Primena programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije u 2018. godini

Vlada Republike Srbije donela je Odluku o izmenama i dopunama Odluke o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015, 2016. i 2017. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 29/2018 od 13. 4. 2018. godine), kojom ova odluka nastavlja da se primenjuje i u 2018. godini. Uz to, utvrđeno je i nekoliko novina u ovoj odluci, pa će u nastavku uslediti prikaz načina njene primene u narednom periodu. Izmene i dopune Odluke stupile su na snagu 21. 4. 2018. godine.

Predmet Odluke

Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017, 92/2017 i 29/2018 – u daljem tekstu: Odluka) propisan je način rešavanja viška zaposlenih u privrednim društvima koja su opredeljena za privatizaciju. Naime, Odlukom je utvrđen Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu (u daljem tekstu: Program), koji je odštampan uz Odluku i čini njen sastavni deo. Programom se određuju nosioci aktivnosti utvrđivanja viška zaposlenih, način rešavanja viška zaposlenih, izvori i način odobravanja sredstava.

Cilj Programa je stvaranje ekonomskih uslova za profitabilno poslovanje i rast produktivnosti kroz poslovnu konsolidaciju privrednih društava, kao i rešavanje radnopravnog statusa viška zaposlenih u smislu obezbeđenja sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje – samozapošljavanje, podizanje mogućnosti za novo zapošljavanje ili za prevazilaženje problema u periodu traženja novog zaposlenja kroz aktivno traženje posla.

Program se primenjuje na:

1) subjekte privatizacije sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom u postupku privatizacije, za koje je objavljen Javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, u skladu sa Zakonom o privatizaciji („Sl. glasnik RS”, br. 83/14 i 46/15 – u daljem tekstu: subjekti privatizacije);

2) zavisna društva koja su poslovala u okviru subjekta privatizacije, kod kojih se postupak privatizacije sprovodi kroz pokretanje stečaja, uključujući i subjekte privatizacije nad kojima treba da bude pokrenut stečaj u skladu sa Akcionim planom za okončanje postupka privatizacije za 188 subjekata kroz pokretanje stečaja (u daljem tekstu: Akcioni plan);

3) preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju kao zavisna društva u okviru subjekta privatizacije i

4) preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom sa većinskim državnim odnosno društvenim kapitalom, kod kojih se radnopravni status svih zaposlenih rešava kroz Program zbog postojanja stečajnog razloga.

Za sprovođenje Programa zaduženo je ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, koje šestomesečno dostavlja izveštaj Vladi o sprovođenju Programa.

Aktivnosti u 2018. godini u cilju sprovođenja Programa

Saglasno odredbama odeljka II Programa – NOSIOCI AKTIVNOSTI UTVRĐIVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH – subjekti privatizacije koji to još nisu uradili, dužni su da u 2018. godini:

1) sagledaju poslovno i finansijsko stanje, kao i perspektive daljeg razvoja na osnovu programa poslovno-finansijske konsolidacije, u skladu sa Zakonom;

2) formiraju tim za sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih, pri čemu članovi tima u privrednim društvima mogu biti i predstavnici jedinica lokalne samouprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca osnovanih na nivou jedinica lokalne samouprave, privredne komore i dr.;

3) utvrde pravnu i ekonomsku osnovanost utvrđivanja viška zaposlenih, kao i osnovanost statusne promene – izdvajanje pojedinih preduzeća ili delova tih preduzeća i njihovo osamostaljivanje na ekonomskim principima u cilju racionalizacije poslovanja i broja zaposlenih, u skladu sa Zakonom;

4) obaveste Nacionalnu službu za zapošljavanje o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih;

5) utvrde broj potrebnih radnika i ukupan višak zaposlenih, kao osnov za utvrđivanje nove organizacije i sistematizacije poslova, uz obavezu da organi upravljanja i drugi nadležni organi u čijem je delokrugu rada poslovanje privrednih društava, prilikom izrade Programa vode računa da isto može da obavlja svoju delatnost i nakon realizacije Programa;

6) zaključe sporazum o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada, ukoliko prema zaposlenom koji je utvrđen kao višak imaju obaveze po bilo kom osnovu iz radnog odnosa;

7) sprovedu anketu među zaposlenima o njihovim namerama i spremnosti za prihvatanje opcija za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja pre i nakon prestanka radnog odnosa;

8) donesu predlog Programa i da ga dostave reprezentativnim sindikatima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o radu;

9) razmotre predloge Nacionalne službe za zapošljavanje i mišljenje sindikata i da ih obaveste o svom stavu, kao i da na osnovu predloženih mera aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe za zapošljavanje sprovedu i organizuju potrebne aktivnosti;

10) utvrde i dostave Program ministarstvu nadležnom za poslove rada i zapošljavanja;

11) u roku od 30 dana od dana prenosa sredstava po odobrenom Programu izvrše obaveze iz odobrenog Programa i o tome dostave izveštaj ministarstvu nadležnom za poslove rada i zapošljavanja, a ukoliko je nakon odobravanja sredstava subjektu privatizacije sproveden postupak privatizacije, ovu obavezu dužno je da izvrši društvo nad kojim je sproveden postupak privatizacije.

Nacionalna služba za zapošljavanje ostvaruje neposrednu saradnju sa subjektom privatizacije i obavezna je da u postupku utvrđivanja viška zaposlenih aktivno učestvuje u realizaciji Programa, odnosno da:

1) formira stručno-operativne timove za pružanje stručne pomoći i informisanje o pravima i mogućnostima rešavanja radnopravnog i socijalnog statusa viška zaposlenih;

2) dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreči ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu;

3) posreduje i dovodi u kontakt poslodavce koji iskazuju višak zaposlenih i poslodavce koji iskazuju potrebu za zapošljavanjem;

4) informiše i individualno ili grupno savetuje zaposlene u privrednim društvima o mogućnostima zapošljavanja i ostvarivanju prava;

5) predloži programe mera aktivne politike zapošljavanja;

6) obavlja i druge poslove u skladu sa svojom delatnošću.

Subjekti privatizacije koji su navedene aktivnosti započeli u prethodnim godinama, treba da ih nastave ili okončaju u 2018. godini u skladu sa navedenim odredbama Programa.

Način rešavanja viška zaposlenih – isplata otpremnine pri prestanku radnog odnosa

Prema Odeljku III Programa – NAČIN REŠAVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH, zaposleni koji je utvrđen kao višak u navedenim privrednim subjektima nakon sprovedenih odredbi Programa, pre prestanka radnog odnosa može dobrovoljno da se opredeli za jedno od propisanih primanja.

Konkretno, zaposleni koji je utvrđen kao višak u prethodnim i u 2018. godini primenom Programa, dobrovoljno može da se opredeli za jednu od opcija koje su navedene u nastavku, a za njega je najpovoljnija.

1. Otpremnina u visini dinarske protivvrednosti 200 evra za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, po srednjem kursu na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca, s tim da ukupna visina otpremnine ne može biti veća od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prilikom iz­ra­ču­na­va­nja ove ot­prem­ni­ne ele­men­t su pre svega „na­vr­še­ne go­di­ne ra­da u rad­nom od­no­su”, i to ne samo kod po­slo­dav­ca ko­ji is­pla­ću­je ot­prem­ni­nu (kod posled­njeg po­slo­dav­ca) nego i kod prethodnih poslodavaca kod kojih je ovaj zaposleni bio u rad­nom od­no­su. U smi­slu ovog utvr­đi­va­nja ot­prem­ni­ne, pod „navršenim godinama u rad­nom od­nos­u”, u skla­du sa čla­nom 30. Za­ko­na o radu, pod­ra­zu­me­va se ugo­vor­ni od­nos ko­ji se za­sni­va za­klju­či­va­njem ugo­vo­ra o ra­du iz­me­đu za­po­sle­nog i po­slo­dav­ca. Ta­ko­đe, za­po­sle­ni je, u smi­slu ovog za­ko­na, fi­zič­ko li­ce ko­je je u rad­nom od­no­su kod poslodavca, a po­slo­da­vac je do­ma­će, od­no­sno stra­no prav­no ili fi­zič­ko li­ce ko­je zapo­šlja­va, od­no­sno rad­no an­ga­žu­je jed­no ili vi­še li­ca (član 5. Za­ko­na o radu). Znači, pod poj­mom „za sva­ku na­vr­še­nu go­di­nu ra­da u rad­nom od­no­su” sma­tra se ukup­no vre­me pro­ve­de­no u rad­nom od­no­su, neprekidno ili sa prekidima, od dana kada je zaposleni zasnovao radni odnos do dana prestanka radnog odnosa kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, odnosno koji isplaćuje otpremninu.

Drugi element otpremnine je iznos 200 evra po godini staža.

Na primer, zaposleni je u radnom odnosu ostvario ukupno 12 godina. Ova opcija mu obezbeđuje otpremninu u visini od (12 x 200 evra) = 2.400 evra u dinarskoj protivvrednosti evra po srednjem kursu NBS na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca.

U drugom primeru zaposleni ima ukupno 25 godina provedenih u radnom odnosu. Otpremnina po ovoj opciji za njega je (25 x 200 evra) = 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti evra po srednjem kursu NBS na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca.

Treba imati u vidu da je maksimalna otpremnina po ovoj opciji 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (trenutno oko 950.000 dinara), dakle za zaposlenog koji ima 40 godina provedenih u radnom odnosu.

2. (Nova odredba – „Sl. glasnik RS”, br. 29/2018, primena od 21. 4. 2018)

Otpremnina u visini zbira jedne trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, s tim da ukupna visina otpremnine ne može biti veća od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca.  

Ova otpremnina se utvrđuje kao umnožak 1/3 sadašnje mesečne zarade zaposlenog i broja navršenih godina rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Znači, ako trenutna (bruto) zarada zaposlenog iznosi 45.000 dinara, trećina ovog iznosa je 15.000 dinara, pa ovaj zaposleni za 30 navršenih godina rada u radnom odnosu kod svog poslodavca po ovoj opciji ima pravo na otpremninu od (15.000 din. x 30 god.) 450.000 dinara.

Ova opcija otpremnine može biti povoljna za one koji su sve godine rada u radnom odnosu ostvarili kod poslodavca kod koga ostvaruju pravo na otpremninu, a 1/3 prosečne mesečne zarade veća im je od 200 evra (u odnosu na otpremninu pod 1). Pri tome ipak treba voditi računa o ograničenju iz ove odredbe Programa – da ovako utvrđena ukupna otpremnina ne može da bude veća od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

3. Otpremnina u iznosu od šest (6) prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike – za zaposlene koji imaju više od 15 godina rada u radnom odnosu.

Ova otpremnina je za sve koji imaju više od 15 godina rada u radnom odnosu ista i trenutno iznosi: 69.218 x 6 = 415.308 dinara (što je prema srednjem kursu evra trenutno oko 3.500 evra).

Na primer, zaposleni ima 12 godina provedenih u radnom odnosu. Po prvoj opciji dobio bi (12 x 200) 2.400 evra, a po trećoj opciji 3.500 evra.

U drugom primeru zaposleni ima 22 godine provedene u radnom odnosu. Po prvoj opciji dobio bi (22 x 200) 4.400 evra, a po trećoj opciji 3.500 evra.

Može da se zaključi da je za svakog zaposlenog koji ima više od 15 godina rada u radnom odnosu povoljnija prva opcija, odnosno otpremnina prethodno navedena pod 1.

4. Za subjekte privatizacije nad kojima je pokrenut stečaj u skladu sa Akcionim planom, kao i u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kod kojih se radnopravni status svih zaposlenih rešava kroz Program zbog postojanja stečajnog razloga, mogu da se obezbede sredstva za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju za zaposlene koji ispunjavaju jedan od uslova za ostvarivanje prava na penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sredstva za ove namene mogu da se obezbede u budžetu Republike Srbije u visini dve (2) prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Ova otpremnina trenutno iznosi (2 x 69.218) 138.436 dinara.

Prema ovoj opciji, zaposleni koji je sada ostvario uslov za penziju može da ostvari otpremninu u visini dve prosečne (bruto) zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, što trenutno iznosi 138.436 dinara. Ovaj iznos otpremnine menja se mesečno, u skladu sa kretanjem prosečne mesečne zarade u Republici, koje objavljuje republički organ za statistiku.

Poreski tretman otpremnine

U po­gle­du po­re­skog tret­ma­na svih navedenih ot­prem­ni­na pri­me­nju­je se od­red­ba čla­na 9. stav 1. tač­ka 20. Za­ko­na o po­re­zu na dohodak građana. Po ovoj odred­bi, na primanja po osnovu ot­prem­ni­ne ko­ja se is­pla­ću­je licu kome prestaje rad­ni od­no­s u procesu rešavanja viška zaposlenih u postupku privatizacije, u skladu sa aktom Vlade kojim se utvrđuje program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije, porez na dohodak građana ne plaća se do iznosa utvrđenog tim programom.

S obzirom na to da se sredstva za navedene otpremnine odobravaju namenski iz sredstava budžeta Republike Srbije i uvek u skladu sa visinom utvrđenom Programom, poslodavci ne mogu doći u situaciju da na ove otpremnine plaćaju porez. To znači da će se u praksi isplate ovih otpremnina uvek odvijati bez plaćanja poreza (i doprinosa).

Obezbeđivanje sredstava za sprovođenje Programa

Za realizaciju Programa koriste se:

1) sredstva izdvojena u budžetu Republike Srbije;

2) sredstva koja obezbeđuje Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa Zakonom.

Sredstva iz budžeta Republike Srbije za ostvarivanje Programa odobravaju se rešenjem ministra nadležnog za poslove rada i zapošljavanja, a na predlog Radne grupe za razmatranje i ocenu dokumentacije Programa (u daljem tekstu: Radna grupa). Radnu grupu čine predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, ministarstva nadležnog za poslove rada i zapošljavanja i predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera na republičkom nivou.

Uz zahtev za obezbeđenje sredstava, subjekt privatizacije dostavlja: Program rešavanja viška zaposlenih, odluku nadležnog organa o usvajanju Programa rešavanja viška zaposlenih, odluku o formiranju tima za sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih, važeći i novi akt o sistematizaciji i organizaciji poslova, mišljenje Nacionalne službe za zapošljavanje, mišljenje ministarstva nadležnog za poslove privatizacije, mišljenje reprezentativnih sindikata, primer sporazuma o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada, kopiju rešenja o upisu u Registar privrednih subjekata, kopije radnih knjižica zaposlenih koji su utvrđeni kao višak i izjavu direktora pod materijalnom i krivičnom odgovornošću za tačnost dostavljenih podataka, overenu kod nadležnog organa.

Izuzetno, subjekti privatizacije koji imaju od nula do pet zaposlenih, kao i subjekti privatizacije nad kojima treba da bude pokrenut stečaj, u skladu sa Akcionim planom, uz zahtev za obezbeđenje sredstava dostavljaju i Program rešavanja viška zaposlenih, odluku nadležnog organa o usvajanju Programa rešavanja viška zaposlenih, mišljenje ministarstva nadležnog za poslove privatizacije, kopije radnih knjižica zaposlenih koji su utvrđeni kao višak, kopiju rešenja o upisu u Registar privrednih subjekata i izjavu direktora pod materijalnom i krivičnom odgovornošću za tačnost dostavljenih podataka, overenu kod nadležnog organa.