RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE NABAVKE I PRODAJE ROBE NA VELIKO

Pravno lice, odnosno preduzetnik koji vrši promet robe, svojim opštim aktom o računovodstvu i računovodstvenim politikama propisuje metodu koju će primenjivati prilikom vrednovanja zaliha robe i izabranu metodu obelodanjuje u svojim Napomenama uz finansijske izveštaje prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja.

Računovodstveno evidentiranje nabavke robe na veliko

U skladu sa Zakonom o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 53/2010 i 10/2013), trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovina) je skup svih poslovnih aktivnosti u vezi sa prodajom robe/usluga licima koja kupuju radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne svrhe.

U skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – u daljem tekstu: Pravilnik), na računu 132 – Roba u prometu na veliko, iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na veliko, kao što su skladišta, stovarišta i slično. Zalihe robe u prometu na veliko u računovodstvu se mogu voditi po nabavnoj ili po prodajnoj ceni, bez ukalkulisanog PDV-a. U nabavnu vrednost prodate robe uključuju se:

– fakturna cena umanjena za rabate i popuste;

– transportni troškovi koji uključuju troškove tranzitnog osiguranja;

– manipulativni troškovi (utovar i istovar i dr.);

– carina i druge uvozne dažbine (osim onih koje pravno lice može kasnije da povrati od poreskih vlasti) i

– drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju odnosno nabavci robe.

Drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati nabavci jesu špediterski i posrednički troškovi, troškovi pratnje prilikom prevoza specijalnih materijala i roba, zatim troškovi kala, rastura, loma i kvara u transportu, kao i troškovi osiguranja u transportu i drugi troškovi koji prate materijal ili robu do uskladištenja u magacin kupca.

U skladu sa računovodstvenim pravilima, kada se zalihe robe prodaju, njihova knjigovodstvena, odnosno nabavna vrednost se priznaje kao rashod perioda u kom je priznat povezani prihod od prodaje. U zavisnosti od izabranog načina evidentiranja nabavke robe, postoje i određena pravila i specifičnosti kojih se pravna lica moraju pridržavati. U slučaju da pravno lice usvoji način evidentiranja robe po prodajnoj ceni, kao ispravku te cene, na potražnoj strani analitičkog računa 1329 – Razlika u ceni robe u prometu na veliko, evidentira iznos ukalkulisane razlike u ceni koju je dodao na nabavnu vrednost robe, dok ukupnu vrednost robe po prodajnoj ceni evidentira na teret računa 132 – Roba u prometu na veliko. Kada se roba proda, vrednost robe koja se knjiži na teret računa 501 – Nabavna vrednost prodate robe, mora biti svedena na vrednost nabavne cene (bez ukalkulisane razlike u ceni).

Sledi primer računovodstvenog evidentiranja nabavke i prodaje robe na veliko kada se roba vodi po nabavnoj i po prodajnoj vrednosti, kao i računovodstveno evidentiranje razgraničenja zavisnih troškova nabavke.

Primer 1. Računovodstveno evidentiranje nabavke i prodaje robe kada se roba vodi po nabavnoj vrednosti

U narednoj tabeli su prikazani podaci potrebni za utvrđivanje troška nabavne vrednosti prodate robe, kupljene od dobavljača, koja se evidentira po nabavnoj ceni, a prodata je kupcu u celini:

Knjiženje:

Primer 2. Računovodstveno evidentiranje nabavke i prodaje robe kada se ista vodi po prodajnoj vrednosti

Izvršena je nabavka robe od dobavljača i napravljena je sledeća kalkulacija prodajne cene robe.

Kalkulacija prodajne cene

Knjiženje nabavke robe po kalkulaciji prodajne cene

2) Prodata je roba sa skladišta kupcima na veliko:

Obračun ostvarene razlike u ceni:

Knjiženje prodaje robe koja se vodi po prodajnoj ceni

Primer 3. Knjiženje zavisnih troškova nabavke koji nisu fakturisani u momentu knjiženja nabavke robe

U skladu sa Pravilnikom, na računu 494 – Razgraničeni zavisni troškovi nabavke, iskazuju se zavisni troškovi nabavke osnovnih sredstava, robe, materijala, rezervnih delova i sl., koji nisu fakturisani u momentu knjiženja nabavke. Po dobijanju fakture za stvarne troškove nabavke zadužuje se ovaj račun u korist odgovarajućeg računa obaveza. Svrha knjiženja zavisnih troškova nabavke na ovom računu jeste obezbeđenje podataka za formiranje nabavne i prodajne cene, bez čekanja da dobavljač pošalje fakturu za izvršene usluge.

1) Privredno društvo je izvršilo nabavku robe po fakturi dobavljača u iznosu od 1.000.000 dinara, plus obračunati PDV po opštoj stopi u iznosu od 200.000 dinara, što ukupno iznosi 1.200.000 dinara. Za transport i istovar robe angažovano je privredno društvo koje nije obveznik PDV-a i ugovorena je naknada za tu uslugu u iznosu od 100.000 dinara. Izvršen je obračun nabavne i prodajne cene robe, sa ukalkulisanom razlikom u ceni od 150.000 dinara. Za uslugu transporta dobavljač nije ispostavio račun u momentu završene usluge, pa je društvo na osnovu ugovora izvršilo ukalkulisavanje zavisnog troška nabavke.

2) Roba je do datuma bilansa prodata u celosti po prodajnoj vrednosti od 1.250.000 dinara, plus obračunati PDV po opštoj stopi u iznosu od 250.000 dinara, što ukupno iznosi 1.500.000 dinara.

3) Dobavljač je za usluge prevoza i istovara robe ispostavio fakturu do kraja obračunskog perioda na iznos od 90.000 dinara.