Spoljnotrgovinski promet robom, pored izvoza i uvoza robe, obuhvata i tranzit robe. Trgovina u tranzitu ili tranzit robe može se definisati kao kupovina robe koja se, po nalogu kupca, neposredno isporučuje, bez prethodnog skladištenja.

U skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 – dr. zakon, 88/2011 i 89/2015 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon), tranzit robe je kretanje robe između dva mesta u Republici Srbiji, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Tranzitni posao podrazumeva da domaće lice zaključuje dva ugovora o kupoprodaji: jedan u kome se domaće lice javlja kao kupac robe i drugi u kome se domaće lice javlja kao prodavac te iste robe.

Postupak tranzita robe u skladu sa Carinskim zakonom

Carinski postupak tranzita robe je jedan od posebnih carinskih postupaka, regulisan odredbama čl. od 118. do 127. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016 – u daljem tekstu: Carinski zakon). Prema Carinskom zakonu, postupak tranzita ima dva oblika: spoljni tranzit i unutrašnji tranzit.

Postupak spoljnjeg tranzita definiše se kao kretanje robe između dva mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, i to:

  • strane robe, bez naplate uvoznih dažbina i primena mera trgovinske politike;
  • domaće i strane robe, kada je to neophodno radi pravilne primene odredbe koja se odnosi na povraćaj, odnosno otpust carinskog duga.

Postupak spoljnjeg tranzita završava se dopremom robe i predajom tranzitnog dokumenta carinskom organu, odnosno odredišnoj carinarnici.

Postupak unutrašnjeg tranzita je, prema odredbi člana 125. Carinskog zakona, kretanje domaće robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, bez promene njenog carinskog statusa pri prolazu kroz teritoriju treće zemlje.

Poslovi eksporta kao oblika tranzitnog robnog prometa

U tranzitne poslove spadaju i poslovi reeksporta. Iako termin „reeksport” nije definisan u važećim propisima, pod njim se podrazumeva posao prilikom kog domaće lice nabavlja robu u inostranstvu i istu prodaje kupcu u inostranstvu u istoj ili drugoj državi. U zavisnosti od toga da li roba ulazi u carinsko područje Republike Srbije i u kojem carinskom postupku, možemo razlikovati:

1) direktni i

2) indirektni reeksport.

Direktni reeksport je nabavka i prodaja dobara u inostranstvu, bez unosa u carinsko područje Republike Srbije, ili otpremanje dobara iz jedne u drugu stranu državu preko teritorije Republike Srbije u postupku tranzita.

Indirektni reeksport podrazumeva nabavku robe u inostranstvu, unos te robe u carinsko područje Republike, bez stavljanja u slobodan promet, i njeno ponovno otpremanje u inostranstvo. Unos robe u carinsko područje Republike Srbije odvija se ili kroz postupak carinskog skladištenja ili kroz postupak aktivnog oplemenjivanja ili dorade – tzv. reeksportna dorada.

Računovodstveno evidentiranje robe u tranzitu

U skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014), na računu 136 – Roba u tranzitu – iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno isporučuje, bez prethodnog skladištenja.

Primer 1

1) Trgovinsko preduzeće kupilo je robu od proizvođača po ceni od 10.000.000 dinara, uvećanoj za PDV po opštoj stopi od 20%, u iznosu od 2.000.000 dinara.

2) Roba je iz skladišta proizvođača isporučena direktno kupcu. Trgovinsko preduzeće je ispostavilo fakturu kupcu na iznos od 12.000.000 dinara, uvećan za PDV po opštoj stopi od 20%, u iznosu od 2.400.000 dinara.

Knjiženje kod proizvođača

Red. br. Konto OPIS Iznos
duguje potražuje duguje potražuje
1 2 3 4 5 6
1) 204 Kupci u zemlji 12.000.000
614 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 10.000.000
470 Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 2.000.000
 – za izdatu fakturu za otpremljene gotove proizvode

Knjiženje kod trgovinskog preduzeća

Red. br. Konto OPIS Iznos
duguje potražuje duguje potražuje
1 2 3 4 5 6
1) 136 Roba u tranzitu 10.000.000
270 PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 2.000.000
435 Dobavljači u zemlji 12.000.000
 – za nabavljenu robu
2) 204 Kupci u zemlji 14.400.000
604 Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 12.000.000
470 Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 2.400.000
 – za prodatu robu po izlaznoj fakturi
2a) 501 Nabavna vrednost prodate robe 10.000.000
136 Roba u tranzitu 10.000.000
– za nabavnu vrednost prodate robe

Knjiženje kod kupca

Red. br. Konto OPIS Iznos
duguje potražuje duguje potražuje
1 2 3 4 5 6
1) 131 Roba u magacinu 12.000.000
270 PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 2.400.000
435 Dobavljači u zemlji 14.400.000
 – za nabavljenu robu po računu

 

Računovodstveno evidentiranje reeksporta kao tranzitnog posla

Primer 2

Domaće privredno društvo je u svoje ime, a za račun poslovnog partnera iz Bosne i Hercegovine, uvezlo robu iz Austrije u vrednosti od 10.000 evra. Srednji kurs dinara na dan izvršenog izvoza iznosio je 120,00 dinara za jedan evro. Roba je prodata kupcu iz Makedonije u vrednosti od 12.000 evra po istom srednjem kursu koji je vredeo na dan izvršenog uvoza. Troškovi po fakturi špeditera iznose 50.000 dinara i oni su plaćeni sa tekućeg računa domaćeg privrednog društva. S obzirom na to da nije sproveden carinski postupak uvoza i izvoza robe, carinski organ nije obračunao PDV za robu koja se nalazi u reeksportu.

Knjiženje kod domaćeg privrednog društva

Red. br. Konto OPIS Iznos
duguje potražuje duguje potražuje
1 2 3 4 5 6
1) 136 Roba u tranzitu 1.200.000
436 Dobavljači u inostranstvu 1.200.000
 – za ispostavljenu fakturu inodobavljača
2) 531 Troškovi transportnih usluga 50.000
435 Dobavljači u zemlji 50.000
 – po fakturi špeditera za usluge
3) 436 Dobavljači u inostranstvu 1.200.000
244 Devizni račun 1.200.000
 – po deviznom izvodu za plaćenu obavezu prema inodobavljaču
4) 435 Dobavljači u zemlji 50.000
241 Tekući (poslovni) račun 50.000
 – za plaćene špediterske usluge
5) 205 Kupci u inostranstvu 1.440.000
605 Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu 1.440.000
 – za izvršen izvoz robe
6) 501 Nabavna vrednost prodate robe 1.200.000
136 Roba u tranzitu 1.200.000
 – obračun nabavne vrednosti prodate robe
7) 244 Devizni račun 1.440.000
205 Kupci u inostranstvu 1.440.000
 – za uplatu na devizni račun

 

Poreski aspekt tranzitnog robnog prometa

Prema odredbi člana 11. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 108/2016 – u daljem tekstu: Zakon o PDV-u), mestom prometa dobara smatra se mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do trećeg lica, ako dobro šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njegovom nalogu.

Prema tome, u slučaju kada domaće lice – obveznik PDV-a vrši promet dobara koja je nabavio u inostranstvu i prodaje ih nekom licu u toj istoj ili nekoj drugoj državi, pri čemu navedena dobra ne ulaze u carinsko područje Republike Srbije, njihov promet se ne smatra predmetom oporezivanja PDV-om.

Naime, s obzirom na to da se mestom prometa dobara smatra mesto u kojem se dobra nalaze u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili nekog trećeg lica po njegovom nalogu, mestom prometa dobara u navedenom slučaju smatra se inostranstvo.

U računu koji obveznik PDV-a izdaje primaocu dobara u ovom slučaju, obveznik PDV-a navodi da predmetni promet nije predmet oporezivanja PDV-om, u skladu sa odredbom člana 11. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u.

Naknada za predmetni promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi PDV (Obrazac PPPDV), dok se nabavka dobara u inostranstvu iskazuje u polju 008 Obrasca PPPDV.