja vozilom od završetka poslednjeg odmora,
odnosno između dva uzastopna odmora) ne sme da
bude duže od devet časova. Izuzetno, dnevno vreme
upravljanja vozilom može da se produži na deset
časova najviše dva puta nedeljno. Nedeljno vreme
upravljanja vozilom (ukupno vreme upravljanja
vozilom tokom nedelje) ne sme da bude duže od 56
časova, a ukupno vreme upravljanja vozilom u toku
bilo koje dve uzastopne nedelje ne sme da bude duže
od 90 časova.
Početkom dnevnog vremena upravljanja smatra
se trenutak završetka neprekidnog dela odmora
u trajanju od najmanje sedam časova. Vremena upra-
vljanja vozilom obuhvataju sva vremena upravljanja
vozilom na teritoriji strana ugovornica AETR
sporazuma i država koje nisu strane ugovornice
AETR sporazuma.
Napominjemo da je vreme upravljanja vozilom
vremenski period tokom koga vozač upravlja vo-
zilom, koje se evidentira automatski, poluauto-
matski ili ručno, pod uslovima predviđenim u
ovom zakonu. Period upravljanja vozilom predsta-
vlja ukupno vreme upravljanja vozilom od početka
upravljanja, od završetka odmora ili pauze, pa sve
do narednog odmora ili pauze, pri čemu isti može
da bude neprekidan ili podeljen.
Članovima 6, 7. i 8. istog zakona uređene su pa-
uze vozača, odmori u toku dnevnog rada i dnevni i
nedeljni odmor, odnosno:
ffNajkasnije nakon četiri i po sati upravljanja
vozilom vozač mora da koristi neprekidnu pau-
zu od najmanje 45 minuta, osim ako ne započne sa
korišćenjem dnevnih ili nedeljnih odmora. Ova
pauza se ne uračunava u radno vreme. Osim toga,
ona može da se zameni prvom pauzom od najmanje
15 minuta i drugom od najmanje 30 minuta, koje su
raspoređene tokom pomenutog perioda upravljanja
vozilom ili neposredno nakon njega. Vreme pauze
može da se smatra odmorom u toku dnevnog rada.
ffNajkasnije nakon šest časova neprekidnog rada
vozač mora da prekine radno vreme odmorom u toku
dnevnog rada. Odmor u toku dnevnog rada traje naj-
manje 30 minuta ako radno vreme vozača traje više
od šest, a manje od devet časova. Odmor u toku dnev-
nog rada traje najmanje 45 minuta ako radno vre-
me vozača traje više od devet, a manje od dvanaest
časova. Odmor u toku dnevnog rada traje najmanje
60 minuta ako radno vreme vozača traje više od
dvanaest časova. Odmor u toku dnevnog rada može
da se koristi u više delova, u trajanju od po najma-
nje 15 minuta raspoređenih tokom radnog vremena.
Odmor u toku dnevnog rada ne uračunava se u radno
vreme.
ffVozač mora da iskoristi novi dnevni odmor u
roku od 24 časa nakon završetka prethodnog dnev-
nog ili nedeljnog odmora. Dnevni odmor može da se
produži tako da postane pun ili skraćeni nedelj-
ni odmor. Izuzetno, vozač koji je član višečlane
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 41
RAČUNOVODSTVO
posade mora da iskoristi novi dnevni odmor u
trajanju od najmanje devet časova u roku od 30 časova
od završetka dnevnog ili nedeljnog odmora. Vozač
može da ima najviše tri skraćena dnevna odmora
između svaka dva nedeljna odmora. U toku bilo koje
dve uzastopne nedelje vozač mora da koristi najma-
nje dva puna nedeljna odmora ili jedan puni i jedan
skraćeni nedeljni odmor.
ffNedeljni odmor mora da započne najkasnije po
završetku šestog 24-časovnog perioda od zavr-
šetka prethodnog nedeljnog odmora. U slučaju
korišćenja skraćenog nedeljnog odmora, vozač je
dužan da nadoknadi vremensku razliku do punog
nedeljnog odmora najkasnije do kraja treće nedelje,
računajući od nedelje u kojoj je korišćen skraće-
ni nedeljni odmor. Svaka vremenska razlika koja
se koristi za nadoknađivanje skraćenog nedeljnog
odmora mora da se iskoristi u celini, tako da se
nadoveže na drugi odmor u trajanju od najmanje de-
vet časova. Vozač može da koristi dnevni odmor
i skraćeni nedeljni odmor u vozilu ukoliko u
njemu postoji ležaj za spavanje svakog člana po-
sade vozila i ako je vozilo u stanju mirovanja.
ffPun dnevni odmor koji koristi vozač vozila
koje se prevozi trajektom ili vozom može da se
prekine ne više od dva puta ostalim aktivnosti-
ma koje ukupno ne traju duže od jednog časa. Tokom
ovako korišćenog punog dnevnog odmora vozač
mora da ima pristup ležaju u kabini trajekta ili
kušet kolima. Vreme kada vozač prati vozilo koje
se prevozi trajektom ili vozom ne sme da se raču-
na i evidentira kao odmor ako vozač nema pristup
ležaju u kabini trajekta ili kušet kolima.
ffVreme putovanja vozača do mesta preuzimanja,
odnosno od mesta predaje vozila, pri čemu se po-
menuto vozilo ne nalazi u mestu boravka vozila
niti u uobičajenom mestu rada vozača, računa se i
evidentira kao vreme raspoloživosti. To vreme
putovanja (upravljanja drugim vozilom do mesta na
kome preuzima vozilo kojim će obavljati prevoz)
računa se kao ostalo radno vreme.
Članovima 54–57. pomenutog zakona propisa-
ne su kazne za pravno lice, odnosno preduzetnika
prevoznika, a članovima 58–61. za fizičko lice,
za nepoštovanje odredbi u vezi sa radnim vreme-
nom vozača.
2 Putni troškovi vozača
Prava vozača zaposlenih kod prevoznika, kao
što su zarada i druga primanja (naknada troško-
va prevoza na posao i sa posla, regres za godišnji
odmor, naknada putnih troškova, dnevnice i
slično), uređena su Zakonom o radu, opštim aktom
poslodavca i ugovorom o radu. Dakle, u skladu sa
članom 118. stav 1. tačka 2) Zakona o radu zaposle-
ni ima pravo na naknadu troškova u slučaju kada
je upućen na službeni put. Osim toga, prilikom
obračuna i isplate primenjuju se odredbe ZPDG-a.
U vezi sa putnim troškovima članom 18.
ZPDG-a propisano je da se ne plaća porez na zarade
na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu:
ffdnevnice za službeno putovanje u zemlji – do
2.394 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do
pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvr-
đene na način i u skladu sa propisima nadležnog
državnog organa;
ffdnevnice za službeno putovanje u inostranstvo
– do iznosa propisanog od strane nadležnog dr-
žavnog organa, a najviše do 50 evra dnevno, utvr-
đene na način i u skladu sa uslovima propisanim
od strane nadležnog državnog organa;
ffnaknade troškova smeštaja na službenom puto-
vanju, prema priloženom računu.
U slučaju da su isplaćeni iznosi viši od
propisanih ili su isplaćeni iznosi dnevnica
koji nisu utvrđeni u skladu sa Uredbom o nak-
nadi troškova, na iznos iznad neoporezivog
obračunava se 10% poreza na zarade.
Delatnost prevoznika specifična je po tome
što retko nastaju putni troškovi koji se odno-
se na smeštaj. Naknada ovih troškova obično se
vrši u slučaju kvarova ili drugih okolnosti, kada
nije moguće da vozač ostane u vozilu.
Zakonom o prevozu tereta u drumskom saobraća-
ju nije propisana obaveza posedovanja putnog nalo-
ga. Međutim, putni nalog služi kao dokument na
osnovu kojeg se dokazuje i eventualna povreda na
radu na putu. Putni nalog je dokument na osnovu
kojeg se podiže gotov novac na ime akontacija i
vrši obračun troškova. S obzirom na navedeno,
svakako je korisno da se vozačima izdaju putni na-
lozi.
2.1 Dnevnica vozača
Ukoliko su uslovi rada vozača vrednovani
kroz osnovnu zaradu, ne može se smatrati da
njihovo redovno obavljanje prevoza predsta-
vlja službeni put za koji zaposleni ima pravo
42 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
na naknadu troškova u smislu člana 118. stav
1. tačka 3) ZPDG-a, s obzirom na to da se radi o
poslovima koji se po opisu obavljaju prevozom
u zemlji ili inostranstvu. Ovo je potvrdilo
i Ministarstvo rada u Mišljenju br. 011-00-
215/2013-02 od 27. 3. 2013. godine:
„Međutim, ako uslovi rada vozača nisu vred-
novani kroz osnovnu zaradu, onda postoji oba-
veza isplate dnevnice. Prema tome, ako je u opisu
posla zaposlenog da vozi motorno vozilo, odnosno
obavlja poslove prevoza tereta i putnika u među-
narodnom transportu, navedeni posao predstavlja
redovan rad zaposlenog za čije obavljanje su uslo-
vi utvrđeni Pravilnikom. Ako su uslovi rada vo-
zača vrednovani kroz osnovnu zaradu zaposlenog
(a rad se obavlja prevozom robe i/ili putnika u
inostranstvu), ne može se smatrati da njihovo
redovno obavljanje predstavlja službeni put za
koji zaposleni ima pravo na naknadu troškova u
smislu člana 118. tačka 3) Zakona, s obzirom na to
da se radi o poslovima koji se po opisu obavljaju
prevozom u inostranstvu.
Međutim, poslodavac je u obavezi da i ovim za-
poslenima naknadi sve troškove koje su imali u
vezi ili sa obavljanjem posla, u skladu sa svojim
opštim aktima, odnosno ugovorom o radu.”
Uopšteno za dnevnice za službeni put važi da
se iz njih pokrivaju troškovi ishrane i gradskog
prevoza u mestu u kome zaposleni boravi. Iz dnev-
nice za službeni put ne pokrivaju se troškovi
smeštaja, troškovi prevoza do odredišta u stra-
noj zemlji, troškovi povratka u matičnu zemlju,
troškovi prevoza iz jednog grada u drugi u stranoj
zemlji i sl., već samo troškovi ishrane i gradskog
(lokalnog) prevoza u mestu u kome zaposleni bo-
ravi.
Poslodavac prevoznik svojim aktima ili ugo-
vorom o radu precizira sva pitanja koja su važna
za obračun i isplatu dnevnica vozačima, npr. šta
se smatra službenim putem, uslovi pod kojima
vozač ima pravo na dnevnicu (punu, polovičnu),
način isplate akontacija i slično.
Zakonom nije propisana ni obavezna visina
dnevnice niti pravo zaposlenog na dnevnicu
(punu, polovičnu), već se ta pitanja uređuju op-
štim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
Međutim, ZPDG određuje visinu dnevnice i na-
čin njenog utvrđivanja, pri čemu je ona oslobo-
đena poreza na dohodak.
Prilikom obračuna putnog naloga vozača ne-
ophodno je primeniti odredbe Uredbe o naknadi
troškova, iako se ona ne primenjuje na pitanja
službenog putovanja kod privatnih poslodavaca,
ali se, kao što je rečeno, primenjuje prilikom ob-
računa dnevnica radi utvrđivanja neoporezivog
iznosa:
hhIz dnevnice se nadoknađuju troškovi ishrane i
gradskog prevoza u mestu u kojem se vrši službeni
posao.
hhDnevnica za službeni put u zemlji računa se od
časa polaska na službeni put do časa povratka sa
službenog puta.
hhDnevnica za službeni put u inostranstvo odre-
đuje se od časa prelaska državne granice Republi-
ke Srbije – u polasku, do časa prelaska državne
granice Republike Srbije – u povratku.
hhCela dnevnica isplaćuje se za službeni put u
zemlji (isto i u inostranstvu) koji je trajao između
12 i 24 časa, a polovina dnevnice za put u trajanju
od 8 do 12 časova.
hhZa svako zadržavanje u stranoj državi, odnosno
proputovanje kroz stranu državu koje traje duže
od 12 časova vozaču pripada jedna dnevnica koja je
utvrđena za tu državu.
Prilikom obračuna dnevnica za put u ino-
stranstvo treba voditi računa o tome da se uku-
pan broj dnevnica određuje od momenta prelaska
granice Republike Srbije do momenta povrat-
ka u Republiku. Ukupan broj sati provedenih u
inostranstvu deli se sa 24 i tako se dobija broj
dnevnica, bez obzira na broj zemalja u kojima je
vozač boravio ili kroz njih proputovao. Ukoli-
ko su opštim aktom poslodavca propisani ra-
zličiti iznosi dnevnica za različite države,
neophodno je voditi tačnu evidenciju o vremenu
provedenom u svakoj od država u toku puta, što
se postiže navođenjem vremena zadržavanja u dr-
žavama u putnom nalogu. Osim toga, prilikom
obračuna putnog naloga za put u inostranstvo
posebno se obračunavaju dnevnice za zemlju, a po-
sebno za inostranstvo, naravno ako su ispunjeni
uslovi za priznavanje dnevnice koji su propisa-
ni opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom
o radu.
Znači, iz ugla ZPDG-a, vozač ima pravo na celu
inodnevnicu za svaka 24 časa provedena van ze-
mlje, kao i za ostatak vremena duži od 12 časova.
Za ostatak vremena od 8 do 12 časova obračunava
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 43
RAČUNOVODSTVO
se polovina inodnevnice. Ako je ostatak vremena
manji ili putovanje traje kraće od 8 sati, zaposle-
nom bi sati mogli da se računaju samo za obračun
dnevnice u zemlji. Ukoliko se službeno putuje u
više zemalja, iznos dnevnice određuje se za svaku
stranu državu u kojoj se boravi srazmerno vreme-
nu koje se provodi u stranoj državi. Na primer,
ukupno provedeno vreme u inostranstvu iznosi
75 sati (24 + 24 + 24 + 3), što znači da vozač ima
pravo na 3 inodnevnice. Ako je zaposleni u zemlji
proveo na putu još 7 sati, kada se ovo vreme uveća
za preostala 3 sata puta u inostranstvo (ukupno 10
sati), znači da zaposleni ima pravo na polovinu
dnevnice za službeni put u zemlji.
Za iznos isplaćenih dnevnica iznad neopo-
rezivog plaća se porez po odbitku, što znači da
poreska obaveza nastaje na dan isplate dnevnica,
odnosno na dan obračuna troškova po službenom
putu. Ukoliko se radi o deviznim dnevnicama,
iznos isplaćene dnevnice iznad neoporezivog
preračunava se u dinarsku protivvrednost po
zvaničnom kursu NBS koji važi na dan obračuna
putnog naloga. Znači, ukoliko je prvo isplaćena
akontacija, prilikom obračuna putnog naloga,
kada se utvrdi da je isplaćena akontacija viša od
neoporezivog iznosa, poreska obaveza nastaje na
dan obračuna naloga.
U skladu sa tačkama 35. i 36. Uputstva za sprovo-
đenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja plat-
nog prometa sa inostranstvom, naknade troškova
za službeno putovanje u inostranstvu, odnosno za
akontaciju i konačni obračun tog putovanja nalo-
godavac rezident obračunava u devizama.
U slučaju isplate naknade, odnosno akontacije
i konačnog obračuna troškova službenog puto-
vanja u inostranstvu, nalogodavac rezident daje
banci nalog za plaćanje (slog – 70), šifra osnova
340 – Službena putovanja u inostranstvo, i na-
vodi ime i prezime lica koje službeno putuje u
inostranstvo. Isplata naknade može da se vrši:
hhu devizama – s računa 098 (kad nalogodavac slu-
žbenog putovanja i lice koje službeno putuje ima-
ju račune u istoj banci), a s računa 050 – kad imaju
račune u različitim bankama;
hhu efektivnom stranom novcu – s računa 051;
hhnostro čekom, stranim putničkim čekom, kao i
po osnovu korišćenja platne biznis kartice.
Ako sam nalogodavac (poslodavac) ne preuzi-
ma u banci efektivni strani novac, u nalogu za
plaćanje, u rubrici 9, navodi ime, prezime i broj
lične karte lica koje će preuzeti taj novac.
Ako se na osnovu obračuna troškova utvrdi
da je na ime službenog putovanja u inostranstvo
isplaćeno manje sredstava, razlika do iznosa
troškova utvrđenih konačnim obračunom tog pu-
tovanja uplaćuje se na devizni račun rezidenta –
fizičkog lica.
Ako se na osnovu obračuna putnih troškova
utvrdi da je na ime službenog putovanja u ino-
stranstvo isplaćeno više sredstava, utvrđeni
višak sredstava vraća se nalogodavcu tog puto-
vanja. Pri davanju naloga za povraćaj viška sred-
stava nalogodavcu, kada nalogodavac službenog
putovanja u inostranstvo i lice koje službeno
putuje imaju račune u istoj banci, banka nalog za
naplatu (slog – 60) izvršava s računa 098 (šifra
osnova 340, instrument plaćanja 2). Ako lice koje
je službeno putovalo u inostranstvo ima račun u
drugoj banci, ta banka sredstva prenosi opštim
deviznim nalogom (slog – 77), šifra osnova 162,
s računa 050, a banka nalogodavca ovog putovanja
obavezna je da povraćaj deviza vrši nalogom za na-
platu (slog – 60), šifra osnova 340, instrument
plaćanja 2, na račun 050. Povraćaj u efektivnom
stranom novcu banka knjiži nalogom za naplatu
(slog – 60), šifra osnova 340, instrument plaćanja
6, na računu 051.
Isplatu dnevnica za službeni put u inostran-
stvo moguće je vršiti i u dinarima (na tekući
račun zaposlenog ili u gotovom novcu), što je na
osnovu tumačenja NBS, br. 223/2/14 od 19. 5. 2014.
godine, potvrdilo i Ministarstvo finansija u
Mišljenju br. 401-00-1200/2016-16 od 16. 5. 2016.
godine:
„U prilogu predmetnog zahteva dostavljeno je i
mišljenje NBS u smislu da se u slučaju naknade
troškova za službeni put u inostranstvo, pla-
ćanje, naplaćivanje i prenos može vršiti, po-
red deviza, odnosno efektivnog stranog novca,
i u dinarima.
[…] Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da nema
smetnji da se evidentiranje (knjiženje) poslovnih
promena koje se odnose na troškove nastale po
osnovu službenog puta u inostranstvu, u situa-
ciji kada su isti isplaćivani u dinarima, vrši
upravo u dinarima. S tim u vezi, posebno napomi-
njemo da bi za potrebe evidentiranja (knjiženja) u
poslovnim knjigama sve troškove službenog puta
u inostranstvu, a u vezi sa kojim su pojedini raču-
ni prvobitno bili iskazani u deviznom iznosu,
trebalo preračunati u dinare primenom srednjeg
44 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
kursa NBS koji važi na dan završetka službenog
putovanja.”
Kada su u pitanju prevoznici koji obavljaju
međunarodni prevoz, njima je dozvoljeno držanje
efektivnog stranog novaca u deviznoj blagajni,
odakle mogu i u gotovini da isplaćuju devizne
dnevnice ili akontacije, odnosno da primaju
povraćaj više isplaćenih akontacija nakon
obračuna putnog naloga.
U skladu sa tačkom 6. Odluke o slučajevima i
uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata
u efektivnom stranom novcu, rezident koji pruža
usluge međunarodnog robnog i putničkog prevoza
u svojoj deviznoj blagajni može da drži efektivni
strani novac za plaćanje naknade troškova za slu-
žbeno putovanje u inostranstvo zaposlenog koji
vrši prevoz, kao i za plaćanje troškova u vezi
s prevoznim sredstvom i robom na putu u ino-
stranstvo – u iznosu koji ne prelazi 1.000 evra,
odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti,
obračunatu po zvaničnom srednjem kursu Narodne
banke Srbije. Na ovaj način utvrđen je maksimal-
ni iznos devizne blagajne.
Pomenuti iznos predstavlja prosečno dnevno
stanje efektivnog stranog novca na mesečnom ni-
vou i izračunava se tako što se zbir tih dnevnih
stanja podeli brojem kalendarskih dana u tom me-
secu.
Rezident (nalogodavac) isplaćuje efektivni
strani novac zaposlenom (vozaču) na osnovu put-
nog naloga i izdaje potvrdu o toj isplati, koja sa-
drži ime, prezime i broj pasoša zaposlenog, iznos
i vrstu efektivnog stranog novca koji se isplaću-
je i broj putnog naloga na koji se isplata odnosi.
Nalogodavac je dužan da vodi evidenciju izdatih
potvrda o isplaćenom/uplaćenom efektivnom
stranom novcu u deviznu blagajnu, kao i evidenciju
obračuna troškova putovanja iz tog stava.
Primer: Obračun dnevnice za prevoz u zemlji
Prevoznik „Ko to tamo peva” upućuje svog za-
poslenog (šofera) Miška da izvrši prevoz robe
iz Subotice u Vranje, gde treba da obavi istovar
robe, a zatim utovar i isporuku u Suboticu. Po-
četak puta je u 08.00, a završetak u 19.00 časova.
Znači, Miško je na putu proveo 11 časova.
U skladu sa prevoznikovim opštim aktom Mi-
šku se obračunava puna dnevnica za taj dan u izno-
su od 2.000,00 dinara.
S obzirom na to da odredbe Uredbe o naknadi
troškova propisuju obračun polovine dnevnice
za službeni put u trajanju od 8 do 12 časova, prema
toj uredbi Mišku pripada polovična dnevnica,
pa se primenjuje propisano poresko oslobođenje od
1.197,00 dinara (polovina od 2.394,00 dinara, koji
su propisani članom 18. ZPDG-a).
Red.
br. Opis Iznos
1. Neto dnevnica prema aktu poslodavca 2.000,00
2. Neoporezivi iznos 1.197,00
3. Iznos iznad oporezivog (red. br. 1 – red. br. 2) 803,00
4. Bruto iznos za oporezivanje (red. br. 3 : 0,9) 892,22
5. Iznos poreza (red. br. 4 × 10%) 89,22
6. Iznos za isplatu vozaču
(red. br. 2 + red. br 4 – red. br. 5) 2.000,00
Šifra plaćanja iznosa iznad oporezivog
(803,00) jeste 40, dok je šifra plaćanja neopore-
zivog iznosa (1.197,00) 41. Prilikom podnošenja
poreske prijave PPP-PD unosi se OVP 110.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
529 Ostali lični rashodi i naknade 2.089,22
463 Obaveze prema zaposlenima 2.000,00
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 89,22
– za knjiženje obračuna putnog naloga
Primer: Obračun putnog naloga za put u
inostranstvo
Prevoznik „Ko to tamo peva” upućuje svog zapo-
slenog (šofera) Miška da izvrši prevoz robe iz
Beograda u Grac, gde treba da obavi istovar robe.
Vozaču izdaje putni nalog po kome put započinje 15,
a završava 17. februara. Mišku je isplaćena akon-
taciju u iznosu od 400 evra (na dan isplate akonta-
cije zvanični kurs iznosi 117,20 RSD/EUR).
Nakon povratka s puta Miško predaje obra-
čun putnog naloga, uz koji prilaže račun za gori-
vo (100 evra), plaćenu putarinu u Hrvatskoj (350
kuna), vinjetu za Sloveniju (50 evra) i parking u
Austriji (30 evra). Zvanični devizni kurs na dan
obračuna putnog naloga iznosi 117,50 RSD/EUR.
Miško je vratio višak isplaćene akontacije u
deviznu blagajnu (50 evra).
Prema putnom nalogu Miško je na putu proveo
ukupno 58 sati, od čega na putu u Srbiji 4 sata, u
Hrvatskoj 20 sati, Sloveniji 10 sati, a ostatak u
Austriji. Pošto je ukupan put trajao 58 sati, Mi-
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 45
RAČUNOVODSTVO
ško ima pravo na dve i po dnevnice u skladu sa
opštim aktom prevoznika (24 + 24 + 10 sati). Put
u inostranstvu trajao je 54 sata (24 + 24 + 6 sati), na
osnovu čega Miško ima pravo na dve inodnevnice
(po 60 evra). Preostalih 6 sati pribraja se vreme-
nu koje je proveo na putu u zemlji (4 sata), što znači
da Miško ima pravo na polovinu domaće dnevnice
(1.000 dinara).
Obračun inodnevnica
Red.
br. Opis Iznos
1. Neto dnevnica prema aktu poslodavca
(2 × 60 EUR) 14.100,00
2. Neoporezivi iznos (2 × 50 EUR) 11.750,00
3. Iznos iznad oporezivog (red. br. 1 – red. br. 2) 2.350,00
4. Bruto iznos za oporezivanje (red. br. 3 : 0,9) 2.611,11
5. Iznos poreza (red. br. 4 × 10%) 261,11
6. Iznos za isplatu vozaču
(red. br. 2 + red. br 4 – red. br. 5) 14.100,00
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
221 Potraživanja od zaposlenih 46.880,00
246 Devizna blagajna 46.880,00
– za isplatu akontacije zaposlenom (srednji kurs 117,2 RSD/EUR)
2.
529 Ostali lični rashodi i
naknade 14.361,11
513 Troškovi goriva i energije 11.750,00
539 Troškovi ostalih usluga 15.275,00
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 261,11
221 Potraživanja od zaposlenih 41.125,00
246 Devizna blagajna (50 evra ×
117,50) 5.875,00
221 Potraživanja od zaposlenih 5.875,00
– za obračun deviznih troškova i povraćaj više isplaćene
akontacije (devizni kurs 117,50 RSD/EUR)
4.
221 Potraživanja od zaposlenih 120,00
663 Pozitivne kursne razlike 120,00
– za obračun pozitivnih kursnih razlika
5.
529 Ostali lični rashodi i
naknade 1.000,00
463 Obaveze prema zaposlenima 1.000,00
– za obračun putnih troškova – dinarski deo
6.
463 Obaveze prema zaposlenima 1.000,00
243 Blagajna 1.000,00
– za isplatu putnih troškova – dinarski deo
Do pozitivnih kursnih razlika došlo je zbog
promene kursa evra od dana isplate akontacije i
dana obračuna troškova: 400 evra × 117,2 dinara –
400 evra × 117,5 dinara.
3 Nabavka vozila i njihovo
održavanje
Za obavljanje delatnosti prevoza prevoznik
mora da ima odgovarajući vozni park kojim obavlja
delatnost. Vozilo može da se unese kao nenovčani
kapital prilikom osnivanja društva, naknadnom
kupovinom vozila ili uzimanjem na lizing, odno-
sno u zakup.
Porez na dodatu vrednost pri nabavci teretnih
vozila priznaje se u celosti ako se tim vozilima
obavlja registrovana delatnost – pružanje usluga
prevoza. Uz to, troškovi korišćenja vozila pri-
znaju se u celosti kao trošak društva jer se tim
vozilima obavlja oporeziva delatnost, odnosno
vrši se promet za koji, u skladu sa članom 24. Zako-
na o PDV-u, postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a.
Primer: Kupovina vozila
Prevoznik je krajem avgusta nabavio kamion za
prevoz tereta marke Ž, tipa J, po ceni od 6 mili-
ona dinara plus PDV. Za registraciju i tehnički
pregled vozila dobio je račun od društva Tehnič-
ki d. o. o. u ukupnom iznosu od 58.260,00 dinara (od
čega je 2.000,00 dinara PDV, koji je obračunat na
usluge tehničkog pregleda). Tehnički d. o. o. na
ostale usluge ne obračunava PDV jer iste ne ulaze
u osnovicu za oporezivanje u skladu sa članom 17.
stav 4. Zakona o PDV-u, po kome osnovica ne sadr-
ži iznose koje obveznik (društvo koje je pružilo
uslugu tehničkog pregleda i registracije) napla-
ćuje u ime i za račun drugog ako taj iznos prenosi
licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu
(Zavodu za izradu novčanica, budžetu, osiguravaju-
ćoj kući).
POPDV Opis Iznos
Ne Komunalna taksa 4.000,00
8d.2 Administrativna taksa – zahtev 300,00
Administrativna taksa – nalepnica 200,00
Registraciona nalepnica – Zavod 250,00
Administrativna taksa – saobraćajna
dozvola 650,00
Saobraćajna dozvola – Zavod 660,00
Administrativna taksa – tablice 1.100,00
Tablice – Zavod 1.100,00
8v.2 Osiguranje 37.200,00
8a.2 Tehnički pregled 10.000,00
UKUPNO troškovi 55.460,00
PDV 2.000,00
UKUPNO za uplatu 57.460,00
Putarina, vinjeta, parking
Unosi se u poresku prijavu za avgust 2021, kada
ističe osiguranje
46 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
023 Postrojenja i oprema 6.000.000
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 1.200.000
435 Dobavljači u zemlji 7.200.000
– za nabavku kamiona
2.
559 Ostali nematerijalni
troškovi 18.260
552 Troškovi premija osiguranja 12.400
280 Unapred plaćeni troškovi 24.800
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 2.000
435 Dobavljači u zemlji 57.460
– za fakturu društva koje je obavilo tehnički pregled i
registraciju kamiona
S obzirom na to da se premija osiguranja plaća
unapred za period od godinu dana, trošak osigu-
ranja se razgraničava, pa se na teret tekuće godine
evidentira deo troškova (4/12), a ostatak pripa-
da troškovima narednog perioda. Osim toga, pre-
mija osiguranja upisuje se u POPDV obrazac tek u
avgustu 2021. godine, kada ističe pružena usluga
osiguranja.
Iznos premije osiguranja, kao naknada za
uslugu osiguranja, iskazuje se u polju 8v.2 obra-
sca POPDV (u slučaju kada je osiguravajuća kuća
obveznik PDV-a) za poreski period u kojem je iz-
vršen promet usluge osiguranja. Ukoliko je ugo-
vor o osiguranju zaključen na period od godinu
dana, promet ove usluge smatra se izvršenim
prestankom ugovora o osiguranju. U skladu sa
tim celokupan iznos premije osiguranja treba
iskazati u obrascu POPDV za poreski period
kada je istekla premija osiguranja, nezavisno od
toga kada je račun primljen odnosno plaćen.
Osim toga, komunalna taksa ne unosi se u
POPDV obrazac.
Primer: Uneseno vozilo prilikom osnivanja
društva
Prilikom osnivanja društva „Na točkovima”
d. o. o. osnivač (član) društva uneo je kamion kao
nenovčani kapital, procenjene vrednosti 5,5 mi-
liona dinara.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
023 Postrojenja i oprema 5.500.000
301 Udeli društava s
ograničenom odgovornošću 5.500.000
– za unos kamiona
Ukoliko se radi o preduzetniku, unos lične
imovine u poslovne knjige evidentira se preko
računa 309 – Ostali osnovni kapital.
3.1 Lizing kamiona
Finansijski lizing definisan je u skladu sa
Zakonom o finansijskom lizingu kao posao finan-
sijskog posredovanja koji obavlja davalac lizinga,
a podrazumeva da davalac lizinga, zadržavajući
pravo svojine nad predmetom lizinga, na određeni
vremenski period na primaoca lizinga prenosi
ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizin-
ga, sa svim rizicima i svim koristima povezanim
sa pravom svojine, pri čemu mu primalac za to
plaća lizing naknadu ukoliko je ispunjen najmanje
jedan od sledećih uslova:
hhpredmet lizinga određen je od strane primaoca
lizinga;
hhpravo svojine nad predmetom lizinga prenosi
se s davaoca na primaoca lizinga istekom roka na
koji je zaključen ugovor i po izvršenoj isplati
ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade;
hhprimalac lizinga ima ugovoreno pravo opci-
je otkupa predmeta lizinga po izvršenoj isplati
ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade;
hhprimalac lizinga ima pravo da produži rok
trajanja ugovora o lizingu i
hhperiod na koji se zaključuje ugovor o lizingu
odgovara periodu u kome se amortizuje celina ili
najbitniji deo predmeta lizinga.
Predmet finansijskog lizinga, u skladu sa Za-
konom o finansijskom lizingu, može da bude:
hhpokretna nepotrošna stvar (oprema, postroje-
nja, vozila i sl.) i
hhnepokretna stvar u smislu zakona koji uređuje
svojinskopravne odnose.
Osiguranje: ukupno 37.200 dinara
Čitajte najnovija mišljenja
Ministarstva finansija na
Propisi.net
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 47
RAČUNOVODSTVO
Dakle, osnovne karakteristike lizinga vozila
iz ugla primaoca lizinga bile bi sledeće:
hhSuštinski se svi rizici i koristi povezani
sa vlasništvom nad predmetom lizinga prenose
na korisnika lizinga.
hhPo isteku ugovora o finansijskom lizingu
predmet lizinga može da se otkupi ili ugovor o
lizingu može da se produži.
hhPeriod na koji se zaključuje ugovor o finansij-
skom lizingu odgovara periodu u kom se amortizuje
celina ili najbitniji deo predmeta lizinga.
hhLizing rate sadrže otplatu glavnice i kamatu,
pri čemu se za glavnicu smanjuje obaveza, a kamata
predstavlja finansijski rashod.
hhPredmet lizinga evidentira se u poslovnim
knjigama korisnika lizinga koji sprovodi obra-
čun amortizacije.
hhFinansijski lizing se iz ugla Zakona o PDV-u
smatra prometom dobara.
hhKupac uobičajeno unapred plaća celokupan PDV
(ili nekoliko rata).
Računovodstveno obuhvatanje transakcije fi-
nansijskog lizinga kod korisnika lizinga vrši
se u skladu sa:
hhMeđunarodnim računovodstvenim standardom –
MRS 17 – Lizing, koji primenjuju pravna lica koja
imaju obavezu primene punih MRS/MSFI. Napo-
minjemo da se od 1. januara 2019. godine primenjuje
novi MSFI 16 – Lizing/zakup, koji zamenjuje po-
stojeći MRS 17 – Lizing, a obavezno ga primenju-
ju svi obveznici MSFI. Novi standard još nije
preveden na srpski jezik, dakle objavljen je od
strane Ministarstva finansija. Prema Mišljenju
Ministarstva finansija br. 011-00-1051/2016-16
od 23. 11. 2016. godine dozvoljena je primena novih
i revidiranih MSFI koji još uvek nisu objavlje-
ni u „Službenom glasniku RS”, tako da je primena
novog standarda dozvoljena već od tada.
hhMSFI za MSP – odeljak 20: Lizing.
hhPravilnikom o načinu priznavanja, vrednova-
nja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u po-
jedinačnim finansijskim izveštajima mikro i
drugih pravnih lica, za mikro i druga pravna lica
koja ne primenjuju MRS/MSFI i MSFI za MSP.
hhPravilnikom o Kontnom okviru i sadržini
računa u Kontnom okviru za privredna društva,
zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br.
95/2014), koji propisuje da se računovodstveno
evidentiranje obaveze po osnovu finansijskog li-
zinga sprovodi na računu 416 – Obaveze po osnovu
finansijskog lizinga.
Između tri računovodstvena okvira nema su-
štinske razlike prilikom priznavanja finan-
sijskog lizinga.
Klasifikovanje lizinga vrši se na početku
lizinga i ne menja se tokom njegovog trajanja, osim
ukoliko se korisnik i davalac lizinga slože da
promene odredbe ugovora o lizingu (osim obnavlja-
nja lizinga), pa tada klasifikacija treba ponovo
da se izvrši. Lizing se klasifikuje kao finansij-
ski ukoliko se njim suštinski prenose svi rizi-
ci i koristi povezani sa vlasništvom, odnosno
klasifikuje se kao poslovni ako se njim suštin-
ski ne prenose svi rizici i koristi povezani sa
vlasništvom.
U skladu sa paragrafom 20.9 MSFI za MSP
i MRS 17, na početku trajanja lizinga korisnik
lizinga treba da prizna svoja prava korišćenja i
obaveze u okviru finansijskog lizinga, kao sred-
stvo i obavezu u Bilansu stanja, u iznosima:
hhkoji su jednaki fer vrednosti sredstava koja su
predmet lizinga ili
hhpo sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja za
lizing, ako je ona niža.
Znači, prilikom inicijalnog priznavanja fi-
nansijskog lizinga korisnik predmeta lizinga u
svojim poslovnim knjigama priznaje:
hhsredstvo u visini nabavne vrednosti u okviru
računa grupe 02 – Nekretnine, postrojenja i opre-
ma, kao i
hhdugoročnu obavezu na računu 416 – Obaveze po
osnovu finansijskog lizinga.
U nabavnu vrednost predmeta lizinga ulazi
vrednost predmeta lizinga i svi drugi troškovi
koji su direktno nastali u vezi sa aktivnostima
pregovaranja i obezbeđenja ugovora o lizingu (tro-
škovi obrade zahteva, registracije ugovora o li-
zingu, troškovi montaže, pravne pomoći i sl.).
U nabavnu vrednost kamiona ne uključuje se
PDV jer prevoznik ima pravo na odbitak pret-
hodnog poreza po osnovu njegove nabavke, narav-
no uz pretpostavku da je, osim materijalnog,
ispunjen i formalni uslov (ispravnost raču-
na). U tom slučaju iznos PDV-a evidentira se kao
prethodni porez na računima grupe 27 – Porez
na dodatu vrednost.
Tokom trajanja ugovora o lizingu prevoznik u
skladu sa planom otplate vrši plaćanja lizing
rate, koja sadrži i glavnicu i kamatu. Iz tog ra-
48 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
zloga prevoznik prilikom knjiženja lizing ratu
treba da razdvoji na:
hhotplatu glavnice (knjiženje se vrši zaduženjem
računa 416, uz odobrenje računa 241) i
hhplaćanje kamate (knjiženje se vrši zaduženjem
računa 562, uz odobrenje računa 241).
Finansijski lizing kod korisnika lizinga
prouzrokuje sledeće vrste rashoda, i to:
hhrashode amortizacije vozila,
hhrashode kamata,
hhtroškove tekućeg održavanja, osiguranja i re-
gistracije i
hhrashode po osnovu efekata valutne klauzule (u
slučaju ugovora sa valutnom klauzulom).
Na datum bilansa stanja, odnosno prilikom sasta-
vljanja finansijskih izveštaja prevoznik treba da:
hhpreračuna obavezu po osnovu glavnice koja je is-
kazana na računu 416, prema ugovorenom kursu stra-
ne valute na dan bilansa stanja, ukoliko ugovor o
finansijskom lizingu sadrži valutnu klauzulu;
hhreklasifikuje deo obaveze po osnovu finan-
sijskog lizinga koji dospeva za plaćanje do jedne
godine, sa računa 416 na račun 425 – Deo ostalih
dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine.
Prilikom određivanja PDV tretmana lizinga
merodavne su odredbe člana 4. st. 3. t. 2a) Zakona o
PDV-u, kojim je propisano da se prometom dobara,
u smislu Zakona, smatra i predaja dobara na osno-
vu ugovora o lizingu odnosno zakupu, zaključenog
na određeni period, za pokretne ili nepokret-
ne stvari, kada nijedna od ugovornih strana ne
može da raskine ugovor ako se strane pridrža-
vaju ugovornih obaveza.
Članom 14. Zakona propisano je da promet do-
bara nastaje, između ostalog, i na dan otpočinjanja
slanja ili prevoza dobara primaocu ili trećem
licu, odnosno na dan prenosa prava raspolaganja
na dobrima primaocu ako se dobro isporučuje bez
otpreme, odnosno prevoza. Iz tog razloga ukupan
PDV obračunava se na početku lizinga i ne može
da se podeli na rate.
Svi troškovi povezani sa odobravanjem lizin-
ga, pa čak i trošak osiguranja vozila, koje dava-
lac lizinga zaračunava primaocu lizinga, ulaze u
osnovicu za obračun PDV-a u skladu sa članom 17.
Zakona o PDV-u.
Prevoznik koji nabavlja vozilo za vršenje opo-
rezive delatnosti ili delatnosti za koju je pro-
pisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak
prethodnog poreza, uz posedovanje ispravnog raču-
na za nabavku vozila (u skladu sa članom 42. Zakona
o PDV-u) ima pravo na odbitak prethodnog poreza
po osnovu nabavke vozila (uključujući i nabavku
putem finansijskog lizinga).
Što se tiče iskazivanja nabavke vozila od do-
maće lizing kompanije, obveznika PDV-a – prevo-
znik u obrascu POPDV:
hhpo osnovu avansnog računa za izvršenu uplatu
avansa – podatak o osnovici i iznosu PDV-a unosi
u polje 8a.7;
hhpo osnovu konačnog računa, koji je izdat u kasni-
jem periodu u odnosu na avansni, podatak o ukup-
noj osnovici (bez odbijanja osnovice iskazane kod
avansa) i podatak o iznosu PDV-a (umanjen za iznos
PDV-a plaćen kroz avans) iskazuje u polju 8a.2;
hhnakon nabavke, u toku perioda otplate lizinga,
ne vrši unos u POPDV obrazac.
Pri tome, podatak o delu plaćenog avansa koji
se odnosi na osnovicu iskazuje se u polju 8a.7 ob-
rasca POPDV za poreski period u kojem je avans
plaćen, nezavisno od toga da li je lizing kuća
izdala avansni račun, odnosno da li je prevoznik
primio avansni račun. Uz to, podatak o delu pla-
ćenog avansa koji se odnosi na obračunati PDV
iskazuje se u polju 8a.7 obrasca POPDV na osnovu
avansnog računa koji je izdala lizing kuća, i to
u poreskom periodu u kojem je avans plaćen ako je
prevoznik do dana sačinjavanja pregleda obraču-
na PDV-a i podnošenja poreske prijave PDV za
taj poreski period primio račun u kojem je is-
kazan obračunati PDV, pri čemu je u istom kao
datum izdavanja računa naveden datum iz pore-
skog perioda u kojem je avans plaćen. Međutim,
ako tako izdati avansni račun (datum računa je
iz perioda kada je avans plaćen) prevoznik pri-
mi posle sačinjavanja pregleda obračuna PDV-a
i podnošenja poreske prijave PDV za poreski
period u kojem je platio avans, podatak o iznosu
obračunatog PDV-a iskazuje u obrascu POPDV
za poreski period u kojem je primio račun,
ali ako je avansni račun izdat u poreskom peri-
odu koji sledi nakon poreskog perioda u kojem
je avans plaćen (datum računa je iz tog perioda),
bez obzira na to što ga prevoznik možda i pri-
mi do dana podnošenja poreske prijave PDV za
poreski period u kojem je avans plaćen, podatak
o iznosu obračunatog PDV-a iskazuje se u polju
8a.7 obrasca POPDV za poreski period u kojem
je primljen avansni račun (znači period nakon
plaćanja avansa).
Prilikom evidentiranja računa od lizing kuće
(nakon plaćenog avansa u prethodnom periodu)
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 49
RAČUNOVODSTVO
podatak o iznosu osnovice za nabavljeno vozilo
iskazuje se bez umanjenja za deo avansa koji se od-
nosi na osnovicu, a podatak o iznosu obračunatog
PDV-a kao razlika između iznosa obračunatog
PDV-a za izvršeni promet (po konačnom računu)
i iznosa obračunatog PDV-a po osnovu avansa, u
slučaju kada je iznos obračunatog PDV-a po osnovu
avansa iskazan u polju 8a.7 obrasca POPDV za neki
od prethodnih poreskih perioda. Međutim, ako je
avans uplaćen u istom poreskom periodu u kojem je
izvršen promet dobara i usluga, isporučilac doba-
ra i usluga, odnosno davalac lizinga može da izda
samo jedan konačni račun, s obzirom na to da obavezu
PDV-a u tom slučaju evidentira na osnovu konačnog
računa, a davalac avansa pravo na prethodni PDV
ostvaruje takođe na osnovu konačnog računa.
Primer: Lizing kamiona
Prevoznik je zaključio ugovor o lizingu kami-
ona, čija ugovorena cena bez PDV-a iznosi 100.000
evra. Nakon potpisivanja ugovora prevoznik pri-
ma poziv za plaćanje učešća i ukupnog PDV-a sadr-
žanog u ugovoru o lizingu, kao i manipulativnih
troškova i troškova registracije lizing ugovora,
u iznosu od 2.800.000 dinara. Davalac lizinga – li-
zing društvo zahteva da se avansno plati ukupan iz-
nos PDV-a (na vrednost predmeta lizinga i ukupne
lizing naknade – kamate), kao i troškovi koji na-
staju u vezi sa zaključenjem ugovora o finansijskom
lizingu (koji u ovom slučaju iznose 65.333 dinara).
2) Prevoznik je u avgustu primio vozilo i račun:
Red.
br. Opis Iznos
1. Nabavna vrednost predmeta lizinga
(100.000 x 117,20) 11.720.000
2. – Učešće 0
3. Glavnica 11.720.000
4. + Kamata (16.666,66 x 117,2) 1.953.333
5. Ukupno (red. br. 3 + red. br. 4) 13.673.333
6. Osnovica PDV-a (red. br. 1 + red. br. 4) 13.673.333
7. PDV na osnovicu (20%) 2.734.667
8. Ukupno (red. br. 6 + red. br. 7) 16.407.999
9. Plaćeno avansom 2.800.000
10. PDV sadržan u avansu (red. br. 9 x 16,66667%) 466.667
Vrednost vozila evidentira na računima stal-
ne (dugoročne) imovine. U vrednost vozila uklju-
čuju se svi troškovi u vezi sa sticanjem predmeta
lizinga, osim troškova finansiranja (kamate),
koji se raspoređuju na periode u toku trajanja ot-
plate lizinga.
3) Nakon prijema računa za vozilo primljeno u
finansijski lizing prevoznik stornira račun
za uplaćeni avans. Za iznos PDV-a koji je sadržan
u plaćenom avansu vrši se storniranje sa računa
270, uz povećanje datih avansa na računu 028, zato
što je u različitim poreskim periodima plaćen
avans i izvršen promet dobara.
4) Kada dobije račun od davaoca lizinga, prevo-
znik zatvara obavezu po ugovoru o finansijskom
lizingu u visini prethodno uplaćenog avansa.
5) Prevoznik je 10. septembra platio prvu ratu u
vrednosti od 1.800 evra, koja se sastoji od glavnice
od 1.400 evra i kamate od 400 evra, po kursu 1 EUR
= 117,50 dinar. Prevoznik zatvara glavnicu od
1.400 evra po kursu po kome je priznao inicijalnu
obavezu (1 EUR = 117,20 dinara) i priznaje kursnu
razliku zbog promene kursa za 0,30 dinara.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
028 Avansi za nekretnine,
postrojenja i opremu 2.800.000
241 Tekući račun 2.800.000
272 Porez na dodatu vrednost u
datim avansima po opštoj
stopi 466.667
028 Avansi za nekretnine,
postrojenja i opremu 466.667
– za uplaćeni avans na ime učešća za finansijski lizing i
prethodni PDV sadržan u primljenom avansnom računu
2.
027 Nekretnine, postrojenja
i oprema u pripremi
(fakturna vrednost vozila) 11.720.000
270 Porez na dodatu vrednost
u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 2.734.667
416 Obaveze po osnovu
finansijskog lizinga 14.454.667
– za primljenu opremu i račun po ugovoru o finansijskom lizingu
3.
028 Avansi za nekretnine,
postrojenja i opremu 466.667
270 Porez na dodatu vrednost
u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) -466.667
– za prenos PDV-a, sadržanog u datom avansu, na avanse za opremu
po finansijskom lizingu
4.
416 Obaveze po osnovu
finansijskog lizinga 2.800.000
028 Avansi za nekretnine,
postrojenja i opremu 2.800.000
– za zatvaranje obaveze po finansijskom lizingu prenosom
plaćenog avansa
5.
416 Obaveze po osnovu
finansijskog lizinga (1.400
evra x 117,50) 164.080
564 Rashodi po osnovu efekata
valutne klauzule 420
562 Rashodi kamata (prema
trećim licima) 47.000
241 Tekući (poslovni) računi 211.500
– za plaćenu prvu ratu finansijskog lizinga
50 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Unos u POPDV obrazac u julu:
8a Nabavka dobara i usluga u Republici od obveznika PDV-a – promet za koji je poreski
dužnik isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga
Opšta stopa Posebna stopa
Osnovica PDV Osnovica PDV
8a.7 Naknada ili deo naknade koji je plaćen pre izvršenog prometa i PDV po
tom osnovu (avans) 2.333.333 466.667
8a.8 Ukupno obračunati PDV od strane obveznika PDV-a – prethodnog
učesnika u prometu (8a.1 + 8a.2 + 8a.3 + 8a.4 + 8a.5 + 8a.7) 466.667
Unos u POPDV obrazac u avgustu:
8a Nabavka dobara i usluga u Republici od obveznika PDV-a – promet za koji je poreski
dužnik isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga
Opšta stopa Posebna stopa
Osnovica PDV Osnovica PDV
8a.2 Dobra i usluge, osim dobara iz tačke 8a.1 13.673.333 2.268.000
8a.6 Ukupna osnovica za nabavljena dobra i usluge (8a.1 + 8a.2 + 8a.3
+ 8a.4 + 8a.5) 13.673.333
8a.7 Naknada ili deo naknade koji je plaćen pre izvršenog prometa i PDV po
tom osnovu (avans)
8a.8 Ukupno obračunati PDV od strane obveznika PDV-a – prethodnog
učesnika u prometu (8a.1 + 8a.2 + 8a.3 + 8a.4 + 8a.5 + 8a.7) 2.268.000
3.2 Zakup kamiona od fizičkog lica
Ukoliko prevoznik uzme vozilo (kamion) u
zakup od fizičkog lica, mora da vodi računa o
troškovima koji padaju na njegov račun, odnosno
poreski su mu priznat rashod, kao i o obavezi da,
kao isplatilac prihoda, obračuna i plati porez na
ostale prihode zakupodavca.
U skladu sa članom 82. ZPDG-a obveznik poreza
na prihode od davanja u zakup opreme, transport-
nih sredstava i drugih pokretnih stvari jeste
fizičko lice koje te stvari daje u zakup. Pri tome
bruto prihodi od davanja u zakup opreme, trans-
portnih sredstava i drugih pokretnih stvari
obuhvataju ostvarenu zakupninu i vrednosti svih
realizovanih obaveza i usluga na koje se obave-
zao zakupac. Na prihode po navedenom osnovu pla-
ća se porez na dohodak građana po stopi od 20% na
osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za nor-
mirane troškove u visini od 20%, s tim što bru-
to prihod može da se umanji (umesto za normirane
troškove) za stvarne troškove ako to obveznik
zahteva i dokumentuje.
Prevoznik je, kao isplatilac, u obavezi da ob-
računa i plati porez po odbitku na prihode od
davanja u zakup pokretnih stvari. To znači da je
isplatilac prihoda – zakupac (prevoznik), kao
poreski platac, obavezan da, saglasno članu 101.
ZPDG-a, porez obračuna, obustavi i uplati na pro-
pisani račun istovremeno sa isplatom prihoda
fizičkom licu (zakupodavcu) prema propisima
koji važe na dan isplate prihoda, kao i da istovre-
meno sa isplatom nadležnom poreskom organu do-
stavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom
porezu na prihode od nepokretnosti i od davanja u
zakup pokretnih stvari.
Skreće se pažnja na specifičan tretman
troškova registracije i osiguranja vozila koje
je uzeto u zakup od fizičkog lica. Ministarstvo
finansija u Mišljenju br. 413-00-00631/2008-04
od 1. 4. 2008. godine zauzelo je stav da se troško-
vi registracije (time i troškovi osiguranja
vozila od auto-odgovornosti) smatraju troško-
vima koji predstavljaju obavezu vlasnika auto-
mobila. Znači, ukoliko prevoznik snosi trošak
registracije, zakupodavac ostvaruje prihod
koji podleže oporezivanju saglasno odredbama
članu 82. ZPDG-a.
Mišljenje Ministarstva finansija 413-00-
00631/2008-04 od 1. 4. 2008. godine:
„Kako navodite u konkretnom slučaju, zakupoda-
vac koji je bračni drug – supruga vlasnika pravnog
lica koje je zakupac, po osnovu ugovora o zakupu
ustupila je, tj. dala u zakup sopstveno motorno
vozilo bez naknade, odnosno zakupnine, s tim da
se zakupac – pravno lice („firma”) obavezao da
plaća sve neophodne troškove redovne upotrebe
vozila (npr. troškove održavanja – vulkanizer-
skih troškova, servisiranja, sitnih popravki i
sl.). Imajući u vidu da, kako navodite u konkret-
nom slučaju, fizičko lice sopstveno motorno vo-
zilo daje na korišćenje pravnom licu (zakupcu)
bez naknade, pri čemu zakupac snosi teret svih
troškova nastalih u vezi sa održavanjem vozila
radi redovne upotrebe tog vozila isključivo za
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 51
RAČUNOVODSTVO
sopstvene svrhe, mišljenja smo da ukoliko fizič-
ko lice – zakupodavac ostvaruje prihode po osnovu
toga što troškove za održavanje vozila koji ina-
če predstavljaju obavezu zakupodavca (npr. tro-
škovi registracije vozila i dr.) nadomešćuje od
zakupca, fizičko lice ostvaruje prihod koji pod-
leže plaćanju poreza na dohodak građana po članu
82. Zakona. Osnovicu poreza predstavlja vrednost
svih troškova realizovanih obaveza i usluga koje
je izvršio zakupac, uvećanih za pripadajući porez
koji se plaća na prihod od davanja u zakup pokret-
nih stvari.”
Naravno, troškovi koji se odnose na održava-
nje vozila usled njegovog korišćenja predstavljaju
trošak prevoznika, poput troškova goriva, par-
kinga, zamene letnjih odnosno zimskih pneuma-
tika, održavanja usled redovne upotrebe vozila
(vulkanizerski troškovi, servisiranje), sitnih
popravki i slično.
Prevoznik – isplatilac prihoda dužan je da
pre svake isplate prihoda po ovom osnovu Pore-
skoj upravi dostavi poresku prijavu o obračuna-
tom porezu na obrascu PPP-PD, u kojoj se prihod
od davanja u zakup pokretnih stvari prijavljuje
pod OVP 501. Porez se uplaćuje na račun 840-
4848-37.
Napominjemo da se naknada po ugovoru o zakupu
vozila od fizičkog lica unosi u polje 8d.2 obrasca
POPDV, kao i da podaci o zakupcu moraju da budu
upisani u saobraćajnu dozvolu.
Primer: Zakup kamiona od fizičkog lica
Prevoznik je od fizičkog lica zakupio kamion.
Mesečna zakupnina iznosi 45.000 dinara neto, a u
mesecu junu prevoznik je platio i troškove regi-
stracije kamiona.
Prevoznik obračunava prihod fizičkog lica,
pa će na osnovu tog obračuna podneti i poresku
prijavu za porez po odbitku:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Neto iznos ugovorene zakupnine 45.000
2. Plaćeni troškovi registracije (direktno) 50.000
3. Ukupno neto prihod (red. br. 1 + red. br. 2) 95.000
4. Bruto iznos (red. br. 3 × 1,190476) 113.095
5. Normirani – stvarni troškovi 22.619
6. Osnovica za oporezivanje (red. br. 4 – red. br. 5) 90.476
7. Porez (20% × red. br. 6) 18.095
8. Neto za isplatu (red. br. 4 – red. br. 7 – 2 red. br. 2) 45.000
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
525 Troškovi naknada fizičkim
licima po osnovu ostalih
ugovora 113.095
465 Obaveza prema fizičkim
licima za naknade po ugovorima 95.000
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 18.095
– po obračunu prihoda fizičkog lica od koga je zakupljen kamion
1a
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 50.000
241 Tekući (poslovni) račun 50.000
– za plaćenu registraciju vozila
2
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 18.095
465 Obaveza prema fizičkim
licima za naknade po ugovorima 95.000
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 50.000
241 Tekući (poslovni) račun 63.095
– za isplatu zakupnine po ugovoru
8d Nabavka dobara i usluga, osim iz tačaka od 8a do 8g Naknada/
vrednost
8d.1 Dobra i usluge nabavljene u Republici
od stranih lica koja nisu obveznici
PDV-a – promet za koji ne postoji obaveza
obračunavanja PDV-a, kao i povećanje odnosno
smanjenje naknade za ta dobra i usluge,
uključujući i nabavku bez naknade
8d.2 Dobra i usluge nabavljene u Republici od lica
sa teritorije Republike koja nisu obveznici
PDV-a, kao i povećanje odnosno smanjenje
naknade za ta dobra i usluge, uključujući i
nabavku bez naknade 113.095
8d.3 Dobra i usluge nabavljene van Republike, kao
i povećanje odnosno smanjenje naknade za
ta dobra i usluge, uključujući i nabavku bez
naknade
8đ Ukupna osnovica, naknada, odnosno vrednost
nabavljenih dobara i usluga
(8a.6 + 8b.6 + 8v.4 + 8g.5 + 8d.1 + 8d.2 + 8d.3) 113.095
3.3 Tekuće održavanje ili investiciono
ulaganje u vozila
U periodu korišćenja vozila neophodno je da se
ona održavaju kako bi uvek bila spremna da obave
uslugu prevoza koju kupci traže na način i u roku
uređenim ugovorom o prevozu. Vozila treba održa-
vati periodično, prema zahtevima proizvođača, a
kvarove treba popravljati prema potrebi. Prevo-
znik je dužan da obezbedi sigurno korišćenje vo-
zila i zato je neophodno da ih održava u ispravnom
stanju. Najčešće je dovoljan redovan servis i zame-
na potrošnih delova kako bi se vozilo održalo u
ispravnom stanju. Ipak, i uz redovno održavanje
dolazi do kvarova, zastoja, većih popravki, zamene
52 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
bitnih sastavnih delova i drugih troškova koji su
sastavni deo delatnosti drumskog prevoza.
Dakle, pri obuhvatanju naknadnih izdataka u
vezi sa vozilima (i drugom opremom prevoznika)
potrebno je prvo definisati:
hhprirodu ulaganja – da li se radi o izdatku ko-
jim se povećava vrednost vozila (kapitalizacija)
ili o trošku tekućeg održavanja koji predstavlja
rashod perioda;
hhako se radi o investicionom ulaganju u vozilo
(dakle o izdatku koji ispunjava uslove da bude pri-
znat kao osnovno (stalno) sredstvo) – da li ulaganje
treba da se iskaže kao zasebno sredstvo ili treba
povećati vrednost postojećeg sredstva (vozila);
hhna koji način da se utvrdi neotpisana vrednost
delova koji se zamenjuju.
Kriterijumi koji se primenjuju za utvrđivanje
da li se izdatak priznaje kao oprema ili rashod
perioda, primenjuju se u skladu sa paragrafima 12
i 13 MRS 16, paragrafom 17.4 MSFI za MSP, kao
i članom 14. Pravilnika za mikro pravna lica.
Naknadni izdaci koji se odnose na prethodno
stečeno vozilo uključuju se u nabavnu vrednost
ukoliko zadovoljavaju sledeće kriterijume:
1) da je verovatno da će buduće ekonomske koristi
povezane sa tim naknadnim ulaganjem priticati u
poslovni subjekt i
2) da nabavna vrednost, odnosno cena koštanja tog
naknadnog ulaganja može pouzdano da se izmeri.
U suprotnom, naknadni izdaci iskazuju se na
teret rashoda.
Međutim, u standardima se ističe da bi trebalo
uvažiti i materijalni značaj naknadnih izdataka
tako da bi sve materijalno beznačajne naknadne iz-
datke koji se odnose na vozilo trebalo iskazati na
teret rashoda perioda. Znači, naknadni izdatak
čija visina nije značajna priznaje se kao rashod
održavanja, nezavisno od toga da li obezbeđuje
buduće ekonomske koristi (rashod se iskazuje u
periodu u kojem je nastao).
Polazeći od MRS 16 (tačke od 12 do 14), može
se zaključiti da se troškovi tekućeg održavanja
i popravki, po pravilu, prvenstveno sastoje od
troškova rada, potrošnog materijala i sitnijih
rezervnih delova, pa ne uvećavaju knjigovodstve-
nu vrednost vozila, već se iskazuju kao troškovi
perioda u kojem su nastali. Međutim, izdaci koji
nastaju po osnovu zamene krupnijih rezervnih de-
lova (npr. motora vozila), čiji je vek trajanja duži
od godinu dana i čija je vrednost tolika da bi se,
da je u pitanju inicijalna nabavka, klasifikovali
kao stalno sredstvo, uvećavaju vrednost osnovnog
sredstva (vozila) u koje su ugrađeni, uz obavezno
isknjiženje zamenjenog dela. Ipak, materijalno
značajni naknadni izdaci koji se javljaju peri-
odično (na primer remont) priznaju se u okviru
opreme, bez obzira na to da li je izvršena zamena
određenih njenih delova, dok preostala knjigo-
vodstvena vrednost prethodno kapitalizovanih
izdataka po tom osnovu prestaje da se priznaje (na
primer, po osnovu prethodnog remonta, koji se ne
odnosi na zamenjene krupnije delove postrojenja).
Naknadni izdatak koji ispunjava sve kriteriju-
me da bude priznat kao sredstvo povećaće vrednost
postojećeg sredstva i amortizovaće se zajedno sa
ostatkom sredstva ili će biti iskazan kao zaseb-
no sredstvo koje se amortizuje odvojeno od ostatka
sredstva.
Prema MRS 16 i Odeljku 17 MSFI za MSP,
kada jedan materijalno značajan deo opreme ima
isti korisni vek i metod amortizacije kao i drugi
materijalno značajan deo tog sredstva, prilikom
utvrđivanja troškova amortizacije takvi delovi
mogu da se grupišu. S druge strane, ako neki mate-
rijalno značajni deo opreme ima različit proce-
njeni korisni vek, nabavna vrednost alocira se na
njegove značajne delove i zasebno amortizuje tokom
svog korisnog veka trajanja. Knjiženje naknadnog
izdatka kao zasebnog sredstva najčešće će biti
slučaj kada se radi o značajnom ulaganju u odnosu
na postojeće osnovno sredstvo, kao i kada je proce-
njeni korisni vek naknadnog ulaganja bitno razli-
čit od „ostatka” osnovnog sredstva. S druge strane,
ukoliko je korisni vek isti ili približan, nak-
nadni izdaci amortizuju se zajedno sa osnovnim
sredstvom u vezi sa kojim su i nastali. U tom slu-
čaju potrebno je preispitati da li je naknadnim
izdatkom produžen korisni vek sredstva, što
utiče na obračun računovodstvene amortizaci-
je. Bez obzira na to da li se naknadnim ulaganjem
menja preostali korisni vek vozila, kada se nak-
nadno ulaganje knjiži kao povećanje vrednosti
postojećeg vozila potrebno je upodobiti (izme-
niti) stopu amortizacije.
JESTE LI SE VEĆ PRETPLATILI NA ČASOPIS
„POSLOVNI SAVETNIK” ZA OVU GODINU?
011/ 2836-820, 011/2836-821, 011/2836-822,
office@ingpro.rs
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 53
RAČUNOVODSTVO
Primer: Održavanje vozila
Prevoznik je za redovni servis kamiona pla-
tio račun u iznosu od 120.000 dinara (100.000 plus
20.000 PDV-a).
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
532 Troškovi usluga održavanja 100.000
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim plaćenih
avansa) 20.000
435 Dobavljači u zemlji 120.000
– za redovan servis (održavanje) kamiona
U navedenom slučaju vozilo služi za obavljanje
delatnosti prevoza, pa se troškovi u vezi sa nje-
govim održavanjem priznaju u celosti, kao i pret-
hodni PDV koji se priznaje kao odbitni (naravno
uz ispunjenje formalnog uslova iz člana 28. Zakona
o PDV-u).
Primer: Investiciono ulaganje – zamena
većeg dela vozila
Prevoznik je izvršio servis kamiona, na kome
je utvrđeno da je neophodna zamena celokupnog me-
njača. Vrednost menjača i njegova ugradnja po fak-
turi servisera iznosi 600.000 dinara (500.000 +
100.000 PDV). Ugradnja menjača izvršena je 1. janu-
ara 2020. godine.
Na početku godine nabavna vrednost kamiona
iznosi 6.000.000, a ispravka vrednosti 2.700.000
(po godišnjoj stopi amortizacije od 10%, u periodu
od 54 meseca). Do tada je u upotrebi bio četiri i po
godine (od 1. 7. 2015, kada je nabavljen, do 1. 1. 2020).
Zamenjeni deo – menjač – ispunjava kriteriju-
me da bude priznat kao oprema. Pošto prevoznik
nije odvojeno iskazivao i amortizovao menjač, nije
u mogućnosti da utvrdi kolika je knjigovodstvena
vrednost zamenjenog menjača. Zbog toga će knjigo-
vodstvenu vrednost menjača utvrditi po metodi
troškova zamene na sledeći način:
Red.
br. Opis Vrednost
1. Vrednost zamene 500.000
2. Stopa amortizacije 10%
3. Broj meseci korišćenja vozila 54
4. Obračunata amortizacija zamenjenog dela
(red. br. 1 × red. br. 2 × (red. br. 3/12)) 225.000
5. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog dela
(red. br. 1 – red. br. 4) 275.000
Zamenjeni menjač prevoznik ne iskazuje zaseb-
no (jer će se koristiti onoliko vremena kao sam
kamion).
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
023 Postrojenja i oprema 500.000
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim plaćenih
avansa) 100.000
435 Dobavljači u zemlji 600.000
– za račun servisera za zamenu menjača
2.
570 Gubici po osnovu rashodovanja i
prodaje nematerijalne imovine,
nekretnina, postrojenja i
opreme 275.000
029 Ispravka vrednosti
nekretnina, postrojenja i
opreme 275.000
– za rashodovanje starog menjača
Osim toga, prevoznik preispituje preostali
korisni vek upotrebe kamiona i konstatuje da se
on ne produžava uprkos zameni menjača (znači
ostaje isti – ukupno 10 godina). Bez obzira na to
što nije promenjen korisni vek kamiona, zbog nak-
nadnog ulaganja došlo je do promene amortizacio-
ne stope, koja se primenjuje od 2020. godine nadalje:
Red.
br. Opis Iznos
1. Nabavna vrednost kamiona 1. 1. 2020. 6.000.000
2. Ispravka vrednosti 1. 1. 2020. 2.700.000
3. Povećanje nabavne vrednosti 1. 1. 2020. 500.000
4. Povećanje ispravke vrednosti 1. 1. 2020. 275.000
5. Nabavna vrednost posle naknadnih izdataka
(red. br. 1 + red. br. 3) 6.500.000
6. Ispravka vrednosti posle naknadnih izdataka
(red. br. 2 + red. br. 4) 2.975.000
7. Neotpisana vrednost posle naknadnih izdataka
(red. br. 5 – red. br. 6) 3.525.000
8. Preostali korisni vek trajanja u godinama 5,5
9. Potreban iznos godišnje amortizacije
(red. br. 7 : red. br. 8) 640.909
10. Stopa amortizacije počev od 2020. godine
(red. br. 9 : red. br. 5) h 100 9,86%
11. Amortizacija za 2020. godinu
(red. br. 5 h red. br. 10) 640.909
S obzirom na to da je naknadno ulaganje (500.000)
veće od 10% neotpisane računovodstvene vredno-
sti kamiona (3.300.000), iz ugla poreske amorti-
zacije, prilikom njenog obračuna za 2020. godinu
prevoznik primenjuje „nova” pravila:
hhisključuje kamion iz grupe III obrasca OA;
hhobračunava poresku amortizaciju primenom
novih pravila, i to na osnovicu koju čini ne-
otpisana poreska vrednost (2.662.232) uvećana
za naknadno ulaganje (500.000), dakle na ukupno
3.162.232 dinara;
54 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
hhporedi tako obračunatu amortizaciju sa računo-
vodstvenom amortizacijom;
hhu poreske svrhe priznaje niži od gorenavedena
dva iznosa.
Neotpisanu poresku vrednost na dan 31. 12.
2019. računa pomoću formule:
, pri čemu
je PNV – poreska neotpisana vrednost, PA –
poreska amortizacija.
Taj iznos unosi u obrazac Obračun OA, u kolonu
4 („Otuđena sredstva tokom godine”). Na taj način
kamion je isključen iz obračuna poreske amorti-
zacije za 2020. godinu po starim pravilima. Zatim
obračunava poresku amortizaciju za 2020. godinu:
,
pri čemu je OA – poreska amortizacija stalnih
sredstava, a NV – nabavna vrednost na poslednji
dan poreskog perioda.
S obzirom na to da je ovako izračunata poreska
amortizacija niža od računovodstvene, u poreske
svrhe kao rashod amortizacije (red. br. 21 obrasca
PB 1, odnosno red. br. 22 obrasca PB 2)) priznaje
se 474.335 dinara.
3.4 Nabavka guma
Prilikom kupovine vozilo je obično opre-
mljeno letnjim gumama, dok za normalno odvijanje
saobraćaja u zimskim uslovima treba osigurati
i zimsku opremu (zimske gume i lance i dr.). U
svakom društvu koje se bavi prevoznim uslugama
postoji pokušaj da se uspostavi struktura voznog
parka koji bi zadovoljio potrebe tržišta na ko-
jem prevoznik posluje. Osim toga, verovatno je da
će prevoznik nabavljati odgovarajući broj kami-
onskih guma u vreme kada je cena nabavke prihva-
tljiva, a ne kada je već krajnji trenutak za montažu
zimskih guma. Takva nabavka određuje i način knji-
ženja i evidenciju automobilskih guma.
Primer: Nabavka guma i otpis
Prevoznik je nabavio 20 zimskih kamionskih
guma po ceni od 16.800 (14.000 + 2.800 PDV-a), što
iznosi ukupno 336.000 dinara (280.000 + 56.000
PDV-a).
Kada su nastupili zimski uslovi vožnje, predu-
zetnik je dao u upotrebu 6 zimskih guma (montirane
su na kamion). Gume se u celini otpisuju u momentu
davanja na korišćenje (stavljanje u upotrebu).
U isto vreme, prilikom stavljanja zimskih guma
letnje su stavljene van upotrebe, pri čemu je njiho-
va nabavna vrednost bila 15.000 dinara po komadu.
Knjiženje nabavke i otpisa guma:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
102 Rezervni delovi 280.000
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim plaćenih
avansa) 56.000
435 Dobavljači u zemlji 336.000
– za nabavku guma
2.
103 Alat i inventar 84.000
102 Rezervni delovi 84.000
– za stavljanje zimskih guma u upotrebu
3.
515 Troškovi jednokratnog otpisa
alata i inventara 84.000
109 Ispravka vrednosti materijala,
rezervnih delova, alata i
inventara 84.000
– za otpis zimskih guma pri stavljanju u upotrebu
4.
109 Ispravka vrednosti materijala,
rezervnih delova, alata i
inventara 90.000
103 Alat i inventar 90.000
– za stavljanje letnjih guma van upotrebe
Ukoliko bi se letnje gume ostavile za upotrebu
još u delu sledeće letnje sezone, ne bi se vršilo
njihovo isknjižavanje sa zaliha.
3.5 Ostala ulaganja
Najčešći primer ostalih ulaganja kod prevo-
znika jeste uređenje parkirališta ili nabavka
odnosno izgradnja garaža za vozila.
Iz ugla PDV-a, prevoznik ima pravo na odbitak
prethodnog poreza za ulaganje u objekte za vršenje
delatnosti, naravno ako je zadovoljen i formalni
uslov iz člana 28. Zakona o PDV-u, a to je da pose-
duje ispravan račun.
Što se tiče uređenja parkirališta koje mu
vrši obveznik PDV-a, te usluge smatraju se usluga-
ma iz oblasti građevinarstva, pa će izvođač izdati
račun bez PDV-a, uz napomenu o prenosu poreske
obaveze, pri čemu po osnovu tog računa prevoznik
vrši interni obračun PDV-a.
PNV = NV × {(1 − stopa PA)broj godina PA}
Por. neotp. vred.kamiona = 6.000.000 × (1 − 15%)5 =
6.000.000 × 0,443705313 = 2.662.232
OA =
NV × broja dana korišćenja
365
× amortizaciona stopa
𝑂𝑂𝑂𝑂 =
(2.662.232 + 500.000) × 365
365
× 15% = 474.335
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 55
RAČUNOVODSTVO
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-
00-00361/2016-04 od 27. 9. 2016. godine:
„Saglasno navedenom, dobrima, odnosno usluga-
ma iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10.
stav 2. tačka 3) Zakona, smatra se:
ffiskop zemlje (sa odvozom zemlje kao sporednim
prometom usluga), nivelisanje, odnosno ravnanje i
nasipanje terena, kao aktivnosti iz grupe 43.12 –
Priprema gradilišta Klasifikacije delatnosti
koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 10) Pravil-
nika;
ffbetoniranje prilaza, kao aktivnost iz grupe
42.11 – Izgradnja puteva i auto-puteva Klasifi-
kacije delatnosti koja je navedena u članu 2. stav
1. tačka 2) Pravilnika;
[…] Za navedeni promet dobara, odnosno usluga
iz oblasti građevinarstva, koji obveznik PDV-a
vrši drugom obvezniku PDV-a, poreski dužnik
jeste obveznik PDV-a – primalac dobara, odnosno
usluga. S tim u vezi, obveznik PDV-a – primalac
dobara, odnosno usluga iz oblasti građevinar-
stva ima pravo da PDV koji je obračunao za pro-
met prethodnog učesnika u prometu – obveznika
PDV-a odbije kao prethodni porez ako poseduje
račun prethodnog učesnika u prometu – obveznika
PDV-a koji je izdat u skladu sa Zakonom (u kojem
nije iskazan PDV) i uz ispunjenje drugih Zakonom
propisanih uslova.”
Iz ugla oporezivanja porezom na imovinu
parking se ne oporezuje posebno kao objekat, nego
kao sastavni deo zemljišta, što je potvrđeno i
Mišljenjem Ministarstva finansija br. 430-
00-00235/2019-04 od 23. 4. 2019: „Dakle, počev od
poreza na imovinu za 2019. godinu, staza i drugi
otvoreni prostor prekriven asfaltom smatra se
sastavni delom zemljišta u smislu predmeta opo-
rezivanja, osim ako su to linijski infrastruk-
turni objekti u skladu sa zakonom kojim se uređuju
planiranje i izgradnja. To znači da privredno dru-
štvo plaća porez na imovinu na pravo svojine
na zemljištu površine preko 10 ari, odnosno
na pravo korišćenja građevinskog zemljišta po-
vršine preko 10 ari, pri čemu se asfalt kojim je
to zemljište prekriveno koji „služi kao prila-
zni put do zgrada, vatrogasni put, kao i parking
za vozila preduzeća kojima se vrši distribucija
robe” ne oporezuje posebno (dodatno), osim kad je
to javni put ili javno parkiralište – kao linij-
ski infrastrukturni objekat.
Činjenično stanje od uticaja na postojanje i vi-
sinu obaveze po osnovu poreza na imovinu u svakom
konkretnom slučaju utvrđuje nadležni organ jedi-
nice lokalne samouprave.”
Primer: Uređenje parkinga za kamione
Prevoznik (obveznik PDV-a) kupio je zemlji-
šte za potrebe pristupnog puta i uređenja par-
kinga za svoja vozila u vrednosti od 10 miliona
dinara. Od izvođača radova (obveznika PDV-a)
primio je račun za uređenje parkinga (nasipanje,
ravnanje, valjanje, asfaltiranje) u iznosu od 5 mi-
liona dinara.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
020 Zemljište 10.000.000
435 Dobavljači u zemlji 10.000.000
– za kupovinu zemljišta
2.
022 Građevinski objekti 5.000.000
435 Dobavljači u zemlji 5.000.000
– za primljen račun od izvođača radova na uređenju parkinga
3.
270 PDV u primljenim
fakturama po opštoj stopi 1.000.000
470 Obaveze za PDV po izdatim
fakturama po opštoj stopi 1.000.000
– za interni obračun PDV-a na primljene usluge iz oblasti
građevinarstva
4 Usluga prevoza robe i troškovi
prevoznika
Specifičnost u vezi sa računovodstvenim
evidentiranjem pružanja usluge prevoza robe i
troškova prevoznika koji se odnose na pružanje
pomenute usluge ogleda se u tretmanu troškova iz
ugla PDV-a.
Detaljno o mestu prometa usluga prevoza sa
aspekta poreza na dodatu vrednost pisali smo
u broju 2/2020.
Na slici 1 grafički je prikazana suština
oporezivanja pružanja usluga prevoza robe pore-
skim obveznicima u zavisnosti od mesta sedišta
primaoca usluga, kao i od prirode posla u vezi sa
kojim se pružaju prevozne usluge.
56 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Slika 1: Prevozne usluge
Logiku prirode posla sa kojim je povezana prevozna usluga potrebno je pratiti i prilikom razu-
mevanja ulaznih računa prevoznika za troškove koje je imao prilikom pružanja usluge prevoza. Ovo
se odnosi na usluge koje su prevozniku pružene u inostranstvu od strane stranog poreskog obveznika,
pri čemu priroda posla određuje da li prevoznik ima obavezu da interno obračuna PDV na te primljene
usluge ili tu obavezu nema.
Vrsta usluge Priroda posla
povezana s prevozom PDV tretman Obaveza internog obračuna
Prevoz vozila
brodom ili vozom u
inostranstvu
Izvoz, tranzit Oslobođeno u pravcu do istovara u
inostranstvu
Nije oslobođeno u povratku
Na naknadu za prevoz do mesta istovara – ne
radi interni obračun
Na naknadu za prevoz u povratku – radi interni
obračun
Uvoz, privremeni
uvoz
Nije oslobođeno u pravcu odlaska po robu
Oslobođeno u pravcu od utovara u
inostranstvu
Na naknadu za prevoz u odlasku – radi interni
obračun
Na naknadu za prevoz od mesta utovara – ne
radi interni obračun
Putarina ili naknada
za prolazak kroz
tunel u inostranstvu
Izvoz, tranzit,
uvoz, privremeni
uvoz
Mesto prometa je inostranstvo – radi se
o usluzi koja je u vezi sa nepokretnošću
(put ili tunel)
Ne radi interni obračun
Usluga merenja
kamiona na vagi u
inostranstvu
Izvoz, tranzit Oslobođeno u pravcu do istovara u
inostranstvu
Nije oslobođeno u povratku
Na naknadu za merenje u putu do mesta istovara
– ne radi interni obračun
Na naknadu za merenje u povratku – radi
interni obračun
Uvoz, privremeni
uvoz
Nije oslobođeno u pravcu odlaska po robu
Oslobođeno u pravcu od utovara u
inostranstvu
Na naknadu za merenje u odlasku – radi interni
obračun
Na naknadu za merenje nakon utovara – ne radi
interni obračun
M
PDV tretman usluga prevoza dobara koje se pružaju poreskom obvezniku
NISU PREDMET OPOREZIVANJA
– mesto prometa je inostranstvo –
Primalac usluge je poreski obveznik koji ima
sedište u inostranstvu
Poreski obveznik je/su:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja delatnosti;
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave sa sedištem u
Republici;
3) strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave
registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište.
JESU PREDMET OPOREZIVANJA
– mesto prometa je Srbija –
Poresko oslobođenje (član 24. stav 1. tačke 1) i 8)
Zakona o PDV-u) – ako su ispunjeni uslovi
Primalac usluge je poreski obveznik koji ima
sedište u Srbiji
PDV po stopi od 20%
Prevoz u
zemlji
Privremeni
izvoz
Uvoz Izvoz Tranzit Privremeni
uvoz
Prevoz pri uvozu
robe za koju je
propisano
oslobađanje od
plaćanja PDV-a
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 57
RAČUNOVODSTVO
Vrsta usluge Priroda posla
povezana s prevozom PDV tretman Obaveza internog obračuna
Usluga obezbeđivanja
vangabaritne dozvole
u inostranstvu
Izvoz, tranzit Oslobođeno u pravcu do istovara u
inostranstvu
Nije oslobođeno u povratku
Na naknadu za uslugu do mesta istovara – ne
radi interni obračun
Na naknadu za uslugu u povratku – radi interni
obračun
Uvoz, privremeni
uvoz
Nije oslobođeno u pravcu odlaska po robu
Oslobođeno u pravcu od utovara u
inostranstvu
Na naknadu za uslugu u odlasku – radi interni
obračun
Na naknadu za uslugu od mesta utovara – ne radi
interni obračun
Pojašnjenje:
U skladu sa članom 14. stav 4. tačka 1) Pravil-
nika o poreskim oslobođenjima, uslugom prevoza
koja je u vezi sa izvozom dobara iz člana 24. stav 1.
tačka 8) Zakona, koja se pruža poreskom obvezniku
u smislu člana 12. Zakona, smatra se usluga prevoza
dobara od mesta prvog utovara u Republici Srbi-
ji do krajnjeg odredišta van Republike Srbije.
To bi bio i prevoz kamiona sa robom koja se izvozi
brodom ili vozom u inostranstvu. Po tom osnovu
ne postoji obaveza obračuna PDV-a, što znači da
prevoznik nije dužan da internim putem obraču-
na PDV. Međutim, kada je reč o prevozu kamiona
u povratku, prema našem mišljenju, taj deo usluge
Račun brodara u odlasku
8d.1
Račun brodara u povratku
8g.1 i 3a.2
PREVOZNIK
Klijent –
domaći
obveznik
(izvoznik)
Račun za uslugu prevoza
bez PDV-a (1.4)
U ukupnu naknadu za prevoz uračunat je i
trošak praznog kamiona u povratku
(tako je dogovoreno). Ti troškovi (u
povratku) imaju karakter sporedne
usluge, koja prati tretman glavnog
prometa.
nije oslobođen PDV-a, već je oporeziv PDV-om u
skladu sa opštim pravilima, jer prevoz više nije
u vezi sa izvozom robe (roba je istovarena na kraj-
njem odredištu, čime je izvoz završen). To znači
da je prevoznik poreski dužnik koji je u obavezi
da PDV obračuna internim putem, dok pravo na
odbitak prethodnog poreza ostvaruje u skladu sa
opštim uslovima. Znači, u povratku (nakon isto-
vara) radi se o zasebnoj usluzi brodskog ili žele-
zničkog transporta, koja je pružena nakon što su
dobra koja su izvezena prevezena do krajnjeg odre-
dišta van Republike Srbije, pa se poresko oslobo-
đenje ne može primeniti.
U skladu sa članom 2. stav 4. tačka 1) Pravil-
nika o poreskim oslobođenjima, uslugom prevoza
koja je povezana sa uvozom dobara iz člana 24. stav
1. tačka 1) Zakona, koja se pruža poreskom obve-
zniku u smislu člana 12. Zakona, smatra se usluga
prevoza dobara koja se vrši na relaciji od me-
sta prvog utovara van Republike Srbije do prvog
odredišta u Republici Srbiji iz člana 19. stav
3. Zakona, nezavisno od toga da li prevoz dobara
vrši jedno ili više lica. To bi bio i prevoz ka-
miona sa robom koja se uvozi brodom ili vozom u
inostranstvu. Po tom osnovu ne postoji obaveza
obračuna PDV-a, što znači da prevoznik nije du-
žan da internim putem obračuna PDV. Međutim,
kada je reč o prevozu kamiona u odlasku po robu,
prema našem mišljenju, taj deo usluge nije oslo-
bođen PDV-a, već je oporeziv PDV-om u skladu sa
opštim pravilima, jer taj prevoz još uvek nije u
funkciji uvoza robe (roba još nije utovarena da
bi započeo proces uvoza). To znači da je prevoznik
poreski dužnik koji je u obavezi da PDV obračuna
internim putem, dok pravo na odbitak prethodnog
poreza ostvaruje u skladu sa opštim uslovima.
Znači, u odlasku (pre utovara) radi se o zasebnoj
usluzi brodskog ili železničkog transporta, koja
je pružena pre što su dobra koja se uvoze utovare-
na, pa se poresko oslobođenje ne može primeniti.
Prilikom prevoza povezanog sa uvozom još
jednom napominjemo da se poresko oslobođenje
ostvaruje ukoliko je naknada za uslugu uključe-
na u osnovicu za obračun PDV-a pri uvozu. Ako
to nije slučaj, prevoznik je u obavezi da uradi
interni obračun PDV-a i na usluge koje mu je u
inostranstvu pružio strani obveznik.
58 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Pored toga, potrebno je naglasiti da, ukoliko
se usluge prevoza pružaju u vezi sa uvozom do-
bara na koja se primenjuje oslobađanje od PDV-a
pri uvozu (iz člana 26. Zakona o PDV-u), s ob-
zirom na to da carinski organ neće utvrđivati
osnovicu za obračun PDV-a u koju bi se uključi-
le i usluge prevoza, prevoznik je u obavezi da
primeni opšta pravila oporezivanja, odnosno
da izda račun za prevoz sa PDV-om (uz pretpo-
stavku da se radi o domaćem uvozniku kome pru-
ža uslugu prevoza).
Napominjemo da se PDV ne plaća na uvoz dobara:
1) čiji promet je, u skladu sa članom 24. stav 1. t. 5),
10), 11) i 13)−16g), kao i članom 25. stav 1. t. 1) i 2)
i stav 2. t. 5) i 10) ovog zakona, oslobođen PDV-a;
1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, od-
nosno kao humanitarna pomoć u skladu sa zakonom
kojim se uređuju donacije, odnosno humanitarna
pomoć;
1b) koja su izvezena, a u Republiku se vraćaju ne-
prodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje
proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa
na osnovu kojeg su bila izvezena;
1v) koja se u okviru carinskog postupka unose u
slobodne carinske prodavnice;
1g) po osnovu zamene i popravke u garantnom
roku;
1d) čija se isporuka vrši preko prenosne, trans-
portne i distributivne mreže, i to: električne
energije, prirodnog gasa i energije za grejanje, od-
nosno hlađenje;
2) koja se u okviru carinskog postupka privreme-
no uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carin-
ski postupak aktivnog oplemenjivanja;
3) koja se u okviru carinskog postupka privreme-
no izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze;
4) za posebne namene, na osnovu odluke Vlade;
5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom
robe;
6) za koja je u okviru carinskog postupka odobren
postupak carinskog skladištenja;
7) za koja je, u skladu sa članom 245. i članom 246.
stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”
broj 95/18), propisano oslobođenje od carine, osim
na uvoz motornih vozila.
Primer: Prevoz robe u uvozu sa pretovarom u
Srbiji
Prevoznik – rezident Srbije, poreski obve-
znik, pruža uslugu prevoza domaćem obvezniku.
Prevoz se obavlja na relaciji Albanija–Srbija,
Račun brodara u odlasku
8g.1 i 3a.2
Račun brodara u povratku
8d.1
PREVOZNIK
Klijent –
domaći
obveznik
uvoznik
Račun za uslugu prevoza
bez PDV-a 1.4
U ukupnu naknadu za prevoz uračunat
je i trošak praznog kamiona u
povratku tako je dogovoreno . Ti
troškovi u povratku imaju
karakter sporedne usluge, koja
prati tretman glavnog prometa.
Usluga prevoza uračunata u
osnovicu za uvoz – carinski organ
obračunava PDV
Račun brodara u odlasku
8g.1 i 3a.2
Račun brodara u povratku
8g.1 i 3a.2
Račun za uslugu prevoza
sa PDV-om 3.2
U ukupnu naknadu za prevoz uračunat
je i trošak praznog kamiona u
povratku tako je dogovoreno . Ti
troškovi u povratku imaju
karakter sporedne usluge, koja
prati tretman glavnog prometa.
Usluga prevoza nije uračunata u
osnovicu za uvoz, pa na nju
carinski organ nije obračunao
PDV
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 59
RAČUNOVODSTVO
što znači da je povezan sa uvozom i oslobođen od
PDV-a po članu 24. Zakona o PDV-u (prevoz je ušao
u poresku osnovicu na koju će carina obračunati
PDV). U Prijepolju se roba prepakuje, nakon čega
prevoznik nastavlja prevoz do Čačka. U CMR-u kao
mesto istovara navedeno je Prijepolje.
Dakle, s obzirom na to da je deo izvršenog pre-
voza izvršen u vezi sa uvozom dobara (do Prijepo-
lja, gde se kamion raspakuje, a roba prepakuje), a deo
u vezi sa prevozom dobara u zemlji (prepakovana
roba u Prijepolju se ponovo tovari i vozi do kraj-
njeg odredišta), neophodno je da prevoznik izda
dve fakture – jednu za prevoz robe u vezi sa uvozom
(bez PDV-a), koja prati robu i koju će carinski or-
gan uzeti u obzir prilikom obračuna PDV-a pri
uvozu, kao i drugu za domaći prevoz tereta (od Pri-
jepolja do Čačka) sa PDV-om.
Prilikom izdavanja računa za uslugu prevoza
poresku osnovicu čini ukupno obračunat iznos,
uključujući i putarinu, tunelarinu i slične tro-
škove koji se pojavljuju pri prevozu. S obzirom na
to da korisniku usluge (naručiocu prevoza) uku-
pan trošak čini usluga prevoza, nema posebnog
razloga da se na računu posebno iskazuje putarina
ili ostali troškovi, ali to može da se čini.
Ovde valja napomenuti da se na računu za pru-
ženu uslugu prevoza posebno prikazuju iznosi koje
je prevoznik platio u ime i za račun klijenta (na-
ručioca usluge prevoza) trećim licima, jer isti
ne ulaze u poresku osnovicu u skladu sa članom 17.
stav 4. tačka 2) Zakon o PDV-u (npr. usluga fitosa-
nitarnog pregleda plaćena nakon završenog uvoza
robe, a pre istovara/isporuke naručiocu, i sl.).
Na jednom delu puta kamion je bio utovaren na
voz, za šta je u svakom pravcu plaćena vozarina
u iznosu od 200 evra. Na putu je plaćena putari-
na u ukupnom iznosu od 300 evra. Troškove koji
su nastali u inostranstvu vozač je platio poslov-
nom karticom. Na dan naplate devizni kurs bio je
117,20 RSD/EUR, a na dan obračuna putnog naloga i
knjiženja dokumentacije 117,10 RSD/EUR.
Vozač je u ime i za račun klijenta platio nakna-
du za fitosanitarni pregled od 12.000 dinara plus
PDV, pre nego što je obavio istovar.
Prilikom plaćanja Na dan obračuna
Opis Iznos u
valuti Kurs Iznos u
dinarima Kurs Iznos u
dinarima
Putarina 300,00 117,20 35.160
117,10
35.130
Vozarina
200,00 117,20 23.440
46.840
200,00 117,15 23.430
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
204 Kupci u zemlji 100.000
614 Prihodi od prodaje proizvoda i
usluga na domaćem tržištu 100.000
– za izdati račun za uslugu prevoza
2.
221 Potraživanja od zaposlenih 82.030
2419 Prelazni račun za korišćenje
platne kartice 82.030
– za knjiženje po izvodu banke (vozač se još nije vratio sa puta)
3.
221 Potraživanja od zaposlenih 14.400
2419 Prelazni račun za korišćenje
platne kartice 14.400
– za knjiženje po izvodu banke – plaćanje fitosanitarnog
pregleda
4.
539 Troškovi ostalih usluga 81.970
221 Potraživanja od zaposlenih 82.030
563 Negativne kursne razlike
(prema trećim licima) 60
– za obračun putnog naloga i evidentiranje troškova
putarine i vozarine
5.
276 PDV obračunat na usluge
inostranih lica 4.684
470 Obaveze za PDV po izdatim
fakturama po opštoj stopi
(osim primljenih avansa) 4.684
– za interni obračun PDV-a na uslugu vozarine u odlasku po robu
6.
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 14.400
221 Potraživanja od zaposlenih 14.400
241 Tekući račun 14.400
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 14.400
– za evidentiranje poziva za refundaciju fitosanitarnih
troškova od naručioca usluge prevoza i njegovu uplatu
Ulazni računi – troškovi nastali u cilju
pružanja usluge
Sporedni troškovi koji se zaračunavaju
naručiocu usluge prevoza (npr. pretovar,
utovar i sl.)
Račun izdat naručiocu prevoza
USLUGA = poreska osnovica za
PDV
Posebno se iskazuju (ne ulaze u
poresku osnovicu).
Iznosi koje prevoznik plaća trećim
licima u ime i za račun klijenta
Primer: Pružena usluga prevoza prilikom
uvoza dobara
Prevoznik je sa naručiocem usluge prevoza do-
govorio prevoz od grada X u inostranstvu (gde se
vrši utovar robe) do Beograda. Ukupna naknada za
uslugu prevoza iznosi 100.000 dinara, pri čemu je
račun ušao u osnovicu za obračun PDV-a prili-
kom uvoza.
200 evra × 117,10 (kurs na dan nastanka poreske
obaveze) = 23.420 dinara × 20% = 4.684 dinara
60 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Unos u POPDV obrazac:
Opis POPDV
polje
Naknada/
vrednost Osnovica PDV
Usluga prevoza povezana
sa uvozom 1.4 100.000
Vozarina u povratku
(povezana sa uvozom) 8d.1 23.420
Putarina u inostranstvu 8d.3 35.130
Vozarina u odlasku po
robu
8g.1 23.420
3a.2 4.684
Fitosanitarni pregled
plaćen u ime i za račun
naručioca prevoza
Ne unosi
u POPDV
Da bi se prikazalo i knjiženje kod naručioca
usluge prevoza – uvoznika, pretpostavlja se da je
vrednost robe koja se uvozi (po fakturi inodoba-
vljača) 15.000 evra. Devizni kurs na dan overe JCI
jeste 117 RSD/EUR, dok je na dan plaćanja obaveze
prema dobavljaču 117,20 RSD/EUR. Naknada za uslu-
ge špeditera iznosi 2% od vrednosti robe, što
daje iznos od 35.100 dinara plus PDV.
Vrednost dobara koja se uvoze na JCI utvrđena
je u iznosu od 1.762.500 dinara, pri čemu je na nju
obračunata carina. Prilikom uvoza obračunati su
troškovi carine, ostale carinske dažbine i PDV,
koje je špediter platio u ime i za račun uvoznika:
Opis Iznos
Carina 158.625
Ostale carinske dažbine 10.000
PDV plaćen po carinskom računu 404.225
UKUPNO 572.850
Knjiženje kod uvoznika:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
130 Obračun nabavke robe 1.755.000
436 Dobavljači u inostranstvu 1.755.000
– za fakturu inodobavljača za uvoz robe
2.
130 Obračun nabavke robe 100.000
435 Dobavljači u zemlji 100.000
– za fakturu prevoznika
3.
130 Obračun nabavke robe 35.100
270 PDV u ulaznim fakturama po
opštoj stopi 7.020
435 Dobavljači u zemlji 42.120
– za fakturu špeditera
4.
130 Obračun nabavke robe 168.625
274 PDV plaćen pri uvozu dobara
po opštoj stopi 404.225
449 Ostale obaveze iz
specifičnih poslova 572.850
– za obaveze za carinu, ostale carinske dažbine i PDV
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
5.
449 Ostale obaveze iz
specifičnih poslova 572.850
241 Tekući (poslovni) račun 572.850
– za plaćanje carine, ostalih carinskih dažbina i PDV-a
(špediteru koji je plaćanje izvršio prilikom uvoza u ime i za
račun uvoznika)
6.
436 Dobavljači u inostranstvu 1.755.000
563 Negativne kursne razlike
(prema trećim licima) 3.000
244 Devizni račun 1.758.000
– za plaćanje inodobavljaču
7.
435 Dobavljači u zemlji 142.120
241 Tekući (poslovni) račun 142.120
– za plaćanje špediteru i prevozniku po primljenim računima
8.
130 Obračun nabavke robe 12.000
270 PDV u ulaznim fakturama po
opštoj stopi 2.400
449 Ostale obaveze iz
specifičnih poslova 14.400
– za evidentiranje fakture za fitosanitarni pregled, koju je
platio prevoznik
9.
449 Ostale obaveze iz
specifičnih poslova 14.400
241 Tekući (poslovni) račun 14.400
– za plaćanje prevozniku po osnovu fitosanitarnog pregleda
Unos u POPDV obrazac:
Opis POPDV
polje
Naknada/
vrednost Osnovica PDV
Osnovica za uvoz 6.2.1 2.021.125
PDV plaćen pri uvozu
koji može da se odbije 6.4 404.225
Račun inodobavljača Ne unosi
se
Račun prevoznika
(sadržan u osnovici) 8v.2 100.000
Carina Ne unosi
se
Usluge špedicije 8a.2 35.100 7.020
Iznos carinskih
dažbina refundiran
špediteru
Ne unosi
se
Iznos usluge
fitosanitarnog
pregleda refundiran
prevozniku 8a.2 12.000 2.400
Obrazloženje unosa u polje 6.2.1:
JCI
Rubrika
47
Vrsta Osnovica Stopa Pojašnjenje
01 1.762.500 9,00
Vrednost robe na koju
je obračunata carina
09 2.021.125 20,00
Vrednost robe +
carina + prevoz
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 61
RAČUNOVODSTVO
Ukoliko se neke od usluga naknadno fakturi-
šu naručiocu prevoza (nakon fakturisanja usluge
prevoza):
hhSporedni troškovi (sastavni su deo komplet-
ne usluge prevoza) – prevoznik izdaje dokument o
povećanju osnovice u skladu sa članom 21. Zakona
o PDV-u.
hhIznosi plaćeni trećim licima u ime i za ra-
čun naručioca prevoza – prevoznik šalje poziv
za plaćanje, odnosno refundaciju. Napominjemo
da postupak refundacije troškova ne predstavlja
promet dobara i usluga sa aspekta Zakona o PDV-u.
Prevoznik NE izdaje račun, nego poziv za plaća-
nje troškova (NE FAKTURU jer ne vrši promet)
u kome navodi ukupan iznos za plaćanje, bez is-
kazivanja PDV-a. Prevoznik ovaj iznos ne unosi
u POPDV obrazac (naručilac prevoza unosi ga u
POPDV obrazac ako se radi o naknadi za pruženu
uslugu – koju je treće lice pružilo korisniku pre-
voza, pri čemu je u njegovo ime platio prevoznik).
Primer: Prevozne usluge u vezi sa izvozom
Prevoznik je sa naručiocem usluge prevoza do-
govorio prevoz od Beograda do grada X u inostran-
stvu (gde se vrši istovar robe). Ukupna naknada za
uslugu prevoza iznosi 100.000 dinara.
Na jednom delu puta kamion je bio utovaren na
brod, za šta je u svakom pravcu plaćena brodarina
u iznosu od 200 evra. Na putu je plaćena putari-
na u ukupnom iznosu od 300 evra. Troškove koji
su nastali u inostranstvu vozač je platio poslov-
nom karticom. Na dan naplate devizni kurs bio je
117,20 RSD/EUR, a na dan obračuna putnog naloga i
knjiženja dokumentacije 117,10 RSD/EUR.
Prilikom plaćanja Na dan obračuna
Opis Iznos u
valuti Kurs Iznos u
dinarima Kurs Iznos u
dinarima
Putarina 300,00 117,20 35.160
117,10
35.130
Brodarina
200,00 117,20 23.440
46.840
200,00 117,15 23.430
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
204 Kupci u zemlji 100.000
614 Prihodi od prodaje proizvoda i
usluga na domaćem tržištu 100.000
– za izdati račun za uslugu prevoza
2.
221 Potraživanja od zaposlenih 82.030
2419 Prelazni račun za korišćenje
platne kartice 82.030
– za knjiženje po izvodu banke (vozač se još nije vratio sa puta)
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
3.
539 Troškovi ostalih usluga 81.970
221 Potraživanja od zaposlenih 82.030
563 Negativne kursne razlike
(prema trećim licima) 60
– za obračun putnog naloga i evidentiranje troškova putarine
i vozarine
4.
276 PDV obračunat na usluge
inostranih lica 4.684
470 Obaveze za PDV po izdatim
fakturama po opštoj stopi
(osim primljenih avansa) 4.684
– za interni obračun PDV-a na uslugu brodarine u povratku,
nakon istovara robe u inostranstvu
Unos u POPDV obrazac:
Opis POPDV
polje
Naknada/
vrednost Osnovica PDV
Usluga prevoza povezana
sa izvozom
1.4 100.000
Brodarina u odlasku
(povezana sa izvozom)
8d.1 23.420
Putarina u inostranstvu 8d.3 35.130
Brodarina u povratku
(nakon završenog izvoza
i istovara robe)
8g.1 23.420
3a.2 4.684
Da bi se prikazalo i knjiženje kod naručioca
usluge prevoza – izvoznika, pretpostavlja se da
je vrednost robe koja se izvozi 1.500.000 dinara,
a faktura inokupcu sačinjena je na iznos od 20.000
evra. Devizni kurs na dan izdavanja fakture je 117
RSD/EUR, dok je na dan plaćanja kupca 117,20 RSD/
EUR. Naknada za usluge špeditera iznosi 350.000
dinara. U skladu sa članom 24. stav 1. tačka 8) Za-
kona o PDV-u usluge u vezi sa izvozom dobara oslo-
bođene su PDV-a.
Prilikom izvoza obračunate su carinske da-
žbine i naknada za skladištenje robe u carinskom
postupku, koje je špediter platio u ime i za račun
izvoznika:
Opis Iznos
Carinske dažbine 10.000
Troškovi skladištenja robe u carinskom
postupku
100.000
UKUPNO 110.000
200 evra × 117,10 (kurs na dan nastanka poreske
obaveze) = 23.420 dinara × 20% = 4.684 dinara
Čitajte najnovija mišljenja
Ministarstva finansija na
Propisi.net
62 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Knjiženje kod izvoznika:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
137 Roba na putu 1.500.000
132 Roba u prometu na veliko 1.500.000
– za evidentiranje robe koja je predata prevozniku radi
otpremanja inokupcu
1a
501 Nabavna vrednost prodate
robe 1.500.000
137 Roba na putu 1.500.000
– za evidentiranje nabavne vrednosti prodate robe
1b
205 Kupci u inostranstvu 2.340.000
605 Prihodi od prodaje robe na
inostranom tržištu 2.340.000
– za izdatu fakturu inokupcu
2.
531 Troškovi transportnih
usluga 100.000
435 Dobavljači u zemlji 100.000
– za fakturu prevoznika
3.
531 Troškovi transportnih
usluga 350.000
435 Dobavljači u zemlji 350.000
– za fakturu špeditera
4a
559 Ostali nematerijalni
troškovi 10.000
441 Obaveze po osnovu izvoza za
tuđ račun 10.000
– za carinske dažbine koje je u ime izvoznika platio špediter
4b
533 Troškovi zakupnina 100.000
441 Obaveze po osnovu izvoza za
tuđ račun 100.000
– za carinsko skladištenje koje je u ime izvoznika platio
špediter
5.
435 Dobavljači u zemlji 350.000
441 Obaveze po osnovu izvoza za
tuđ račun 110.000
241 Tekući račun 460.000
– za plaćanje špediteru
6.
244 Devizni račun 2.344.000
206 Kupci u inostranstvu 2.340.000
663 Pozitivne kursne razlike
(prema trećim licima) 4.000
– za plaćanje inokupca
Unos u POPDV obrazac:
Opis POPDV polje Naknada/
vrednost
Izvoz robe 1.1 2.340.000
Faktura prevoznika 1.4 100.000
Faktura špeditera 1.4 350.000
Carinske dažbine koje je
špediter platio u ime izvoznika
Ne unose se
Naknada za zakup carinskog
skladišta
8v.2 100.000
5 Auto-dani (dangubnina)
Prilikom prevoza može doći do različitih
situacija u kojima je prevoznik onemogućen da ko-
risti svoja prevozna sredstva ili je prinuđen da
ih koristi u dužem vremenskom periodu nego što
je inicijalno bilo ugovoreno sa naručiocem pre-
voza. Pri tome treba razlikovati dve situacije:
hhprevoznik je već započeo pružanje usluge pre-
voza i
hhprevoz je odgođen ili otkazan pre započinjanja
pružanja usluge prevoza.
U prvoj situaciji prevoznik je započeo pru-
žanje usluge prevoza, ali je usled određenih
okolnosti, koje nisu nastale njegovom krivicom
ili voljom, došlo do zastoja. Kao rezultat nastale
situacije prevoznik svoje resurse (prevozno sred-
stvo i vozača) angažuje duže nego što je bilo ugo-
voreno sa naručiocem prevoza. Tipičan primer
okolnosti na koje prevoznik nema uticaja niti su
nastale njegovom krivicom jeste zastoj na grani-
ci ili problemi prilikom uvoza/izvoza zbog toga
što naručilac usluge prevoza nije obezbedio od-
govarajuću dokumentaciju. Znači, kada tokom pru-
žanja usluge prevoza dođe do zastoja (krivicom
naručioca prevoza ili trećeg lica, a ne prevozni-
ka), što za posledicu ima to da prevoznik dangubi
jer ne može da završi prevoz kako je planirano,
tj. ne može da angažuje prevozno sredstvo i vozača
na realizaciji drugih poslova, zaračunavanje nov-
čanih iznosa (tzv. auto-dana) po tom osnovu naru-
čiocu usluge prevoza, prema našem mišljenju, ima
karakter sastavnog dela naknade za uslugu prevoza
u skladu sa članom 17. Zakona o PDV-u.
S obzirom na to da je dangubnina nastala u
toku pružanja usluge prevoza, kao takva čini sa-
stavni deo naknade za konkretan promet usluge
prevoza jer je u neposrednoj vezi sa pružanjem
te usluge. Dakle, u ovom slučaju ne radi se o nak-
nadi za neki poseban promet, već o iznosu koji se
zaračunava naručiocu usluge kao dodatna naknada.
Naravno, dangubnina ne mora da bude jednaka stvar-
nim troškovima jer je u pogledu te naknade uobiča-
jeno da se zaračuna i izgubljena dobit.
Pored toga, dangubninu ne treba posebno iska-
zivati u računu za promet usluge prevoza jer čini
sastavni deo ukupne naknade. Međutim, svakako je
moguće iskazati strukturu naknade (kao dodatni
element u odnosu na one koji su propisani kao oba-
vezni).
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 63
RAČUNOVODSTVO
U skladu s navedenim, poreski tretman dangu-
be zavisi od poreskog tretmana konkretne usluge
prevoza:
hhako je promet usluge prevoza oporeziv PDV-om,
onda ukupna naknada (neto + danguba) čini poresku
osnovicu;
hhako je promet usluge prevoza oslobođen PDV-a u
skladu sa propisanim uslovima iz člana 24. Zakona
o PDV-u (npr. u slučaju uvoza ili izvoza dobara),
onda to važi za ukupnu naknadu koju prevoznik
prima (neto + dangubnina);
hhako promet usluge prevoza nije predmet opo-
rezivanja PDV-om jer se mestom prometa usluge
smatra inostranstvo (sedište primaoca usluge u
skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u), zara-
čunavanje dangubnine ne podleže PDV-u.
Članom 650. Zakona o obligacionim odnosima
propisano je da pošiljalac može da odustane od
ugovora pre nego što počne njegovo izvršenje, ali
je dužan da naknadi štetu koju bi prevozilac
pretrpeo usled toga. Znači, u drugoj situaciji,
ukoliko prevoznik nije započeo prevoz, a zbog
štete prouzrokovane od strane trećeg lica nije
u mogućnosti da koristi vozilo, dangubnina koju
zaračunava štetniku (licu koje je prouzrokovalo
štetu) ima karakter naknade štete. Ukoliko je
prevoznik onemogućen da svoje prevozno sredstvo
upotrebljava za obavljanje delatnosti zbog ošteće-
nja vozila, visina naknade štete koju potražuje od
štetnika utvrdiće se u iznosu stvarne štete (npr.
iznos popravke kamiona), troškova zamenskog vo-
zila i izgubljene dobiti, koja predstavlja gubitak
koji prevoznik snosi zbog neupotrebljivog pre-
voznog sredstva. Ovaj iznos utvrđuje se u visini
auto-dana za koje je prevozno sredstvo neupotre-
bljivo, odnosno u pretpostavljenom iznosu zara-
de koja bi mogla da bude ostvarena da je prevozno
sredstvo bilo u voznom stanju.
Navedeno se odnosi i na slučajeve kada prevo-
znik ugovori prevoz sa naručiocem prevoza, ali
se prevoz odloži ili uopšte ne realizuje zbog
okolnosti koje nisu nastale krivicom prevozni-
ka. Imajući u vidu da prevoznik trpi jer su mu re-
sursi neiskorišćeni za pružanje usluge prevoza
(prevoznik je svoja prevozna sredstva stavio na
raspolaganje u dogovoreno vreme na dogovorenom
mestu), on ima pravo na naknadu štete.
Dakle, u situaciji kada štetnik vrši is-
platu dangubnine (auto-dana) zbog oštećenja
prevoznog sredstva prevoznika ili otkazivanja
ugovorenog prevoza za koji je prevoznik stavio
naručiocu na raspolaganje svoje prevozno sred-
stvo, naknada koja se po tom osnovu isplaćuje
ima karakter naknade štete, pri čemu ista nije
predmet oporezivanja PDV-om.
Primer: Zaračunavanje naknade štete za
otkazan prevoz
Prevoznik ima ugovor o prevozu sa društvom
A, koje je naručilo poseban prevoz u tačno odre-
đenom terminu. Naručilac prevoza odustaje od
prevoza, pa ga je prevoznik u skladu sa članom x
ugovora o prevozu pozvao da mu isplati naknadu
štete u ugovorenom iznosu od 50.000 dinara.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
226 Potraživanja po osnovu naknada
štete 50.000
679 Ostali nepomenuti prihodi 50.000
– za nadoknadu štete po ugovoru
2.
241 Tekući račun 50.000
226 Potraživanja po osnovu naknada
štete 50.000
– za uplatu naručioca prevoza
6 Štete
Rizici u vezi sa obavljanjem delatnosti prevo-
znika obuhvataju ne samo rizik od oštećenja vo-
zila nego i rizik oštećenja preuzete robe. U tom
slučaju prevoznik ima obavezu da nadoknadi štetu
vlasniku robe, a ako je roba osigurana, od osigura-
vajuće kuće potražuje naknadu štete.
U skladu sa članom 671. ZOO-a prevoznik od-
govara za gubitak ili oštećenje pošiljke koji bi
se dogodili od časa preuzimanja do njene predaje,
osim ako su prouzrokovani radnjom ovlašćenog
lica, svojstvima pošiljke ili stranim uzrocima
koji nisu mogli da se predvide, izbegnu ili otklo-
ne. Prevoznik ne može ni potpuno ni delimično
da se oslobodi od ove odgovornosti predviđene za-
konom. Ako drukčije nije ugovoreno, visina nak-
nade određuje se prema tržišnoj ceni pošiljke u
vreme i mestu predaje za prevoz.
Pored svega, članom 674. ZOO-a propisano je da,
kad primalac preuzme pošiljku bez prigovora i
isplati prevozniku njegova potraživanja, presta-
je odgovornost prevoznika, izuzev ako je oštećenje
64 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
zapisnički utvrđeno pre preuzimanja pošiljke.
Ipak, prevoznik ostaje odgovoran za oštećenja
pošiljke koja nisu mogla da se opaze u času predaje
ako ga je primalac obavestio o tim oštećenjima
odmah po njihovom otkrivanju, ali ne docnije od
osam dana od predaje. Pritom prevoznik ne može
da se poziva na ove odredbe ako je oštećenje prou-
zrokovano namerno ili krajnjom nepažnjom.
Naknada štete nije predmet oporezivanja
PDV‑om. U prilog navedenom u nastavku je dat i
deo iz Mišljenja Ministarstva finansija RS br.
430-00-00597/2017-04 od 12. 12. 2017. godine:
„Novčana sredstva koja obveznik PDV-a – pri-
malac usluge prevoza dobara, povezane sa izvozom,
potražuje od obveznika PDV-a koji se obavezao da
će izvršiti prevoz dobara, u iznosu vrednosti do-
bara uništenih tokom prevoza u saobraćajnoj ne-
sreći koja se dogodila u inostranstvu, ne smatraju
se naknadom za promet dobara, odnosno usluga
u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost
(„Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr.,
61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – dr. za-
kon, 142/2014, 83/2015 i 108/2016 – u daljem tekstu:
Zakon), već se smatraju naknadom štete.
Takođe, kada obveznik PDV-a koji se obavezao
da će izvršiti prevoz dobara, a prevoz dobara
poverio je drugom licu, potražuje od tog lica, tj.
od lica koje je faktički izvršilo prevoz dobara,
novčana sredstva u iznosu vrednosti dobara uni-
štenih tokom prevoza u saobraćajnoj nesreći koja
se dogodila u inostranstvu, reč je o naknadi štete.
U dokumentu koji obveznik PDV-a izdaje na ime
potraživanja naknade štete ne iskazuje se PDV.
Pored toga, napominjemo da se licem koje vrši
usluge prevoza dobara smatra lice koje faktički
vrši prevoz dobara, kao i svako drugo lice koje se
obavezalo da će izvršiti prevoz dobara.”
Primer: Odgovornost za prevoz robe
Prevoznik je preuzeo 5 tona smrznutog voća
čija je vrednost 50 dinara po kilogramu. Tokom
prevoza hladnjača se pokvarila i isporučena je
neupotrebljiva roba. Prevoznik je dužan da vla-
sniku robe nadoknadi štetu. S obzirom na to da
je prevoznik osigurao robu, štetu nadoknađuje od
osiguravajuće kuće.
Vlasnik robe upućuje poziv prevozniku za pla-
ćanje štete (ne izdaje fakturu).
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
579 Ostali nepomenuti rashodi 250.000
449 Ostale obaveze iz specifičnih
poslova 250.000
– za evidentiranje poziva vlasnika robe za naknadu štete
2.
449 Ostale obaveze iz specifičnih
poslova 250.000
241 Tekući račun 250.000
– za isplatu naknade štete vlasniku robe
3.
226 Potraživanja po osnovu naknada
štete 250.000
679 Ostali nepomenuti prihodi 250.000
– za potraživanje od osiguravajuće kuće
4.
241 Tekući račun 250.000
226 Potraživanja po osnovu naknada
štete 250.000
– za uplatu osiguravajuće kuće
7 Refakcija akcize
Ostvarivanje prava na refakciju plaćene ak-
cize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti
koji se koriste u transportne svrhe uređeno je u:
hhčlanu 9. st. 3, 4. i 5. Zakona o akcizama;
hhčlanovima 39a, 39b i 39v Zakona o akcizama;
hhPravilniku o refakciji akcize.
U članu 9. stav 1. Zakona o akcizama, u tačkama
1)–7), propisano je da se na derivate nafte, biogo-
riva i biotečnosti plaća akciza u odgovarajućim
dinarskim iznosima, s tim da se:
hhtačka 3) odnosi na gasna ulja,
hhtačka 5) odnosi na tečni naftni gas,
hhtačka 7) odnosi na biogoriva i biotečnosti.
Za potrebe ostvarivanja prava na refakciju
plaćene akcize, a u cilju primene Pravilnika o
refakciji akciza, donet je Pravilnik o tehnič-
kim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog
porekla, kojim se definišu, između ostalog, i ga-
sna ulja. Članom 7. ovog pravilnika propisano je
da su gasna ulja u smislu ovog pravilnika:
1) EVRO DIZEL (sva tečna goriva naftnog pore-
kla, namenjena za rad motora sa kompresionim pa-
ljenjem, koja se koriste za pogon motornih vozila i
plovila sa dizel-motorom koja plove unutrašnjim
vodama u smislu propisa kojima se uređuje plovid-
ba i luke na unutrašnjim vodama, tarifne oznake
nomenklature CT: 2710 19 43 00 i 2710 20 11 00);
2) dizel-gorivo GASNO ULJE 0,1 (sva tečna gori-
va naftnog porekla, namenjena za rad motora sa
kompresionim paljenjem, koja se koriste za pogon
radnih mašina i traktora (poljoprivrednih i
šumskih) u skladu sa propisom kojim se uređuje
Časopis
POSLOVNI SAVETNIK
preporučite i drugima!
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 65
RAČUNOVODSTVO
bezbednost saobraćaja na putevima, železničkih
vozila, kao i plovila sa dizel-motorom koja plove
unutrašnjim vodama u smislu propisa kojima se
uređuje plovidba i luke na unutrašnjim vodama,
tarifne oznake nomenklature CT: 2710 19 43 00,
2710 19 46 00, 2710 19 47 00, 2710 20 11 00, 2710 20 15
00 i 2710 20 17 00);
3) GASNO ULJE EKSTRA LAKO EVRO EL (sva tečna
goriva naftnog porekla kod kojih se manje od 65%
zapremine (uključujući gubitke) predestiluje na
2500C i kod kojih se najmanje 85% zapremine (uklju-
čujući gubitke) predestiluje na 350oC u skladu sa
standardom SRPS EN ISO 3405, koji je tehnički
ekvivalent standardu SRPS B.H8.128 (ASTM D
86), ili sva tečna goriva naftnog porekla, tarif-
ne oznake nomenklature CT: 2710 19 46 00 i 2710
19 47 00).
Članom 7. Pravilnika o refakciji akcize pro-
pisano je da kupac – krajnji korisnik derivata
nafte, biogoriva i biotečnosti – ostvaruje pravo
na refakciju plaćene akcize u iznosu koji predsta-
vlja razliku između iznosa na koji se plaća akciza
(utvrđen u članu 9. stav 1. t. 3), 5) i 7) Zakona o ak-
cizama) i iznosa akcize do kojeg se umanjuje plaće-
na akciza (iz člana 9. stav 5. tačka 1) podtačka (1),
tačke 3) podtačka (1) i tačke 5) Zakona o akcizama).
U skladu sa odredbom člana 7. navedenog pravilnika u narednoj tabeli dat je pregled iznosa za refak-
ciju plaćene akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koji se koriste u transportne svrhe, a
u primeni su od 1. februara 2019. godine do 31. maja 2020. godine:
Red.
br. Derivati nafte, biogoriva i biotečnosti Propisani iznos
akcize koji se plaća
Propisani iznos do kojeg
se umanjuje plaćena akciza
Iznos za refakciju
plaćene akcize
1 2 3 4 5 = 3 – 4
1. Gasna ulja – član 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama 57,63 din./l 48,56 din./l 9,07 din./l
2. Tečni naftni gas – član 9. stav 1. tačka 5) Zakona o akcizama 43,76 din./kg 24,54 din./kg 19,22 din./kg
3. Biogoriva– član 9. stav 1. tačka 7) Zakona o akcizama 56,30 din./l 44,48 din./l 11,82 din./l
Iznosi za refakciju plaćene akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koji se koriste u
transportne svrhe, a u primeni su od 1. juna 2020. godine:
Red.
br. Derivati nafte, biogoriva i biotečnosti Propisani iznos
akcize koji se plaća
Propisani iznos do kojeg
se umanjuje plaćena akciza
Iznos za refakciju
plaćene akcize
1 2 3 4 5 = 3 – 4
1. Gasna ulja – član 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama 58,72 din./l 49,48 din./l 9,24 din./l
2. Tečni naftni gas – član 9. stav 1. tačka 5) Zakona o akcizama 44,59 din./kg 25,01 din./kg 19,58 din./kg
3. Biogoriva– član 9. stav 1. tačka 7) Zakona o akcizama 57,37 din./l 45,33 din./l 12,04 din./l
Prevoznik može da ostvari refakciju plaćene
akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečno-
sti ako ih nabavlja od:
hhuvoznika, odnosno proizvođača koji je na te
derivate nafte, biogoriva i biotečnosti platio
propisani iznos akcize, kao i pod uslovom da po-
seduje račun sa iskazanim iznosom akcize i dokaz
da je platio taj račun;
hhuvoznika, odnosno proizvođača koji je na te
derivate nafte, biogoriva i biotečnosti platio
propisani iznos akcize, a na osnovu ugovora iz-
daje ih kupcu – krajnjem korisniku korporativne
neplatne kartice (izdavalac kartice), pri čemu
na osnovu toga kupac – krajnji korisnik nabavlja
derivate nafte, biogoriva i biotečnosti od ovla-
šćenog distributera koji se bavi prodajom na
malo derivata nafte, biogoriva i biotečnosti,
sa kojim izdavalac kartice ima zaključen ugovor
o franšizingu, a pod uslovom da poseduje račun
izdavaoca kartice sa iskazanim iznosom akcize
(račun mora da sadrži i podatak o ovlašćenom di-
stributeru koji se bavi prodajom na malo derivata
nafte, biogoriva i biotečnosti, sa kojim izdava-
lac kartice ima zaključen ugovor o franšizingu,
kao i podatak o rednom broju fiskalnog isečka
ovlašćenog distributera koji se bavi prodajom
na malo derivata nafte, biogoriva i biotečnosti,
sa kojim izdavalac kartice ima zaključen ugovor o
franšizingu, a zatim i broj i datum tog ugovora o
franšizingu), kao i dokaz da je platio taj račun
i fiskalni isečak izdat od strane ovlašćenog
distributera koji se bavi prodajom na malo;
hhovlašćenog distributera koji se bavi prodajom
na veliko derivata nafte, biogoriva i biotečno-
sti, pod uslovom da poseduje račun o nabavci tih
proizvoda i dokaz da je platio pomenuti račun;
66 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
hhovlašćenog distributera koji se bavi prodajom
na malo derivata nafte, biogoriva i biotečnosti,
pod uslovom da poseduje fiskalni isečak o nabav-
ci tih proizvoda i račun koji sadrži podatak o
rednom broju fiskalnog isečka.
Potrebno je naglasiti da računi koje prevo-
znik dobija od uvoznika ili proizvođača ili od
ovlašćenog distributera koji se bavi prodajom
na veliko ili malo derivata nafte, biogoriva i
biotečnosti moraju da sadrže podatke o:
● kupcu,
● vrsti,
● količini i
● vrednosti nabavljenih derivata nafte, biogo-
riva i biotečnosti.
Ukoliko računi ne sadrže neki od propisa-
nih podataka, smatraju se neispravnim, pa pore-
ski obveznik na osnovu njih ne može da ostvari
pravo na refakciju plaćene akcize.
Pored svega, u članu 5. Pravilnika o refakciji
akcize definisani su i posebni uslovi koji moraju
da budu ispunjeni da bi prevoznik mogao da ostvari
pravo na refakciju plaćene akcize, i to da:
1) poseduje licencu za prevoz izdatu od strane mi-
nistarstva nadležnog za poslove saobraćaja;
2) obavlja prevoz lica i stvari vozilima u vlasni-
štvu ili ih koristi po osnovu ugovora o finan-
sijskom lizingu ili na osnovu ugovora o zakupu,
pri čemu su pomenuta vozila registrovana u Re-
publici Srbiji, a podatke o primaocu lizinga,
odnosno zakupcu sadrži saobraćajna dozvola u
skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost
saobraćaja na putevima;
3) na te derivate nafte, odnosno biogoriva plaćen
je propisani iznos akcize;
4) poseduje korporativnu neplatnu karticu na
osnovu koje kupac – krajnji korisnik nabavlja de-
rivate nafte i biogoriva od ovlašćenog distri-
butera koji se bavi prodajom na malo derivata
nafte i biogoriva, sa kojim uvoznik, odnosno pro-
izvođač (izdavalac kartice) ima zaključen ugovor
o franšizingu;
5) poseduje odgovarajuće dokaze iz člana 2. stav 3.
ovog pravilnika, i to:
hhračun od uvoznika sa iskazanim iznosom akcize
i dokaz da je taj račun plaćen, ako derivate nabavlja
od uvoznika,
hhračun od izdavaoca kartice i fiskalni isečak
ovlašćenog distributera koji se bavi prodajom na
malo, od koga je nabavio derivate, ako iste naba-
vlja od uvoznika, odnosno proizvođača po osnovu
ugovora kojim se prevozniku izdaje korporativna
neplatna kartica za nabavku od ovlašćenog di-
stributera koji derivate prodaje na malo i dokaz
da je taj račun plaćen,
hhračun od ovlašćenog distributera koji se bavi
prodajom na veliko derivata nafte, biogoriva i
biotečnosti, kao i dokaz da je taj račun plaćen, ako
derivate nabavlja od ovog ovlašćenog distributera,
hhfiskalni isečak i račun od ovlašćenog distri-
butera koji se bavi prodajom na malo derivata naf-
te, biogoriva i biotečnosti, koji sadrži podatak
o rednom broju fiskalnog isečka, ako derivate na-
bavlja od ovog ovlašćenog distributera;
6) poseduje otpremni ili drugi dokument o utro-
šku derivata nafte, odnosno biogoriva.
Refakciju plaćene akcize u međunarodnom pre-
vozu može da ostvari domaći prevoznik koji po-
seduje licencu za prevoz, i to za derivate nafte,
odnosno biogoriva koje je nabavio na teritoriji
Republike Srbije i iste kao motorno gorivo ko-
ristio u transportne svrhe.
Refakcija plaćene akcize vrši se na osnovu
pisanog zahteva (obrazac REF-T) koji prevoznik
podnosi u dva primerka nadležnoj organizacio-
noj jedinici Poreske uprave, pri čemu je navedena
jedinica ekspozitura ili filijala u kojoj se pod-
nosilac zahteva vodi kao poreski obveznik, s tim
što obveznici Centra za velike poreske obvezni-
ke (CVPO) zahtev podnose ovom centru. U skladu sa
članom 8. Pravilnika o refakciji akciza obrazac
REF-T prevoznik može da podnese najranije dva-
deset dana po isteku kvartala u kojem su nabavljena
gasna ulja i tečni naftni gas, koja se, kao motorno
gorivo, koriste u transportne svrhe:
hh20. aprila – za prvi kvartal;
hh20. jula – za drugi kvartal;
hh20. oktobra – za treći kvartal;
hh20. januara – za četvrti kvartal.
Dakle, obrazac REF-T za određeni kvartal
može da se podnese samo posle navedenih datu-
ma, ali nikako i pre njih. Na primer, obrazac
REF-T za prvi kvartal 2020. godine može da se
podnese počev od 20. aprila 2020. Godine, pa sve
do datuma kada bi nastupila zastarelost prava
na refakciju plaćene akcize (pet godina od pr-
vog dana naredne godine od godine u kojoj je pore-
ski obveznik stekao pravo na refakciju plaćene
akcize).
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 67
RAČUNOVODSTVO
Napominjemo da se zahtev podnosi za svaki
kvartal pojedinačno, odnosno ne može da se
podnese zahtev za refakciju akcize kumula-
tivno za više kvartala odjednom.
Ukoliko je prevoznik nabavio derivate u jed-
nom kvartalu, a platio ih delom u tom, a delom
u sledećem kvartalu, dva puta podnosi obrazac
REF-T. Prvu prijavu podnosi najranije u roku od
dvadeset dana od isteka kvartala, a drugu prijavu
bilo kog datuma posle datuma kada je platio drugi
deo računa za nabavljene derivate u prethodnom
kvartalu.
Primer: Utvrđivanje zastarelosti prava na
refakciju akcize
Prevoznik nije podneo zahtev za refakciju
akcize na naftne derivate koju je platio u 2014.
godini. Do 31. 12. 2020. godine može da podnese zah-
tev samo za 4. kvartal 2014. godine jer je pravo na
povraćaj stečeno 20. 1. 2015. godine, pa rok zasta-
revanja počinje da teče 1. 1. 2016. godine. Za 1, 2. i
3. kvartal 2014. godine zastara je nastupila 31. 12.
2019. godine (pet godina od 1. 1. 2015. Godine, kada je
počela da teče zastara za pravo na povraćaj akcize
koje je stečeno 20. 4. 2014, 20. 7. 2014. i 20. 10. 2014.
godine).
Prilikom prvog podnošenja zahteva za refak-
ciju plaćene akcize na derivate nafte ili biogo-
riva, odnosno prilikom promene podnetog dokaza
prevoznik je dužan da uz zahtev podnese i:
1) dokaz o posedovanju tekućeg računa u banci na
koji će se izvršiti refakcija plaćene akcize
(npr. potvrda banke, kopija prve strane ugovora o
otvaranju tekućeg računa);
2) licencu za prevoz lica, odnosno stvari, izda-
tu od strane ministarstva nadležnog za poslove
saobraćaja;
4) overenu izjavu odgovornog lica u pravnom
licu, odnosno preduzetnika da obavlja javni pre-
voz, ako je zakonom kojim se uređuje prevoz tereta
u drumskom saobraćaju propisano da nije obave-
zan da poseduje licencu u slučaju obavljanja javnog
prevoza;
9) kopije saobraćajnih dozvola za prevozna sred-
stva koja poseduje i koristi u javnom prevozu;
10) kopije ugovora o zakupu, odnosno lizingu za
prevozna sredstva koja koristi u javnom prevozu;
11) izveštaj utroška derivata nafte, odnosno
biogoriva za prevozna sredstva koja učestvuju u
javnom prevozu iz prethodne godine;
12) izvod iz pomoćne knjige osnovnih sredstava
koji se odnosi na vozila koja se koriste za prevoz
stvari.
Uz svaki pojedinačni zahtev za refakciju
plaćene akcize na derivate nafte, odnosno bio-
goriva prevoznik je dužan da dostavi i:
1) pismeni ugovor između prevoznika i korisni-
ka prevoza za javni prevoz, odnosno fotokopiju
tovarnog lista ili otpremnice u slučaju prevoza
stvari u domaćem drumskom saobraćaju, odnosno
fotokopiju CMR-a u slučaju prevoza stvari u me-
đunarodnom drumskom saobraćaju;
3) račune i dokaz o plaćanju računa (izvod iz banke)
kada nabavlja derivate nafte, odnosno biogoriva
od proizvođača, uvoznika ili ovlašćenog distri-
butera na veliko tih proizvoda u periodu za koji
se podnosi zahtev;
4) fiskalne isečke sa računom koji sadrži podatak
o rednom broju tog fiskalnog isečka o nabavljenim
količinama derivata nafte, odnosno biogoriva
kada nabavlja te proizvode od ovlašćenog distri-
butera na malo u periodu za koji se podnosi zahtev;
5) fiskalne isečke sa računom koji sadrži podatak
o rednom broju fiskalnog isečka ovlašćenog di-
stributera koji se bavi prodajom na malo derivata
nafte, biogoriva i biotečnosti, sa kojim izdava-
lac korporativne neplatne kartice ima zaključen
ugovor o franšizingu, kao i broj i datum tog ugo-
vora o franšizingu;
6) kopiju jedinstvene carinske isprave (JCI) sa
podacima o količini uvezenih derivata nafte, od-
nosno biogoriva, kao i dokument carinskog organa
o obračunatom carinskom dugu i akcizi (ako pod-
nosilac zahteva sam uvozi derivate nafte, odnosno
biogoriva);
7) dokaz o plaćenom carinskom dugu i akcizi za
uvezene količine (ako podnosilac zahteva sam uvo-
zi derivate nafte, odnosno biogoriva);
8) otpremni ili drugi dokument o utrošenim
derivatima nafte, odnosno biogorivima koje je
uvoznik, proizvođač, odnosno ovlašćeni distri-
buter derivata nafte, odnosno biogoriva isko-
ristio u transportne svrhe (kada zahtev podnosi
uvoznik, proizvođač, odnosno ovlašćeni distri-
buter tih derivata nafte, odnosno biogoriva koji
obavlja delatnost prevoza lica i stvari u skladu sa
propisima kojima se uređuje drumski prevoz lica
i stvari);
9) izveštaj o utrošku derivata nafte, odnosno
biogoriva za prevozna sredstva koja učestvuju u
javnom prevozu u periodu za koji se podnosi zahtev.
68 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Nadležna organizaciona jedinica Poreske
uprave koja je primila obrazac REF-T sprovodi
postupak kancelarijske kontrole, a ako proceni
da je neophodno – i postupak terenske kontrole, pa
u roku od trideset dana od dana podnetog obrasca
donosi rešenje. Refakcija plaćene akcize vrši se
u roku od petnaest dana od dana dostavljanja nave-
denog rešenja nadležnoj organizacionoj jedinici
Uprave za trezor.
U članu 9. Pravilnika o refakciji akcize pro-
pisuje se ograničenje na količinu derivata nafte,
odnosno biogoriva koji se, kao motorno gorivo,
koriste u transportne svrhe po osnovu kojih je
moguće tražiti povraćaj plaćene akcize. Naime,
obveznik može da ostvari pravo na refakciju
plaćene akcize za količinu koja ne prelazi 5%
od prosečne potrošnje derivata nafte, odnosno
biogoriva za prethodnu godinu. To znači da je u
pitanju količina koja odgovara prosečnoj potro-
šnji iz prethodne godine, uvećana za maksimalno
5% od te prosečne potrošnje.
Međutim, za svaku potrošnju koja prelazi 5%
od prosečne potrošnje derivata nafte, odnosno
biogoriva za prethodnu godinu podnosilac zah-
teva dužan je da pisano obrazloži povećanje po-
trošnje, kao i da priloži odgovarajuće dokaze o
povećanju potrošnje (npr. nabavka i drugo stavlja-
nje u upotrebu dodatnih vozila u tekućoj godini,
dokaz o povećanom broju isporuka i dr.). Ukoli-
ko je prevoznik delatnost počeo da obavlja u toku
kalendarske godine, ostvaruje pravo na refakciju
plaćene akcize do količina koje su planirane za tu
godinu, uz obavezu obveznika da o planiranim ko-
ličinama obavesti nadležni poreski organ koji
odlučuje o pravu na refakciju akcize.
Ministarstvo finansija je u Mišljenju br.
110-00-00080/2018-04 od 26. 7. 2018. godine, u kom je
obrazložen način utvrđivanja prosečne potro-
šnje naftnih derivata, iznelo sledeće:
„Prema tome, u slučaju kada lice koje obavlja
delatnost prevoza lica i stvari u skladu sa pro-
pisima koji uređuju drumski prevoz, u konkretnom
slučaju, koje obavlja međunarodni javni prevoz
lica i stvari, može da ostvari refakciju plaće-
ne akcize na nabavljene derivate nafte koji se kao
motorno gorivo koriste za transportne svrhe za
količinu koja ne prelazi 5% od prosečne potro-
šnje derivata nafte, s tim da za svaku potrošnju
koja prelazi 5% od prosečne potrošnje derivata
nafte za prethodnu godinu je dužan da pismeno
obrazloži povećanje potrošnje, kao i da priloži
odgovarajuće dokaze o povećanju potrošnje deri-
vata nafte u odnosu na prethodnu godinu. Utvrđi-
vanje prosečne potrošnje derivata nafte vrši
se na osnovu ukupne potrošnje derivata nafte i
ukupnog broja pređenih kilometara u prethodnoj
godini, nezavisno od činjenice gde su derivati
nafte nabavljeni, pri čemu se refakcija plaćene
akcize na derivate nafte može ostvariti samo
za derivate nafte koji su nabavljeni na terito-
riji Republike Srbije.
Pri tome napominjemo da nadležni poreski
organ u svakom konkretnom slučaju utvrđuje činje-
nično stanje i shodno tome postupa u okviru svoje
nadležnosti.”
Refakcija akcize ima karakter državnog da-
vanja (podsticaja). Priznavanje državnih davanja
uređuje MRS 20, odeljak 24 MSFI za MSP, kao
i članovi 27. i 31. Pravilnika za mikro i druga
pravna lica.
Priznavanje državnih davanja po MSFI za MSP i Pravilniku za mikro i druga pravna lica:
MSFI za MSP Pravilnik za mikro i druga pravna lica
Bezuslovna
davanja
24.4. (a) Davanja koja ne nameću primaocu uslove u
vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se
kao prihod prilikom priznavanja potraživanja po
osnovu davanja
Član 31: Prihodi od državnih davanja koja ne nameću
primaocu uslove u vezi sa određenim budućim
rezultatima priznaju se kao prihod prilikom
priznavanja potraživanja po osnovu davanja
Uslovljena
davanja
24.4. (b) Davanja koja nameću primaocu uslove u
vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju
se kao prihod samo kada se ispune uslovi u vezi sa
rezultatima
Član 31: Prihodi od državnih davanja koja nameću
primaocu uslove u vezi sa određenim budućim
rezultatima priznaju se kao prihod samo kada se
ispune uslovi u vezi sa rezultatima
24.4. (c) Davanja dobijena pre ispunjavanja
kriterijuma priznavanja prihoda priznaju se kao
obaveza
Član 27: Državna davanja dobijena pre ispunjavanja
kriterijuma priznavanja priznaju se kao obaveza
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 69
RAČUNOVODSTVO
Dakle, u slučaju da prevoznik primenjuje Pra-
vilnik za mikro i druga pravna lica, odnosno
MSFI za MSP, refakciju akcize priznaće pri-
likom podnošenja zahteva za refakciju, kada na-
staje potraživanje, uz istovremeno priznavanje
prihoda perioda u okviru računa 640 – Prihodi od
premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenza-
cija i povraćaja poreskih dažbina. Znači, trenu-
tak priznavanja ne zavisi od datuma prijema novca
po osnovu refakcije akcize, već od trenutka kada
su ispunjeni uslovi za refakciju akcize.
Prema tački 29. MRS 20, davanja povezana sa
prihodima prezentuju se u okviru dobitka ili gu-
bitka na jedan od dva načina:
hhkao ostali prihod perioda (zagovornici ove me-
tode tvrde da nije primereno da se prebijaju stavke
prihoda i rashoda i da odvajanje davanja od rashoda
olakšava poređenje sa drugim rashodima na koje
davanje nema uticaja);
hhza iznos davanja umanjuju se povezani rashodi
(zagovornici ove metode tvrde da entitet ne bi ni
imao rashode da nije bilo raspoloživog davanja, pa
bi prezentacija rashoda bez prebijanja sa primlje-
nim davanjem dovodila u zabludu).
Prema tački 31. MRS 20, obe metode smatraju se
prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih
sa prihodima. Dakle, entitet samostalno može da
odluči da li će vraćeni iznos akcize priznati kao
prihod perioda ili će korigovati rashode goriva
koje je evidentirao kada su nastali.
Ipak, na ovom mestu skrećemo pažnju na odred-
be člana 23. Zakona o računovodstvu kojima je pro-
pisano da je zabranjeno je prebijanje između stavki
aktive i pasive ili između stavki prihoda i ras-
hoda. Ako se od ovog načela odstupi u slučajevima
primene pojedinih MSFI (kao što je u ovom slu-
čaju MRS 20), takva odstupanja, kao i razlozi zbog
kojih nastaju, moraju da se obelodane u Napomenama
uz finansijske izveštaje, uključujući i ocenu nji-
hovih efekata na imovinu, obaveze, finansijsku
poziciju i dobitak ili gubitak pravnog lica, od-
nosno preduzetnika.
Primer: Evidentiranje refakcije akcize
Prevoznik je 25. 12. 2019. godine podneo zahtev
za refakciju akcize za treći kvartal 2019. godine
u iznosu od 250.000 dinara. Refakcija je izvršena
(uplaćen je novac na njegov račun) 8. 2. 2020. godine.
Knjiženje u 2019. godini:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
222 Potraživanja od državnih
organa i organizacija 250.000
640 Prihodi od premija, subvencija,
dotacija… 250.000
– priznavanje prihoda po osnovu zahteva za povraćaj akcize
Knjiženje u 2020. godini:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
241 Tekući račun 250.000
222 Potraživanja od državnih
organa i organizacija 250.000
– za priznavanje uplate po osnovu zahteva za refakciju
akcize
PS
Elektronski časopis Poslovni savetnik nalazi se na internet stranici www.poslovnisavetnik.net i
koristi se putem korisničkog imena i lozinke.
Svi članci mogu da se pretražuju na različite načine: po rečima u nazivu ili samom članku, oblastima ili
autorima. Takođe, na jednom mestu nalazi se i arhiva svih brojeva od početka objavljivanja. Članci mogu da
se štampaju i kopiraju. Trenutno je u arhivi na raspolaganju oko 650 članaka.
Elektronski časopis
POSLOVNI SAVETNIK
Za pretplatu i druge informacije pišite nam na: office@ingpro.rs ili nas pozovite na: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.