RAČUNOVODSTVENO-PORESKI ASPEKT TRANZITNOG ROBNOG PROMETA

Spoljnotrgovinski promet robom, pored izvoza i uvoza robe, obuhvata i tranzit robe. Trgovina u tranzitu ili tranzit robe može se definisati kao kupovina robe koja se, po nalogu kupca, neposredno isporučuje, bez prethodnog skladištenja.

U skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 – dr. zakon, 88/2011 i 89/2015 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon), tranzit robe je kretanje robe između dva mesta u Republici Srbiji, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Tranzitni posao podrazumeva da domaće lice zaključuje dva ugovora o kupoprodaji: jedan u kome se domaće lice javlja kao kupac robe i drugi u kome se domaće lice javlja kao prodavac te iste robe.

Postupak tranzita robe u skladu sa Carinskim zakonom

Carinski postupak tranzita robe je jedan od posebnih carinskih postupaka, regulisan odredbama čl. od 118. do 127. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016 – u daljem tekstu: Carinski zakon). Prema Carinskom zakonu, postupak tranzita ima dva oblika: spoljni tranzit i unutrašnji tranzit.

Postupak spoljnjeg tranzita definiše se kao kretanje robe između dva mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, i to:

• strane robe, bez naplate uvoznih dažbina i primena mera trgovinske politike;
• domaće i strane robe, kada je to neophodno radi pravilne primene odredbe koja se odnosi na povraćaj, odnosno otpust carinskog duga.

Postupak spoljnjeg tranzita završava se dopremom robe i predajom tranzitnog dokumenta carinskom organu, odnosno odredišnoj carinarnici.

Postupak unutrašnjeg tranzita je, prema odredbi člana 125. Carinskog zakona, kretanje domaće robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, bez promene njenog carinskog statusa pri prolazu kroz teritoriju treće zemlje.

Poslovi eksporta kao oblika tranzitnog robnog prometa

U tranzitne poslove spadaju i poslovi reeksporta. Iako termin „reeksport” nije definisan u važećim propisima, pod njim se podrazumeva posao prilikom kog domaće lice nabavlja robu u inostranstvu i istu prodaje kupcu u inostranstvu u istoj ili drugoj državi. U zavisnosti od toga da li roba ulazi u carinsko područje Republike Srbije i u kojem carinskom postupku, možemo razlikovati:

1) direktni i

2) indirektni reeksport.

Direktni reeksport je nabavka i prodaja dobara u inostranstvu, bez unosa u carinsko područje Republike Srbije, ili otpremanje dobara iz jedne u drugu stranu državu preko teritorije Republike Srbije u postupku tranzita.

Indirektni reeksport podrazumeva nabavku robe u inostranstvu, unos te robe u carinsko područje Republike, bez stavljanja u slobodan promet, i njeno ponovno otpremanje u inostranstvo. Unos robe u carinsko područje Republike Srbije odvija se ili kroz postupak carinskog skladištenja ili kroz postupak aktivnog oplemenjivanja ili dorade – tzv. reeksportna dorada.

Računovodstveno evidentiranje robe u tranzitu

U skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014), na računu 136 – Roba u tranzitu – iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno isporučuje, bez prethodnog skladištenja.

1) Trgovinsko preduzeće kupilo je robu od proizvođača po ceni od 10.000.000 dinara, uvećanoj za PDV po opštoj stopi od 20%, u iznosu od 2.000.000 dinara.

2) Roba je iz skladišta proizvođača isporučena direktno kupcu. Trgovinsko preduzeće je ispostavilo fakturu kupcu na iznos od 12.000.000 dinara, uvećan za PDV po opštoj stopi od 20%, u iznosu od 2.400.000 dinara.

Knjiženje kod proizvođača

Knjiženje kod trgovinskog preduzeća

Knjiženje kod kupca

Računovodstveno evidentiranje reeksporta kao tranzitnog posla

Domaće privredno društvo je u svoje ime, a za račun poslovnog partnera iz Bosne i Hercegovine, uvezlo robu iz Austrije u vrednosti od 10.000 evra. Srednji kurs dinara na dan izvršenog izvoza iznosio je 120,00 dinara za jedan evro. Roba je prodata kupcu iz Makedonije u vrednosti od 12.000 evra po istom srednjem kursu koji je vredeo na dan izvršenog uvoza. Troškovi po fakturi špeditera iznose 50.000 dinara i oni su plaćeni sa tekućeg računa domaćeg privrednog društva. S obzirom na to da nije sproveden carinski postupak uvoza i izvoza robe, carinski organ nije obračunao PDV za robu koja se nalazi u reeksportu.

Knjiženje kod domaćeg privrednog društva

Poreski aspekt tranzitnog robnog prometa

Prema odredbi člana 11. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 108/2016 – u daljem tekstu: Zakon o PDV-u), mestom prometa dobara smatra se mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do trećeg lica, ako dobro šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njegovom nalogu.

Prema tome, u slučaju kada domaće lice – obveznik PDV-a vrši promet dobara koja je nabavio u inostranstvu i prodaje ih nekom licu u toj istoj ili nekoj drugoj državi, pri čemu navedena dobra ne ulaze u carinsko područje Republike Srbije, njihov promet se ne smatra predmetom oporezivanja PDV-om.

Naime, s obzirom na to da se mestom prometa dobara smatra mesto u kojem se dobra nalaze u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili nekog trećeg lica po njegovom nalogu, mestom prometa dobara u navedenom slučaju smatra se inostranstvo.

U računu koji obveznik PDV-a izdaje primaocu dobara u ovom slučaju, obveznik PDV-a navodi da predmetni promet nije predmet oporezivanja PDV-om, u skladu sa odredbom člana 11. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u.

Naknada za predmetni promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi PDV (Obrazac PPPDV), dok se nabavka dobara u inostranstvu iskazuje u polju 008 Obrasca PPPDV.