PRIMENA SRAZMERNE NAJNIŽE OSNOVICE ZA OBRAČUN DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Prema članu 39. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004 … i 112/2015 – u daljem tekstu: Zakon), kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. Prema pojašnjenju iz stava 3. istog člana, srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa, srazmerno broju dana odnosno broju časova rada u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.

U skladu sa ovom zakonskom definicijom, u praksi se srazmerni iznos najniže osnovice doprinosa može primeniti prilikom isplate:

1) zarada invalida rada II kategorije koji rade sa polovinom radnog vremena, a za drugu polovinu dobijaju naknadu zarade od Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje;

2) zarada zaposlenih koji su u toku meseca zasnovali radni odnos sa poslodavcem ili raskinuli radni odnos sa poslodavcem pre isteka meseca, ili su deo meseca radili privremene ili povremene poslove;

3) zarada zaposlenih koji su se u toku meseca vratili na rad sa bolovanja dužeg od 30 dana ili sa porodiljskog odsustva;

4) zarada zaposlene koja u toku meseca ode na porodiljsko odsustvo, odnosno na bolovanje preko 30 dana;

5) zarada zaposlenih koji u toku meseca odu na neplaćeno odsustvo ili se vrate sa neplaćenog odsustva, ili odu ili se vrate sa odsluženja vojnog roka;

6) zarada zaposlenih koji u toku meseca odu na izdržavanje kazne zatvora ili se vrate sa izdržavanja te kazne;

7) kada zaposleni ima zasnovan radni odnos kod više poslodavaca, a kod svakog radi sa nepunim radnim vremenom;

8) u svim drugim nepomenutim slučajevima gde se isplata vrši za nepun mesec ili kada se za deo meseca isplaćuje zarada, a za drugi deo – naknada zarade koja tereti drugog isplatioca, a ne poslodavca.

Za sve navedene slučajeve obračunata zarada ostvarena za deo meseca, poredi se sa srazmernim iznosom važeće najniže osnovice doprinosa, pri čemu:

1) ukoliko je iznos koji se isplaćuje veći od srazmerne najniže osnovice doprinosa – osnovica za obračun je zarada;

2) ukoliko je iznos koji se isplaćuje niži od srazmerne najniže osnovice doprinosa – doprinosi se obračunavaju na srazmeran iznos najniže osnovice.

Srazmerno umanjivanje najniže osnovice doprinosa utvrđuje sam poslodavac, bez odobrenja nadležnog organa, ali samo za navedene oblike odsustva. Srazmerni iznos najniže osnovice doprinosa izračunava se na sledeći način:

– iznos najniže osnovice doprinosa, i to za svakog zaposlenog posebno, podeli se sa mogućnim fondom časova rada kod poslodavca za mesec za koji se vrše obračun i isplata zarada, i

– tako dobijeni iznos se pomnoži sa brojem ostvarenih časova rada zaposlenog u mesecu za koji se vrše obračun i isplata zarada.

Trenutno, od 1. maja 2017. godine do 31. jula 2017. godine, najniža (bruto) osnovica doprinosa za puno radno vreme iznosi 21.906,00 dinara.

U narednom primeru pogledajmo primenu srazmerne najniže osnovice doprinosa kroz situaciju novozaposlenog koji je u konkretnom mesecu ostvario 10 dana rada, odnosno 80 od ukupno 176 mogućnih časova rada kod poslodavca:

Pošto ovde imamo slučaj zapošljavanja u toku meseca i manji broj dana rada u toku meseca, na zaradu ostvarenu za deo meseca može se primeniti srazmerni iznos najniže osnovice doprinosa.

U prvom primeru ostvarena je zarada za 80 časova rada, veća od najniže srazmerne osnovice doprinosa, pa se doprinosi obračunavaju na zaradu, a u drugom primeru je zarada manja od srazmerne najniže osnovice doprinosa, pa se doprinosi obračunavaju na srazmernu najnižu osnovicu doprinosa. U oba slučaja porez se obračunava na bruto zaradu zaposlenog, umanjenu za srazmerni iznos poreskog umanjenja od 5.359,09 dinara.

Međutim, računica prikazana na red. br. 14. prethodne tabele pokazuje da neto zarada zaposlenog po času rada u drugom primeru iznosi manje od trenutno važeće neto minimalne zarade po času rada od 130,00 dinara. U tom slučaju poslodavac mora da zaključi sa ovim zaposlenim aneks ugovora o radu u kome će zarada zaposlenog za ovaj mesec biti minimalna zarada, pa će poslodavac biti obavezan da zaposlenom isplati za taj mesec srazmernu minimalnu zaradu od 130,00 dinar po času rada, tj. iznos od 10.400,00 dinara (130,00 din. x 80 čas.), odnosno biće obavezan da zaposlenom doplati zaradu do minimalne zarade za 80 časova rada.

Navedeni primeri mogu da posluže i za prikaz primene poreske olakšice od 11.790,00 dinara za nepuno radno vreme. Naime, poreska olakšica od 11.790,00 dinara primenjuje se na zaradu za puno radno vreme, dok se za nepuno radno vreme primenjuje srazmerni iznos poreske olakšice. Pošto u našim primerima zaposleni ima 80 od mogućnih 176 časova časova rada u toku meseca, srazmerni iznos poreske olakšice je 5.359,09 dinara ((80 : 176) x 11.790,00) i taj iznos je oduzet od zarade ostvarene za 80 časova rada.