Predložene izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
Mr Željko Albaneze
Predložene izmene i dopune Zakona
o porezu na dohodak građana i Zakona
o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje – primena od 1. januara 2020. godine
Vlada Republike Srbije utvrdila je tekst Predloga zakona o izmenama i dopu-
nama Zakona o porezu na dohodak građana, kao i Predloga zakona o izmenama
i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje je
1. novembra 2019. godine dostavila Narodnoj skupštini Republike Srbije na
razmatranje i usvajanje. Ukoliko se tekst Zakona o izmenama i dopunama Zako-
na o porezu, odnosno Zakona o doprinosima, usvojen od strane Narodne skup-
štine Republike Srbije, bude razlikovao od teksta predloga ovih zakona, de-
taljnija objašnjenja objavićemo u nekom od narednih brojeva, nakon usvajanja
pomenutih zakona.
Uvod
Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. gla-
snik RS”, br. 24/2001 … i 95/2018 – dalje: Zakon o
porezu) i Zakon o doprinosima za obavezno so-
cijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004
… i 95/2018 – dalje: Zakon o doprinosima) pred-
stavljaju dva važna poreska propisa koja bitno
utiču na poreske obaveze i prava:
1) poslodavaca,
2) zaposlenih i
3) drugih građana.
Cilj čestih promena ovih propisa jeste obezbeđenje
uslova za sprovođenje sveobuhvatne
reforme poslovnog okruženja, stvaranje zakon-
skih pretpostavke za priliv investicija, za-
pošljavanje i privredni rast i omogućavanje
povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem
privrednih subjekata.
U tom smislu, poslednje izmene i dopune ovih
zakona, koje će se primenjivati od 1. januara 2020.
godine, donose:
XXdalje fiskalno rasterećenje zarada smanje-
njem stope doprinosa za penzijsko i invalidsko
osiguranje i povećanjem neoporezivog iznosa
zarade;
XXizuzimanje od oporezivanja primanja po osno-
vu naknade troškova boravka fizičkim licima
koja učestvuju u programima Evropske unije i
drugih međunarodnih organizacija, koja se is-
plaćuje, u skladu sa navedenim programima, naj-
više do neoporezivog iznosa od 100.000 dinara
mesečno;
XXunapređenje sistema paušalnog oporezivanja
prihoda od obavljanja samostalne delatnosti;
XXuvođenje novih olakšica za poslodavce – no-
voosnovana privredna društva koja obavljaju
inovacionu delatnost – u vidu oslobođenja od
plaćanja poreza i doprinosa po osnovu zarade
osnivača koji su zaposleni u sopstvenim novoo-
snovanim privrednim društvima;
XXuvođenje olakšice u vidu smanjenja osnovice
za plaćanje poreza i doprinosa po osnovu zarade
za novonastanjena lica koja zasnuju radni odnos
sa domaćim poslodavcem, pri čemu za njima, kao
licima sa posebnim stručnim znanjima, postoji
potreba na domaćem tržištu rada;
XXuvođenje i poreskih olakšica za poslodavce
koji zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim no-
vozaposlenim licem, tako da poslodavac ima
pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i do-
prinosa po osnovu zarade kvalifikovanog novo-
zaposlenog lica;
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
XXnov način uređivanja poreskog tretmana pri-
hoda koji ostvaruju preduzetnici ili predu-
zetnici paušalci koji obavljaju aktivnosti uz
naknadu za istog nalogodavca, a ispunjavaju za-
konom propisane uslove;
XXdo 31. decembra 2020. godine produženje va-
ženja postojećih olakšica za zapošljavanje no-
vih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenih
poreskih obaveza po osnovu zarade novozaposle-
nog lica u rasponu od 65% do 75%.
Glavna odlika ovih zakonskih novina jeste
produženje postojećih i uvođenje novih po-
reskih olakšica poslodavcima iz privatnog
sektora, čime im se daje mogućnost da nastave
sa korišćenjem postojećih fiskalnih pod-
sticaja, odnosno da započnu sa korišćenjem
novih olakšica, a sve u cilju podsticanja in-
vestiranja u radna mesta i zapošljavanja više
lica.
Navedene i ostale zakonske novine razmo-
trićemo u narednom delu teksta, uz napomenu da
ćemo, tamo gde je to potrebno, prikazati zajed-
ničke i dopunjujuće odredbe oba zakona.
Dve nove mere poreskog rasterećenja
Dve nove mere koje će poslodavcima smanjiti
izdatke po osnovu zarada i drugih isplata jesu:
XXsmanjenje stope doprinosa za penzijsko i inva-
lidsko osiguranje na teret poslodavca za 0,5% i
XXpovećanje neoporezivog dela zarade sa 15.300
na 16.300 dinara.
Prema inoviranim odredbama člana 44.
Zakona o doprinosima, stope po kojima se ob-
računavaju i plaćaju doprinosi od 1. 1. 2020.
godine jesu:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osigura-
nje – 26% 25,5%;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 10,3%;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti –
0,75%.
Kada se doprinos za penzijsko-invalidsko
osiguranje plaća istovremeno iz osnovice i na
osnovicu, obračun doprinosa vrši se po slede-
ćim stopama:
1) 14% IZ zarade/plate i naknade zarade/pla-
te zaposlenih i naknade lica koja obavljaju
privremene i povremene poslove po ugovoru
zaključenom neposredno sa poslodavcem, odno-
sno preko zadruge, osim lica do navršenih dva-
deset šest godina života ako su na školovanju
(IZ osnovice);
2) 11,5% NA zaradu/platu i naknadu zarade/
plate zaposlenih i naknade lica koja obavljaju
privremene i povremene poslove po ugovoru za-
ključenom neposredno sa poslodavcem, odnosno
preko zadruge, osim lica do navršenih dvade-
set šest godina života ako su na školovanju (NA
osnovicu).
Kao što se vidi, stopa doprinosa za penzij-
sko i invalidsko osiguranje (dalje: doprinos za
PIO) smanjuje se za 0,5%, što znači da se ukupna
stopa ovog doprinosa sa 26% smanjuje na 25,5%.
Ovo rešenje odnosi se na smanjenje stope dopri-
nosa na teret poslodavca, tako da visina stope
za penzijsko i invalidsko osiguranje koju poslo-
davac plaća na svoj teret (na zaradu) iznosi 11,5%
umesto 12%.
Prema članu 44. stav 2. Zakona o doprinosi-
ma, od 1. januara 2020. godine stope doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje na zarade/plate
i naknade zarade/plate zaposlenih, izabranih,
imenovanih i postavljenih lica koja ostvaruju
razliku zarade, odnosno plate, zatim lica koja
obavljaju privremene i povremene poslove po
ugovoru zaključenom neposredno sa poslodav-
cem, odnosno preko zadruge, osim lica do na-
vršenih dvadeset šest godina života ako su
na školovanju, kao i lica koja ostvaruju naknadu
zarade po zakonu koji uređuje finansijsku po-
dršku porodici sa decom i lica koja ostvaruju
naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno
zdravstveno osiguranje, iznose:
Vrsta doprinosa Na teret
zaposlenog
Na teret
poslodavca Ukupno
Ukupno 19,90% 16,65% 36,55%
Za penzijsko
i invalidsko
osiguranje 14,00% 11,50% 25,50%
Za zdravstveno
osiguranje 5,15% 5,15% 10,30%
Za osiguranje od
nezaposlenosti 0,75% 0% 0,75%
Stope doprinosa obračunavaju se dva puta:
jednom na bruto zaradu na teret zaposlenog, a
drugi put na bruto zaradu na teret troškova
poslodavca. Obračun i uplatu doprinosa vrši
poslodavac istovremeno sa isplatom zarade.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
AKTUELNA TEMA
Isto tako, zbog izmene (smanjenja) ukupne
stope doprinosa za PIO sa 26% na 25,5%, od 1.
januara 2020. godine menja se i poresko opte-
rećenje po osnovu primanja za ugovorno oba-
vljanje poslova van radnog odnosa, a takođe
i formule kojima se ugovoreni neto iznosi
naknada prevode u bruto iznos.
Autorska i srodna prava i prava
industrijske svojine
Na naknadu koja se ostvaruje od autorskih i
srodnih prava i prava industrijske svojine od 1.
januara 2020. godine plaćaju se sledeće fiskalne
obaveze:
1. porez na lična primanja po stopi od 20%,
2. doprinos za PIO na teret izvršioca po-
slova po stopi od 25,5% na osnovicu na koju se
plaća porez na dohodak građana (oporeziv pri-
hod);
3. doprinos za zdravstveno osiguranje na te-
ret izvršioca po stopi od 10,3% na osnovicu na
koju se plaća porez na dohodak građana, i to samo
ako ove poslove obavlja lice koje nije osigurano
po drugom osnovu.
Ako su primanja po osnovu autorskih i srod-
nih prava i prava industrijske svojine ugovore-
na u neto iznosu, moraju da se prevedu u bruto
iznose radi obračuna poreskih obaveza. Zavi-
sno od stope normiranih troškova, inovira-
ni koeficijenti za prevođenje iz neto u bruto
iznos, sa novom stopom doprinosa za PIO od
25,5% od 1. januara 2020. godine, prikazani su u
tabeli 1.
Tabela 1: Koeficijenti za preračun iz neto u bruto iznos – primanja po osnovu autorskih i srodnih
prava i prava industrijske svojine
Red.
br.
Stopa
normiranih
troškova
Koeficijenti za preračun
Lica koja plaćaju porez i doprinos
za PIO, a ne plaćaju doprinos za
zdravstveno osiguranje
Lica koja plaćaju porez,
doprinos za PIO i doprinos
za zdravstveno osiguranje
Samostalni umetnici i strani
državljani za koje se ne plaćaju
doprinosi, već samo porez
1. 50% 1,29449838 1,38696255 1,11111111
2. 43% 1,35016540 1,46640467 1,12866817
3. 34% 1,42918394 1,58297980 1,15207373
Primer: Obračun ugovorene naknade za autorsko delo
Obračun ugovorene neto naknade koja se odnosi na autorsko delo za koje su propisani normirani
troškovi od 50%:
Red.
br. OPIS
Kada se plaća porez
(20%) i doprinos za
PIO (25,5%)
Kada se plaća porez (20%),
doprinos za PIO (25,5%) i
zdravstveno osiguranje (10,3%)
Kada se
plaća samo
porez (20%)
1. Ugovorena neto naknada 40.000,00 40.000,00 40.000,00
2. Koeficijent za preračun sa neto na bruto 1,29449838 1,38696255 1,11111111
3. Bruto naknada (red. br. 1 × red. br. 2) 51.779,94 55.478,50 44.444,44
4. Normirani troškovi (red. br. 3 × 50%) 25.889,97 27.739,25 22.222,22
5. Oporezivi prihod (red. br. 3 – red. br. 4) 25.889,97 27.739,25 22.222,22
6. Porez (red. br. 5 × 20%) 5.177,99 5.547,85 4.444,44
7. Doprinos za PIO (red. br. 5 × 25,5%) 6.601,94 7.073,51 –
8. Doprinos za zdravstveno osiguranje
(red. br. 5 × 10,3%)
– 2.857,14 –
9. Neto za isplatu (red. br. 3 – red. br. 6 – red.
br. 7 – red. br. 8) = red. br. 1
40.000,00 40.000,00 40.000,00
Ugovor o delu
Na naknadu po ugovoru o delu plaćaju se porez
i doprinosi:
1. akontacioni porez na lična primanja po
stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto ugo-
voren prihod umanjen za 20% normiranih tro-
škova;
2. doprinos za penzijsko i invalidsko osigu-
ranje na teret izvršioca poslova po stopi od
25,5% na osnovicu na koju se plaća porez na doho-
dak građana (ne primenjuje se najniža osnovica);
3. doprinos za zdravstveno osiguranje na te-
ret izvršioca po stopi od 10,30% na osnovicu na
koju se plaća porez na dohodak građana, i to samo
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
ako ove poslove obavlja lice koje nije osigurano
po drugom osnovu.
Ako je naknada po ugovoru o delu ugovorena u
neto iznosu, radi prevođenja u bruto iznos, zbog
smanjenja stope doprinosa za PIO sa 26 na 25,5%,
neto naknada po ugovoru o delu deli se sa sle-
dećim novim koeficijentima od 1. januara 2020.
godine:
1) ako se naknada po ugovoru o delu odnosi na iz-
vršioca za koga se plaćaju porez i doprinos za
PIO, neto iznos naknade deli se sa koeficijen-
tom 0,636;
2) ako se naknada po ugovoru o delu odnosi na iz-
vršioca stranog državljanina ili na samostal-
nog umetnika za koga se plaća samo porez, neto
iznos naknade deli se sa koeficijentom 0,84;
3) ako se naknada po ugovoru o delu odnosi na
izvršioca za koga se plaćaju porez i doprinosi
za PIO i zdravstveno osiguranje, neto iznos nak-
nade deli se sa koeficijentom 0,5536.
Primer: Obračun ugovorene naknade po osnovu ugovora o delu
Obračun naknade po osnovu ugovora o delu kada je naknada ugovorena u neto iznosu prikazan je u
sledeća tri primera:
Red.
br. Pozicija
Za lice za koje
se plaćaju porez
i doprinos za
PIO
Za stranog
državljanina i
samostalnog umetnika
– plaća se samo porez
Lice za koje se plaćaju
porez, doprinos za
PIO i doprinos za
zdravstveno osiguranje
1. Neto iznos ugovorene naknade 30.000,00 30.000,00 30.000,00
2. Koeficijent za preračun 0,636 0,84 0,5536
3. Bruto naknada (red. br. 1 / red. br. 2) 47.169,81 35.714,29 54.190,75
4. Normirani troškovi (20% × red. br. 3) 9.433,96 7.142,86 10.838,15
5. Osnovica za oporezivanje
(red. br. 3 – red. br. 4) 37.735,85 28.571,43 43.352,60
6. Porez na lična primanja (20% × red. br. 5) 7.547,17 5.714,29 8.670,52
7. Doprinos za penzijsko i invalidsko
osiguranje (25,5% × red. br. 5) 9.622,64 – 11.054,91
8. Doprinos za zdravstveno osiguranje
(10,30% × red. br. 5) – – 4.465,32
9. Neto za isplatu (red. br. 3 – red. br. 6 – red.
br. 7 – red. br. 8) = red. br. 1 30.000,00 30.000,00 30.000,00
Ugovor o dopunskom radu
Na naknadu koja se ostvaruje za obavljanje po-
slova po ugovoru o dopunskom radu plaćaju se
sledeće fiskalne obaveze:
1. porez na lična primanja po stopi od 20% na
osnovicu koju čini bruto ugovoren prihod uma-
njen za 20% normiranih troškova;
2. doprinos za penzijsko i invalidsko osigu-
ranje na teret izvršioca poslova po stopi od
25,5% na osnovicu na koju se plaća porez na doho-
dak građana.
Ukoliko je naknada za dopunski rad ugovorena
u neto iznosu, od 1. januara 2020. godine prevo-
di se u bruto iznos deljenjem sa koeficijentom
0,636.
FNapomena: U pogledu naknade koja se
ostvaruje za obavljanje poslova po ugo-
voru o privremenim i povremenim poslovi-
ma nema promene u dosadašnjim formulama
za prevođenje u bruto pošto se smanjenje sto-
pe doprinosa odnosi samo na stopu po kojoj se
plaćaju doprinosi na teret poslodavca.
Prema inoviranom članu 15a Zakona o po-
rezu, od 1. januara 2020. godine osnovicu po-
reza na zarade čini zarada umanjena za iznos
od 16.300 dinara mesečno za lice koje radi sa
punim radnim vremenom (umesto dosadašnjih
15.300 dinara). Potrebno je i da se naglasi da
se ovaj neoporezivi iznos primenjuje od 1. janu-
ara, dakle na sve isplate zarada od tog datuma,
bez obzira na koji mesec se odnose.
Primenom ovog novog neoporezivog iznosa,
od 1. januara 2020. godine u primeni će biti nove
formule za prevođenje neto iznosa zarade u bru-
to radi utvrđivanja osnovice za obračun pore-
skih obaveza.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
Obračunata zarada viša je od važeće
najniže osnovice doprinosa
Ako je konkretna obračunata zarada viša od
važeće najniže osnovice doprinosa, a niža od
važeće najviše osnovice doprinosa, bruto za-
rada dobija se primenom sledeće formule:
Bruto zarada = (Neto zarada – 16.300,00 × 10%) /
((100 – 19,90 – 10) / 100)
Bruto zarada = (Neto zarada – 1.630,00) / 0,701
Legenda:
19,90 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog;
10% – poreska stopa na zarade;
0,701 – koeficijent dobijen iz odnosa [100 – (10
+ 19,90)] / 100.
Na primer, ako neto zarada iznosi 57.710,00
dinara, primenom ove formule dobija se bruto
zarada:
Bruto zarada = (57.710,00 – 1.630,00) / 0,701 =
80.000,00 dinara.
Formula za izračunavanje neto zarade kada
nam je poznat podatak o bruto iznosu glasi:
Neto zarada = (Bruto zarada x 0,701) + 1.630,00
U prethodnom primeru primenom ove formu-
le dobija se početna neto zarada: (80.000,00 x
0,701) + 1.630,00 = 57.710,00 dinara.
Obračunata zarada niža je od važeće
najniže osnovice doprinosa
Ako je obračunata zarada zaposlenog ili deo
zarade prilikom prve isplate zarade u delo-
vima niža/i od najniže mesečne osnovice do-
prinosa, osnov za obračun doprinosa je najniža
osnovica doprinosa, a osnov za obračun poreza
– bruto obračunata zarada umanjena za poresko
umanjenje od 16.300,00 dinara. U ovakvom slučaju
utvrđeni neto iznos zarade prevodi se u bruto
pomoću formule:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 × NnO) –
(16.300,00 × 10%)] / 0,90
Legenda:
0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog;
NnO – važeća najniža osnovica doprinosa;
0,90 – koeficijent utvrđen na osnovu poreske
stope od 10% (100 – 10 = 90 / 100).
Obračunata zarada viša je od najviše
osnovice doprinosa
Ako je obračunata zarada zaposlenog viša od
najviše mesečne osnovice doprinosa, neto iz-
nos zarade prevodi se u bruto pomoću formule:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 × NvO) –
(16.300,00 × 10%)] / 0,90
Legenda:
0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog;
NvO – važeća najviša osnovica doprinosa;
0,90 – koeficijent utvrđen na osnovu poreske
stope od 10% (100 – 10 = 90 / 100).
Prvo usklađivanje neoporezivog iznosa
zarade od 16.300 dinara sa godišnjim indek-
som potrošačkih cena vrši se počev od 2021.
godine.
Novine pri izuzimanju iz dohotka za
oporezivanje
U članu 9. Zakona o porezu, koji reguliše iz-
uzimanja iz dohotka za oporezivanje, inovirano
je nekoliko tačaka i dodata je jedna nova tačka.
Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili
penzionisanog zaposlenog
Prema inoviranoj tački 9), ne plaća se porez
na dohodak građana na primanja ostvarena po
osnovu pomoći koju, u slučaju smrti zaposlenog
ili penzionisanog zaposlenog, poslodavac is-
plaćuje članu njegove porodice do 68.488 dinara.
Radi se o pomoći koju poslodavac isplaćuje
članu porodice u slučaju smrti zaposlenog ili
penzionisanog zaposlenog (pri čemu je iz nove
odredbe ove tačke, u odnosu na prethodno važe-
ći tekst, izostavljeno poresko izuzimanje za po-
moć zaposlenom u slučaju smrti člana porodice
zaposlenog i ta vrsta pomoći preneta je u član
18. ovog zakona).
Treba imati u vidu da je, prema članu 119. stav
1. tačka 2) Zakona o radu, poslodavac dužan da,
u slučaju smrti zaposlenog, članovima uže po-
rodice isplati naknadu troškova pogrebnih
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
usluga. Prema odredbi stava 4. istog člana, čla-
novima uže porodice smatraju se bračni drug i
deca zaposlenog.
Neoporezivi iznos pomoći koju utvrđu-
je ovaj stav od 68.488 dinara jeste godišnji
usklađeni iznos, koji će biti u primeni do 31.
1. 2020. godine, a od 1. februara 2020. godine
uskladiće se sa godišnjim indeksom potro-
šačkih cena u 2019. godini, pri čemu će novi
podatak objaviti Vlada.
Prema tome, od 1. januara 2020. godine, od
kada se primenjuje novi tekst tačke 9) člana 9.
Zakona o porezu, poreski tretman ove isplate
biće sledeći:
1) Na isplatu po osnovu pomoći članovima poro-
dice u slučaju smrti zaposlenog nema obaveze
plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osi-
guranje, bez obzira na iznos isplate, a do iznosa
od 68.488,00 dinara nema ni obaveze plaćanja
poreza, bez obzira na to da li je reč o gotovin-
skoj ili bezgotovinskoj isplati.
2) Na isplatu po osnovu pomoći članovima po-
rodice u slučaju smrti zaposlenog preko neopo-
rezivih 68.488,00 dinara, bez obzira na to da
li je reč o gotovinskoj ili bezgotovinskoj ispla-
ti, plaća se samo porez po odbitku po stopi od
20% na osnovicu koju čini bruto iznos isplate,
saglasno članu 85. stav 1. tačka 12) Zakona o po-
rezu. Koeficijent za prevođenje neto iznosa u
bruto iznos ove naknade preko neoporezivih
68.488,00 dinara iznosi 0,80, a bruto iznos is-
plate dobija se deljenjem neto iznosa sa ovim
koeficijentom.
U smislu člana 10. stav 2. Zakona o porezu, čla-
nom porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se
bračni drug, roditelji, deca, usvojenik i usvoji-
lac obveznika – zaposlenog.
Primer: Obračun naknade pogrebnih
troškova
Poslodavac isplaćuje porodici naknadu po-
grebnih troškova koja je viša od neoporezivog
iznosa.
Red.
br. Opis Iznos
1. Iznos pomoći 78.488,00
2. Neoporezivi iznos 68.488,00
3. Iznos za oporezivanje – neto
(red. br. 1 – red. br. 2) 10.000,00
Red.
br. Opis Iznos
4. Bruto iznos za oporezivanje
(red. br. 3 / 0,80) 12.500,00
5. Osnovica za oporezivanje 12.500,00
6. Porez (20% × red. br. 5) 2.500,00
7. Iznos za isplatu (red. br. 2 + red. br.
4 – red. br. 6) = red. br. 1 78.488,00
Pri isplati naknade iznad 68.488 dinara po-
slodavaca mora da popuni obrazac PPP-PD, uz
korišćenje šifre vrste prihoda 1 11 634 00 0.
Obračunat porez po odbitku uplaćuje se na račun
broj 840-4848-37, sa šifrom plaćanja 254.
Zakonom o radu nije propisana obaveza po-
slodavaca da isplaćuju naknadu troškova čla-
novima porodice u slučaju smrti penzionisanog
radnika. Ovu obavezu poslodavac će preuzeti na
sebe tek ako je utvrdi opštim aktom ili ugovo-
rom o radu i tada preuzima obavezu da porodici
isplati stvarne (dokumentovane) troškove sa-
hrane. Pošto ova obaveza nije utvrđena Zakonom
o radu, poslodavac je slobodan da u svojoj regu-
lativi pomenutu isplatu ograniči na neoporezi-
vi iznos od 68.488,00 dinara ili na neki drugi
niži iznos u skladu sa svojim materijalnim mo-
gućnostima.
U pogledu poreskog tretmana isplate pomoći
u slučaju smrti penzionisanog zaposlenog, od 1.
januara 2020. godine primenjuje se inovirani
član 9. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu i to na
sledeći način:
1) Na isplatu po osnovu pomoći članu porodice
u slučaju smrti penzionisanog zaposlenog do
68.488,00 dinara ne plaćaju se nikakve poreske
obaveze, bez obzira na to da li je reč o gotovin-
skoj ili bezgotovinskoj isplati.
2) Na isplatu po osnovu pomoći u slučaju smrti
penzionisanog zaposlenog preko neoporezivih
68.488,00 dinara, bez obzira na to da li je reč o
gotovinskoj ili bezgotovinskoj isplati, plaća se
samo porez po odbitku po stopi od 20% na osno-
vicu koju čini bruto iznos isplate, a ne plaćaju
se doprinosi za socijalno osiguranje.
Koeficijent za prevođenje neto iznosa u
bruto iznos ove isplate preko neoporezivih
68.488,00 dinara iznosi 0,80, a bruto iznos is-
plate dobija se deljenjem neto iznosa sa ovim
koeficijentom. Ako poslodavac plaća porez na
navedenu isplatu, podnosi obrazac PPP-PD, uz
korišćenje šifre vrste prihoda 1 11 634 00 0.
Porez se uplaćuje na račun broj 840-4848-37, uz
šifru plaćanja 254.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
AKTUELNA TEMA
U slučaju da poslodavac zbog smrti zapo-
slenog, pored obavezne naknade troškova
pogrebnih usluga, isplaćuje i dodatnu soli-
darnu pomoć u skladu sa svojim opštim ak-
tom, poresko oslobođenje od 68.488 dinara,
u smislu Zakona o porezu, odnosi se na zbir
naknade za troškove pogrebnih usluga i so-
lidarne pomoći.
Stipendije i krediti učenicima i
studentima
Prema inoviranoj tački 12), ne plaća se po-
rez na dohodak građana na primanja ostvare-
na po osnovu stipendija i kredita učenika i
studenata – u mesečnom iznosu do 11.741 dinar
iznosu do 30.000 dinara.
Ovom izmenom izvršeno je vanredno po-
većanje neoporezivog iznosa stipendija i
kredita učenika i studenata na 30.000 dinara
mesečno. Ovaj iznos će se uskladiti i poveća-
ti od 1. februara 2020. godine po osnovu uskla-
đivanja sa godišnjim indeksom potrošačkih
cena u 2019. godini.
Prema ovim zakonskim odredbama, od 1. ja-
nuara 2020. godine stipendije i krediti učeni-
ka i studenata oslobođeni su oporezivanja do
iznosa od 30.000,00 dinara mesečno. Međutim,
bitni uslovi poreskog tretmana u isplati sti-
pendija i kredita regulisani su Pravilnikom
o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za
primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili
oštećenja imovine, organizovane socijalne i
humanitarne pomoći, stipendija i kredita uče-
nika i studenata, hranarina sportista amatera
i prava na poresko oslobođenje za primanja po
osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Sl.
glasnik RS”, br. 31/2001 i 5/2005 – dalje: Pravil-
nik). Saglasno članu 1. stav 3. ovog pravilnika,
propisano poresko izuzimanje za stipendije i
kredite učenika i studenata do 30.000 mesečno
može da se ostvari za primanja koja se realizuju
neposrednom isplatom u novcu, pri čemu su dva
člana Pravilnika propisala direktne uslove
za ostvarivanje prava na poresku olakšicu od
30.000 dinara za isplate stipendija i kredita.
Član 7. Pravilnika propisuje da se poresko
izuzimanje na primanja po osnovu stipendija i
kredita ostvaruje do zakonom propisanog iznosa
za stipendije i kredite koji se učenicima sred-
njih škola i studentima viših škola i fakulte-
ta isplaćuje po ugovoru:
a) u skladu sa zakonom kojim se uređuje učenički
i studentski standard u Republici Srbiji
(Zakon o učeničkom i studentskom standardu –
„Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 55/2013, 27/2018 i
10/2019);
b) od strane davalaca u čiju se delatnost, pored
ostalog, svrstava i stimulisanje, odnosno po-
moć u školovanju učenika i studenata (državne
organizacije i institucije, nevladine organiza-
cije, dobrotvorne i druge organizacije, fonda-
cije, fondovi, zadužbine i dr.);
v) od strane preduzeća i drugih pravnih lica,
odnosno preduzetnika, u funkciji rešavanja i
obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba.
Član 8. Pravilnika propisuje ko ne može da
ostvari poresko izuzimanje – i precizira sle-
deće:
Pravo na poresko izuzimanje po osnovu stipen-
dija i kredita ne može se ostvariti za stipen-
dije i kredite koji se isplaćuju:
„licima koja su zaposlena kod davaoca stipendi-
je ili kredita, i
„učenicima koji pohađaju osnovnu školu (obave-
zno osnovno obrazovanje).
Dakle, Pravilnikom je izričito isključeno
pravo na poresko izuzimanje prilikom isplate
stipendija i kredita učenicima osnovnih ško-
la. To ne znači da su ovakve isplate zabranjene,
ali imaju poseban poreski tretman.
Kao što je već navedeno, saglasno članu 7.
Pravilnika, poresko izuzimanje na primanja
po osnovu stipendija i kredita ostvaruje se do
30.000 mesečno za stipendije i kredite koji se
učenicima srednjih škola i studentima viših
škola i fakulteta isplaćuju po ugovoru. Sagla-
sno tome:
1) ako poslodavac isplaćuje mesečnu stipendiju
ili kredit uz ispunjenje uslova iz čl. 7. i 8. Pra-
vilnika do 30.000,00 dinara, nije u obavezi da
obračuna porez i da podnosi poresku prijavu na
obrascu PPP-PD prilikom isplate;
2) ukoliko poslodavac u jednom mesecu vrši is-
platu stipendije ili kredita za više zaostalih
meseci u kojima tu isplatu nije vršio, može to
da učini naknadno odjednom za protekle mese-
ce, s tim da ima pravo na poresku olakšicu od
30.000,00 dinara za svaki mesec posebno za koji
naknadno vrši isplatu, uz uslov da za svaki zao-
stali mesec izvrši obračun.
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Međutim, ako stipendije ili kredite ispla-
ćuje preko neoporezivog iznosa od 30.000,00
dinara mesečno, poslodavac je obavezan da ob-
računa porez po članu 85. stav 1. tačka 12) Zakona
o porezu, i to:
XXpo stopi od 20% na bruto iznos iznad neopore-
zivog iznosa, pri čemu se
XXbruto iznos za oporezivanje dobija deljenjem
sa koeficijentom 0,80.
Ovaj porez poslodavac, kao pravno lice, ob-
računava, obustavlja i uplaćuje na propisani ra-
čun po odbitku u trenutku isplate prihoda.
Pod iznosom stipendije odnosno kredita, u
smislu poreskih propisa, podrazumeva se novča-
ni iznos stipendije/kredita, ali i iznos za pla-
ćanje udžbenika, ispita i sl. (ako je to predviđeno
ugovorom).
Primer: Isplata stipendije
Poslodavac je sa svog poslovnog računa is-
platio mesečnu stipendiju studentu u visini od
50.000 dinara.
Red.
br. Opis Iznos
1. Iznos stipendije 50.000,00
2. Neoporezivi iznos 30.000,00
3. Iznos koji se oporezuje
(red. br. 1 – red. br. 2) 20.000,00
4. Bruto iznos koji se oporezuje
(red. br. 3 / 0,80) 25.000,00
5. Porez za uplatu (red. br. 4 × 20% ) 5.000,00
6. Iznos za isplatu (red. br. 2 + red. br.
4 – red. br. 5) = red. br. 1 50.000,00
7. Ukupni izdaci poslodavca
(red. br. 5 + red. br. 6) 55.000,00
Isplatilac stipendije/kredita dužan je da
pre svake oporezive isplate Poreskoj upravi do-
stavi poresku prijavu na obrascu PPP-PD, u kome
se prihodi po osnovu stipendija i kredita iznad
neoporezivih iznosa prijavljuju pod OVP 634.
Porez obračunat po osnovu stipendije/kredita
uplaćuje se na račun broj 840-4848-37. Na nalogu
za plaćanje navodi se šifra plaćanja 254 i broj
odobrenja za plaćanje (BOP) odobren od strane
Poreske uprave.
U praksi su česti slučajevi da zbog poreskih
ušteda postoji želja da se određene isplate
prikažu kao stipendija ili kredit. Međutim,
to su prepoznali kontrolni organi, pa se u na-
stavku teksta ukazuje na neke nepravilnosti, a
posebno na to da primanja koja zaposleni ostva-
ruje od poslodavca na ime pomoći za pokrivanje
troškova školovanja dece, koja se nominuju kao
stipendije, sa stanovišta poreza na dohodak
građana imaju poreski tretman zarade zapo-
slenih, nezavisno od toga što se na isplatnom
spisku kao primaoci navode deca zaposlenih, s
obzirom na to da se radi o primanjima koja se
ostvaruju po osnovu radnog odnosa zaposlenog
(tumačenje Ministarstva finansija broj 414-00-
66/2004-04 od 14. juna 2004. godine).
Davanja fizičkim licima koja nisu u radnom
odnosu kod poslodavca – davaoca, koja po svojoj
prirodi predstavljaju materijalnu pomoć za pri-
maoca (npr. za pokrivanje troškova školovanja
dece), bez obzira na to što se pominju kao sti-
pendije i krediti, nisu u funkciji rešavanja i
obezbeđivanja kadrovskih potreba davaoca, pa
ne mogu imati poreski tretman stipendija i
kredita, već imaju karakter ostalih – drugih
prihoda i oporezuju se u skladu sa članom 85.
stav 1. tačka 13) Zakona o porezu (naknade tro-
škova i drugih rashoda licima koja nisu zapo-
slena kod isplatioca).
Davanja učenicima koji pohađaju osnovnu
školu nisu stipendije, već materijalna pomoć
(koja se često daje detetu preminulog radnika).
Pošto je ovde reč o maloletnim licima, isplata
se vrši staraocu, pri čemu isplata stipendije
koja se vrši učenicima osnovnih škola u ovom
slučaju ima sledeći poreski tretman:
1) ako je staralac lice koje nije u radnom
odnosu kod poslodavca – davaoca ove pomoći,
ovakvo davanje ima karakter drugih primanja
i oporezuje se shodno članu 9. stav 1. tačka 30)
Zakona, u kome je navedeno: Novčane pomoći fi-
zičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca,
a koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov
rad, odnosno protivuslugu ili protivčinidbu za
neku njihovu aktivnost u odnosu na davaoca – ne
oporezuju se do iznosa od 13.001 dinar godišnje,
ostvarene od jednog isplatioca (na isplatu pre-
ko tog iznosa plaća se porez po stopi od 20%);
2) ako je staralac lice zaposleno kod poslo-
davca – davaoca ove pomoći, davanje ima karak-
ter zarade, pa se na ceo iznos plaćaju porez po
stopi od 10% i doprinosi kao na zaradu.
U ovom slučaju treba imati u vidu da je reč
o učenicima osnovne škole, pa se, budući da
su u pitanju maloletne osobe, sa njima ne može
zaključiti ugovor, zbog čega se navedeni iznos
isplaćuje staraocu.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
AKTUELNA TEMA
Ako se stipendije i krediti isplaćuju lici-
ma kojima se ne priznaje poresko oslobođenje od
30.000,00 dinara mesečno, ali se priznaje pore-
sko izuzimanje iz člana 9. stav 1. tačka 30) Zakona
– izuzimanje u iznosu od 13.001 dinar, porez se
plaća na sledeći način:
1) na stipendiju u iznosu preko neoporezivog
iznosa od 13.001,00 dinar godišnje, ostvarenu od
jednog isplatioca, plaća se porez na ostale pri-
hode po stopi od 20%;
2) porez se plaća na bruto iznos oporezivog
prihoda koji fizičko lice ostvari po ovom
osnovu, koji se utvrđuje kao razlika između is-
plaćenog i neoporezivog iznosa, po formuli:
Oporeziv bruto prihod = (Iznos isplate –
13.001) / 0,8.
Isplatilac stipendije/kredita dužan je da
pre svake ovakve isplate Poreskoj upravi dosta-
vi poresku prijavu na obrascu PPP-PD, u kome se
prihodi po osnovu stipendija i kredita iznad
neoporezivih iznosa prijavljuju pod OVP 634.
Porez obračunat po osnovu stipendije/kredita
uplaćuje se na račun broj 840-4848-37. Na nalogu
za plaćanje navodi se šifra plaćanja 254 i broj
odobrenja za plaćanje (BOP) odobren od strane
Poreske uprave.
Naknade i nagrade za rad osuđenih lica
Prema inoviranoj tački 14) člana 9. Zakona o
porezu, ne plaća se porez na dohodak građana na
primanja ostvarena po osnovu naknada i nagra-
da za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca
krivičnih dela, saglasno zakonu kojim se uređuje
izvršenje krivičnih sankcija.
Ovim odredbama precizira se poresko izu-
zimanje po osnovu naknada i nagrada za rad osu-
đenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih
dela, saglasno izvršenim izmenama i dopunama
u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija („Sl.
glasnik RS”, br. 55/2014 i 35/2019). Naime, prema
odredbama ovog zakona:
1) Osuđeni se upošljavaju u zavodu za izvršenje
sankcija ili izvan zavoda, i imaju pravo na nak-
nadu za rad, koja se isplaćuje jednom mesečno. Na
naknadu za rad ne plaćaju se porezi i doprinosi.
2) Upravnik zavoda može osuđenog novčano
nagraditi za uspehe u radu, na koje se ne plaćaju
poreske obaveze.
Sa ovim odredbama Zakona o izvršenju kri-
vičnih sankcija usklađena je i tačka 14) člana 9.
Zakona o porezu.
Troškovi boravka lica koja učestvuju u
programima EU i drugih međunarodnih
organizacija
U član 9. Zakona o porezu dodata je nova tačka
31), koja precizira da se ne plaća porez na do-
hodak građana na primanja ostvarena po osnovu
naknade troškova boravka fizičkim licima
koja učestvuju u programima Evropske unije i dru-
gih međunarodnih organizacija u oblasti obra-
zovanja, obuka, sporta, rada sa mladima, nauke,
istraživanja i inovacija, isplaćene u skladu sa
navedenim programima, a najviše do iznosa od
100.000 dinara za troškove na mesečnom nivou.
Ova novododata tačka, koja se primenjuje od 1.
januara 2020. godine, odnosi se na izuzimanje od
oporezivanja primanja stranih, ali i domaćih
lica koja su angažovana po programima međuna-
rodnih organizacija i u mestu tog angažovanja
imaju troškove boravka (smeštaj, ishrana, pra-
teći troškovi boravka). Ovde se radi o naknadi
troškova boravka, dakle ne o direktnim prima-
njima ovih lica. Međutim, da ne bi bilo zlou-
potreba i preteranih troškova, neoporezivi
iznos navedenih troškova zakonodavac je ogra-
ničio na 100.000 mesečno. Na iznos eventualnih
troškova boravka iznad 100.000 mesečno plaća
se porez po stopi od 20%.
Definisani neoporezivi iznos naknade
troškova od 100.000,00 dinara uskladiće
se i povećati od 1. februara 2020. godine po
osnovu usklađivanja sa godišnjim indeksom
potrošačkih cena u 2019. godini.
Poseban slučaj izuzimanja
nerezidentnih lica od
oporezivanja
Prema novom članu 9b Zakona o porezu, izu-
zima se od oporezivanja dohodak nerezidentnog
obveznika ostvaren u Republici Srbiji, pod sle-
dećim uslovima:
1) da na teritoriji Republike provede naj-
više do devedeset dana u periodu od dvanaest
meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj
poreskoj godini,
2) ukoliko je takav dohodak ostvaren:
XXod nerezidentnog nalogodavca koji ne obavlja
delatnost, odnosno aktivnosti na teritoriji Re-
publike ili
18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
XXod nerezidentnog nalogodavca koji obavlja
poslovnu delatnost na teritoriji Republike,
pod uslovom da sama usluga pružena nerezident-
nom nalogodavcu ne služi njegovoj delatnosti,
odnosno aktivnosti koju obavlja na teritoriji
Republike.
Primetno je da se ovde radi o fizičkom licu
– nerezidentu, jer lice na teritoriji Republike
provodi najviše devedeset dana u periodu od
dvanaest meseci. Time ne ispunjava uslove rezi-
dentnosti iz član 7. Zakona o porezu, s obzirom
na to da na teritoriji Republike nema prebiva-
lište ili centar poslovnih i životnih intere-
sa, niti boravi neprekidno ili sa prekidima
sto osamdeset tri ili više dana u periodu od
dvanaest meseci koji počinje ili se završava u
odnosnoj poreskoj godini.
To je i uslov za poresko izuzimanje ovog lica
– da nije rezident, odnosno da ne ispunjava
uslove rezidentnosti iz člana 7. Zakona o po-
rezu.
Drugi uslov iz ovog člana je da je nalogo-
davac, odnosno isplatilac prihoda ovog lica
nerezidentno pravno lice. Prema definiciji
iz člana 3. Zakona o porezu na dobit pravnih
lica, nerezident Republike – nerezidentni
obveznik je pravno lice koje je osnovano i ima
mesto stvarne uprave i kontrole van terito-
rije Republike.
Treći uslov za primenu ovog člana je da ne-
rezidentno fizičko lice u Republici ostvari
prihode od nerezidentnog nalogodavca koji
obavlja ili ne obavlja delatnost na teritoriji
Republike, a pružena usluga ovog fizičkog lica
služi njegovoj delatnosti, odnosno aktivnosti
koju obavlja na teritoriji Republike.
Prema tome, od 1. januara 2020. godine svi
tzv. digitalni nomadi koji borave u Srbiji do
devedeset dana biće oslobođeni poreza. Uslov
je da su nerezidentna fizička lica koja ne bo-
rave više od devedeset dana u poreskoj godini
na teritoriji Republike Srbije. Oni, dakle, ne-
maju obavezu obračuna, plaćanja i prijavljivanja
dohotka koji ostvare po osnovu pružanja usluga
pravnom licu koje na teritoriji Srbije ne oba-
vlja poslovnu delatnost. Ovo važi samo u sluča-
ju da rade za inostranog poslodavca. Digitalni
nomadi, ljudi koji putuju po svetu i zadržavaju se
u različitim zemljama, ali istovremeno rade, s
obzirom na to da su im kompjuteri istovreme-
no i kancelarija, prema raznim istraživanjima
stavljaju Srbiju među najatraktivnije evropske
zemlje zbog jeftinog života, dobrog provoda,
bezbednosti i donekle brzine interneta.
Poreske olakšice za radno
angažovanje novonastanjenog
obveznika
Novim članovima 15v Zakona o porezu i 15a
Zakona o doprinosima utvrđuje se uvođenje po-
reskih olakšica na zarade za tzv. novonasta-
njena lica koja zasnuju radni odnos sa domaćim
poslodavcem.
Ova mera predstavlja podsticaj za zapošlja-
vanje lica koja su novonastanjeni obveznici na
teritoriji Republike Srbije i za kojima, kao
licima sa posebnim stručnim znanjima, postoji
potreba na domaćem tržištu rada. Tu se radi o
povratnicima iz inostranstva koji bi se zapo-
slili u Srbiji, a da bi njihovi poslodavci do-
bili poreske olakšice, moraju da ispune jasne
kriterijume iz oba zakona.
Prema konkretnim zakonskim odredbama, po-
reske olakšice na zarade mogu da ostvare novo-
nastanjena lica koja u Republici zasnuju radni
odnos na neodređeno vreme sa kvalifikovanim
poslodavcem na poslovima:
XXza koje postoji potreba da lice ima posebno
stručno obrazovanje i
XXčija potreba ne može lako da se zadovolji na
domaćem tržištu rada.
Očigledna je namera poslodavca da obezbe-
di kvalifikovane zaposlene za poslove za koje
postoji deficitarnost radne snage na domaćem
tržištu. U smislu ovih zakonskih odredbi:
1) Kvalifikovani poslodavac je poslodavac:
XXkoji je rezident Republike,
XXkoji se, u smislu odredaba zakona kojim se
uređuje porez na dobit pravnih lica, ne može
smatrati povezanim licem sa poslodavcem kod
koga je novonastanjeni obveznik prethodno bio
zaposlen.
Izuzetno, kvalifikovanim poslodavcem
smatraće se bilo koji poslodavac, rezident Re-
publike, koji zasnuje radni odnos sa novonasta-
njenim obveznikom koji je u periodu od dvadeset
pet godina koji prethodi godini u kojoj zasniva
radni odnos na neodređeno vreme barem tri go-
dine imao na teritoriji Republike prebivali-
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
AKTUELNA TEMA
šte ili centar poslovnih i životnih interesa,
pa se po tom osnovu smatrao rezidentom Repu-
blike.
2) Novonastanjenim obveznikom smatraće se
obveznik koji:
XXu periodu od dvadeset četiri meseca koji
prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kva-
lifikovanim poslodavcem pretežno nije bora-
vio na teritoriji Republike;
XXu momentu zaključenja ugovora o radu sa kvali-
fikovanim poslodavcem mlađi je od četrdeset
godina života;
XXu periodu od dvanaest meseci koji prethode
zaključenju ugovora o radu sa kvalifikovanim
poslodavcem pretežno je boravio van terito-
rije Republike radi daljeg školovanja, odnosno
stručnog usavršavanja.
Ovo su posebni uslovi koje treba da ispune
poslodavci i zaposleni da bi, pre svega, stekli
status kvalifikovanog poslodavca, odnosno no-
vonastanjenog obveznika, jer su odredbe člana
15v Zakona o porezu i člana 15a Zakona o dopri-
nosima namenjene samo njima. Uz to, potrebno je
da bude ispunjen i uslov da novonastanjeni obve-
znik ostvaruje zaradu po osnovu radnog odnosa
na neodređeno vreme, pri čemu zasniva radni
odnos na radnom mestu za koje je potrebno da
lice ima posebno stručno obrazovanje, za koje
postoji potreba koja ne može lako da se zadovo-
lji na domaćem tržištu rada. Kada su ispunjeni
svi navedeni uslovi, slede poreska rešenja u
vezi sa zaradom ovog zaposlenog (od 1. januara
2020. godine):
1) Osnovicu poreza na njegovu zaradu čini
osnovica iz člana 15a stav 2. Zakona, umanjena za
70%, odnosno iznos od 16.300 dinara umanjen za
70%, što daje osnovicu poreza od 4.890,00 dina-
ra (član 15v stav 1. Zakona o porezu), uz uslove:
XXda se istovremeno sa zasnivanjem radnog od-
nosa ili u razumnom roku po zasnivanju radnog
odnosa nastanjuje na teritoriji Republike i is-
punjava uslov da se smatra njenim poreskim rezi-
dentom po osnovu centra poslovnih i životnih
interesa na teritoriji Republike,
XXda se smatra poreskim rezidentom Republike
za potrebe primene ugovora o izbegavanju dvo-
strukog oporezivanja koje Republika primenjuje
sa drugim državama.
2) Novonastanjeni obveznik koji u periodu
od dvadeset četiri meseca koji prethode danu
zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim
poslodavcem pretežno nije boravio na terito-
riji Republike, umanjenje osnovice može da ko-
risti ukoliko je mesečna zarada koju ostvaruje
veća od 145.104 dinara (član 15v stav 5. Zakona
o porezu).
3) Novonastanjeni obveznik koji je u momentu
zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim
poslodavcem mlađi od četrdeset godina živo-
ta, umanjenje osnovice može da koristi ukoliko
je mesečna zarada koju ostvaruje veća od 217.656
dinara (član 15v stav 6. Zakona o porezu).
Dinarski iznosi navedenih mesečnih graničnih
zarada u iznosu od 145.104 dinara, odnosno
217.656 dinara predstavljaju iznos dve odnosno
tri prosečne mesečne zarade u Republici, ispla-
ćene odnosno ostvarene u periodu od prethod-
nih dvanaest meseci počev od meseca septembra
u tekućoj godini, za koji su objavljeni podaci
republičkog organa nadležnog za poslove sta-
tistike. Ovi iznosi godišnje se usklađuju sa kre-
tanjem prosečne zarade u Republici, a njihove
dinarske iznose objavljuje Vlada. Objavljuju se
svake godine, a primenjuju se od prvog dana na-
rednog meseca po objavljivanju.
U st. 8. i 9. člana 15v Zakona o porezu propi-
sana su i sledeća pravila korišćenja umanjene
osnovice poreza:
XXpravo na umanjenje osnovice, odnosno plaće-
nog poreza može da se ostvari za period od pet
godina od dana zaključenja ugovora o radu;
XXpravo na umanjenje osnovice novonastanjeni
obveznik ostvaruje počevši od prve zarade is-
plaćene za mesec u kome su od nadležnog organa
pribavljeni dokazi o ispunjenosti uslova iz čla-
na 15v Zakona.
Kao što se iz navedenih odredbi vidi, po-
reski stimulans kvalifikovanog poslodavca da
zaposli novonastanjenog obveznika jeste niska
poreska osnovica za njegovu zaradu.
Što se tiče stimulacije u delu doprinosa,
prema članu 15a stav 1. Zakona o doprinosima,
osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodav-
ce za novonastanjenog obveznika po osnovu čije
zarade se ostvaruje pravo na umanjenje osnovice
poreza na zarade, saglasno zakonu kojim se uređu-
je porez na dohodak građana, jeste zarada umanje-
na za 70%. Za ostvarenje ovog umanjenja osnovice
za doprinose novonastanjeni obveznik treba da
ispunjava uslov da se smatra osiguranikom:
XXsaglasno zakonima kojima se uređuje obavezno
socijalno osiguranje i
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
XXza potrebe primene ugovora o socijalnom
osiguranju koje Republika primenjuje sa drugim
državama.
FMože se konstatovati da su brojni i
složeni uslovi za ostvarivanje pore-
skog umanjenja po navedenim odredbama po-
reskih zakona za novonastanjenog obveznika,
ali i da su poreske obaveze po osnovu njegove
zarade značajno smanjene jer:
● osnovicu za obračun poreza na njegovu zara-
du čini osnovica iz člana 15a stav 2. Zakona,
umanjena za 70%, odnosno iznos od 16.300 di-
nara umanjen za 70%, što daje osnovicu poreza
od 4.890,00 dinara;
● osnovicu za obračun doprinosa čini zarada
umanjena za 70%.
Primer: Obračun zarade novonastanjenog
obveznika
Ukoliko mesečna zarada novonastanjenog ob-
veznika iznosi 150.000 dinara, obračun njegove
zarade je:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Bruto zarada 150.000,00
2. Osnovica za obračun poreza 4.890,00
3. Porez (10%) 489,00
4. Osnovica na koju se obračunavaju
doprinosi (150.000 × 30%) 45.000,00
5. Iznos doprinosa na teret zaposlenog
(19,90% × red. br. 4) 8.955,00
6. Iznos doprinosa na teret poslodavca
(16,65% × red. br.4) 7.495, 50
7. Neto zarada
(red. br. 1 – red. br. 3 – red. br. 5) 140.556,00
Primetno je da iznete zakonske mogućnosti
zapošljavanja novonastanjenog obveznika kod
kvalifikovanog poslodavca donose značajno po-
resko rasterećenje na zaradu ovog lica jer po-
reske obaveze u konkretnom primeru čine samo
6,3% bruto zarade. Dakle, za primenu ovih zakon-
skih odredbi traže se vrlo strogi uslovi, ali su
poreske olakšice na zarade izuzetne.
Može se rezimirati da će navedene olak-
šice biće interesantne za građane koji nisu
boravili u Srbiji u protekle dve godine. Ide-
ja je da poslodavcima koji se odluče da zaposle
takvog pojedinca osnovica za obračun poreza
i doprinosa bude umanjena 70%. Ta stimulacija
trajaće pet godina. Suština je da se stimuli-
šu oni koji žele da se vrate u zemlju, a imaju
dodatna znanja koja su ovde dragocena jer mogu
da daju doprinos. Dakle, cilj ovih rešenja je
da fizička lica koja borave u inostranstvu, a
imaju posebno stručno obrazovanje, pri čemu
za njihovim radom i iskustvom postoji potre-
ba kod domaćih poslodavaca, koja ne može
lako da se zadovolji na domaćem tržištu
rada, motivišu da se nastane na teritoriji
Republike Srbije i da zasnuju radni odnos sa
domaćim poslodavcima.
Odredbe ovog zakona primenjivaće se od 1.
januara 2020. godine, osim odredaba članova 5.
i 10. u delu koji se odnosi na oslobođenje od pla-
ćanja poreza po osnovu zarade kod poslodavca
koji obavlja inovacionu delatnost, koje će se
primenjivati od 1. marta 2020. godine.
Navedene zakonske odredbe o zapošljavanju
i poreskim olakšicama za novonastanjena lica
primenjivaće se od 1. marta 2020. godine.
Važno je još i da se spomene da će ministar
za poslove finansija doneti podzakonski akt ko-
jim će bliže urediti način ostvarivanja prava
po navedenim zakonskim odredbama.
Novine vezane za poreska oslobođenja
U članu 18. Zakona o porezu, koji reguliše po-
reska oslobođenja, inovirana je jedna i dodata
jedna nova tačka.
Dokumentovani troškovi prevoza za
dolazak i odlazak sa rada
Prema dopunjenoj tački 1), ne plaća se porez
na zarade na primanja zaposlenog od poslodav-
ca po osnovu naknade DOKUMENTOVANIH tro-
škova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do
visine cene mesečne prevozne karte u javnom sa-
obraćaju, odnosno do visine stvarnih troško-
va prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno
(usklađen iznos do 31. 1. 2020. godine).
U tekst ove tačke dodata je reč „dokumento-
vanih” da bi se naglasio zahtev da samo posto-
janje verodostojne računovodstvene isprave
omogućava poslodavcima knjiženje i isplatu
naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada
zaposlenima, uz korišćenje pomenutog pore-
skog oslobođenja. Ovde je važno podsetiti na to
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
AKTUELNA TEMA
da je Ministarstvo finansija pod brojem 011-00-
12/2019-04 od 1. 2. 2019. godine objavilo sledeće
mišljenje:
Saglasno članu 8. st. 1. Zakona o računovodstvu,
knjiženje poslovnih promena na računima imovi-
ne, obaveza i kapitala, prihodima i rashodima
vrši se na osnovu verodostojnih računovodstve-
nih isprava. Verodostojnom računovodstvenom
ispravom, u smislu člana 9. stav 1. Zakona, sma-
tra se računovodstvena isprava koja je potpuna,
istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu
promenu. Računovodstvena isprava, sastavljena
kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis
ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog
lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje ra-
čunovodstvene isprave, odnosno elektronski
potpis u skladu sa zakonom.
Odredbom člana 7a tačka 1) Zakona o porezu na
dobit pravnih lica propisano je da se na teret
rashoda ne priznaju troškovi koji se ne mogu do-
kumentovati.
Odredbom člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o
porezu na dohodak građana propisano je da se ne
plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od
poslodavca po osnovu naknade troškova prevo-
za za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene
mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, od-
nosno do visine stvarnih troškova prevoza, a
najviše do 3.914 dinara mesečno.
Imajući u vidu navedeno, ukazujemo na to da
je u skladu sa napred navedenim odredbama za-
kona pravno lice (poslodavac) u obavezi da ure-
di organizaciju računovodstva na način koji
omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i
sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidenti-
ranih poslovnih promena, uredi interne ra-
čunovodstvene kontrolne postupke, utvrdi
računovodstvene politike, odredi lica koja
su odgovorna za zakonitost i ispravnost na-
stanka poslovne promene i sastavljanje i kon-
trolu računovodstvenih isprava o poslovnoj
promeni, uredi kretanje računovodstvenih
isprava i utvrdi rokove za njihovo dosta-
vljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim
knjigama, jer ukoliko poslodavac nema verodo-
stojne isprave na osnovu kojih dokazuje da je na
adekvatan način nadoknadio trošak zaposle-
nog za odlazak i dolazak sa rada (npr. račun za
kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne
karte ili karte za jednu vožnju u javnom pre-
vozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sop-
stvenog vozila i sl.), ti troškovi ne mogu mu
se priznati kao rashod.
U slučaju da se naknada za dolazak i odlazak
sa rada ne dokumentuje verodostojnom računo-
vodstvenom ispravom, isplate zaposlenima na
ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa
rada smatraju se nedokumentovanim troško-
vima u smislu člana 7a tačka 1) Zakona o porezu
na dobit pravnih lica. Takođe, na isplate za-
poslenima može se primeniti član 18. stav 1.
tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana samo
u slučaju kada se takve isplate mogu dokumento-
vati odgovarajućom verodostojnom računovod-
stvenom ispravom.
Ministarstvo finansija već je ovim stavom
nagovestilo da će svaki pređeni metar do posla
morati da bude pokriven dokumentacijom uko-
liko poslodavac želi da naknada ostane neopo-
rezovana, odnosno naglasilo je obavezu pravnih
lica da urede organizaciju računovodstva, uz
isticanje da, ukoliko poslodavac nema verodo-
stojne isprave na osnovu kojih dokazuje da je na
adekvatan način nadoknadio trošak zaposle-
nog za odlazak i dolazak sa rada, ti troškovi ne
mogu da mu se priznaju kao rashod.
Konkretno, u verodostojne isprave za prav-
danje troškova naknade prevoza zaposlenih
svrstavaju se npr. račun za kupovinu mesečne
pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jed-
nu vožnju u javnom prevozu, zatim račun za gori-
vo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl.,
pri čemu poslodavac iste mora da obezbedi da
bi se pomenuti troškovi priznali u poslovnim
knjigama, odnosno poreskom bilansu.
FPoslodavci će pozivanjem na inovira-
ni tekst ove tačke moći da biraju da
li će radnicima kupovati karte za prevoz,
zahtevati od njih da donose i pravdaju novac
računima za gorivo ili će na isplaćenu goto-
vinu početi da plaćaju porez od 10%.
Zakon o porezu trenutno propisuje limit
od 3.914 dinara za troškove prevoza bez pore-
za. Ko isplaćuje više, i sada na razliku plaća
porez od 10%, a novina je što će 10% dodatnog
troška imati i svi oni koji ne opravdaju i iz-
nose ispod tog limita.
Najmanje problema nova pravila doneće fir-
mama sa malim brojem zaposlenih. Pitanje je
kako će se prilagoditi veliki sistemi i da li
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
će i radnike koji automobilom stižu na posao
terati da uzmu markicu. Od poslodavaca se već
čuju komentari da je model koji podrazumeva da
se iznos pravda računima previše komplikovan
i da će zahtevati da se angažuje posebna osoba
koja bi se samo time bavila. Neki čak ocenjuju
da će biti jednostavnije da se plati 10% poreza,
nego da se bave tolikom dodatnom administra-
cijom.
U svakom slučaju, saglasno odredbama Zakona
o porezu, trenutno je 3.914,00 dinara mesečni ne-
oporeziv izdatak za prevoz zaposlenih na posao,
što treba tumačiti na sledeći način:
1) porez na naknadu troškova prevoza ne plaća se
kada ta isplata ne prelazi mesečno po zaposle-
nom iznos od 3.914,00 dinara;
2) porez na naknadu troškova prevoza plaća se
uvek kada ta isplata prelazi mesečno po zaposle-
nom 3.914,00 dinara.
Prema tome, ako je cena pretplatne karte u
konkretnom gradu za 1. zonu 4.000,00 dinara, pa
se zaposlenom koji živi u toj zoni, u skladu sa
opštim aktom poslodavca, vrši isplata nakna-
de troškova za dolazak i odlazak sa rada u goto-
vom novcu, taj zaposleni ima pravo na isplatu u
gotovom u iznosu od 4.000,00 dinara, bez obzira
na to što je neoporezivi iznos 3.914,00 dinara.
Napomena: Ova poreska olakšica važi i za
lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad
ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na
zaradu u smislu Zakona o porezu, pri čemu se ta
odredba odnosi na lica koja ostvaruju naknadu
po osnovu privremenih i povremenih poslova,
koja se smatra zaradom (shodno članu 13. stav 2.
Zakona o porezu). Preciznije rečeno, da bi se ko-
ristila poreska olakšica po osnovu prevoza na
posao, moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi:
XXda su troškovi ostvareni u javnom saobraćaju
kupovinom mesečne pretplatne karte ili
XXda su troškovi ostvareni na drugi način, ali
tako da precizno mogu da se utvrde stvarni tro-
škovi koje je zaposleni imao zbog dolaska na rad
i odlaska sa rada (podnete kupljene karte, plaće-
ni računi i sl.) u situaciji kada ne postoji moguć-
nost da se obezbedi mesečna pretplatna karta.
Ako se zaposlenom na ime prevoza isplaćuje
više od 3.914,00 dinara mesečno (na primer,
u slučaju korišćenja više prevoza), na ispla-
tu preko 3.914,00 dinara poslodavac mora da
obračuna porez po stopi od 10% na bruto iznos
troškova prevoza preko neoporezivih 3.914,00
dinara. Taj bruto iznos dobija se deljenjem neto
razlike sa koeficijentom 0,90.
Uvek kada je poslodavac u obavezi da na tro-
škove prevoza na rad plati i pripadajući porez,
Poreskoj upravi mora da podnese poresku prija-
vu na obrascu PPP-PD (uz korišćenje OVP 110).
U drugom slučaju, kada poslodavac obračuna-
va stvarne troškove prevoza, poreski tretman
stvarnih troškova prevoza koji poslodavac na-
doknađuje zaposlenima (saglasno tumačenju Mi-
nistarstva finansija br. 413-00-18/2015-04 od 19.
10. 2016. godine) predstavljen je u nastavku.
1) Kada poslodavac isplaćuje naknadu tro-
škova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa
posla u visini stvarnih troškova koji su viši
od neoporezivog iznosa:
XXplaća se porez na dohodak građana na zaradu na
deo iznad neoporezivog iznosa po stopi od 10%;
XXne plaćaju se doprinosi za obavezno socijal-
no osiguranje po osnovu zarade.
Primer: Obračun stvarnih troškova
prevoza
Poslodavac je utvrdio da njegovi stvarni
mesečni troškovi prevoza po osnovu korišće-
nja sopstvenog autobusa po zaposlenom iznose
4.248,00 dinara. Poslodavac ima četrdeset za-
poslenih koji koriste sopstveni prevoz poslo-
davca, pa je obračun poreske obaveze sledeći:
Red.
br. Opis Iznos
1. Cena prevoza po zaposlenom
(stvarni troškovi prevoza) 4.248,00
2. Neoporezivi iznos po zaposlenom 3.914,00
3. Oporezivi iznos po zaposlenom
(red. br. 1 – red. br. 2) 334,00
4. Ukupna naknada na koju se plaća porez
(334 din. × 40 radnika) 13.360,00
5. Koeficijent za preračun u bruto iznos 0,90
6. Osnovica za porez (red. br. 4 / red. br. 5) 14.844,44
7. Porez na zarade (red. br. 6 × 10%) 1.484,44
2) Kada poslodavac zaposlenom isplati nak-
nadu prevoza koja je viša od stvarnih troško-
va prevoza, takvo primanje zaposlenog u visini
razlike između iznosa koji je isplaćen i visine
stvarnih troškova ima tretman zarade, na koji
se plaćaju:
XXporez na dohodak građana na zaradu po stopi
od 10% i
XXdoprinosi za obavezno socijalno osiguranje
na teret zaposlenog i na teret poslodavca.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
AKTUELNA TEMA
Primer: Obračun stvarnih troškova
prevoza – iznad dokumentovanih troškova
Poslodavac se obavezao da zaposlenom za
određeni mesec nadoknadi stvarne troško-
ve prevoza u iznosu od 5.000 dinara. Međutim,
za isti mesec zaposlenom su troškovi karata
za prevoz iznosili 3.500 dinara, što znači da
će posle pokrića troškova zaposlenom ostati
1.500 dinara, koji imaju karakter zarade. Iznos
od 1.500 dinara prevodi se u bruto iznos delje-
njem sa koeficijentom 0,701, pa se na dobijeni
bruto iznos obračunavaju porez i doprinosi kao
na zaradu.
Inovirani tekst tačke 1) člana 18. Zakona o po-
rezu počinje da se primenjuje od 1. januara 2020.
godine, tako da su svi izgledi da poslodavci od
tog datuma treba da biraju između tri opcije za
isplatu troškova prevoza zaposlenima:
XXda zaposlenima kupuju karte za prevoz direkt-
nim uplatama prevozniku;
XXzaposlene će obavezati da donose i pravdaju
troškove svog dolaska na radno mesto računima;
XXda plaćaju porez od 10% ukoliko odluče da rad-
niku na ime troškova za prevoz isplate taj deo
novca u okviru zarade.
U svakom slučaju zaposleni će morati da do-
kazuju troškove svakog dolaska i odlaska sa po-
sla i da donose račune za uplaćeni prevoz ili
potrošeno gorivo poslodavcu, a poslodavci će,
s druge strane, dobiti dodatni posao da uplate
evidentiraju, obrađuju i dokumentuju u svojim
poslovnim knjigama. Najrealnije je da se očekuje
da će poslodavci na ove izmene reagovati tako
što će ili direktno uplaćivati prevoz zaposle-
nima uplatom markice gradskom prevozniku,
tamo gde je ta opcija moguća, ili će radnici do-
nositi račune za realne troškove prevoza koje
imaju. Istina, ovakvo rešenje lako je primeniti
na Beograd, ali će biti problema u drugim gra-
dovima u kojima ne postoji organizovan prevoz
do posla.
Primanja zaposlenog od poslodavca
po osnovu pomoći u slučaju smrti člana
porodice
Prema novoj tački 9a) u članu 18. Zakona o
porezu, ne plaća se porez na zarade na primanja
zaposlenog od poslodavca po osnovu pomoći u
slučaju smrti člana porodice zaposlenog – do
68.488 dinara.
Saglasno članu 10. stav 2. ovog zakona, članom
porodice smatraju se bračni drug, roditelji,
deca, usvojenik i usvojilac obveznika – zapo-
slenog.
Ovde je potrebno podsetiti se na to da je čla-
nom 119. stav 1. tačka 2) Zakona o radu propisana
obaveza poslodavaca da isplate naknadu tro-
škova pogrebnih usluga zaposlenom u slučaju
smrti člana uže porodice (prema odredbi stava
4. istog člana, članovima uže porodice smatraju
se bračni drug i deca zaposlenog).
Pošto tačka 9a) člana 18. Zakona o porezu
definiše da se ne plaća porez na dohodak gra-
đana na primanja ostvarena po osnovu pomoći u
slučaju smrti člana porodice, može se reći da
ova definicija ima širi obuhvat od obaveze
isplate iz Zakona o radu, koji ovakvu obavezu
predviđa samo za članove uže porodice. Stoga
može da se precizira sledeći poreski tretman
ove isplate:
1) na isplatu po osnovu naknade troškova po-
grebnih usluga zaposlenom u slučaju smrti člana
uže porodice nema obaveze plaćanja doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na
iznos isplate, a do iznosa od 68.488,00 dinara
nema ni obaveze plaćanja poreza, bez obzira na
to da li je reč o gotovinskoj ili bezgotovinskoj
isplati;
2) na isplatu po osnovu naknade troškova po-
grebnih usluga zaposlenom u slučaju smrti člana
uže porodice preko neoporezivih 68.488,00 di-
nara, bez obzira na to da li je reč o gotovinskoj
ili bezgotovinskoj isplati, plaća se samo porez
po stopi od 10% na osnovicu koju čini bruto iznos
isplate.
Koeficijent za prevođenje neto iznosa u bru-
to iznos ove naknade pogrebnih troškova pre-
ko neoporezivih 68.488,00 dinara iznosi 0,90,
a bruto iznos isplate dobija se deljenjem neto
iznosa sa ovim koeficijentom. Pri isplati nak-
nade iznad 68.488 dinara poslodavac mora da
popuni obrazac PPP-PD, uz korišćenje šifre
vrste prihoda 1 11 634 00 0. Obračunat porez po
odbitku uplaćuje se na račun broj 840-4848-37.
Potrebno je naglasiti da Zakon o radu
obavezuje poslodavce da naknade troškova
pogrebnih usluga zaposlenom isplate u celi-
ni, prema podnetim računima o troškovima
sahrane. Drugim rečima, poslodavci ne mogu
da ograniče ovu isplatu samo na neoporezivi
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
iznos od 68.488,00 dinara, već su zakonom
obavezani da nadoknade troškove pogrebnih
usluga bez obzira na njihov stvarni iznos.
U drugom slučaju, ako je aktom poslodavca
utvrđeno da se naknada troškova pogrebnih
usluga isplaćuje zaposlenom i u slučaju smrti
lica koja se u smislu Zakona o radu ne smatra-
ju članovima uže porodice, a u smislu člana 18.
tačka 9a) Zakona o porezu smatraju se članovima
porodice (roditelji, usvojenici i usvojioci),
poreski tretman te isplate je sledeći:
XXnema obaveze plaćanja poreza ukoliko ova nak-
nada ne prelazi iznos od 68.488 dinara;
XXu slučaju da se naknada isplaćuje preko neo-
porezivog iznosa, iznos preko 68.488 dinara sa
stanovišta Zakona o radu ima karakter zarade,
pa se na ceo iznos naknade plaća porez na zarade
i doprinosi kao na zaradu.
Nova odredba Zakona o porezu koja se odno-
si na plaćanje zaposlenom po osnovu pomoći u
slučaju smrti člana njegove porodice prime-
njuje se od 1. januara 2020. godine.
Pojašnjenje u vezi sa poreskim
oslobođenjem po osnovu organizovanja
rekreacije, sportskih događaja i
aktivnosti za zaposlene
U članu 18a Zakona o porezu, kojim se uređuje
pravo na poresko oslobođenje po osnovu aktiv-
nosti kolektivne rekreacije zaposlenih kod po-
slodavca, u stavu 1. izvršeno je pravno-tehničko
preciziranje odredbe u vezi sa poreskim oslo-
bođenjem od poreza na zarade na primanja zapo-
slenog po osnovu pogodnosti u vidu rekreacije
zaposlenih na radnom mestu.
Inovirani stav 1. ovog člana sada glasi (no-
vina je boldirana, nevažeći tekst je precrtan):
Izuzetno od člana 14. ovog zakona ne plaća se
porez na zarade na izdatke poslodavca u cilju
stvaranja i održavanja uslova za rekreaciju za-
poslenih na radnom mestu (izdaci za izgradnju
i/ili nabavku opreme za rekreaciju na radnom
mestu) Izuzetno od člana 14. ovog zakona, ne pla-
ća se porez na zarade na primanja zaposlenog po
osnovu pogodnosti za čije pružanje, u cilju stva-
ranja uslova za rekreaciju zaposlenih na radnom
mestu, poslodavac ima izdatke za izgradnju pro-
storija i/ili nabavku opreme za rekreaciju, po
osnovu naknade troškova kolektivne rekreaci-
je zaposlenih, odnosno organizovanja sportskih
događaja i aktivnosti zaposlenih koje se sprovo-
de u cilju poboljšanja zdravlja zaposlenih i/ili
izgradnji boljih odnosa između samih zaposlenih,
odnosno zaposlenih i poslodavca.
Nema suštinskih novina posle ove redakcije
teksta, pa se može reći da se po odredbama ovog
člana Zakona o porezu ne plaća porez na zarade
na primanja zaposlenog:
XXpo osnovu pogodnosti za čije pružanje, u cilju
stvaranja uslova za rekreaciju zaposlenih na
radnom mestu, poslodavac ima izdatke za iz-
gradnju prostorija i/ili nabavku opreme za re-
kreaciju;
XXpo osnovu naknade troškova kolektivne rekre-
acije zaposlenih, odnosno organizovanja sport-
skih događaja i drugih aktivnosti zaposlenih koje
se sprovode u cilju poboljšanja zdravlja zaposle-
nih i/ili izgradnje boljih odnosa između samih
zaposlenih, odnosno zaposlenih i poslodavca.
Zakon utvrđuje da pravo na ovo poresko oslo-
bođenje može da se ostvari samo:
1) ukoliko se navedene aktivnosti kolektivne
rekreacije zaposlenih sprovode u skladu sa ak-
tima poslodavca i
2) ukoliko svi zaposleni kod poslodavca ima-
ju pravo na rekreaciju iste vrste, kvaliteta i
obima.
Takođe, pravo na poresko oslobođenje posto-
ji i u slučaju organizovanja sportskih događaja,
odnosno aktivnosti zaposlenih, pod uslovom da
se oni sprovode na osnovu obrazložene odluke
poslodavca, pri čemu pravo učešća u njima ima
i koristi ga značajan broj zaposlenih kod poslo-
davca.
Izuzetno, pravo na navedeno poresko oslo-
bođenje može da se ostvari i ukoliko svi za-
posleni nemaju pravo na rekreaciju iste vrste,
kvaliteta i obima, pod uslovom da razlika u
ostvarivanju prava može da se obrazloži odgo-
varajućom ekspertizom medicine rada.
Ovde je važno podsetiti na to da je ministar
finansija, radi razjašnjenja primene odredbi
člana 18a Zakona o porezu, doneo Pravilnik o
ostvarivanju prava na poresko oslobođenje po
osnovu organizovanja rekreacije, sportskih do-
gađaja i aktivnosti za zaposlene („Sl. glasnik
RS”, br. 50/2019 od 12. 7. 2019. godine, stupio na
snagu 20. 7. 2019. godine).
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
AKTUELNA TEMA
Produžava se primena zakonskih
odredbi koje poreski stimulišu novo
zapošljavanje
Za godinu dana produžava se primena člana
21v Zakona o porezu i člana 45. Zakona o dopri-
nosima, koji u istovetnom tekstu poslodavcima
– pravnim licima i preduzetnicima koji zapo-
sle nova lica omogućavaju pravo na povraćaj
dela plaćenih poreza i doprinosa na zarade no-
vozaposlenih lica isplaćenih zaključno sa 31.
decembrom 2019. 2020. godine. U zavisnosti od
kriterijuma iz ovih članova, poslodavci imaju
pravo na povraćaj između 65% i 75/% plaćenih
poreza i doprinosa po osnovu zarada novozapo-
slenih lica.
Za godinu dana produžava se primena člana
21d Zakona o porezu i člana 45v Zakona o dopri-
nosima, koji u istovetnom tekstu poslodavcima
– pravnim licima koja se razvrstavaju u mikro i
mala pravna lica i preduzetnicima koji zasnuju
radni odnos sa najmanje dva nova lica omogućava-
ju pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza i dopri-
nosa na zarade novozaposlenih lica isplaćene
zaključno sa 31. decembrom 2019. 2020. godine.
Poresko stimulisanje zapošljavanja u
inovacionim delatnostima
Novim članovima 21e Zakona o porezu i 45d
Zakona o doprinosima utvrđuje se uvođenje po-
reskih olakšica na zarade lica koja se zapo-
šljavaju u inovacionim delatnostima.
Prema tim odredbama, poslodavac koji:
XXnovoosnovano je privredno društvo,
XXobavlja inovacionu delatnost u smislu zakona
kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica,
XXupisan je u registar nadležnog organa,
može da ostvari pravo na oslobođenje od pla-
ćanja poreza i doprinosa po osnovu zarade osni-
vača koji su zaposleni u tom novoosnovanom
privrednom društvu.
U smislu člana 50j stav 10. Zakona o porezu
na dobit pravnih lica, novoosnovanim pri-
vrednim društvom koje obavlja inovacionu de-
latnost smatra se privredno društvo od čijeg
osnivanja nije prošlo više od tri godine, a pre-
težno obavlja inovacionu delatnost u smislu
zakona kojim se uređuje inovaciona delatnost
(aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja
novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga
ili značajne izmene postojećih, u skladu sa po-
trebama tržišta) i ispunjava ostale uslove iz
člana 50j ovog zakona.
Pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i
doprinosa poslodavac može da ostvari:
● za zarade osnivača isplaćene u periodu od
trideset šest meseci od dana kada je osnova-
no privredno društvo i
● za zaradu osnivača čiji iznos nije viši od
150.000 dinara mesečno, a ukoliko je viši,
onda po osnovu dela zarade u visini najviše
do 150.000 dinara.
Kao što se vidi, zarade zaposlenih kod no-
voosnovanih poslodavaca iz inovacione de-
latnosti u potpunosti su oslobođene poreskih
obaveza u periodu od trideset šest meseci od
dana osnivanja. Pri tome treba imati u vidu da
se pravo na ovo poresko oslobođenje ostvaruje
pod sledećim uslovima:
1) da je fizičko lice – osnivač, odnosno svaki od
osnivača ako ih je više, zasnovao radni odnos sa
novoosnovanim privrednim društvom, zaklju-
čio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se
uređuju radni odnosi i prijavljen je na obavezno
socijalno osiguranje u Centralnom registru oba-
veznog socijalnog osiguranja;
2) da u periodu za koji ostvaruje pravo na oslobo-
đenje osnivač ima najmanje 5% akcija ili udela u
novoosnovanom privrednom društvu;
3) da novoosnovano privredno društvo koje oba-
vlja inovacionu delatnost:
XXnije povezano ni sa jednim pravnim licem u
smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit
pravnih lica i
XXne ostvaruje više od 30% svog ukupnog priho-
da od drugih lica koja se smatraju povezanim sa
bilo kojim osnivačem poslodavca – privrednog
društva.
Poresko oslobođenje po odredbama nave-
denih članova zakona može da ostvari poslo-
davac koji obavlja inovacionu delatnost, a
osnovan je zaključno sa 31. decembrom 2020.
godine.
Kao što se uočava, ovim novim zakonskim
odredbama uređuje se olakšica za poslodavca
– novoosnovano privredno društvo koje oba-
vlja inovacionu delatnost, tako da je posloda-
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
vac oslobođen od plaćanja poreza obračunatog
i obustavljenog iz zarada i doprinosa na zarade
osnivača koji su zaposleni u tom novoosnovanom
privrednom društvu. Oslobođenje se koristi po
osnovu zarada isplaćenih u periodu od trideset
šest meseci od dana kada je osnovano privredno
društvo.
Navedene zakonske odredbe o stimulisanju
zapošljavanja u inovacionim delatnostima
primenjivaće se od 1. marta 2020. godine.
Poresko stimulisanje za zasnivanje
radnog odnosa sa kvalifikovanim
novozaposlenim
Novim članovima 21ž Zakona o porezu i 45đ
Zakona o doprinosima utvrđuje se uvođenje po-
reskih olakšica na zarade lica koja imaju sta-
tus kvalifikovanih novozaposlenih.
Prema osnovnom zakonskom rešenju, poslo-
davac koji zasnuje radni odnos sa licem koje se,
u skladu sa ovim zakonskim odredbama, smatra
kvalifikovanim novozaposlenim (dalje: kvali-
fikovano novozaposleno lice) oslobađa se oba-
veze plaćanja:
XXobračunatog i obustavljenog poreza iz zarade
novozaposlenog lica i
XXdoprinosa za obavezno penzijsko i invalid-
sko osiguranje na teret zaposlenog i na teret
poslodavca,
za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom
2022. godine.
U smislu ovih zakonskih odredbi:
1) poslodavac je poslodavac, pravno ili fizičko
lice koje u bilo kom trenutku u periodu od
1. januara 2020. godine do 31. decembra 2022. go-
dine sa kvalifikovanim novozaposlenim licem
zaključi ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim
se uređuju radni odnosi, pri čemu je pomenuto
novozaposleno lice prijavilo na obavezno so-
cijalno osiguranje u Centralnom registru oba-
veznog socijalnog osiguranja;
2) kvalifikovanim novozaposlenim licem sma-
tra se lice koje:
XXu periodu od 1. januara 2019. godine do 31. de-
cembra 2019. godine nije imalo status osigura-
nika zaposlenog u smislu zakona;
XXstatus osiguranika zaposlenog steklo je u pe-
riodu od 1. januara 2020. godine do 30. aprila
2020. godine zasnivanjem radnog odnosa kod po-
slodavca;
XXu periodu od 1. januara 2019. godine do 30.
aprila 2020. godine nije imalo status osigura-
nika zaposlenog, odnosno osiguranika predu-
zetnika u smislu zakona, a status osiguranika
zaposlenog steklo je u periodu od 1. maja 2020.
godine do 31. decembra 2020. godine zasnivanjem
radnog odnosa kod poslodavca.
Oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa
po ovim zakonskim odredbama može da ostvari
poslodavac:
XXako se zasnivanjem radnog odnosa sa kvali-
fikovanim novozaposlenim licem poveća broj
zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj za-
poslenih na dan 31. decembra 2019. godine ili
XXkoji započne obavljanje delatnosti posle 31.
decembra 2019. godine.
Međutim, ako u toku korišćenja oslobođenja
od plaćanja poreza i doprinosa za kvalifikova-
no novozaposleno lice poslodavac smanji broj
zaposlenih u odnosu na dan 31. decembar 2019.
godine, uvećan za broj kvalifikovanih novoza-
poslenih lica, gubi pravo da koristi oslobođe-
nje od plaćanja poreza i doprinosa za onaj broj
kvalifikovanih novozaposlenih lica za koli-
ko je smanjen broj zaposlenih u odnosu na dan
31. decembar 2019. godine, uvećan za broj kva-
lifikovanih novozaposlenih lica. Pri tome, u
slučaju kada je oslobođenje od plaćanja poreza
i doprinosa ostvareno za više kvalifikova-
nih novozaposlenih lica, poslodavac prvo gubi
oslobođenje za ono kvalifikovano novozaposle-
no lice sa kojim je ranije zasnovao radni odnos.
Izuzetno, ako u toku korišćenja oslobođenja od
plaćanja poreza i doprinosa za kvalifikovano
novozaposleno lice poslodavac smanji broj za-
poslenih u odnosu na dan 31. decembar godine u
kojoj je započeo obavljanje delatnosti, gubi pra-
vo da koristi poresko oslobođenje za onaj broj
kvalifikovanih novozaposlenih lica za koliko
je smanjen broj zaposlenih u odnosu na dan 31. de-
cembar godine u kojoj je započeo obavljanje de-
latnosti.
Prema konkretnim zakonskim kriterijumi-
ma, poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja ob-
računatog i obustavljenog poreza i doprinosa
za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
iz zarade i na zaradu kvalifikovanog novozapo-
slenog lica na sledeći način:
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
AKTUELNA TEMA
1) 70% poreza i 100% doprinosa – za zarade ispla-
ćene u periodu od 1. januara 2020. godine do 31.
decembra 2020. godine;
2) 65% poreza i 95% doprinosa – za zarade ispla-
ćene u periodu od 1. januara 2021. godine do 31.
decembra 2021. godine;
3) 60% poreza i 85% doprinosa – za zarade ispla-
ćene u periodu od 1. januara 2022. godine do 31.
decembra 2022. godine.
Prema navedenim merilima, po osnovu zara-
de kvalifikovanog novozaposlenog lica npr. u
prvoj godini zapošljavanja, odnosno do 31. 12.
2020. godine, poslodavac će platiti:
„30% od obračunatog i obustavljenog poreza i
„10,3% doprinosa za zdravstveno osiguranje i
0,75% doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti.
U drugoj godini, do 31. decembra 2021. godine,
poslodavac će platiti:
„35% od obračunatog i obustavljenog poreza,
„15% od obračunatog doprinosa iz zarade i na
zaradu za penzijsko i invalidsko osiguranje,
„10,3% doprinosa za zdravstveno osiguranje i
0,75% doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti.
Prema zamisli zakonodavca, navedene
odredbe o kvalifikovanim novozaposleni-
ma najviše se odnose na one koji su završili
fakultete i srednje škole, odnosno na sve one
koji nisu radili ove godine. Ideja je da zasnuju
radni odnos tokom sledeće godine, a poslo-
davci će na taj način imati olakšice. Mere se
odnose na one koji nisu imali status zaposle-
nog ove godine, odnosno nisu imali status osi-
guranika zaposlenog. Ako se zaposle do kraja
aprila 2020. godine, poslodavci imaju pravo
na podsticaje. Drugu kategoriju predstavljaju
mladi koji će završiti školu do kraja godine,
a nisu zaposleni i nisu preduzetnici u prva
četiri meseca sledeće godine. Ako se zaposle
do kraja sledeće godine, poslodavci će za njih
takođe imati pravo na podsticaje.
Oslobođenje po ovim zakonskim odredbama
ne mogu da ostvare državni organi i organiza-
cije, javne agencije, javna preduzeća, javne slu-
žbe i drugi direktni ili indirektni budžetski
korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.
Navedene zakonske odredbe o stimulisanju
zapošljavanja kvalifikovanih novozaposlenih
lica primenjivaće se od 1. marta 2020. godine.
Izuzeće iz prihoda obveznika
samostalnih delatnosti
U deo Zakona o porezu koji reguliše usklađi-
vanje prihoda i rashoda iz samostalne delatno-
sti dodat je novi član 37v, koji propisuje da se
u oporezivi prihod od samostalne delatnosti
ne uračunava prihod koji se oporezuje saglasno
članu 85. stav 1. tačka 17) ovog zakona, koji se od-
nosi na preduzetnike i preduzetnike paušalce,
a ostvari ga obveznik poreza na stvarni prihod
od samostalne delatnosti (o tački 17) člana 85.
više reči biće u nastavku članka). Dakle, prema
ovim odredbama, u oporezivi prihod od samo-
stalne delatnosti ne uračunava se prihod koji
preduzetnik, obveznik poreza na stvarni prihod
od samostalne delatnosti, ostvari obavljanjem
aktivnosti uz naknadu koja se, pod zakonom pro-
pisanim uslovima, oporezuje porezom na drugi
prihod.
Prema tome, ako se prihod preduzetnika
koji vodi poslovne knjige oporezuje kao dru-
gi prihod (po tački 17) člana 85), taj prihod
isključuje se u poreskom bilansu tog preduzet-
nika.
Navedene nove zakonske odredbe primenji-
vaće se od 1. januara 2020. godine.
Novine vezane za paušalno
oporezivanje
Izvršene su izmene čl. 40, 41. i 42. Zakona
o porezu, koji se odnose na paušalno oporezi-
vanje.
Izmene se odnose na:
„uslove za paušalno oporezivanje,
„kriterijum za razvrstavanje preduzetnika pau-
šalaca u grupe radi utvrđivanja visine paušal-
nog prihoda kao poreske osnovice,
„određivanje polazne osnovice za utvrđivanje
visine paušalnog prihoda,
„elemente kojima se umanjuje odnosno povećava
polazna osnovica,
„podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje.
U dosadašnjoj praksi uočeno je nekoliko
problema u sistemu paušalnog oporezivanja,
kao što su neizvesnost odobrenja statusa pa-
ušalnog poreskog obveznika i nepoznat iznos
ukupne poreske obaveze u trenutku započinjanja
28 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
delatnosti, kašnjenje poreskih rešenja i dr.
Kroz utvrđene izmene i dopune regulatornog
okvira stvoriće se preduslovi za pojednosta-
vljenje procedure obračuna poreza na prihode
od samostalne delatnosti na paušalno utvrđen
prihod automatizacijom procesa utvrđivanja
visine poreske obaveze, čime će biti omogućena
veća predvidljivost za poreske obveznike, kao i
smanjenje troškova i administriranja od strane
poreskog organa.
Prema inoviranim odredbama i osnovnim
rešenjima u članu 40. Zakona o porezu, obveznik
poreza na prihode od samostalne delatnosti,
upisan u registar kod nadležnog organa, odno-
sno organizacije, ima pravo da podnese zahtev
da porez na prihode od samostalne delatnosti
plaća na paušalno utvrđen prihod (dalje: pau-
šalno oporezivanje). Međutim, prema stavu 2.
ovog člana, pravo na paušalno oporezivanje ne
može da se prizna obvezniku (novina je boldi-
rana):
1) koji obavlja delatnost iz oblasti reklamira-
nja i istraživanja tržišta;
2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na
veliko i trgovine na malo, hotela i restorana,
finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s
nekretninama (osim obveznika koji trgovinsku
ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku,
prikolici ili sličnom montažnom ili pokret-
nom objektu kome se može, na njegov zahtev,
odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen
prihod);
3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi
godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji
je planirani promet kada počinje obavljanje de-
latnosti – veći od 6.000.000 dinara (pri čemu
se u ovaj ukupni promet ne uračunava prihod
koji se oporezuje saglasno članu 85. stav 1. tačka
17) ovog zakona, koji se oporezuje po drugim
stopama);
5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na
dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se
uređuje porez na dodatu vrednost.
Treba naglasiti da se prihod koji se oporezu-
je kao drugi prihod (iz tačke 17) člana 85) usled
utvrđene nesamostalnosti preduzetnika neće
uračunavati u ukupan promet od 6.000.000 dina-
ra u toku odnosne kalendarske godine, koji pred-
stavlja limit za ostvarivanje prava na paušalno
oporezivanje.
Izmenama u ovom stavu brisana je odredni-
ca da pravo na paušalno oporezivanje ne može
da se prizna obvezniku koji obavlja delatnost
iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstve-
nih i revizorskih poslova, poslova poreskog
savetovanja, reklamiranja i istraživanja
tržišta. To praktično znači da od 1. januara
2020. godine obveznici mogu da se prijave za
paušalno oporezivanje i iz ovih delatnosti.
Ostalo je zakonsko ograničenje da pravo na
paušalno oporezivanje može da ostvari obve-
znik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo
sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delat-
nosti.
U vezi sa registracijom paušalnih predu-
zetnika, promenjeni član 41. Zakona o porezu
precizira da se preduzetnici paušalci, radi
utvrđivanja visine paušalnog prihoda kao osno-
vice poreza na prihode od samostalne delatno-
sti, razvrstavaju u grupe i to tako da jednu grupu
čine svi preduzetnici paušalci koji obavljaju
istu pretežnu delatnost (pretežna delatnost
je delatnost koja je kao takva registrovana u Re-
gistru privrednih subjekata, odnosno delatnost
od čijeg je obavljanja u poreskom periodu predu-
zetnik paušalac ostvario viši iznos prihoda u
odnosu na onu koju je registrovao kao pretežnu).
Prema novim kriterijumima za razvrstavanje
paušalaca iz st. 3. i 4. ovog člana:
1) polazna osnovica za utvrđivanje visine pau-
šalnog prihoda po grupama određuje se u odno-
su na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom
ostvarenu u Republici, gradu, opštini, odnosno
gradskoj opštini, prema objavljenim podacima
republičkog organa nadležnog za poslove sta-
tistike za poslednjih dvanaest meseci (dalje:
prosečna mesečna zarada), koja se pomnoži sa
brojem zaposlenih u Republici, gradu, opštini,
odnosno gradskoj opštini, kao i sa koeficijen-
tom delatnosti, a zatim podeli sa brojem sta-
novnika u Republici, gradu, opštini, odnosno
gradskoj opštini;
2) polazna osnovica iz tačke 1) umanjuje se odno-
sno povećava primenom sledećih elemenata:
„registrovano sedište preduzetnika;
„vremenski period koji je protekao od regi-
stracije preduzetnika;
„starost obveznika i njegova radna sposobnost;
„ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje
dobiti.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 29
AKTUELNA TEMA
Na osnovu ovih zakonskih elemenata Vlada će
urediti bliže uslove, kriterijume i elemente
za paušalno oporezivanje.
U vezi sa navedenim odredbama o registra-
ciji preduzetnika treba spomenuti i novine u
članu 94. Zakona o porezu, kojima se precizira
da se obveznik poreza na prihode od samostalne
delatnosti koji u toku godine započne obavlja-
nje samostalne delatnosti opredeljuje za pau-
šalno oporezivanje u prijavi za registraciju
nadležnoj organizaciji koja vodi Registar pri-
vrednih subjekata, kada se smatra da je podneo
poresku prijavu za paušalno oporezivanje. Izu-
zetno, lice koje u toku godine započne obavljanje
delatnosti, a ne registruje se u organizaciji koja
vodi Registar privrednih subjekata, podnosi
poresku prijavu u roku od petnaest dana od dana
registracije.
Radi pojašnjenja načina otpočinjanja i traja-
nja paušalnog oporezivanja promenjeni član 42.
precizirao je da zahtev za paušalno oporezi-
vanje može da se podnese nadležnom poreskom
organu do 31. oktobra tekuće godine za nared-
nu godinu, odnosno u roku od petnaest dana od
dana prijema akta nadležnog poreskog organa
kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za
porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom
kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, u
elektronskom obliku, preko portala Poreske
uprave.
U drugom slučaju, ako lice započinje obavlja-
nje delatnosti, zahtev za paušalno oporeziva-
nje podnosi isključivo u momentu registracije u
nadležnoj organizaciji koja vodi Registar pri-
vrednih subjekata, koja će taj zahtev prosledi-
ti Poreskoj upravi. Izuzetno, lica koja se ne
registruju u organizaciji koja vodi Registar
privrednih subjekata zahtev za paušalno opo-
rezivanje podnose Poreskoj upravi u roku od
pet dana od dana registracije, u elektronskom
obliku, preko portala Poreske uprave.
Obveznik poreza na prihode od samostalne
delatnosti kome je utvrđeno pravo na paušal-
no oporezivanje ovaj način oporezivanja kori-
sti dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za
paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni
uslovi isključuju pravo na paušalno oporezi-
vanje. U takvom slučaju nadležni poreski organ
rešenjem će naložiti ovom obvezniku vođenje
poslovnih knjiga od polovine tekuće ili od po-
četka naredne godine.
U posebnom slučaju preduzetnik paušalac
kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje
po osnovu toga što je evidentiran kao obveznik
poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom
kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, du-
žan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana
kada postane obveznik poreza na dodatu vred-
nost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez
na dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze
vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog
poreskog organa.
Navedene zakonske odredbe o paušalnom
oporezivanju primenjivaće se za utvrđivanje
poreza na paušalno utvrđeni prihod počev od
2020. godine.
Preciziranje nabavne cene hartija
od vrednosti dobijenih pod posebnim
uslovima
U Zakonu o porezu dopunjeni su čl. 74. i 75, koji
regulišu nabavnu cenu prilikom određivanja
kapitalnog dobitka kod hartija od vrednosti.
Radi se o prilagođavanju odredbi u ovim čla-
novima izmenama Zakona o porezu iz „Službe-
nog glasnika RS” 95/2018, gde su u čl. 14. i 18. date
nove odredbe o oporezivanju hartija od vredno-
sti koje dobijaju zaposleni. Zbog toga je potreb-
no podsetiti na sledeće:
1) Prema članu 14. Zakona o porezu, zaradom se, u
smislu ovog zakona, smatraju i primanja u obliku
hartija od vrednosti (osim akcija stečenih u po-
stupku svojinske transformacije) koje zaposle-
ni dobije od poslodavca ili od s poslodavcem
povezanog lica, koje dobijaju karakter zarade u
momentu sticanja prava raspolaganja na njima,
odnosno u momentu u kojem se smatraju oporezi-
vom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18.
stav 3. ovog zakona. Osnovicu poreza u ovom slu-
čaju čini tržišna vrednost hartija od vredno-
sti uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, a
ako su stečene po ceni koja je niža od tržišne,
osnovicu poreza čini razlika između tržišne
cene tih hartija od vrednosti u momentu u kojem
se smatraju oporezivom zaradom zaposlenog i
iznosa koji je zaposleni platio, uvećana za pri-
padajuće obaveze iz zarade.
2) Prema stavu 1. tačka 11) i stavu 2. člana 18. Za-
kona o porezu, ne plaća se porez na zarade na
30 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu
sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije
ili sopstvenih udela poslodavca ili akcija, op-
cija na akcije ili udela sa poslodavcem poveza-
nog lica koje zaposleni stekne bez naknade ili
po povlašćenoj ceni od poslodavca.
Radi primene ovih odredbi u delu propisiva-
nja kapitalnog dobitka, odnosno nabavne cene, iz-
menama člana 74. precizira se način utvrđivanja
nabavne cene hartija od vrednosti koje su bile
predmet oporezivanja u skladu sa članom 14, od-
nosno oslobođene od oporezivanja u smislu člana
18. stav 1. tačka 11) i stav 2. Zakona o porezu.
Konkretno, prema inoviranim odredbama u
st. 8. i 9. člana 74, ukoliko je obveznik stekao
hartije od vrednosti koje su bile predmet opo-
rezivanja u skladu sa članom 14. Zakona o porezu,
odnosno oslobođene od oporezivanja u smislu
člana 18. stav 1. tačka 11) i stav 2. istog zakona,
nabavnu cenu čini zbir iznosa dokumentovane
povlašćene cene po kojoj je obveznik stekao ta-
kve akcije i osnovice na koju je plaćen porez na
zaradu u smislu člana 14. ovog zakona, umanjene
za pripadajuće obaveze iz zarade. Ovaj postupak
utvrđivanja nabavne cene primenjuje se i u odno-
su na hartije od vrednosti koje zaposleni dobije
bez naknade od poslodavca ili od s poslodavcem
povezanog lica.
Izuzetno, u slučaju prenosa uz naknadu akcija
ili udela nerezidentnih privrednih društava,
odnosno hartija od vrednosti čiji izdavalac
nije poreski rezident Republike, ukoliko re-
zidentni obveznik u vreme sticanja tih akcija,
udela, odnosno hartija od vrednosti, kao i naj-
manje šest meseci po njihovom sticanju nije bio
rezident Republike, nabavnom cenom smatra se
njihova tržišna vrednost na dan kada je postao
poreski rezident Republike.
Navedene zakonske odredbe primenjivaće
se od 1. januara 2020. godine.
Proširenje definicije „ostalih
prihoda” na primanja preduzetnika
Član 85. Zakona o porezu nabraja raznovrsne
ostale prihode (po osnovu ugovornog obavljanja
poslova van radnog odnosa, primanja članova
uprave pravnog lica, primanja stečajnih uprav-
nika, sudija, poslanika, od prodaje sekundarnih
sirovina itd.) koji se, u smislu ovog zakona, sma-
traju drugim prihodima koji po svojoj prirodi
čine dohodak fizičkog lica. Svi prihodi iz
ovog člana oporezuju se porezom po stopi od 20%
po umanjenju za 20% normiranih troškova (član
86. Zakona o porezu).
Navedenim prihodima dopunom u članu 85.
dodat je i prihod koji ostvaruju preduzetnici
u vidu naknade za poslove sa nalogodavcem, ali
se priznavanje tog prihoda kao prihoda od samo-
stalne delatnosti uslovljava brojnim kriteri-
jumima, što je u javnosti već označeno kao „test
samostalnosti preduzetnika”.
Cilj ovih kriterijuma je da ukažu na (ne)sa-
mostalnost preduzetnika u odnosu na nalogo-
davca, odnosno da se pomoću njih utvrdi da li
preduzetnik ostvaruje prihode od samostalne
delatnosti ili je zapravo zaposlen u kompaniji
koja ga angažuje kao podizvođača i na taj način
ostvaruje prihod kao fizičko lice, bez plaćanja
poreskih obaveza na zarade. Naime, uočeno je da
iz poreskih razloga poslodavci umesto zaposle-
nih angažuju preduzetnike, najčešće one koji su
registrovani kao paušalci, kao i da sa njima za-
ključuju ugovore o pružanju usluga.
Ova praksa naročito je bila rasprostranjena
u tzv. IT sektoru. Uočeno je da velike kompanije
angažuju IT stručnjake kao samostalne preduzet-
nike koji imaju svoje agencije, umesto na osnovu
ugovora o radu, izbegavajući tako plaćanje po-
reza i doprinosa, a činjenica je da ti radnici
sede u prostorijama kompanije, koriste njihovu
opremu, imaju sva prava kao i radnici zaposleni
na osnovu ugovora o radu i kompanija im je jedi-
ni izvor prihoda. Na taj način država ostaje us-
kraćena za uplaćivane poreske prihode. Dakle,
uočena je činjenica da se u poslovnom procesu
angažuju preduzetnici za poslove koje bi treba-
lo da obavljaju stalno zaposleni, pa se tako izbe-
gava plaćanje većih poreza.
Da bi se sprečila ovakva praksa, u članu 85.
propisani su jasni kriterijumi za identifiko-
vanje neadekvatnog angažmana preduzetnika,
praktično za proveru samostalnosti preduzet-
nika u odnosu na nalogodavce. Dakle, na osnovu
ovih kriterijuma na jasan način će se utvrditi
da li prihodi koje poslodavac odnosno nalogo-
davac isplaćuje preduzetniku treba da se opo-
rezuju po opštim pravilima za oporezivanje
preduzetnika ili po posebnom režimu. Suština
je u tome da se (ne)samostalnost preduzetnika
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 31
AKTUELNA TEMA
određuje u odnosu na konkretnog nalogodavca na
osnovu devet propisanih kriterijuma, koji se
utvrđuju na osnovu ugovora, kao i ostalih dokaza
i činjenica u svakom konkretnom slučaju.
Test samostalnosti sadržaće devet kriteri-
juma kojim bi se proveravala samostalnost pre-
duzetnika u odnosu na nalogodavca.
Bitno je da se kriterijumima podvrgavaju
poslovni odnosi preduzetnika posebno sa
svakim konkretnim nalogodavcem po svakom
pojedinačnom poslu, pa ukoliko u odnosu sa
konkretnim nalogodavcem postoji najmanje
pet od propisanih devet kriterijuma, smatra
se da je preduzetnik nesamostalan u odnosu na
tog nalogodavca, tako da se prihod koji predu-
zetnik ostvaruje po tom osnovu oporezuje kao
drugi prihod, a ne kao prihod od samostalne
delatnosti.
Prema odredbama nove tačke 17) u članu 85.
Zakona o porezu, ostalim prihodima, u smislu
ovog zakona, smatraju se i drugi prihodi koji po
svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a
naročito naknada isplaćena preduzetniku ili
preduzetniku paušalcu koji obavlja aktivnosti
uz naknadu za istog nalogodavca ili za lice koje
se, u smislu zakona kojim se uređuje porez na
dobit pravnih lica, smatra povezanim licem s
nalogodavcem (dalje: povezano lice s nalogodav-
cem), i koji dodatno ispunjava najmanje pet od
navedenih devet kriterijuma ili je prema okol-
nostima slučaja prilikom otpočinjanja poslovne
saradnje moglo da se zaključi da će ispuniti naj-
manje pet od devet navedenih kriterijuma koji
su naknadno i ispunjeni:
(1) nalogodavac ili povezano lice s nalogo-
davcem određuje radno vreme preduzetniku ili
preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva
preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavi-
sni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s
nalogodavcem i naknada preduzetniku ili pre-
duzetniku paušalcu ne umanjuje se srazmerno
vremenu provedenom na odmoru;
(2) preduzetnik ili preduzetnik paušalac uo-
bičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili
obavlja poslove u mestu koje odredi nalogoda-
vac ili povezano lice s nalogodavcem za potre-
be obavljanja poslova koji su mu povereni;
(3) nalogodavac ili povezano lice s nalo-
godavcem vrši ili organizuje stručno osposo-
bljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili
preduzetnika paušalca;
(4) nalogodavac je angažovao preduzetnika
ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja
u sredstvima informisanja potrebe za angažo-
vanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice
koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica po-
dobnih za radno angažovanje, čija je usluga re-
zultirala angažovanjem tog preduzetnika ili
preduzetnika paušalca;
(5) nalogodavac ili povezano lice s nalo-
godavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat,
opremu ili druga osnovna materijalna ili ne-
materijalna sredstva potrebna za redovan rad
preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili
finansira njihovu nabavku, osim specijalizo-
vanih alata, opreme ili drugih specijalizova-
nih materijalnih ili nematerijalnih sredstava
koja mogu biti neophodna u cilju izvršavanja
specifičnog posla ili naloga, ili nalogoda-
vac ili povezano lice s nalogodavcem uobiča-
jeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili
preduzetnika paušalca, osim rukovođenja koje
podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa
naručenim poslom i razumnu kontrolu rezulta-
ta rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog pri-
vrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;
(6) najmanje 70% od ukupno ostvarenih priho-
da preduzetnika ili preduzetnika paušalca u
periodu od dvanaest meseci koji počinje ili se
završava u odnosnoj poreskoj godini ostvareno
je od jednog nalogodavca ili od povezanog lica
s nalogodavcem;
(7) preduzetnik ili preduzetnik paušalac
obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili
povezanog lica s nalogodavcem, a za tako oba-
vljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne
sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili pre-
duzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni
rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca
ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko ta-
kav klijent postoji;
(8) ugovor o angažovanju preduzetnika ili
preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili
potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku
paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa
drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabra-
ne koja obuhvata pružanje usluga ograničenom
broju direktnih konkurenata nalogodavcu;
(9) preduzetnik ili preduzetnik paušalac
obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogo-
32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
davca ili za povezano lice s nalogodavcem,
neprekidno ili sa prekidima sto trideset ili
više radnih dana u periodu od dvanaest meseci
koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj
godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jed-
nom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u
bilo kom periodu tokom tog radnog dana između
00 i 24 časa.
Identifikacijom najmanje pet od navede-
nih devet kriterijuma treba da se prepozna
da registrovani preduzetnik / preduzetnik
paušalac radi za poslodavca – nalogodavca
kao zamena za zaposleno lice, a ne kao predu-
zetnik / preduzetnik paušalac.
Saglasno ovoj nameri zakonodavca da dokaže
neadekvatnu saradnju poslodavca i preduzetni-
ka, u član 85. dodate su i sledeće odredbe:
1) oporezivi prihod koji preduzetnik / predu-
zetnik paušalac ostvari od poslodavca, a nije
prošao „test samostalnosti”, čini bruto pri-
hod obveznika poreza, bez umanjivanja za 20%
normiranih troškova;
2) nalogodavcem se u smislu tačke 17) smatra do-
maće, odnosno strano pravno lice, preduzetnik
ili preduzetnik paušalac koji je direktno ili
indirektno angažovao preduzetnika ili predu-
zetnika paušalca za obavljanje poslova;
3) nalogodavcem se u smislu tačke 17) ne smatra
domaće ili strano pravno lice, preduzetnik
ili preduzetnik paušalac koji je direktni is-
platilac naknade preduzetniku ili preduzet-
niku paušalcu, a takvu naknadu isplaćuje u vezi
sa izvršavanjem poslova zastupanja ili posre-
dovanja za račun drugog lica i za takav posao ne
naplaćuje od tog drugog lica ili od preduzetni-
ka ili preduzetnika paušalca ništa osim uobi-
čajene zastupničke ili posredničke provizije,
pri čemu se u ovakvom slučaju nalogodavcem i
isplatiocem naknade smatraju lica za čiji ra-
čun se vrši isplata naknade preduzetniku ili
preduzetniku paušalcu;
4) izuzetno od odredaba tačke 17), naknada koju
ostvari preduzetnik ili preduzetnik paušalac
koji prema zakonu koji uređuje relevantnu delat-
nost koju on obavlja ne može da bude u radnom
odnosu kod nalogodavca, ne smatra se drugim
prihodom u smislu člana 85, već se na taj prihod
primenjuje poreska stopa propisana za preduzet-
nika / preduzetnika paušalca (na primer, ovo
se odnosi na advokate, koji ne mogu da zasnivaju
radni odnos kod svojih klijenata).
Prema tome, u slučaju da preduzetnik/pauša-
lac odgovori pozitivno na najmanje pet pitanja
smatraće se da nije samostalan, pa će naknada
koju ostvaruje biti oporezovana sa 20% na bruto
prihod, kao ostali prihodi u skladu sa članom
85. Zakona o porezu (bez umanjenja za 20% normi-
ranih troškova), a na takvu naknadu obračuna-
vaće se i doprinosi za penzijsko i invalidsko
osiguranje po stopi od 25,5%. To praktično znači
da taj preduzetnik neće biti oporezovan paušal-
no, već kao fizičko lice, što mu donosi i veći
porez. Dakle, ako se utvrdi da u konkretnom slu-
čaju postoji najmanje pet od tih devet kriteri-
juma, prihod koji preduzetnik ostvaruje od tog
nalogodavca oporezovaće se kao drugi prihod,
a ne kao prihod od samostalne delatnosti.
S druge strane, gledajući ukupne promene Za-
kona o porezu i Zakona o doprinosima, država
je dala mogućnost onim preduzetnicima/paušal-
cima koji ne prođu test samostalnosti da se ili
zaposle kod poslodavca za koga rade ili da osnu-
ju firmu u kojoj bi bili zaposleni i da istovre-
meno ostvare poreske olakšice komentarisane
u prethodnom delu teksta.
Navedene odredbe tačke 17) odnose se na
preduzetnike, odnosno preduzetnike paušal-
ce, a saglasno članu 32. stav 2. Zakona o porezu,
preduzetnik, odnosno preduzetnik paušalac je
fizičko
lice koje je upisano u registar kod na-
dležnog organa, odnosno organizacije, a porez
plaća na oporezivu dobit, odnosno na paušalno
utvrđen prihod. Dakle, pod primenu tačke 17)
potpadaju preduzetnici koji su registrovani u
Agenciji za privredne registre ili kod drugog
organa i organizacije, koji vode poslovne knjige
i porez plaćaju na stvarno ostvarenu dobit, kao
i preduzetnici koji su registrovani i porez pla-
ćaju na paušalno utvrđeni prihod.
Ne isključujući mogućnost da će se pojavlji-
vati dileme oko toga kako pojedine kriteri-
jume treba primenjivati u praksi, ipak može
nedvosmisleno da se zaključi da je propisivanje
testa samostalnosti značajan korak unapred,
pogotovo u odnosu na postojeću situaciju, kada
postoji propisano samo načelo fakticiteta (iz
člana 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji) kao opšta mera za sprečavanje
zloupotrebe poreskih propisa, što će Poreskoj
upravi u praksi ostavljati mnogo više slobode u
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 33
AKTUELNA TEMA
pogledu toga kako će za poreske svrhe tretirati
pojedinačne poslovne odnose između preduzet-
nika i njihovih nalogodavaca.
FNaravno, uvođenje testa samostalno-
sti ne ukida pravo na paušalno opore-
zivanje, niti se preduzetnicima kod kojih se
utvrdi nesamostalnost u odnosu na konkret-
nog nalogodavca onemogućava vršenje predu-
zetničke delatnosti. Naime, kao drugi prihod
po tački 17) biće evidentiran konkretan pri-
hod koji preduzetnik ostvari od konkretnog
nalogodavca sa kojim je utvrđena nesamostal-
nost preduzetnika u odnosu na tog nalogodav-
ca, dok će se ostali prihodi koje preduzetnik
ostvaruje od drugih nalogodavaca, u odnosu na
koje je samostalan, oporezovati kroz porez na
prihode od samostalne delatnosti.
Uslovi i rokovi za primenu tačke 17) člana
85. Zakona o porezu
Prema prelaznim odredbama u članu 24. Zako-
na o izmenama i dopunama Zakona o porezu na do-
hodak građana, prihod isplaćen preduzetniku ili
preduzetniku paušalcu u smislu člana 31. Zakona
o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br.
24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 –
ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12,
114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14,
68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18 – dalje: Zakon)
zaključno sa 1. martom 2020. godine smatraće se
prihodom od samostalne delatnosti, bez obzira
na prirodu njegovog odnosa sa nalogodavcem u
smislu odredaba člana 85. Zakona, odnosno čla-
na 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-
ministraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/02, 84/02
– ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05,
85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09,
72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12,
47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tuma-
čenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18 i 95/18).
Prema tome, na sve prihode preduzetnika
ostvarene do 31. marta 2020. godine neće se
primenjivati test samostalnosti iz Zakona o
porezu niti načela fakticiteta iz člana 9.
Zakona o poreskom postupku. To je ujedno pe-
riod do koga će poslodavci i preduzetnici
razmatrati svoje poslovne odnose, provera-
vati ispunjenost kriterijuma iz testa samo-
stalnosti i odlučivati o budućim načinima
obavljanja poslovne saradnje. PS
Nezaobilazna pomoć u radu računovođe
PROPISI.NET je elektronsko izdanje koje se nalazi na internet stranici www.propisi.
net i sadrži preko 250.000 dokumenata:
„ propise,
„ sudsku praksu,
„ službena mišljenja nadležnih ministarstava,
„ modele ugovora i obrasce iz svih oblasti,
„ komentare propisa.
Sva navedena dokumenta međusobno su povezana.
Elektronsko izdanje
ING-PRO PROPISI.NET
Za pretplatu i druge informacije pišite nam na: office@ingpro.rs ili nas pozovite na: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.