RAČUNOVODSTVENO-PORESKI ASPEKT TRANZITNOG ROBNOG PROMETA

Spoljnotrgovinski promet robom, pored izvoza i uvoza robe, obuhvata i tranzit robe. Trgovina u tranzitu ili tranzit robe može se definisati kao kupovina robe koja se, po nalogu kupca, neposredno isporučuje, bez prethodnog skladištenja. U skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 – dr. zakon, 88/2011 i 89/2015 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon), tranzit robe je kretanje robe između dva mesta u Republici Srbiji, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Tranzitni posao podrazumeva da domaće lice zaključuje dva ugovora o kupoprodaji: jedan u kome se domaće lice javlja kao kupac robe i drugi u kome se domaće lice javlja kao prodavac te iste robe. Postupak tranzita robe u skladu sa Carinskim zakonom Carinski postupak tranzita robe je jedan od posebnih carinskih postupaka, regulisan odredbama čl. od 118. do 127. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016 – u daljem tekstu: Carinski zakon). Prema Carinskom zakonu, postupak tranzita ima dva oblika: spoljni tranzit i unutrašnji tranzit. Postupak spoljnjeg tranzita definiše se kao kretanje robe između dva mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, i to: strane robe, bez naplate uvoznih dažbina i primena mera trgovinske politike; domaće i strane robe, kada je to neophodno radi pravilne primene odredbe koja se odnosi na povraćaj, odnosno otpust carinskog duga. Postupak spoljnjeg tranzita završava se dopremom robe i predajom tranzitnog dokumenta carinskom organu, odnosno odredišnoj carinarnici. Postupak unutrašnjeg tranzita je, prema odredbi člana 125. Carinskog zakona, kretanje domaće robe od jednog do drugog mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, bez promene njenog carinskog statusa pri prolazu kroz teritoriju treće zemlje. Poslovi eksporta kao oblika tranzitnog robnog prometa U tranzitne poslove spadaju i poslovi reeksporta. Iako termin „reeksport” nije definisan u važećim propisima, pod njim se podrazumeva posao prilikom kog domaće lice nabavlja robu u inostranstvu i istu prodaje kupcu u inostranstvu u istoj ili drugoj državi. U zavisnosti od toga da li roba ulazi u carinsko područje Republike Srbije i u kojem carinskom postupku, možemo razlikovati: 1) direktni i 2) indirektni reeksport. Direktni reeksport je nabavka i prodaja dobara u inostranstvu, bez unosa u carinsko područje Republike Srbije, ili otpremanje dobara iz jedne u drugu stranu državu preko teritorije Republike Srbije u postupku tranzita. Indirektni reeksport podrazumeva nabavku robe u inostranstvu, unos te robe u carinsko područje Republike, bez stavljanja u slobodan promet, i njeno ponovno otpremanje u inostranstvo. Unos robe u