Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, te se javlja kao alternativa finansiranju sopstvenim sredstvima i putem bankarskih kredita. Pribavljanje nepokretnosti i opreme moguće je vršiti i putem operativnog lizinga, koji predstavlja oblik ugovora o zakupu. I finansijski i operativni lizing imaju svoj specifičan obligacionopravni, poreski i računovodstveni aspekt.
Predmet ovog teksta je pravno-računovodstveno evidentiranje finansijskog lizinga.
Pravni aspekt finansijskog lizinga – pojam i predmet lizinga
Zbog razumevanja računovodstvenog aspekta finansijskog lizinga neophodno je da se upoznamo sa njegovim pravnim aspektom koji proizlazi iz Zakona o finansijskom lizingu („Sl. glasnik RS”, br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon o finansijskom lizingu).
Finansijski lizing je, u skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu, definisan kao posao finansijskog posredovanja koji obavlja davalac lizinga i koji podrazumeva da davalac lizinga, zadržavajući pravo svojine nad predmetom lizinga, na određeni vremenski period na primaoca lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, sa svim rizicima i svim koristima povezanim sa pravom svojine, a primalac mu za to plaća lizing naknadu, ukoliko je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
– predmet lizinga je određen od strane primaoca lizinga;
– pravo svojine nad predmetom lizinga prenosi se s davaoca na primaoca lizinga istekom roka na koji je zaključen ugovor i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade;
– primalac lizinga ima ugovoreno pravo opcije otkupa predmeta lizinga po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade;
– primalac lizinga ima pravo da produži rok trajanja ugovora o lizingu i
– period na koji se zaključuje ugovor o lizingu odgovara periodu u kome se amortizuje celina ili najbitniji deo predmeta lizinga.
Predmet finansijskog lizinga, u skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu, može biti:
- pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.) i
- nepokretna stvar u smislu zakona koji uređuje svojinskopravne odnose.
Razlike između finansijskog i operativnog lizinga
Pre prelaska na računovodstveni aspekt finansijskog lizinga smatramo da je neophodno izneti neke od osnovnih razlika između operativnog i finansijskog lizinga:
– Davalac lizinga prilikom finansijskog lizinga je društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje mora imati dozvolu NBS za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu, dok se davalac operativnog lizinga osniva u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i ne mora da ima dozvolu NBS za obavljanje poslova operativnog lizinga.
– Ugovori o finansijskom lizingu moraju se obavezno registrovati u registru koji vodi Agencija za privredne registre, dok se ugovori o operativnom lizingu ne registruju.
– Kod finansijskog lizinga suštinski se svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom nad predmetom lizinga prenose na korisnika lizinga, dok kod operativnog lizinga suštinski rizici i koristi ostaju na davaocu lizinga.
– Po isteku ugovora o operativnom lizingu predmet zakupa se može otkupiti, zameniti za novo ili vratiti, bez ikakve obaveze, dok se po isteku ugovora o finansijskom lizingu predmet lizinga može otkupiti ili se ugovor o lizingu može produžiti.
– Period na koji se zaključuje ugovor o finansijskom lizingu odgovara periodu u kome se amortizuje celina ili najbitniji deo predmeta lizinga, a period na koji se zaključuje ugovor o operativnom lizingu značajno je kraći nego procenjeni ekonomski vek predmeta zakupa.
– Kod operativnog lizinga renta se ne pojavljuje u izveštaju kreditnog biroa, bilo da su zakupci fizička bilo pravna lica, što automatski ne ugrožava kreditnu sposobnost odnosno zaduženost zakupca, dok je kod finansijskog lizinga situacija obrnuta.
– Davaoci finansijskog i operativnog lizinga primenjuju različit Kontni okvir (davaoci finansijskog lizinga primenjuju Pravilnik za davaoce finansijskog lizinga, dok davaoci operativnog lizinga primenjuju Pravilnik kao i ostala privredna društva i preduzetnici).
– Celokupne lizing rate se kod operativnog lizinga tretiraju kao materijalni troškovi u bilansu uspeha korisnika lizinga, dok lizing rate kod finansijskog lizinga sadrže otplatu glavnice i kamatu, pri čemu se za glavnicu smanjuje obaveza, a kamata predstavlja finansijski rashod.
– Predmet lizinga se kod finansijskog lizinga evidentira u poslovnim knjigama korisnika lizinga koji sprovodi obračun amortizacije, dok se kod operativnog lizinga predmet lizinga evidentira u poslovnim knjigama davaoca lizinga koji, shodno tome, priznaje i troškove amortizacije.
– Operativni lizing se, sa aspekta Zakona o PDV-u, smatra prometom usluga, dok se finansijski lizing smatra prometom dobara.
– Kod finansijskog lizinga kupac uobičajeno unapred plaća celokupan PDV (ili nekoliko rata), dok se kod operativnog zakupa PDV plaća uz mesečnu ratu.
Računovodstveni aspekt finansijskog lizinga
Računovodstveno obuhvatanje transakcije finansijskog lizinga kod korisnika lizinga se vrši u skladu sa:
– Međunarodnim računovodstvenim standardom – MRS 17 Lizing („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014 – dalje: MRS 17), koji primenjuju pravna lica koja imaju obavezu primene punih MRS/MSFI.
– Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete – Odeljak 20 Lizing („Sl. glasnik RS”, br. 117/2013 – u daljem tekstu: MSFI za MSP) – za pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP.
– Pravilnikom o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 118/2013 i 95/2014) – za mikro i druga pravna lica koja ne primenjuju MRS/MSFI i MSFI za MSP.
– Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – u daljem tekstu: Pravilnik), koji propisuje da se računovodstveno evidentiranje obaveze po osnovu finansijskog lizinga sprovodi na računu 416 – Obaveze po osnovu finansijskog lizinga.
Između tri računovodstvena okvira nema suštinske razlike u priznavanju finansijskog lizinga, pri čemu će se u narednom delu teksta razmatrati računovodstveni aspekt finansijskog lizinga onako kako je definisan MSFI za MSP i MRS/MSFI, odnosno punim standardima.
Klasifikacija lizinga na finansijski lizing u skladu sa računovodstvenim pravilima
Klasifikovanje lizinga se vrši na početku lizinga i ne menja se tokom njegovog trajanja, osim ukoliko se korisnik lizinga i davalac lizinga slože da promene odredbe ugovora o lizingu (osim obnavljanja lizinga), pa tada klasifikacija treba ponovo da se izvrši.
Lizing se klasifikuje kao finansijski ukoliko se njim suštinski prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom, odnosno klasifikuje se kao poslovni ako se njim ne prenose suštinski svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom.
U skladu sa računovodstvenim standardima – da li je lizing finansijski ili poslovni (operativni) – zavisi od suštine transakcije, a ne od forme ugovora. Slede primeri situacija koje pojedinačno ili zajedno upućuju na klasifikovanje lizinga kao finansijskog:
– Lizingom se prenosi vlasništvo nad sredstvom na korisnika lizinga do kraja trajanja lizinga.
– Korisnik lizinga ima opciju da kupi sredstvo po ceni za koju se očekuje da će biti znatno niža od fer vrednosti na datum kada se opcija može iskoristiti i kada je na početku lizinga razumno očekivati da će se opcija iskoristiti.
– Trajanje lizinga se odnosi na veći deo ekonomskog veka sredstva, čak iako se vlasništvo ne prenosi.
– Na početku lizinga sadašnja vrednost minimalnih plaćanja za lizing veća je ili jednaka ukupnoj fer vrednosti sredstva koje je predmet lizinga.
– Sredstva koja su predmet lizinga specifične su prirode, tako da ih bez značajnih modifikacija može koristiti samo korisnik lizinga.
Početno priznavanje
U skladu sa paragrafom 20.9 MSFI za MSP i MRS 17, na početku trajanja lizinga korisnik lizinga treba da prizna svoja prava korišćenja i obaveze u okviru finansijskog lizinga kao sredstvo i obavezu u Bilansu stanja, u iznosima:
– koji su jednaki fer vrednosti sredstava koja su predmet lizinga ili
– po sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja za lizing, ako je ona niža.
Drugim rečima: prilikom inicijalnog priznavanja finansijskog lizinga korisnik predmeta lizinga u svojim poslovnim knjigama priznaje sredstvo u visini nabavne vrednosti u okviru računa grupe 02 – Nekretnine, postrojenja i oprema, kao i dugoročnu obavezu na računu 416 – Obaveze po osnovu finansijskog lizinga. U nabavnu vrednost predmeta lizinga ulazi vrednost predmeta lizinga i svi drugi troškovi koji su direktno nastali u vezi sa aktivnostima pregovaranja i obezbeđenja ugovora o lizingu (troškovi obrade zahteva, registracije ugovora o lizingu, troškovi montaže, pravne pomoći i sl.). U nabavnu vrednost predmeta lizinga uključuje se i PDV u slučaju nabavke putničkog automobila za koji korisnik lizinga nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Isto važi i u slučaju kada nabavku opreme (putnički automobil ili neka druga oprema) vrši obveznik koji nije u sistemu PDV-a.
Međutim, kada korisnik lizinga, kao obveznik PDV-a, putem lizinga vrši nabavku predmeta lizinga, po osnovu koga ima pravo na odbitak prethodnog poreza, iznos PDV-a se ne uključuje u nabavnu vrednost, već se evidentira kao prethodni porez na računima grupe 27 – Porez na dodatu vrednost.
Naknadno odmeravanje – nakon pribavljanja i na dan bilansa
Tokom trajanja ugovora o lizingu korisnik lizinga, u skladu sa planom otplate, vrši plaćanja lizing rate koja sadrži i glavnicu i kamatu. Iz tog razloga korisnik lizinga prilikom knjiženja lizing ratu treba da razdvoji na dva dela:
– otplatu glavnice (knjiženje se vrši zaduženjem računa 416, uz odobrenje računa 241) i
– plaćanje kamate (knjiženje se vrši zaduženjem računa 562, uz odobrenje računa 241).
Finansijski lizing kod korisnika lizinga prouzrokuje sledeće vrste rashoda, i to:
– rashode amortizacije za sredstva uzeta u lizing,
– rashode kamata,
– troškove tekućeg održavanja, osiguranja i registracije (samo u slučaju vozila) i
– rashode po osnovu efekata valutne klauzule (u slučaju ugovora sa valutnom klauzulom).
Korisnik lizinga obavezno vrši obračun amortizacije predmeta lizinga, osim ukoliko nije izvesno da će korisnik lizinga steći pravo vlasništva nad sredstvom koje je predmet lizinga do kraja trajanja lizinga. Ukoliko je neizvesno da će korisnik lizinga steći pravo vlasništva nad sredstvom koje je predmet lizinga do kraja trajanja lizinga, predmet lizinga se u potpunosti amortizuje u kraćem periodu od:
– trajanja lizinga ili
– korisnog veka trajanja sredstva.
Na datum bilansa stanja, odnosno prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja korisnici lizinga treba da:
– preračunaju obavezu po osnovu glavnice koja je iskazana na računu 416, prema ugovorenom kursu strane valute na dan bilansa stanja, ukoliko ugovor o finansijskom lizingu sadrži valutnu klauzulu; i
– reklasifikuju deo obaveze po osnovu finansijskog lizinga koji dospeva za plaćanje do jedne godine, sa računa 416 na račun 425 – Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine.
Primeri računovodstvenog evidentiranja finansijskog lizinga kod korisnika lizinga
Lizing društvo je 10. 8. 2017. godine zaključilo ugovor sa primaocem lizinga za isporuku opreme za obavljanje delatnosti, čija ugovorena cena bez PDV-a iznosi 50.000 evra. Na dan zaključenja ugovora davalac lizinga je ispostavio primaocu lizinga profakturu za uplatu ugovorenog avansa. Po izvršenoj uplati avansa od strane primaoca lizinga na osnovu dobijene profakture, davalac lizinga je isporučio opremu i ispostavio račun sa sledećim podacima:
| Red. br. | Opis | Iznos |
| 1. | Nabavna vrednost predmeta lizinga (50.000 x 120,00) | 6.000.000 |
| 2. | – Učešće | 0,00 |
| 3. | Glavnica | 6.000.000 |
| 4. | + Kamata (8.333,33 x 120,00) | 1.000.000 |
| 5. | Ukupno (red. br. 3 + red. br. 4) | 7.000.000 |
| 6. | Osnovica PDV-a (red. br. 1 + red. br. 4) | 7.000.000 |
| 7. | PDV na osnovicu (20%) | 1.400.000 |
| 8. | Ukupno (red. br. 6 + red. br. 7) | 8.400.000 |
| 9. | Plaćeno avansom | 1.464.992 |
| 10. | PDV na avans (red. br. 9 x 16,66667%) | 244.165 |
Iznos iz računa plaća se prema planu otplate finansijskog lizinga.
U skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 108/2016), davalac lizinga treba da po osnovu primljenog avansa ispostavi primaocu lizinga avansni račun. Međutim, ako je avans uplaćen u istom poreskom periodu u kojem je izvršen promet dobara i usluga, onda isporučilac dobara i usluga, odnosno davalac lizinga može da izda samo jedan konačni račun, s obzirom na to da obavezu PDV-a u tom slučaju evidentira na osnovu konačnog računa, a davalac avansa pravo na prethodni PDV ostvaruje takođe na osnovu konačnog računa.
Primalac lizinga je prema planu otplate platio prvu ratu 10. 9. 2017. godine u iznosu od 900 evra, od čega se na glavnicu odnosi 700, a na kamatu 200 evra. Kurs na dan plaćanja prve rate bio je 121,00 dinar za 1 evro.
Knjiženja kod primaoca finansijskog lizinga:
| Red. br. | Konto | OPIS | Iznos | ||
| duguje | potražuje | duguje | potražuje | ||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 1) | 028 | Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu | 1.464.992 | ||
| 241 | Tekući račun | 1.464.992 | |||
| 272 | Porez na dodatu vrednost u datim avansima po opštoj stopi | 244.165 | |||
| 028 | Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu | 244.165 | |||
| – za uplaćeni avans na ime učešća za finansijski lizing i prethodni PDV sadržan u primljenom avansnom računu | |||||
| 2) | 027 | Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi (fakturna vrednost vozila) | 6.000.000 | ||
| 270 | Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) | 1.400.000 | |||
| 416 | Obaveze po osnovu finansijskog lizinga | 7.400.000 | |||
| – za primljenu opremu i račun po ugovoru o finansijskom lizingu | |||||
| 3) | 028 | Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu | 244.165 | ||
| 270 | Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) | (244.165) | |||
| – za prenos PDV-a sadržanog u datom avansu, na avanse za opremu po finansijskom lizingu | |||||
| 4) | 416 | Obaveze po osnovu finansijskog lizinga | 1.464.992 | ||
| 028 | Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu | 1.464.992 | |||
| – za zatvaranje obaveze po finansijskom lizingu prenosom plaćenog avansa | |||||
| 5) | 416 | Obaveze po osnovu finansijskog lizinga (700 evra x 120) | 84.000 | ||
| 564 | Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule | 700 | |||
| 562 | Rashodi kamata (prema trećim licima) | 24.200 | |||
| 241 | Tekući (poslovni) računi | 108.900 | |||
| – za plaćenu prvu ratu finansijskog lizinga | |||||
Objašnjenje knjiženja:
1) Nakon potpisivanja ugovora o finansijskom lizingu primalac lizinga prima poziv za plaćanje učešća i ukupnog PDV-a sadržanog u ugovoru o lizingu, kao i manipulativnih troškova i troškova registracije lizing ugovora, što u primeru ukupno iznosi 1.464.992 dinara. Davalac lizinga – lizing društvo zahteva da se putem učešća plati iznos PDV-a na vrednost predmeta lizinga i ukupne lizing naknade (kamate), kao i troškovi koji nastaju u vezi sa zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu.
2) Primalac lizinga je primio opremu za obavljanje delatnosti po osnovu finansijskog lizinga i račun. Kod finansijskog lizinga primalac lizinga evidentira vrednost opreme na računima stalne (dugoročne) imovine. U vrednost opreme uključuju se svi troškovi u vezi sa sticanjem predmeta lizinga, osim troškova finansiranja (kamate) koji se raspoređuju na periode u toku trajanja otplate lizinga.
Napomena: U praksi pojedina društva, korisnici finansijskog lizinga, primenjuju sledeći postupak prilikom evidentiranja fakture davaoca lizinga: evidentiraju ukupne obaveze po osnovu lizinga na kontu 416 (glavnica plus buduća kamata), uz vremensko razgraničenje kamate, stavom za knjiženje 289/416 ili knjiženjem dugovne analitike konta 416, npr. 4161/4162. Po dospeću lizing rate odgovarajući iznos dospele kamate se sa računa 289, odnosno dugovne analitike 4161, isknjižava i evidentira na rashode kamata – račun 562.
U skladu sa računovodstvenim standardima, kamata budućeg perioda ne iskazuje se odnosno ne knjiži u bilansu stanja, već se kao trošak knjiži samo dospela kamata. Međutim, nema smetnji da, radi jasnije računovodstvene evidencije i obaveze, u toku godine knjiži ukupan iznos obaveze (glavnica plus kamata), ali se na kraju godine na dan sastavljanja bilansa stanja buduća kamata obavezno mora isknjižiti suprotnim stavom.
3) Nakon prijema računa za opremu primljenu u finansijski lizing stornira se račun za uplaćeni avans. Za iznos PDV-a koji je sadržan u plaćenom avansu, vrši se storniranje sa računa 270, uz povećanje datih avansa na računu 028, iz razloga što je u različitim poreskim periodima plaćen avans i izvršen promet dobara.
4) Kada dobije račun od davaoca lizinga, primalac lizinga zatvara obavezu po ugovoru o finansijskom lizingu u visini prethodno uplaćenog avansa.
5) Korisnik lizinga je platio prvu ratu u vrednosti od 900 evra, koja se sastoji od glavnice od 700 evra i kamate od 200 evra, po kursu 1 EUR = 121,00 dinar. Korisnik lizinga zatvara glavnicu od 700 evra po kursu po kome je priznao inicijalnu obavezu – 1 EUR = 120,00 dinara i priznaje kursnu razliku zbog promene kursa za 1 dinar.
Na dan bilansa stanja preostali deo obaveze se po osnovu finansijskog lizinga kursira, nakon čega se deo koji dospeva u periodu od godinu dana reklasifikuje na kratkoročne obaveze (račun 425). Takođe, na kraju poslovne godine primalac lizinga obračunava amortizaciju predmeta lizinga onako kako je opštim aktom o računovodstvenim politikama utvrdio za osnovna sredstva iz iste grupe.
Prednosti finansijskog lizinga
Finansijski lizing predstavlja veoma značajan vid finansiranja privrede. Njegove osnovne prednosti ogledaju se u sledećem:
– Finansijski razlozi. Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalnopravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobnošću, odnosno korisnike koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita.
– Jednostavnija procedura. Procedura odobrenja finansiranja je u slučaju finansijskog lizinga najčešće kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna sredstva obezbeđenja (npr. hipoteke) najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih troškova.