PRIMENA PDV-a NA PROMET DOBARA I USLUGA KOJI SE VRŠI U OKVIRU DELATNOSTI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Obrazovanje sa aspekta primene Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 83/2015 i 108/2016 – u daljem tekstu: ZPDV) ima različit poreski tretman u zavisnosti od toga o kom vidu obrazovanja se radi, što neretko u praksi pravi zabunu i utiče na pogrešan način oporezivanja usluga obrazovanja. Naime, članom 25. stav 2. tačka 13) ZPDV-a propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za usluge obrazovanja (predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog), kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti, ako se ove delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast. Ali postoje i drugi vidovi obrazovanja, kao što je ostalo obrazovanje pod koje potpada više oblika obrazovanja (sportsko, umetničko itd.), koje nije obuhvaćeno osnovnim, srednjim, višim i visokim obrazovanjem iz člana 25. ZPDV-a, što znači da nije oslobođeno PDV-a.

U ovom tekstu pažnja će se posvetiti poreskom tretmanu usluga obrazovanja i, sa njima neposredno povezanom, prometu dobara i usluga koji „uživa” poresko oslobođenje, koje za posledicu ima nepostojanje prava na odbitak prethodnog PDV-a, a takođe ćemo pojasniti poresko oslobođenje vezano za usluge smeštaja i ishrane učenika i studenata u domovima, kao i sa njima neposredno povezani promet dobara i usluga, koji je takođe oslobođen PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza, shodno članu 25. stav 2. tačka 12) ZPDV-a.

1. Usluge obrazovanja i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga

Kako smo naveli, članom 25. stav 2. tačka 13) ZPDV-a propisano je da se PDV ne plaća na promet usluga obrazovanja – osnovnog, srednjeg, višeg i visokog – kao ni na, sa njima neposredno povezan, promet dobara i usluga. Poresko oslobođenje se primenjuje kada promet ovih usluga vrše lica registrovana za obavljanje tih delatnosti, ako ih obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast.

Pravilnikom o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, broj 120/2012 i 86/2015 – u daljem tekstu: Pravilnik), u članu 7. bliže je uređeno poresko oslobođenje, odnosno precizirano je da se uslugama obrazovanja smatraju usluge obrazovanja (predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog) koje pružaju lica registrovana za obavljanje tih delatnosti, u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast, nezavisno od toga da li su ova lica usmerena ka ostvarivanju dobiti. Praktično, poresko oslobođenje se pod propisanim uslovima odnosi kako na državne, tako i na privatne škole i fakultete.

Prometom dobara odnosno usluga, koji se smatra neposredno povezanim sa navedenim uslugama obrazovanja, smatra se naročito promet udžbenika, hrane, pića i produženi boravak dece (stav 3. člana 7. Pravilnika). Pri tome, a prema odredbi stava 4. istog člana Pravilnika, neposredna povezanost u prometu ovih usluga postoji samo u slučaju kada isporuku dobara, odnosno pružanje usluga vrši isto lice, što znači lice koje pruža uslugu obrazovanja.

Praktično, poresko oslobođenje iz člana 25. stav 2. tačka 13) ZPDV-a, shodno Pravilniku, mogu da ostvare samo lica koja su registrovana za obavljanje navedenih vidova obrazovanja i to u skladu sa propisima koji regulišu tu oblast. Zbog toga se moramo ukratko osvrnuti na posebne propise za pojedine vrste obrazovanja, jer tu oblast reguliše nekoliko zakona i više podzakonskih akata. Ovde ćemo komentarisati sledeće najvažnije zakone:

1.1. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 68/2015 i 62/2016 – Odluka US) uređuje osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

1.2. Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS”, broj 18/2010) članom 2. propisuje da je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja od neposrednog društvenog interesa i ostvaruje se kao javna služba. Kada je u pitanju neposredno povezan promet dobara i usluga u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja, to bi, prema odredbama člana 3. ovog zakona, bila:

– delatnost kojom se obezbeđuju ishrana, nega, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta, u skladu sa zakonom.

Prema odredbi stava 4. člana 2. ovog zakona, ova delatnost se obavlja u predškolskoj ustanovi, a izuzetno može da se obavlja i u školi, u skladu sa zakonom.

1.3. Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Sl. glasnik RS”, broj 55/2013) članom 3. propisuje da delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja obavlja osnovna škola, i to osnovna škola, osnovna škola za obrazovanje odraslih, osnovna muzička škola, osnovna baletska škola i osnovna škola za učenike sa smetnjama u razvoju.

Učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski materijal, prevoz, ishranu, kao i smeštaj kada je to potrebno, u skladu sa zakonom. Prema članu 69. ovog zakona, učenik koji je nastanjen na udaljenosti većoj od četiri kilometara od sedišta škole, ima pravo na besplatan prevoz, a učenik kome je na osnovu zahteva roditelja odnosno staratelja omogućeno da pohađa školu van područja kome pripada, ima pravo na besplatan prevoz samo u okviru školskog područja u kojem ima prebivalište, dok učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na besplatan prevoz bez obzira na udaljenost svog prebivališta od škole. Ovo se navodi jer bi to bila sporedna usluga vezana za obrazovanje.

Pored prevoza, škola organizuje i ishranu za učenike u okviru školskog objekta, u saradnji sa savetom roditelja škole, a može i u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave i donatorima da obezbedi za sve učenike besplatnu ishranu u celini ili delimično, što bi sa aspekta usluga neposredno povezanih sa obrazovanjem, upravo bile ovde navedene usluge koje, pošto ih realizuje škola, imaju poresko oslobođenje.

Sredstva za viši kvalitet obrazovanja koja škola ostvaruje po osnovu učešća roditelja odnosno staratelja, jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora, proširene delatnosti i učeničke zadruge, dužna je da prioritetno koristi za ishranu i pomoć učenika. Škole se redovno bave i organizovanom nabavkom udžbenika i školskog pribora (sveske, vežbanke i sl.) za svoje učenike, pa je to takođe sporedni promet dobara.

Ako se ima u vidu koje su zakonske obaveze škole, sa aspekta PDV-a škola pruža ili može da pruža uslugu prevoza đaka, uslugu ishrane, nabavke udžbenika i školskog pribora, organizaciju ekskurzija i sl. S tim u vezi, kada škola vrši takav promet dobara ili usluga, odnosno kada pruža usluge ishrane đaka, prevoza u svojoj režiji (npr. sopstvenim vozilom) ili primanjem usluga drugih lica, promet udžbenika i pribora, na taj promet škola ne obračunava PDV, ali ni nema pravo na odbitak po ulaznim računima dobavljača.

Međutim, u slučaju da promet dobara i usluga, vezan za obrazovanje, vrši neko drugo lice, a ne škola, odnosno obrazovna institucija, onda lice koje vrši taj promet ne može da ostvari poresko oslobođenje u smislu člana 25. stav 2. tačka 13) ZPDV-a, već je dužno, ako je obveznik PDV-a, da obračuna i plati PDV, a obrazovna institucija ne može da ostvari pravo na odbitak PDV-a iskazanog na računu dobavljača.

U okviru školskih ustanova postoji još jedan promet koji se odvija kao sastavni deo obrazovne delatnosti, ali ipak ne potpada pod član 25. stav 2. tačka 13) ZPDV-a. Naime, škola može da osnuje učeničku zadrugu radi razvoja pozitivnog odnosa učenika prema radu, profesionalne orijentacije, povezivanja nastave sa svetom rada, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu (član 53. Zakona). Rad učeničke zadruge uređuje se statutom škole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom, pa škola može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u učeničkoj zadruzi, kao i školski pribor i opremu. Međutim, iako su učeničke zadruge osnovane od strane škole i u skladu sa Zakonom o osnovnom obrazovanju, što znači da posluju kao deo obrazovne institucije, ovako organizovana i realizovana isporuka dobara ili vršenje usluga (vrše promet proizvoda i usluga koji su nastali kao rezultat rada učenika u učeničkoj zadruzi) NIJE oslobođeno PDV-a u smislu člana 25. ZPDV-a, jer se ovaj promet NE SMATRA sporednim prometom dobara i usluga koji je u neposrednoj vezi sa obrazovanjem. To znači da školska zadruga koja je sastavni deo škole koja je u sistemu PDV-a, ima pravo da za nabavku udžbenika, školskog pribora i drugih dobara koje nabavlja za potrebe učenika, koristi prethodni PDV jer ne vrši oporeziv promet u smislu ZPDV-a. U vezi sa ovim, u praksi često pogrešno tumačenim, pitanjem upućujemo na Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-0348/2009-04 od 23. 3. 2009. godine, u kome stoji: „U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, na promet dobara i usluga nastalih kao rezultat rada učenika u učeničkoj zadruzi, a koji vrši obveznik PDV-a – škola, PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi, s obzirom na to da se ovaj promet dobara i usluga ne smatra prometom koji je neposredno povezan sa prometom usluga obrazovanja iz člana 25. stav 2. tačka 13) Zakona, za koji je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza.”

1.4. Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju („Sl. glasnik RS”, br. 55/2013) članom 4. propisuje da se delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja obavlja u srednjoj školi, i to u: gimnaziji, stručnoj školi, umetničkoj školi, mešovitoj školi (gimnazija i stručna ili umetnička školi), školi za obrazovanje odraslih i školi za učenike sa smetnjama u razvoju. Škola sa domom obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika u skladu sa zakonom kojim se uređuje učenički standard (član 6. ovog zakona), što je važno sa aspekta primene člana 25. stav 2. tač. 12) i 13) ZPDV-a, jer je s jedne strane u pitanju usluga smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama (član 25. stav 2. tačka 12), a s druge strane to je promet neposredno vezan za pružanje usluge obrazovanja (član 25. stav 2. tačka 13) ZPDV-a).

Kao i kod osnovnih škola, prema odredbama člana 35. Zakona, u školi može da se osnuje učenička zadruga čiji rad se uređuje statutom škole i pravilima za rad zadruge. Srednja škola može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u učeničkoj zadruzi, kao i školski pribor i opremu. Da se ne bi ponavljali, sve što smo objasnili za promet koji vrše učeničke zadruge u okviru osnovne škole, važi i za srednje škole, što znači da sa aspekta PDV-a zadruga vrši oporeziv promet dobara i usluga ako je škola u sistemu PDV-a ili ako tim prometom i drugim oporezivim prometom koji nije vezan za obrazovanje (npr. izdavanje fiskulturne sale u zakup), ostvari uslov da se mora evidentirati u sistemu PDV-a.

1.5. Zakon o visokom obrazovanju („Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007 – autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013) propisuje da se delatnost visokog obrazovanja ostvaruje kroz akademske i strukovne studije na osnovu odobrenih odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja. Delatnost visokog obrazovanja, prema odredbama člana 32. ovog zakona, obavljaju visokoškolske ustanove, i to: univerzitet, fakultet, odnosno umetnička akademija u sastavu univerziteta, akademija strukovnih studija, visoka škola, visoka škola strukovnih studija.

Sa aspekta sistema PDV-a bitno je znati da samostalna visokoškolska ustanova može da organizuje smeštaj i ishranu studenata u skladu sa zakonom kojim se uređuje kolektivni smeštaj i ishrana studenata, što se može tretirati i kao promet neposredno vezan za promet dobara i usluga uz usluge obrazovanja, u smislu člana 25. stav 2. tačka 13) ZPDV-a, odnosno za usluge smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama, definisane članom 25. stav 2. tačka 12) ZPDV-a. Da li će se raditi o jednom ili drugom poreskom oslobođenju, zavisi od toga da li se smeštaj i ishrana obezbeđuju direktno od strane obrazovne ustanove, tj. u okviru nje, ili je to delatnost koju vrše druge ustanove osnovane u skladu sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu („Sl. glasnik RS”, broj 18/10 i 55/2013) kojim se uređuje kolektivni smeštaj i ishrana učenika i studenata, o čemu će biti više reči u daljem tekstu.

2. 2. Ostale usluge obrazovanja koje podležu oporezivanju

Dešava se da se ustanove obrazovnog sistema (osnovne i srednje škole, fakulteti) bave organizovanjem i pružanjem usluga obrazovanja koje nisu obuhvaćene zakonima koji regulišu predškolsko, osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje, što znači da je u pitanju ostalo obrazovanje za koje smo na početku skrenuli pažnju da ima drugačiji poreski tretman u sistemu PDV-a, tj. da podleže oporezivanju, te će stoga ovde ukratko biti pojašnjeno o kom je obrazovanju reč.

Naime, ukoliko se lica registrovana za usluge osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, bave ostalim obrazovanjem ili i nekim drugim delatnostima, tj. drugim prometom dobara i usluga za koje nije propisano poresko oslobođenje (npr. davanjem sportske sale u školi u zakup trećim licima), ako su obveznici PDV-a, dužna su da na takav promet dobara ili usluga izvrše obračun PDV-a i da prilikom utvrđivanja svoje poreske obaveze za određeni poreski period primene odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 30. ZPDV-a (podela ulaznog PDV-a prema ekonomskoj podeli ili primena srazmernog odbitka).

Pored toga, i druga lica koja se bave uslugama ostalog obrazovanja (škole jezika, sportsko-rekreativno obrazovanje, umetničko obrazovanje), ako su obveznici PDV-a, dužna su da na taj promet obračunaju PDV po opštoj stopi od 20%.

Prema klasifikaciji delatnosti, ostalo obrazovanje bi obuhvatalo opšte i stručno obrazovanje i obučavanje za obavljanje bilo kog zanimanja, za bavljenje bilo kojim hobijem ili u svrhe samousavršavanja. Obuka se može odvijati u kampovima i školama koje omogućavaju obučavanje u sportskim aktivnostima, stranim jezicima, umetnosti, glumi, muzici ili obezbeđivanje druge specijalizovane obuke, i to kako grupama, tako i pojedincima. U tom smislu ostalo obrazovanje obuhvata: sportsko i rekreativno obrazovanje*, umetničko obrazovanje, delatnost škola za vozače, kao i obrazovanje koje nije definisano prema stepenima obrazovanja (akademsko tutorstvo, centri za učenje koji nude popravne kurseve, pripremne časove za polaganje ispita, učenje jezika i časove konverzacije, obuku za rad na računaru, versku pouku*, obuku za spasioce na bazenima i plažama, obuku za preživljavanje u prirodnom okruženju, obuku za javne nastupe, obuku u brzom čitanju).

* Napomena: Kada je u pitanju pružanje usluga iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fizičkim vaspitanjem, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost, tada se na iste ne obračunava PDV u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 19) ZPDV-a. A kada versku pouku pružaju registrovane crkve – onda je u pitanju poresko oslobođenje iz člana 25. stav 2. tačka 16) ZPDV-a.

Smatramo da se moraju pomenuti, upravo zbog česte pogrešne primene PDV-a u praksi, i pomoćne obrazovne delatnosti u koje spadaju: nenastavne aktivnosti koje daju podršku obrazovnim procesima ili sistemima, kao što su obrazovni konsalting, savetodavne aktivnosti za usmeravanje u obrazovanju, aktivnosti testiranja i ocenjivanja testova, organizovanje programa studentske razmene.

Dakle, sve vrste ostalog obrazovanja koje nisu obuhvaćene propisima o predškolskom, osnovnom, srednjem, višem i visokom obrazovanju, pa se iz tih razloga ne svrstavaju pod član 25. stav 2. tačka 13) ZPDV-a, nalaze se u redovnom režimu oporezivanja ukoliko su lica koja ih pružaju obveznici PDV-a, odnosno podležu oporezivanju. Lica koja pružaju ove usluge, pa čak i kada je u pitanju škola, kao obveznici PDV-a moraju da obračunaju i plate PDV. Na primer, u slučaju kada obveznik PDV-a – škola vrši promet usluga obrazovanja odraslih u okviru obavljanja delatnosti ostalog obrazovanja, koje se ne smatraju uslugama profesionalne prekvalifikacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, isti je dužan da na promet predmetnih usluga obračuna PDV po opštoj poreskoj stopi od 20%, s obzirom na to da za promet ovih usluga nije propisano poresko oslobođenje.

Takođe su i drugi oblici ostalog obrazovanja, bilo ko da ih obavlja, usluge koje podležu oporezivanju, a to su na primer usluge organizovanja obuke za regionalni tim trenera nastavnika engleskog jezika, obuke nastavnika engleskog jezika i pripreme učenika za završni razredni ispit iz engleskog jezika, koje pruža škola stranih jezika.

3. 3. Usluge smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama, kao i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga

Kao što smo već istakli, usluge koje su, shodno članu 12. stav 2. tačka 12) ZPDV-a, oslobođene PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza, jesu usluge smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama, kao i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga koji se obavlja u skladu sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu („Sl. glasnik RS”, broj 18/2010 i 55/2013), jer se njime uređuje kolektivni smeštaj i ishrana učenika i studenata.

Članom 6. Pravilnika o poreskim oslobođenjima bliže je određeno da se uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 12) ZPDV-a, smatraju usluge smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama registrovanim za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti, što znači da ove usluge mogu pružati i ustanove koje nije osnovala Republika, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a takođe imaju poresko oslobođenje.

Prema tome, smeštaj i ishrana učenika i studenata koji su organizovani u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama (dom učenika i učenički centar, studentski centar), kao i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga, oslobođeni su PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza.

Pošto je i neposredno povezani promet dobara i usluga oslobođen PDV-a, pomenućemo da bi taj promet dobara i usluga mogao da bude: pranje i sušenje veša, održavanje soba, korišćenje sale za rekreaciju ili bazena ako postoji, ili sportskih sopstvenih terena, korišćenje telefona u sobama, korišćenje interneta koje se pruža studentima smeštenim u studentskim domovima.

Kada ove ustanove usluge smeštaja pružaju trećim licima (ne studentima i učenicima ili u okviru međunarodne razmene, ali ne studenata i učenika), što znači čak i kada ih pružaju profesorima, tada je u pitanju oporeziv promet za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a u skladu sa ZPDV-om, ako je konkretna ustanova koja pruža takvu uslugu u sistemu PDV-a ili ako takvim prometom ispuni uslov da mora da uđe u sistem PDV-a. Takođe, za nabavku dobara i usluga, vezanu za realizaciju tog prometa, ustanova ima pravo na odbitak PDV-a.

Međutim, na promet usluga smeštaja u sudentskim domovima stranih lica – profesora koji po osnovu međunarodne razmene borave u Republici Srbiji, PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV-a od 18% na osnovicu koju, u skladu sa odredbama člana 17. stav 1. ZPDV-a, čini naknada koju obveznik PDV-a – studentski centar prima ili treba da primi za promet ove usluge u koju nije uključen PDV.

4. 4. Evidentiranje u sistemu PDV-a lica koja vrše promet dobara i usluga iz člana 25. stav 2. tač. 12) i 13) ZPDV-a

Od početka primene ZPDV-a postojala je dilema da li lica koja se uglavnom bave prometom dobara i usluga iz člana 25. ZPDV-a, tj. prometom koji je oslobođen PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza, treba, moraju ili ne moraju da se evidentiraju u sistemu PDV-a. Ta dilema je konačno razrešena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, broj 93/2012) čije se odredbe vezane za evidentiranje u sistemu PDV-a, primenjuju od 1. 1. 2013. godine. Tada usvojena nova sistemska rešenja u pogledu evidentiranja i brisanja iz evidencije obveznika PDV-a, značajno su pojednostavila mogućnost kako evidentiranja u sistem PDV-a, tako i brisanja iz PDV evidencije, pa ovde ukratko podsećamo na najbitnije:

– od 1. 1. 2013. povećan je limit ukupnog prometa za obavezno evidentiranje u sistem PDV-a na 8.000.000 din.;

– drugačije je definisano šta čini ukupan promet kao uslov za obavezno evidentiranje u sistem PDV-a;

– omogućeno je evidentiranje u sistem PDV-a bez ikakvih ograničenja (nezavisno od toga da li je obveznik uspeo da ostvari ukupan promet od 8 miliona), odnosno može se evidentirati u sistem PDV-a kada smatra da obavljanje delatnosti u sistemu PDV-a predstavlja „pogodnost”;

– brisanje obveznika iz PDV evidencije po službenoj dužnosti ukinuto je od 31. 12. 2012. godine, pa je brisanje iz PDV evidencije prepušteno slobodnoj proceni obveznika, odnosno može se brisati u svim slučajevima kada ne ispunjava obavezan uslov za ostanak u sistemu PDV-a (promet preko 8.000.000 din. i ostanak u sistemu PDV-a najmanje dve godine za lica iz čl. 33. i 34. Zakona – mali obveznici i poljoprivrednici, kao i za lica koja su se opredelila za plaćanje PDV-a po naplaćenoj realizaciji);

– propisani su postupci obveznika u slučaju brisanja iz sistema PDV-a (popis dobara, opreme, objekta, avansa, ispravka odbitka prethodnog PDV-a i dr.) – član 40. ZPDV-a.

Dakle, od 1. januara 2013. godine, prema odredbama člana 38. ZPDV-a, osnovni uslov za obavezno evidentiranje u sistem PDV-a jeste visina ukupnog prometa koji prelazi 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci. Najvažnija promena, posebno bitna za sva lica koja se bave prometom dobara i usluga iz člana 25. ZPDV-a, zapravo je promena definicije ukupnog prometa, odnosno šta čini ukupan promet:

Prema tome da li će se lica koja se bave prometom dobara i usluga iz člana 25. stav 2. tač. 12) i 13) ZPDV-a, evidentirati u sistem PDV-a ili ne, pri čemu nisu ostvarila ili nemaju ukupan promet u prethodnih 12 meseci veći od 8.000.000 din., sama treba da sagledaju, sa više aspekata, da li im ulazak u sistem PDV-a omogućava rentabilnije poslovanje ili ne. Smatra se da isti većini ne omogućava rentabilnije poslovanje jer u slučaju da se evidentiraju u sistem PDV-a ili su već evidentirani, a ne moraju da budu imajući u vidu svoj ukupan promet, mogu imati samo komplikovaniji način poslovanja jer moraju da primenjuju podelu prethodnog PDV-a prema ekonomskoj pripadnosti tamo gde je to moguće, a gde nije – srazmerni poreski odbitak, što će biti posebna tema u narednom broju.