Jedna od predloženih izmena Zakona o porezu na dohodak građana, koji je još uvek u skupštinskoj proceduri, jeste dodavanje dodatnog zahteva za neoporezivanje troškova prevoza zaposlenih. Taj dodatni uslov je da naknada mora da bude DOKUMENTOVANA.
Prema dopunjenoj tački 1), ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade DOKUMENTOVANIH troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno (usklađen iznos do 31. 1. 2020. godine).
U tekst ove tačke dodata je reč „dokumentovanih” da bi se naglasio zahtev da samo postojanje verodostojne računovodstvene isprave omogućava poslodavcima knjiženje i isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima, uz korišćenje pomenutog poreskog oslobođenja. Ovde je važno podsetiti na to da je Ministarstvo finansija pod brojem 011-00-12/2019-04 od 1. 2. 2019. godine objavilo sledeće mišljenje:
… Takođe, na isplate zaposlenima može se primeniti član 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana samo u slučaju kada se takve isplate mogu dokumentovati odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom…
Pokriveni troškovi
Ministarstvo finansija već je ovim stavom nagovestilo da će svaki pređeni metar do posla morati da bude pokriven dokumentacijom ukoliko poslodavac želi da naknada ostane neoporezovana.
Konkretno, u verodostojne isprave za pravdanje troškova naknade prevoza zaposlenih svrstavaju se npr. račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, zatim račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl., pri čemu poslodavac iste mora da obezbedi.
Poslodavci će pozivanjem na inoviran tekst ove tačke moći da biraju da li će radnicima kupovati karte za prevoz, zahtevati od njih da donose i pravdaju novac računima za gorivo ili će na isplaćenu gotovinu početi da plaćaju porez od 10%.
Zakon o porezu trenutno propisuje limit od 3.914 dinara za troškove prevoza bez poreza. Ko isplaćuje više, i sada na razliku plaća porez od 10%, a novina je što će 10% dodatnog troška imati i svi oni koji ne opravdaju i iznose ispod tog limita.
Problemi
Najmanje problema nova pravila doneće firmama sa malim brojem zaposlenih. Pitanje je kako će se prilagoditi veliki sistemi i da li će i radnike koji automobilom stižu na posao terati da uzmu markicu. Od poslodavaca se već čuju komentari da je model koji podrazumeva da se iznos pravda računima previše komplikovan i da će zahtevati da se angažuje posebna osoba koja bi se samo time bavila. Neki čak ocenjuju da će biti jednostavnije da se plati 10% poreza, nego da se bave tolikom dodatnom administracijom.
Inovirani tekst tačke 1) člana 18. Zakona o porezu počinje da se primenjuje od 1. januara 2020. godine, tako da su svi izgledi da poslodavci od tog datuma treba da biraju između tri opcije za isplatu troškova prevoza zaposlenima:
– da zaposlenima kupuju karte za prevoz direktnim uplatama prevozniku;
– zaposlene će obavezati da donose i pravdaju troškove svog dolaska na radno mesto računima;
– da plaćaju porez od 10% ukoliko odluče da radniku na ime troškova za prevoz isplate taj deo novca u okviru zarade.
Detaljnije o ovoj temi, kao i o ostalim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana možete pročitati u broju12/2019 časopisa Poslovni savetnik.
